Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 135 narodnih poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 2. i 5. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja, Danijela Vanušić, v.d. pomoćnika ministra kulture i informisanja, Tijana Palkovljević Bugarski, upravnik Galerije Matice Srpske u Novom Sadu, i Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije.
Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članovima 157. stav 1. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o PREDLOGU ZAKONA O MUZEJSKOJ DELATNOSTI I PREDLOGU ODLUKE O PROGLAŠENjU STARE I RETKE BIBLIOTEČKE GRAĐE ZA KULTURNO DOBRO OD IZUZETNOG ZNAČAJA.
Želim ujedno da pozdravim predstavnika predlagača, potpredsednicu Vlade i ministarku kulture i informisanja i, ono što je za nas važno, doskorašnju predsednicu Narodne skupštine i da je pitam da li želi reč?
Izvolite.

Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, hvala što ste me ovako lepo pozdravili.
Poštovani poslanici i poslanice, danas imamo dve tačke dnevnog reda koje su vezane za resor ministarstva i kulture, oba naravno po redovnom postupku u parlamentu, kako je to i uvedeno u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije i pre svega u radu Vlade Republike Srbije. Smatram da se u ovih 20 dana koliko se pred vama našao konačan Predlog zakona o muzejima i ova druga tačka koja se odnosi na petu listu proglašenja starih i retkih za kulturna dobra od izuzetnog značaja imali dovoljno da se upoznate sa suštinom ovog zakona i u pojedinostima.
Trudiću se, dakle, da ne prepričavam obrazloženje sa kojim ste se vi svakako upoznali, nego da izvučem nekoliko najvažnijih stvari i da objasnim suštinu ovog zakona.
Složićemo se, dakle, ako zajednički konstatujemo da srpski muzeji prosto u Srbiji prosto predstavljaju mesto istorijskog pamćenja i imaju odlučujuću ulogu u očuvanju i nacionalnog i kulturnog identiteta i našeg naroda i svih onih naroda koji žive na teritoriji Republike Srbije. Svakako, muzeji nisu samo to, nego predstavljaju i važan element u izgradnji naše savremene kulture i to je izuzetno važna činjenica za savremeno srpsko društvo.
Vlada Srbije, kao što ste videli i sa čime ste upoznati, već nekoliko godina ulaže značajna sredstva u obnavljanje velikih nacionalnih muzeja, kao što je Narodni muzej u Beogradu, kao što je naravno Muzej savremene umetnosti takođe u Beogradu, ali iz budžeta Republike Srbije se izdvajaju značajna sredstva i za niz manjih regionalnih i lokalnih izbora, ali i muzeja od nacionalnog značaja, odnosno koji su na listi republičkih ustanova kulture, a ne nalaze se u Beogradu. Tako značajno izdvajanje se niz godina već odvaja i za Muzej naivne i marginalne umetnosti koji se teritorijalno nalazi u Jagodini.
Ministarstvo kulture je upravo zbog ovih prioriteta i zbog važnosti muzejske delatnosti za našu državu kao jedan od prioriteta svakako izdvojio rad na zakonu o muzejskoj delatnosti, koji se sada nalazi pred vama. To je u istoriji Republike Srbije prvi specijalizovani zakon namenjen uređenju ove važne oblasti koja je iz nepoznatih razloga svih ovih godina bila potpuno zanemarena u oblasti zaštite našeg kulturnog nasleđa. Da ne govorim sada kroz istorijat kada smo uopšte u istoriji Jugoslavije imali zakon koji je obrađivao muzejsku delatnost, čini mi se poslednji 1977. godine, ali hoću da naglasim da skoro pola veka ili tačnije 44 godine kasnije imamo Predlog zakona o muzejskoj delatnosti pred nama.
Cilj zakona je svako, kako smo to i obrazložili, jačanje muzejskih ustanova, uvođenje najsavremenijih evropskih standarda i kod nas. Načini i uslovi su jasno propisani, kako su osnivaju uopšte muzeji kod nas. Vidimo da imamo poplavu jednu, da svako malo otvori ili tvrdi da je otvorio i osnovao nekakav muzej, što u suštini i nije. Čuvanje, proučavanje, zaštita, predstavljanje baštine, kako da se sada u skladu sa zakonom vodi dokumentacija, i ulaz-izlaz artefakata, obavezna primena digitalizacije, što je jedan od važnih prioriteta rada naše Vlade i mnogi drugi elementi koje imate pojedinačno razvrstani u normama našeg zakona.
Podaci iz Republičkog zavoda za statistiku i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka govore da imamo 149 muzeja na našoj teritoriji. Dakle, ukoliko imamo u vidu značaj muzejske građe, kako sam rekla, za proučavanje naše istorije, za nauku, za kulturu, za obrazovanje, svakako za izgradnju kulturnih i emancipovanih naših građana, Ministarstvo je onih prvih dana, 100 dana rada Vlade, istkalo da ćemo se vrlo brzo pojaviti pred vama sa zakonom.
Radna grupa je intenzivirala svoj rad upravo od oktobra prošle godine i isključivo su u radnoj grupi radili ljudi stručnjaci iz oblasti muzeologije. Na čelu je bila dr Tijana Palkovljević Bugarski, inače upravnica galerije Matice srpske, sekretar Narodnog muzeja u Beograd, Ivana Dočić, dr Nikola Krstović, docent, saradnik Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Danijela Filipović, kustos pri Etnografskom muzeju, Slađana Bojković, muzejski savetnik Istorijski muzej Srbije, mr Tijana Stanković Pešterac sadašnji direktor Muzeja Vojvodine, moram da kaže i ljudi iz Ministarstva, gospođa Gordana Stevanović, viši savetnik, Sanja Grujičić Cupać, savetnik Ministarstva kulture i informisanja i naravno, Danijela Vanušić, koja je ovde danas sa mnom, koja je pomoćnik ministra.
