Izvolite, gospodine Fila.

Ne znam da li treba od vas da dobijem dozvolu? Držite se vi silosa vaših i nemojte da pričate o nečemu što ne znate.

Te noći prekršili su odluku Ustavnog suda, spakovali su čoveka. I sada da vam pričam još nešto, iskoristiću 20 minuta, da vama kažem ono što je bilo.

Prvo je pokušano na gangsterski način da se ukrade Slobodan Milošević u petak, da ga odvedu u Tuzlu, pa da kažu neki ga gangsteri skupili. To su bili ljudi koji su sa ukradenim oružjem iz Majke Jevrosime, ovde blizu, sedeli u mantilima i pokušali. Nije uspelo, jer je Pavković čuvao tada Kobre. Ali, sutradan se Pavković povukao. Naredio je da se povuče vojska i da odnesu i oružje sa sobom.

Interesantno da je ostala jedna BOV-a, borbeno oklopno vozilo sa mitraljezom okrenutim ka kapiji. Na mitraljezu je bila municija. Očekivali su da neko od nas tamo, ne ja naravno, ne socijalisti, bilo je nekih raznih ljudi, skoči valjda na to, da počne da puca i da to bude proglašeno za državni udar, za pokušaj državnog udara i zabranu Socijalističke partije Srbije. Zašto bi Pavković povukao pištolje i puške, a ostavio BOV-u? To je borbeno oklopno vozilo, ko je služio vojsku zna šta je to.

Nisam nikada u životu video nešto očajničke, bednije, nego što sam tu noć proveo. Pa, izručuju ga na Vidovdan, na Vidovdan najsvetiji praznik naš. Da li je moguće da tih 30 srebrnjaka toliko vrede? Toliko vrede da su počeli da kradu i lažu još tog dana. Pa, zapalili su ovu Skupštinu da bi zapalili listiće. Ko je prebrojao tih 500 hiljada, koje je navodno Koštunica dobio više? Znate kad su izbori gotovi? Znate vrlo dobro, kada se potpišu zapisnici. Gde su ti zapisnici? Ko je brojao te glasove?

Verujte mi, ne govorim kao socijalista, govorim kao građanin i advokat, koji je mogao one noći… Pa, pogledajte kako je to moglo da bude da se radilo dostojanstveno, onako kakav je bio Slobodan Milošević. On nije bio čovek koji bi tražio da se ubije ili da ubija nekog, niti je pokušao, niti mu je padalo napamet, niti je bio naoružan. Jedino je Marija imala taj pištolj iz koga je pucala kada smo odlazili tad, ali ne ka Čedi, kao što pričaju, nego ka istražnom sudiji koji je slučajno bio tu.

Zašto je poslat Čedomir Jovanović? On je mogao i da pogine tamo, ako dođe do nečega. Zašto nije došao Koštunica da razgovara sa svojim prethodnikom? Pa, ako nije hteo da mu da aboliciju, onda da mu kaže zašto ga šalju u zatvor. Ali, ima razloga za to. Pa, ako nije on, što nije došao Zoran Đinđić? Nije mu teško bilo da dođe, pa došao je na trosed, dok su ljudi lupali u šerpe i lonce. Meni je sekretar Miloševićev rekao - dođi Tomo ako hoćeš da ga vidiš, eno ga sedi na trosedu Zoran Đinđić. Naravno, to su krili od Vuka Draškovića, na primer, čiji poslanici sede ovde, pa su posle priznali. Samo se nisu dogovorili oko ministra finansija mislim.

Znači, mogao je da dođe Zoran Đinđić i da mu kaže. Zato sam upotrebio reč prevara. Laži, lažu su započele, a kada kreneš vlast sa lažima, onda vrlo brzo stigneš do krađe, jer ko laže taj i krade.

Ovo sam vam pročitao namerno, da se ne iščuđavaju ljudi. Lažu danas. Slušam komentare zbog ove „Porodice“. Ta porodica nije dokumentarac, nemojte verovati sve što je unutra, to je igrana seriji. Ja sam duže tamo u toj emisiji nego što sam bio stvarno, ali to nije ni važno, nebitno je. Ono što je bitno jeste da nije tačno da je pištolj uperio u sebe itd.

