Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade ministrice Gojković sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici Stranke pravde i pomirenja sa radošću sudelujemo u svim temama u radu ove Skupštine ali nam je posebno zadovoljstvo i posebna radost kada se pred nama pojave pitanja i teme iz oblasti kulture. U našem programu i u našoj orjentaciji mi imamo čvrsto uverenje da kultura zapravo predstavlja temelj i osnovnu dimenziju vrednosti pojedinca i zajednice i da se ona nikada i ni u kojoj prilici ne sme zapostaviti.
Ono što me raduje jeste da bez obzira na ambijent krize u kome se zemlja nalazi imamo kapaciteta i da se bavimo ovim delikatnim i delikatesnim temama. To je nešto što je za radost i što ćemo svakako podržati.
Muzejska delatnost i zakon koji je pred nama, a koji uređuje ovu oblast, kako čusmo i u obrazloženju predstavlja jedan veoma važan iskorak, pogotovo zbog činjenice da smo toliko godina, čak i decenija imali ovo pitanje, vrlo zapostavljeno i konačno ćemo, dakle sa ovim zakonom, odnosno ovim zakonskim okvirom, dobiti osnov kako možemo pre svega zaštititi muzejsku građu, a potom joj i dati onu stvarnu i pravu ulogu.
Muzeji, muzejski eksponati imaju višeznačnu i višeslojnu ulogu u svakom društvu. Osnovna i elementarna uloga jeste ona da to bude dostupno svim građanima, turistima iz zemlje i inostranstva i to, dakle i u tom elementarnom smislu i ulozi predstavlja, zapravo jedno od svedočanstava nivoa same države, nivoa celokupnog društva.
To koliko jedno društvo, odnosno naše društvo drži do sebe i u tim nijansama i zapravo po kvalitetu organizovanosti muzeja, po standardu smeštenosti i zaštite muzejski eksponata vi ćete zapravo oceniti i na prvi pogled bez potrebe da ulazite tako duboko na kom kulturnom nivou je jedno društvo, odnosno jedna država.
Zato ovo smatram vrlo važnim iskorakom, gde ćemo imati sistemski uređeno pitanje muzejske delatnosti i u pogledu zaštite, ali isto tako i u pogledu uloge, odnosno prave dinamike, kulturne dinamike koja se može bazirati na muzejima, odnosno na muzejskim eksponatima.
Pored te elementarne uloge, dakle dostupnosti muzejske građe svima, odnosno predstavljanja na neki način obraza ili kulturnog lica države, nacije, građana, naroda i svih zajednica. Pored toga muzejska građa, zapravo predstavlja i svojevrstan vrlo važan naučni materijal. I to je ono što takođe, verujem da će ovim zakonom biti olakšano i čak je to, i onaj još značajniji aspekt i uloga muzeja, odnosno muzejskih eksponata i muzejske građe.
Dakle, ona je elementarna i jeste da to mogu građani videti, uživati u tome, educirati se, posmatranjem i analiziranjem muzejskih eksponata, i na taj način potvrđivati i osvežavati sopstveni identitet i stabilnost i sigurnost u sopstvenom identitetu, ali osim toga od izuzetne važnosti je zapravo posmatrati muzejsku građu kao naučno blago i to je ono što treba zapravo da bude viši nivo uloge kulturnog blaga ove vrste, odnosno muzejske građe i muzejskih eksponata, jer običan posmatrač ima svoj pristup muzejskom eksponatu, svoj doživljaj u pogledu identiteta i sopstvene kulture. Ali naučnik u muzejskom eksponatu, odnosno muzejskoj građi, on vidi, neću reći, samo jedno svedočanstvo, naprotiv, muzejska građa i muzejski eksponat predstavlja neku vrstu početka klupka iz koga naučnik, pravi naučnik, kvalitetan naučni razmotava celo klupko, spleta svedočanstava o našoj historiji, odnosno o našoj prošlosti. To mi jako znači, da ćemo mi sada i kroz ovaj zakon moći dinamizirati i taj aspekt upotrebe i uloge muzejske građe i muzejskih eksponata.