Zašto sam pročitala ova imena, da se vidi koliko je ozbiljan rad uložen u ovo, i da su ovo isključivo radili ljudi vezani za ovu delatnost, i kada se polemiše ne polemiše se sa političkim vrhom ili sa nekim ko predstavlja Ministarstvo kulture i informisanja, nego se polemiše sa strukom, zato što oni stoje iza svakog pojedinačnog rešenja, i ja sam ih zdušno podržala u tome.
Naravno da smo imali javnu raspravu. Javna rasprava je bila odlična. Održane su u Novom Sadu, u Nišu, u Beogradu, upravo u ovom zdanju. Imali smo i predstavljanje ovog zakona pred poslanicima Narodne skupštine, pre svega u Odboru za kulturu i informisanje. Na okruglim stolovima je prisustvovalo 107 predstavnika muzejskih ustanova, pokrajinskih, gradskih, lokalnih, republičkih, tu su bila sva reprezentativna društva. Bilo je potpuno javno i otvoreno i mogao je da prisustvuje ko je bio uopšte zainteresovan za ovu važnu i stručnu oblast.
Tokom javne rasprave pristiglo je čak 147 primedbi. Radna grupa se ponovo sastala i one koji su zaista bili u dobroj nameri da poprave, unaprede prvi nacrt zakona, su usvojeni. Nekoliko stvari koje nemate u obrazloženju, u obrazloženjima se uvek priča o onim najboljim stvarima, objašnjenjima zakona takav kakav jeste, dužna sam da vam kažem koje su bile dve, tri primedbe najviše provejavale u tim javnim raspravama.
Jedno je bilo formiranje saveta za muzeje Republike Srbije. To je jedna novina kod nas, i to je novo telo koje će biti formirano pri Narodnom muzeju kao centralnoj muzejskoj ustanovi. Primedbe su usvojene. Nakon rasprave se detaljno objasnilo, obrazložilo i odredio način izbora članova saveta, broj koliko će ih biti, model funkcionisanja, koju će oni to imati ulogu, odnosno na postojeću muzejsku mrežu. Da kažem, da je stručna komisija radne grupe od početka do kraja istrajala u tome da je ovaj Nacionalni savet, savet za muzeje Republike Srbije neophodan. Ja sam njihove argumente u potpunosti prihvatila.
Drugo pitanje bili su muzejski stručnjaci, stručna zvanja. Kažem, ovoliko godina, u 44 godine od kad smo imali poslednji zakon, zaista je ova struka doživela velike promene i te muzejske profesije su doživele ogromnu transformaciju. Nakon toga se pristupilo preciznijem definisanju ovih strukovnih znanja, jasno se ukazalo na model stručnog napredovanja u ovoj struci.
Imali smo i primedbe na način izbora direktora. Te primedbe su usvojene, odlučeno je da se to preciznije odredi u odnosu na osnovni Zakon o kulturi. Sada će ljudi koji vode muzeje morati prilikom izbora, redovnog izbora, imati i položen stručni ispit za rad u muzejima i za mogućnost da se kandiduju na ovako važna i prestižna mesta u kulturi.
Najveću pažnju, delimično i zbog toga što matičnost nikada nije postojala u našem sistemu muzeologije, upravo je to izazvalo jednu veliku pažnju i stručnu i oni ličinu koju su pojedini ljudi iz muzejskih ustanova podsticali da govore o tome, ne bez osnova i prethodnog znanja. Kažem, matičnost kod nas nije nikad postojala tako da ne može niko da tvrdi da mu je matičnost data, uzeta, jer je nikad nije ni bilo u našem sistemu rada muzeja.
Proširili smo broj matičnih ustanova od onog prvog nacrta i prvi put je uveden i termin – teritorijalno nadležnih muzeja. Sada po ovom zakonu znači imamo utvrđeno i horizontalno i vertikalno kako izgleda mreža muzeja u Srbiji, i kako će oni biti povezani u našoj muzejskoj mreži Srbije.
Još jedna izmena važna, pošto po čitavoj Srbiji, to sam se i sada uverila putujući, obilazeći opštine i gradove, svaki grad skoro ima muzej koji ima prefiks ispred sebe – narodni, što u mnogoj meri unosilo i zabunu, odnosno Narodni muzej koji imamo ovde u Beogradu, koji je centralna muzejska ustanova, i menja se naziv ove ustanove u Beogradu u – Narodni muzej Srbije. Time će biti izdvojen.
Neću vam govoriti, čitati čitavu listu koji su sada muzeji, matični, sve muzeji. To imate i u zakonu. Dileme koje su bile i koje je naravno struka odbranila, stoji iza njih i hvala vam što ste i vi prepoznali to u tekstu zakona te nemamo amandmane, bila je dilema zašto Muzej naivne i marginalne umetnosti, koja je republička ustanova kulture, a sedište u Jagodini, nije predviđen kao matičan? Kažem, isključivo mišljenje struke, tu nema nikakvih nekih lokalnih emocija, a ni animoziteta da neko voli više ovaj grad ili onaj grad, ili više jednu ili drugu republičku ustanovu kulture, ali ne može se posmatrati svakako izdvojena iz celine likovne umetnosti jedna delatnost kojom se bavi jedan muzej poseban. Nije oduzeta matičnost, jer nikad nije ni imao matičnost.
Kažem, ne može da postoji matičnost za posebne delove likovne umetnosti. Onda bi imali matičnost kod svake ustanove koja se recimo bavi kubizmom, nadrealizmom, realizmom ili simbolizmom, tako da je tu došlo do jednog velikog nerazumevanja između struke i onih koji su imali dobre namere, prosto zato što žive u određenim lokalnim sredinama.
Kažem, muzej obavlja matično za naivnu i marginalnu umetnost, to je nemoguće, jer je to samo posebna oblast u likovnoj umetnosti. Imamo još dve ustanove koje se bave sličnim oblikom ili delom likovne umetnosti, a to je Galerija naivne umetnosti u Kovačici i Muzej naivne umetnosti „Ilijanum“ u Šidu, koje nisu republičke ustanove. Uz to, ni ne postoje specijalizovani stručnjaci, odnosno obrazovanje samo za oblast naivne i marginalne umetnosti.
Moj utisak je da, uz sve pohvale za sve muzeje koji su republičke ustanove kulture, i ovaj o kome kažem da je bilo izvesnih polemika, mišljenje je struke da ne postoji osnov za obavljanje matičnosti u sistemu muzejske mreže u Republici Srbiji. Mislim da se u čitavoj diskusiji radilo o nečemu sasvim drugom.
Muzej Srpske pravoslavne crkve u nacrtu je postojao. Išla sam na razgovor kod Naše svetosti, kod patrijarha, razgovarali smo i o tome. U potpunosti smo se složili da je potrebno da radimo jedan poseban zakon o muzejima Srpske pravoslavne crkve, jer oni ne postoje samo na teritoriji Republike Srbije, nego svakako i u Zagrebu, i u Sent Andreji, na mnogim prostorima oko nas i čitav taj sistem muzeja Srpske pravoslavne crkve i uopšte istorijske i kulturne građe koja postoji u tom sistemu treba obuhvatiti i izraditi jedan potpuno novi zakon. Ne treba zaboraviti ni Hilandar na Svetoj gori. To je jedna sveobuhvatna tema.
Po našem Ustavu, sve naše tradicionalne konfesije su ravnopravne i ne bi mogli da odredimo matičnost jednog muzeja koji pripada jednoj crkvi, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nad muzejima koji pripadaju drugim konfesijama. I to je jedini razlog. Ja se još jednom zahvaljujem patrijarhu na potpunom razumevanju i na našem dogovoru da se pristupi izradi jednog posebnog zakona, a razgovarala sam, naravno, i sa vođama drugih verskih zajednica i tu smo napravili određene dogovore.
Poštovani, poznato vam je da sam po stupanju na dužnost ministra, jedan od mojih prvih poteza je bio da sve ustanove kulture dostave i urade popis i reviziju, jer prava istina je da Srbija ni ne zna kakvo kulturno blago poseduje u muzejima, bibliotekama. Delimično sam zadovoljna time šta je urađeno, ali ubeđena sam da će i ovaj Zakon o muzejskoj delatnosti pomoći da to bude jedna stroga obaveza, gde će biti čak i novčanih kazni ako je to potrebno, i mora, kada se nešto evidentira, da se to blago na adekvatan način i čuva.
Kažem – muzeji, muzejska građa i muzejska delatnost, zaista je instrument za čuvanje nacionalnog identiteta svakog od nas. Bez njih ne možemo da razumemo prošlost, ne možemo da razumemo sadašnjost, nećemo moći da sagledamo ni kako će izgledati naša budućnost, niti ćemo biti spremni za to. Muzeji su riznice našeg blaga, deo obrazovnog procesa svih generacija i mislim da, kada idemo u muzeje, nalazimo brojne odgovore na istorijska pitanja koja se nekada pojave pred nama i imamo dileme kako se nešto događalo i zašto se nešto događa baš danas na ovaj način. Muzeji su i najbolji način i najbolje ustanove kulture koji mogu da nas predstave drugima i to je jedan važan deo naše javne diplomatije.
Zakon o muzejskoj delatnosti je od prioritetne važnosti za našu kulturu i ja vam predlažem da ga nakon diskusija koje ćemo imati danas usvojimo. Postoje i mnogobrojna podzakonska akta, rok je šest meseci, da u potpunosti uredimo ovu oblast.
Druga tačka dnevnog reda je u stvari peta - lista za proglašenje starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja. Kažem peta, zato što je kroz proceduru Narodne skupštine Republike Srbije u prošlosti prošlo već ratifikovanje četiri ovakve liste i ukupno od 1979. do 2010. godine 2.286 starih i retkih knjiga je na ovaj način u potpunosti izdvojeno. Prva lista je pripremljena na osnovu važećeg zakona iz 2011. godine.
Zahvaljujući ovom sistemu svake godine, barem iz ovih lista koje imate i ko je to proučavao, saznaje se za vrednu građu koja je bila potpuno sakrivena i od stručnjaka i od šire javnosti. Ovde se na ovoj listi nalaze sve ćirilske, rukopisne knjige iz 18. veka, primerci ćirilični i štampanih knjiga iz 1638. godine, unikatni primerci knjiga, karti, gravire, muzikalije, stvarno jedna izuzetna građa za proučavanje. Tu su i unikatne srpske publikacije iz 20. veka, koje su bile zabranjivane i uništavane iz ideoloških ili nekih drugih razloga i mislim da će to biti interesantno za naše proučavanje zašto je nekada neko zabranjivao knjige koje su bile početkom 20. i u 20. veku imale bilo kakvu ideološku predznak ili naznaku i ko je bio taj ko je određivao šta je suprotno nekoj vladajućoj ideologiji.
Kažem, ovo je lista na osnovu upisa koji su izvršeni od 2011. do 2015. godine. Treba da pohvalimo rad istraživačkog tima Narodne biblioteke Srbije i biblioteke Matice srpske i nekih drugih. Na ovoj listi, ako se ne varam, nalazi se 720 retkih knjiga. Neću više vašu pažnju da zadržavam, procenjeno je da knjige na listi imaju poseban značaj za nauku i kulturu, upravno zbog njihove unikatnosti, zbog njihove retkosti. Važno je da dobiju status kulturnih dobara od izuzetnog značaja. Opet kažem, i to je jedan način da utvrdimo taj identiteski sloj srpske kulture, sa jedne strane, ali i da pokažemo da podjednako čuvamo i štitimo i spomenike koji pripadaju drugim kulturama, a nalaze se na teritoriji Republike Srbije, te vas pozivam da izglasate i ovu tačku dnevnog reda u danu za glasanje. Hvala vam puno i izvinite ako sam vam zauzela pažnju.