Dakle, jedan od problema historije kao nauke ili tačnije, historije kao naučne discipline, i dan danas se mi nismo složili, naučnici nisu uspeli da se slože koliko je historija nauka, koliko je tamo naučna disciplina i koliko je korisno za histeriju insistirati na isključivosti da samo materijalni pokazatelj govori o prošlosti i svedoči o prošlosti, jer koliko god postigli, dakle, dostigli ili došli do kulturnog i materijalnog nasleđa kroz arheološku građu, to je jako mali procenat svedočanstva o prošlosti i zato je od izuzetne važnosti, pored otkrića tih eksponata, njihove zaštite i dostupnosti od izuzetne važnosti i unapređenje naučnog i kulturološkog čitanja tih eksponata, i to je ono što treba da nam bude zadatak, za budućnost i to blisku budućnost, da zapravo tu građu učinimo dostupnim, naučnicima i olakšamo naučnicima da što dublje i što preciznije pročitaju tu muzejsku građu, odnosno te eksponate, jer tek onda će to biti osnov za važna otkrića, a mi imamo dovoljno talentovanih naučnika, pogotovo mladih naučnika, koje treba podsticati u ovom smeru.
Ono što me takođe raduje, da ćemo ovim zakonom ostvariti viši stepen zaštite te građe, ne samo u finalnoj fazi standarda uređenja samih muzeja, već i nadam se u celokupnom procesu, arheoloških događanja od samog otkrića na određenoj lokaciji, potom samih iskopavanja, a potom i pune zaštite i dostupnosti, ali pre samih iskopavanja, pojačati, neophodno je pojačati zaštitu samih potencijalnih lokacija, na kojima se nalaze ili postoje određeni pokazatelji, da se mogu nalaziti kvalitetna arheološka građa.
Ovo govorim, što sam prosto i kroz određene svoje naučne aktivnosti, ali i posedovanja informacija i posmatranja, a i činjenice da živim na prostoru Sandžaka, odnosno Novog Pazara, dakle, lokalitet na kome se hiljadama godina prepliću razne kulture i civilizacije, još od Neolitskog perioda, preko Pešterske kulture, potom, veoma bogata materijalna kulturna baština i nasleđe, još iz Ilirskog, pa u okviru Ilirskog i Dandarskog i drugih naroda i kultura, a potom i srednjeg veka, pa novog doba.
Mi imamo izuzetno arheološki bogat prostor. Istina, bilo je, pogotovo u poslednje vreme, intenzivirane su arheološke aktivnosti muzeja u Novom Pazaru, ali paralelno sa tim su aktivni i razni, da kažem lopovi, pljačkaši i tragači za blagom i zlatom, kulturnim i ovim i onim, koji nažalost nanose veliku štetu toj građi i tim potencijalima i od izuzetne važnosti bi bilo pojačati zaštitu tih lokaliteta, jer toga je jako puno, postoji čak kategorija, tzv. u narodu poznatih grčkih grobalja, nisam siguran da su sva grčka, ali za običan svet, sve što je iz nekog antičkog doba je grčko, ali svejedno, bitno je da je takvih grobalja još neistraženo i jako često nam dojave ljudi iz pojedinih mesta, sela, u čijoj blizini se nalaze ti lokaliteti, da su se jednostavno probudili i videli određene iskopine i rupe u tim grobljima koja su zarasla u žbunju, travi, itd.
Morali bi pojačati tu aktivnost, svugde, postoje i drugi delovi Srbije koji su veoma bogati ovom građom i na kojima se prepletalo mnogo kultura i civilizacija, ali ovo je ono čega smo očevici i što verujem da će ovim zakonom da bude značajnije zaštićeno.