Hvala.
Izvestioci nadležni odbora, Sandra Božić ima reč.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministar sa saradnikom, poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, kao izvestilac Odbora za kulturu i informisanje, ukratko ću vas upoznati sa razlozima zbog kojih je ovaj odbor predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o muzejskoj delatnosti.

Na samom početku, izdvojila bih činjenicu da su članovi Odbora učestvovali upravo u izradi Nacrta zakona o muzejskoj delatnosti. Na raspravi održanoj 4. februara 2021. godine, u Narodnoj skupštini, članovi Odbora postavljali su pitanja članovima radne grupe i predstavnicima ministarstava i imali konkretne predloge vezane za ovaj zakon, kako bi se zakon i unapredio.

Zatim je Odbor na sednici održanoj 25. marta 2021. godine podržao usvajanje Predloga zakona, s obzirom na to da će se po prvi put, kao što je ministar i rekla, u Republici Srbiji stvoriti zakonski okviri za uređenje i delokrug rada muzeja, način njihove zaštite, korišćenje i obrade muzejske građe, kao i druga pitanja koja su od značaja za poboljšanje rada muzeja, kojih prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka ima ukupno 149. Jasno će se definisati obaveza muzeja, kao i njihovih osnivača, uređenje stručnih zvanja i na kraju poboljšati uslovi za rad, kako bi mogli muzeji punim kapacitetom da se posvete zapravo zaštiti pokretnih kulturnih dobara.

Jedan od izuzetno važnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona je i pooštravanje kaznene politike, koja će doprineti zaštiti i očuvanju muzejske građe, a o čemu je gospođa Gojković u svom dosadašnjem radu, kao ministar kulture i informisanja, insistirala.

Na kraju, želela bih da istaknem i činjenicu da je ova oblast dugo bila zapostavljena, o čemu govori podatak da je muzejsku delatnost uređivao Zakon o kulturnim dobrima, koji je usvojen davne 1994. godine.

Odbor za kulturu i informisanje je mišljenja da je usvajanje ovog zakona, neophodan uslov za nesmetano funkcionisanje i rad muzeja, čime će se zaokružiti pravna regulativa i obezbediti potpuna zaštita i očuvanje muzejske građe, na teritoriji Republike Srbije.

Što se tiče drugog zakona, takođe kao ovlašćeni izvestilac Odbora, ukratko ću vas upoznati i sa razlozima, zbog kojih je ovaj odbor i predložio, takođe Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ovaj Predlog zakona o proglašenju stare i retke bibliotečke građe, za kulturno dobro od izuzetnog značaja, prihvati.

Takođe, vas obaveštavam da su predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, na sednici održanoj 25. marta 2021. godine, obrazložili članovima odborima, ovaj predlog odluke, ističući činjenicu da je isti nastao, kao rezultat dugoročnih istraživanja i proučavanja pisanih i štampanih starih i retkih knjiga, koje su stručnjaci Narodne biblioteke Srbije, kao i drugih relevantnih naučnih i kulturnih institucija, otpočeli još 2015. godine. Imajući u vidu, njihov poseban značaj za nauku i kulturu, pokrenut je postupak da 720 starih i retkih knjiga, dobije najveću kategorizaciju u pogledu zaštite, a to su kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Na osnovu svega što je izneto, pozivam kolege narodne poslanike, u danu za glasanje, ova dva predloga zakona podrže. Hvala vam.

Hvala.
Izvestilac Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedniče, uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ocenio je da su Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro, od izuzetnog značaja, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Zaista očekujem kvalitetnu raspravu u plenumu, jer danas imamo raspravu, u načelu, o sasvim novom zakonu. Kao, što je moja koleginica, takođe izvestilac Odbora, gospođa Božić rekla, kod nas je na snazi Zakon o kulturnim dobrima, usvojen još 1994. godine. Svakako je, da se od tada mnogo toga promenilo i u našem pravnom sistemu, zakonodavnom sistemu i u našem društvu u opšte. Nama je potrebno da uredimo svaku oblast, posebnim zakonom, na jedan sistemski način, kako bismo dali određeni zakonodavni okvir za ozbiljan i stabilan zakonodavni sistem koji se tiče oblasti kulture, u našoj zemlji.

Moramo imati u vidu i značaj muzejske građe, kao dela kulturnog nasleđa, koje ćemo čuvati da bismo razumeli našu istoriju i da bismo sačuvali našu istoriju, ali i zbog budućih generacija kojima ćemo obezbediti još jednog pokretača privrednog rasta, obrazovanja, turizma i uopšte kulture našeg društva.

Možemo da vidimo da je Vlada Republike Srbije prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje. Vlada je usvojila nekoliko važnih dokumenata, od kojih bi svakako istakla Strategiju razvoja kulture za period od 2020. do 2029. godine, a Akcioni plan koji će olakšati primenu strategije koju sam navela.

Ja bih samo želela, gospođo Gojković da iskoristim ovu priliku da vam se zahvalim što je Narodno pozorište, u Nišu, deo jednog projekta o kome sam govorila na jednoj od prethodnih sednica. Narodno pozorište će se rekonstruisati i biće izgrađena mala scena i želim samo da vam se zahvalim i da vam prenesem koliko je to važno za moje sugrađane. Pre svega, zbog toga što je Niš jedan od prvih gradova koji je ušao u istoriju srpskog pozorišta, tada su bili poznati, tj. postojali su takozvani putujući ansambli, odnosno putujuće družine, a jedna predstava, koja je obeležila taj period, odnosno razvoj te delatnosti, u Nišu, se svakako desila 1883. godine, i to je bila predstava koja je izvedena, povodom jubileja, povodom godišnjice braka kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović. Spajanjem tih putujućih družina, stvoreno je pozorište „Sinđelić“, u Nišu, koje se danas nalazi u samom centru grada, upravo na Sinđelićevom trgu.

Želim da se zahvalim Vladi Srbije što će nam pomoći pre svega da očuvamo kulturno nasleđe, da sačuvamo od zaborava činjenice na koji način se kultura u Nišu razvijala kroz vekove. Želim i da se zahvalim zato što ćete nam omogućiti da uživamo u nekim budućim pozorišnim predstavama na jedan kvalitetniji način, da razvijamo naš grad i da proširimo paletu ponuda ne samo našim sugrađanima već i turistima.

Na samom kraju, ne mogu a da ne prokomentarišem vaše izjave u kojima ste naveli da ste pronašli ugovore na kojima su potpisi određenih vođa mafije i da ste tu dokumentaciju predali istražnim organima kako bi se utvrdilo i da li je iz vašeg ministarstva na čijem ste čelu učestvovao u nekim kriminalnim radnjama. Svakako neću dalje komentarisati zbog eventualne istrage koja je u toku, ali sam želela da i vama stavim do znanja i vama lično kao potpredsednici Vlade i Vladi Republike Srbije, a pre svega Aleksandar Vučić imaju apsolutnu i bezrezervnu podršku narodnih poslanika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u borbi protiv kriminala, naravno ostalo je na državnim organima da ispitaju i utvrde.

Na samom kraju, želim da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da vaše predloge u danu za glasanje podržimo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na poslaničke grupe, odnosno predsednike ili predstavnike, želim samo da vas obavestim mada ste vi već pismeno obavešteni da su predlagači Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica pisanim putem, nakon dogovora sa predstavnicima ministarstva i Vlade Srbije povukli Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, to je 3. tačka dnevnog reda, koja je trebala da bude razmatrana u okviru zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa treće i šeste tačke dnevnog reda. Tako da ćemo sutra obaviti jedinstveni pretres 6. tačke dnevnog reda, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru.
U ostalom delu, plan rada je onako kako sam vam juče rekao ostaje nepromenjen, to znači da ćemo nastaviti sednicu u utorak. Planirano je da se u okviru jedinstvenog pretresa razmotri 4. tačka dnevnog reda – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova, a u sredu je planiran pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. za kada je planirano i glasanje o tačkama dnevnog reda ove sednice. Sledeće četvrtka bismo imali novu sednicu sa jednom tačkom dnevnog reda – Izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Nastavljamo dalje.
Sada smo prešli na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike, reč ima Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade ministrice Gojković sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici Stranke pravde i pomirenja sa radošću sudelujemo u svim temama u radu ove Skupštine ali nam je posebno zadovoljstvo i posebna radost kada se pred nama pojave pitanja i teme iz oblasti kulture. U našem programu i u našoj orjentaciji mi imamo čvrsto uverenje da kultura zapravo predstavlja temelj i osnovnu dimenziju vrednosti pojedinca i zajednice i da se ona nikada i ni u kojoj prilici ne sme zapostaviti.

Ono što me raduje jeste da bez obzira na ambijent krize u kome se zemlja nalazi imamo kapaciteta i da se bavimo ovim delikatnim i delikatesnim temama. To je nešto što je za radost i što ćemo svakako podržati.

Muzejska delatnost i zakon koji je pred nama, a koji uređuje ovu oblast, kako čusmo i u obrazloženju predstavlja jedan veoma važan iskorak, pogotovo zbog činjenice da smo toliko godina, čak i decenija imali ovo pitanje, vrlo zapostavljeno i konačno ćemo, dakle sa ovim zakonom, odnosno ovim zakonskim okvirom, dobiti osnov kako možemo pre svega zaštititi muzejsku građu, a potom joj i dati onu stvarnu i pravu ulogu.

Muzeji, muzejski eksponati imaju višeznačnu i višeslojnu ulogu u svakom društvu. Osnovna i elementarna uloga jeste ona da to bude dostupno svim građanima, turistima iz zemlje i inostranstva i to, dakle i u tom elementarnom smislu i ulozi predstavlja, zapravo jedno od svedočanstava nivoa same države, nivoa celokupnog društva.

To koliko jedno društvo, odnosno naše društvo drži do sebe i u tim nijansama i zapravo po kvalitetu organizovanosti muzeja, po standardu smeštenosti i zaštite muzejski eksponata vi ćete zapravo oceniti i na prvi pogled bez potrebe da ulazite tako duboko na kom kulturnom nivou je jedno društvo, odnosno jedna država.