Ono što želim da istaknem, a nadam se da će isto i ovim zakonom se dobiti okvir, jeste uređenost gde idu eksponati, arheološki eksponati nakon iskopine, hajde gde idu u samom procesu istraživanja, to je jednako važno, ali je važno i gde se zadržavaju.
Mislim da bi trebalo zakonski zaštiti zapravo da lokalitet na kome su se pronašli ti eksponati, zapravo bude u muzeju koji pokriva taj lokalitet.
Imam određene informacije da li zbog ove zakonske nerešenosti, da li iz nekih drugih razloga da su mnogi muzejski eksponati, odnosno arheološki materijali sa prostora Novog Pazara, Okolice, Sandžaka, Peštera, otišli sa tog prostora, neki su se vratili u muzej u Novome Pazaru, a neki se nisu vratili. Dakle, to je nešto što smatram veoma važnim.
Nije ovde sada pitanje etničke ili verske kategorije, već je pitanje lokaliteta. Mislim da ti eksponati treba da budu svedok prostora gde su pronađeni, odnosno da budu smešteni u muzeju, dakle, tamo gde su zapravo pronađeni, jer zapravo oni su glasnogovornici prošlosti, pre svega tog prostora.
To je ono što na šta treba obratiti pažnju ukoliko imamo osnov u ovom zakonu, ali ukoliko nema onda zasigurno u podzakonskim aktima gde će se urediti implementacija ovog zakona.
Drago mi je i zahvaljujem vam se, poštovana ministarka, na odgovoru vezan za ove ideje koje smo dobili od SPC i koji je čak bio i na Kolegijumu i bilo je različitih promišljanja u tom smeru.
Svakako da treba urediti kulturni prostor, uključujući i muzejsku delatnost crkava i verskih zajednica, ali jako je važno da ste dali takav odgovor i da ste podsetili na zakon, odnosno, pre svega, Ustav i ustavna načela koja garantuju ravnopravnost svih crkava i verskih zajednica, takođe, Zakon o crkvama i verskim zajednicama, koji garantuje ravnopravnost crkava i verskih zajednica, hvala vam tome što ste to podsetili, počesto se to zaboravi. Jer, razumljivo je, u ovoj zemlji, je oko 70% stanovništva srpske nacionalnosti, pravoslavne veroispovesti i to je samo po sebi dominanta činjenica koju ne morate isticati. Ona će sama po sebi zbog tolike dominacije proizvoditi svoje efekte i svoje reflecsije i mi sa tim nemamo nikakav problem, niti u tome vodimo problem.
Može da bude problema tamo kada se zaboravi da u ovoj zemlji živi oko 30% stanovnika koji nisu srpske nacionalnosti ili kada se zaboravi da u ovoj zemlji pored srpske pravoslavne crkve imamo značajan broj tradicionalnih verskih zajednica među kojima je i islamska zajednica.
Dakle, jako je važno da mi kao najviše zakonodavno, najviše predstavničko i najviše nadzorno telo, nikada ne zaboravljamo i ne zapostavljamo ovu činjenicu, pre svega zato što je ona ustavna obaveza, ustavno zakonska kategorija, ali isto tako i opšta kulturno civilizacijska kategorija. Više puta smo zapravo isticali da ta raznolikost predstavlja isključivo bogatstvo, a ni na koji način nedostatak ili problem.
Naravno da ukoliko vi imate takvu dominaciju, i u etničkom, i u kulturološkom i u verskom, to će isto tako značiti i spomeničkom i u muzejskom i to je faktografija sa kojom niko normalan ne bi trebao da ima problem, ali zapravo, to ne znači da treba dopustiti da ostale crkve i verske i zajednice, odnosno ostalo kulturno blago bude na bilo koji način zapostavljeno.
Dopada mi se ideja da se to reši posebnim zakonom, da uopšte pitanja kulture i kulturnog blaga crkava i verskih zajednica uključujući i muzejsku delatnost bude rešena posebnim zakonom, ali sa punim osećajem za kulturu, kulturno blago, kulturni identitet, muzejsku građu, ostalih verskih zajednica i crkava.