Zato ovo smatram vrlo važnim iskorakom, gde ćemo imati sistemski uređeno pitanje muzejske delatnosti i u pogledu zaštite, ali isto tako i u pogledu uloge, odnosno prave dinamike, kulturne dinamike koja se može bazirati na muzejima, odnosno na muzejskim eksponatima.

Pored te elementarne uloge, dakle dostupnosti muzejske građe svima, odnosno predstavljanja na neki način obraza ili kulturnog lica države, nacije, građana, naroda i svih zajednica. Pored toga muzejska građa, zapravo predstavlja i svojevrstan vrlo važan naučni materijal. I to je ono što takođe, verujem da će ovim zakonom biti olakšano i čak je to, i onaj još značajniji aspekt i uloga muzeja, odnosno muzejskih eksponata i muzejske građe.

Dakle, ona je elementarna i jeste da to mogu građani videti, uživati u tome, educirati se, posmatranjem i analiziranjem muzejskih eksponata, i na taj način potvrđivati i osvežavati sopstveni identitet i stabilnost i sigurnost u sopstvenom identitetu, ali osim toga od izuzetne važnosti je zapravo posmatrati muzejsku građu kao naučno blago i to je ono što treba zapravo da bude viši nivo uloge kulturnog blaga ove vrste, odnosno muzejske građe i muzejskih eksponata, jer običan posmatrač ima svoj pristup muzejskom eksponatu, svoj doživljaj u pogledu identiteta i sopstvene kulture. Ali naučnik u muzejskom eksponatu, odnosno muzejskoj građi, on vidi, neću reći, samo jedno svedočanstvo, naprotiv, muzejska građa i muzejski eksponat predstavlja neku vrstu početka klupka iz koga naučnik, pravi naučnik, kvalitetan naučni razmotava celo klupko, spleta svedočanstava o našoj historiji, odnosno o našoj prošlosti. To mi jako znači, da ćemo mi sada i kroz ovaj zakon moći dinamizirati i taj aspekt upotrebe i uloge muzejske građe i muzejskih eksponata.

Dakle, jedan od problema historije kao nauke ili tačnije, historije kao naučne discipline, i dan danas se mi nismo složili, naučnici nisu uspeli da se slože koliko je historija nauka, koliko je tamo naučna disciplina i koliko je korisno za histeriju insistirati na isključivosti da samo materijalni pokazatelj govori o prošlosti i svedoči o prošlosti, jer koliko god postigli, dakle, dostigli ili došli do kulturnog i materijalnog nasleđa kroz arheološku građu, to je jako mali procenat svedočanstva o prošlosti i zato je od izuzetne važnosti, pored otkrića tih eksponata, njihove zaštite i dostupnosti od izuzetne važnosti i unapređenje naučnog i kulturološkog čitanja tih eksponata, i to je ono što treba da nam bude zadatak, za budućnost i to blisku budućnost, da zapravo tu građu učinimo dostupnim, naučnicima i olakšamo naučnicima da što dublje i što preciznije pročitaju tu muzejsku građu, odnosno te eksponate, jer tek onda će to biti osnov za važna otkrića, a mi imamo dovoljno talentovanih naučnika, pogotovo mladih naučnika, koje treba podsticati u ovom smeru.

Ono što me takođe raduje, da ćemo ovim zakonom ostvariti viši stepen zaštite te građe, ne samo u finalnoj fazi standarda uređenja samih muzeja, već i nadam se u celokupnom procesu, arheoloških događanja od samog otkrića na određenoj lokaciji, potom samih iskopavanja, a potom i pune zaštite i dostupnosti, ali pre samih iskopavanja, pojačati, neophodno je pojačati zaštitu samih potencijalnih lokacija, na kojima se nalaze ili postoje određeni pokazatelji, da se mogu nalaziti kvalitetna arheološka građa.

Ovo govorim, što sam prosto i kroz određene svoje naučne aktivnosti, ali i posedovanja informacija i posmatranja, a i činjenice da živim na prostoru Sandžaka, odnosno Novog Pazara, dakle, lokalitet na kome se hiljadama godina prepliću razne kulture i civilizacije, još od Neolitskog perioda, preko Pešterske kulture, potom, veoma bogata materijalna kulturna baština i nasleđe, još iz Ilirskog, pa u okviru Ilirskog i Dandarskog i drugih naroda i kultura, a potom i srednjeg veka, pa novog doba.

Mi imamo izuzetno arheološki bogat prostor. Istina, bilo je, pogotovo u poslednje vreme, intenzivirane su arheološke aktivnosti muzeja u Novom Pazaru, ali paralelno sa tim su aktivni i razni, da kažem lopovi, pljačkaši i tragači za blagom i zlatom, kulturnim i ovim i onim, koji nažalost nanose veliku štetu toj građi i tim potencijalima i od izuzetne važnosti bi bilo pojačati zaštitu tih lokaliteta, jer toga je jako puno, postoji čak kategorija, tzv. u narodu poznatih grčkih grobalja, nisam siguran da su sva grčka, ali za običan svet, sve što je iz nekog antičkog doba je grčko, ali svejedno, bitno je da je takvih grobalja još neistraženo i jako često nam dojave ljudi iz pojedinih mesta, sela, u čijoj blizini se nalaze ti lokaliteti, da su se jednostavno probudili i videli određene iskopine i rupe u tim grobljima koja su zarasla u žbunju, travi, itd.

Morali bi pojačati tu aktivnost, svugde, postoje i drugi delovi Srbije koji su veoma bogati ovom građom i na kojima se prepletalo mnogo kultura i civilizacija, ali ovo je ono čega smo očevici i što verujem da će ovim zakonom da bude značajnije zaštićeno.

Ono što želim da istaknem, a nadam se da će isto i ovim zakonom se dobiti okvir, jeste uređenost gde idu eksponati, arheološki eksponati nakon iskopine, hajde gde idu u samom procesu istraživanja, to je jednako važno, ali je važno i gde se zadržavaju.

Mislim da bi trebalo zakonski zaštiti zapravo da lokalitet na kome su se pronašli ti eksponati, zapravo bude u muzeju koji pokriva taj lokalitet.

Imam određene informacije da li zbog ove zakonske nerešenosti, da li iz nekih drugih razloga da su mnogi muzejski eksponati, odnosno arheološki materijali sa prostora Novog Pazara, Okolice, Sandžaka, Peštera, otišli sa tog prostora, neki su se vratili u muzej u Novome Pazaru, a neki se nisu vratili. Dakle, to je nešto što smatram veoma važnim.

Nije ovde sada pitanje etničke ili verske kategorije, već je pitanje lokaliteta. Mislim da ti eksponati treba da budu svedok prostora gde su pronađeni, odnosno da budu smešteni u muzeju, dakle, tamo gde su zapravo pronađeni, jer zapravo oni su glasnogovornici prošlosti, pre svega tog prostora.

To je ono što na šta treba obratiti pažnju ukoliko imamo osnov u ovom zakonu, ali ukoliko nema onda zasigurno u podzakonskim aktima gde će se urediti implementacija ovog zakona.

Drago mi je i zahvaljujem vam se, poštovana ministarka, na odgovoru vezan za ove ideje koje smo dobili od SPC i koji je čak bio i na Kolegijumu i bilo je različitih promišljanja u tom smeru.

Svakako da treba urediti kulturni prostor, uključujući i muzejsku delatnost crkava i verskih zajednica, ali jako je važno da ste dali takav odgovor i da ste podsetili na zakon, odnosno, pre svega, Ustav i ustavna načela koja garantuju ravnopravnost svih crkava i verskih zajednica, takođe, Zakon o crkvama i verskim zajednicama, koji garantuje ravnopravnost crkava i verskih zajednica, hvala vam tome što ste to podsetili, počesto se to zaboravi. Jer, razumljivo je, u ovoj zemlji, je oko 70% stanovništva srpske nacionalnosti, pravoslavne veroispovesti i to je samo po sebi dominanta činjenica koju ne morate isticati. Ona će sama po sebi zbog tolike dominacije proizvoditi svoje efekte i svoje reflecsije i mi sa tim nemamo nikakav problem, niti u tome vodimo problem.

Može da bude problema tamo kada se zaboravi da u ovoj zemlji živi oko 30% stanovnika koji nisu srpske nacionalnosti ili kada se zaboravi da u ovoj zemlji pored srpske pravoslavne crkve imamo značajan broj tradicionalnih verskih zajednica među kojima je i islamska zajednica.

Dakle, jako je važno da mi kao najviše zakonodavno, najviše predstavničko i najviše nadzorno telo, nikada ne zaboravljamo i ne zapostavljamo ovu činjenicu, pre svega zato što je ona ustavna obaveza, ustavno zakonska kategorija, ali isto tako i opšta kulturno civilizacijska kategorija. Više puta smo zapravo isticali da ta raznolikost predstavlja isključivo bogatstvo, a ni na koji način nedostatak ili problem.

Naravno da ukoliko vi imate takvu dominaciju, i u etničkom, i u kulturološkom i u verskom, to će isto tako značiti i spomeničkom i u muzejskom i to je faktografija sa kojom niko normalan ne bi trebao da ima problem, ali zapravo, to ne znači da treba dopustiti da ostale crkve i verske i zajednice, odnosno ostalo kulturno blago bude na bilo koji način zapostavljeno.

Dopada mi se ideja da se to reši posebnim zakonom, da uopšte pitanja kulture i kulturnog blaga crkava i verskih zajednica uključujući i muzejsku delatnost bude rešena posebnim zakonom, ali sa punim osećajem za kulturu, kulturno blago, kulturni identitet, muzejsku građu, ostalih verskih zajednica i crkava.

Zapravo, mislim da je tu naša uloga da i ovu šarenolikost i Narodne skupštine, ali i šarenolikost koju imamo i u etničkoj strukturi, građana ove zemlje predstavljamo i u našoj zakonodavnoj delatnosti.

Što se tiče druge teme, odnosno tačke dnevnog reda kojom ćemo danas dati svoj doprinos u raspravi i na koncu usvojiti odluku o statusu posebne da bibliotečke građe od posebnog značaja, to je ono što posebno smatram važnim, kulturološkim i političkim iskorakom.

Da, jesu važni svi materijalni i nematerijalni spomenici, sve je to od izuzetne važnosti i ne sme nikada biti zapostavljeno, ali knjiga je nešto što treba da u kulturološkom smislu ima najviši stepen svetosti u svim segmentima društva, a posebno na nivou nas koji smo izabrani od građana da o tome brinemo i o tome donosimo zakone.

Zato ovo posebno pozdravljam, posebno podržavam i smatram posebno važnim, jer postoji puno knjiške građe izuzetne važnosti, čak rukopisa. Svedok sam da se jedan ozbiljan fundus rukopisa i starih knjiga od koji neki imaju i više stotina godina, nalazi u biblioteci Internacionalnog Univerziteta u Novom Pazaru, ali isto tako se bojim da se mnogo toga nešto se nalazi i u islamskoj zajednici, jako puno je te građe i u privatnim posedima građana koji su to nasledili od svojih predaka.

Međutim, ono što je zajedničko za sve te materijale je da oni nisu dovoljno tehnički zaštićeni i da imamo jako puno, kako se to zna reći, obolelog papira, odnosno ugrožene građe, fizički ugrožene građe.