Zapravo, mislim da je tu naša uloga da i ovu šarenolikost i Narodne skupštine, ali i šarenolikost koju imamo i u etničkoj strukturi, građana ove zemlje predstavljamo i u našoj zakonodavnoj delatnosti.
Što se tiče druge teme, odnosno tačke dnevnog reda kojom ćemo danas dati svoj doprinos u raspravi i na koncu usvojiti odluku o statusu posebne da bibliotečke građe od posebnog značaja, to je ono što posebno smatram važnim, kulturološkim i političkim iskorakom.
Da, jesu važni svi materijalni i nematerijalni spomenici, sve je to od izuzetne važnosti i ne sme nikada biti zapostavljeno, ali knjiga je nešto što treba da u kulturološkom smislu ima najviši stepen svetosti u svim segmentima društva, a posebno na nivou nas koji smo izabrani od građana da o tome brinemo i o tome donosimo zakone.
Zato ovo posebno pozdravljam, posebno podržavam i smatram posebno važnim, jer postoji puno knjiške građe izuzetne važnosti, čak rukopisa. Svedok sam da se jedan ozbiljan fundus rukopisa i starih knjiga od koji neki imaju i više stotina godina, nalazi u biblioteci Internacionalnog Univerziteta u Novom Pazaru, ali isto tako se bojim da se mnogo toga nešto se nalazi i u islamskoj zajednici, jako puno je te građe i u privatnim posedima građana koji su to nasledili od svojih predaka.
Međutim, ono što je zajedničko za sve te materijale je da oni nisu dovoljno tehnički zaštićeni i da imamo jako puno, kako se to zna reći, obolelog papira, odnosno ugrožene građe, fizički ugrožene građe.
Zato se nadam da će ova odluka, takođe, predstavljati zakonodavni osnov i važan okvir kako bismo intenzivnije sa pozicije Ministarstva kulture, ne sumnjam da će tu biti razumevanja, pre svega od ministarke, ali i od ostalih nadležnih organa, da se omogući institucijama kulture i obrazovanja, biblioteka i ostalih koji poseduju tu građu ili koji mogu doći do te građe, dakle, da im se omoguće te opreme za rehabilitaciju starih rukopisa, znam da ima jako malo, ali mislim da se ona treba osvežiti i ovde u Beogradu, ali se omogućiti i u drugim ustanovama kulture da se ta oprema nabavi, ali pre svega da se krene što pre sa aktivnostima zaštite te građe.
Radi se o veoma kvalitetnim rukopisima. Oni koji su bili na arapskom jeziku, ja sam imao prilike i neke od njih obrađivati, ali jako puno ih je na staroosmanskom jeziku, ponajviše, određeni su čak i na persijskom jeziku. Dakle, radi se o građi koja ima izuzetnu kulturnu važnost i verujem da ćemo ovom odlukom proglašavanja bibliotečke građe od posebnog značaja, dajući joj taj status koji će omogućiti zapravo da država preko Ministarstva kulture poduzme ono što je potrebno kako bi zapravo ta građa bila, pre svega, zaštićena, a potom kako bi tako zaštićena bila dostupna onim aktivistima i poslenicima nauke kako bi zapravo mogli imati na uvid i na korist ono što je sadržaj te građe.
Dakle, sa ovom ozbiljnošću prema temama kulture, prosto mi se obnavlja optimizam da nećemo ostati ili postati robovi isključivo materijalističkih tema iz ekonomije, hleba, preživeti, ne preživeti, one jesu važne, ali su one biologija. Ukoliko mi dušu ne sačuvamo, ukoliko naša biologija i naš telesni okvir ne bude zaštita za dušu i prijatno stanište duše bojim se da ne možemo računati na pravi, svetlu, srećnu i ličnu i kolektivnu budućnost.
Hvala.