Zato se nadam da će ova odluka, takođe, predstavljati zakonodavni osnov i važan okvir kako bismo intenzivnije sa pozicije Ministarstva kulture, ne sumnjam da će tu biti razumevanja, pre svega od ministarke, ali i od ostalih nadležnih organa, da se omogući institucijama kulture i obrazovanja, biblioteka i ostalih koji poseduju tu građu ili koji mogu doći do te građe, dakle, da im se omoguće te opreme za rehabilitaciju starih rukopisa, znam da ima jako malo, ali mislim da se ona treba osvežiti i ovde u Beogradu, ali se omogućiti i u drugim ustanovama kulture da se ta oprema nabavi, ali pre svega da se krene što pre sa aktivnostima zaštite te građe.

Radi se o veoma kvalitetnim rukopisima. Oni koji su bili na arapskom jeziku, ja sam imao prilike i neke od njih obrađivati, ali jako puno ih je na staroosmanskom jeziku, ponajviše, određeni su čak i na persijskom jeziku. Dakle, radi se o građi koja ima izuzetnu kulturnu važnost i verujem da ćemo ovom odlukom proglašavanja bibliotečke građe od posebnog značaja, dajući joj taj status koji će omogućiti zapravo da država preko Ministarstva kulture poduzme ono što je potrebno kako bi zapravo ta građa bila, pre svega, zaštićena, a potom kako bi tako zaštićena bila dostupna onim aktivistima i poslenicima nauke kako bi zapravo mogli imati na uvid i na korist ono što je sadržaj te građe.

Dakle, sa ovom ozbiljnošću prema temama kulture, prosto mi se obnavlja optimizam da nećemo ostati ili postati robovi isključivo materijalističkih tema iz ekonomije, hleba, preživeti, ne preživeti, one jesu važne, ali su one biologija. Ukoliko mi dušu ne sačuvamo, ukoliko naša biologija i naš telesni okvir ne bude zaštita za dušu i prijatno stanište duše bojim se da ne možemo računati na pravi, svetlu, srećnu i ličnu i kolektivnu budućnost.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Vlade Maja Gojković.
Izvolite.

Hvala.
Samo kratko da vam kažem. Hvala na vašoj sadržajnoj diskusiji, poštovani poslaniče, gospodine Zukorliću. Hvala što ste pohvalili i moj deo diskusije koji se odnosi na ravnopravnost verskih zajednica u našoj državi po Ustavu i odvojenosti od države.
Svakako je jedna od opcija da se u leks specijalisu, o kome smo razgovarali sa SPC, razmišlja i eventualno, o zakonu koji bi objedinjavao i regulisao uopšte sakralno nasleđe za sve verske zajednice.
Tako da ćemo to raditi sigurno ne samo sa strukom koja se bavi muzeologijom, nego svakako i sa predstavnicima svih tradicionalnih verskih zajednica u našoj državi, jer sam sa svima i razgovarala o karakteru ovog zakona koji donosimo i šta treba da uradimo da bi objedinili i na muzejske ustanove koje postoje od strane Srpske pravoslavne crkve.
Imamo jedan jevrejski muzej ovde u Beogradu, a u najavi su muzeji i pri katoličkoj crkvi i od strane islamske zajednice. To sam saznala u neposrednim kontaktima i razgovorima i nadam se da ćemo svi zajedno naći dobra rešenja i za zaštitu ove vrste kulturnog nasleđa, koje je izuzetno važno za naše prostore.
Spomenuli ste arheološka iskopovanja koja se vrše u čitavoj našoj državi. Nešto je ovlašćeno, a ima toga i mnogo neovlašćenog. Centralna ustanova koja je to vršila je Narodni muzej, stručnjaci ispred Narodnog muzeja. Onda kada ispred države i kada je nešto legalno rađeno, onda je Narodni muzej preuzimao to što je pronađeno.
Međutim, sada radimo na Nacrtu zakona o kulturnom nasleđu. To ćemo uskoro dobiti ovde u parlamentu, nadam se i Zakon o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara, tako da ćemo na bolji način to regulisati i regulisati ko će preuzimati te arheološke iskopine nakon pronalaska na određenim delovima naše države i to će biti mnogo preciznije uređeno.
Od 2017. godine do 2020. godine Ministarstvo kulture i informisanja je finansiralo jedan dobar projekat Srpskog arheološkog društva. Predavanja su održana u 33 grada širom Srbije. Priručnik je prosto dobar i praktičan. Namenjen je svima, pa i običnim građanima koji su primećivali da neko nešto radi neovlašćeno, kopa određene vrednosti koje pronalazi i preuzima za sebe ili se bavi preprodajom, što se najčešće i dešava.
Iz tog priručnika se, u stvari, lako vidi da nije situacija crno-bela, jer svi se obraćaju Ministarstvu kulture i informisanja i misle da smo mi krivi za sve, a to je jedan čitav lanac gde svako mora da reaguje na određeni način, kako je u tom priručniku i objašnjeno. Dakle, karike u lancu su i sudovi, i tužilaštvo, i policija, i lokalne samouprave, pa i oni obični građani koji zaista ne znaju šta da rade u tim momentima, jer svi zajedno smo dužni da poštujemo određene međunarodne konvencije kojima je pristupila naša država. Posebnu pažnju ćemo obratiti na to prilikom donošenja ova dva važna zakona kojima ćemo definisati upravo arheološko iskopine - kome pripadaju, ko je nadležan nakon pronalaženja određenih važnih artefakata na delovima teritoriji naše države. Hvala.