Da su došli da razgovaraju sa njim kao ljudi, sa Slobodanom, on bi otišao tamo gde se dogovori. Nije bilo plana, nije bilo želje da ginemo, a ja sam znao da ukoliko dođe do nečega svićemo izginuti. To što je Legija pričao meni – Tomo, ja tebe znam, ja ću da te sačuvam. Kako? Kao ono Mirko i Slavko? Pazi Mirko metak, pa će da se skloni. Da je došlo do nečega, ja i ne znam zašto su onog grešnog Čedu poslali. Vele ako i bude, ako izginu ljudi, najmanja šteta je da on pogine. On je bio mlad, nije bio ni oženjen.

Kada je izručen u Hag, pozvali su me kod Rusa i Rusi su mi rekli, dakle, ja to ne mogu da tvrdim, ali Rusi su mi rekli da su novih 60 miliona dali Amerikanci za glavu Slobodana Miloševića. Nisam znao te noći da je ambasador što je doneo 50 miliona dolara insistirao da bude živ uhapšen, jer nije bio siguran da će biti živ. Onda su mi rekli da su dodatnih 60 miliona dali za njega. Porasla cena Judinih srebrenjaka. Čoveka su ubili u Hagu. Nisu ga ubili iz pištolja, nisu ga ubili otrovom, ubili su ga iscrpljivanjem.

Znate li vi kako to izgleda tamo? On je imao sobu u kojoj se spavao i jednu sobu preko puta u kojoj je držao dokumenta. Od prašine i svega onoga, oni ti daju jedno milion stranica ne bi li se iscrpeo. Poslednji ga je video Pavle Bulatović, moj dobar drug, Bog da mu dušu prosti. Rekao mu je ja ne mogu više da izdržim, premoren sam, idi razgovaraj sa mojim advokatima, ja ću da spavam i više se nije probudio. To je ono što ja vama hoću da kažem.

Naneta je sramota Srbiji. Niko nije svog predsednika izdao, predao ili prodao, još gore, to nikada nije bilo. Pa i Amerikanci, ja sam branio u Hagu tada, i otišao sam gore i svi su mi rekli – kako ste mogli da date predsednika? Pogledajte austrijski primer. Jesmo li mi dokazali da je Kurt Valdhajm bio na Kozari kao poručnik i on je bio predsednik Austrije, pa niko mu nije sudio, niko ga nije poslao negde. Sačekali su lepo da prođe četiri godine, pa da se skloni.

Gospodine Fila, isteklo je 20 minuta.

Izvinite, predsedniče, ali mnogo je besa u meni.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru. Kao član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, želim da kažem da su se stekli određeni uslovi u svakom konkretnom slučaju, u svakom pojedinačnom slučaju, zbog čega je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i podneo Narodnoj skupštini navedeni predlog i tu ništa nije sporno.

S druge strane, zgodno je da kada govorimo ili o zakonima koji se direktno odnose na sudije ili kada govorimo o izboru ili prestanku funkcija sudija i tužilaca da se osvrnemo na stanje u pravosuđu, na to kako je danas, ali i da se prisetimo nekih situacija koje su obeležile period do 2012. godine u našem pravosudnom sistemu. Prilika je da govorimo o nekim aktuelnim političkim temama, pa neka to budu i dnevno-političke teme koje su od značaja za naše sugrađane, da bi bili informisani i da bi razumeli na koji način se trošio budžet Republike Srbije ili na primer budžet grada Beograda dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

Ova tema o kojoj ću kratko danas govoriti i te kako ima veze sa pravosuđem, odnosno sa obavezom i sudija da postupaju u skladu sa zakonom, da donose odluke u skladu sa zakonom i bez obzira na to da li je neko član neke političke partije ili nije i koje. Tako očekujem reakciju državnih organa u jednoj konkretnoj stvari o kojoj je dosta mojih koleginica i kolega ovde u plenumu govorilo. Iako znamo da ćemo u pojedinim medijima i na društvenim mrežama biti obeleženi, da će nas vređati i omalovažavati, ali zarad istine, koju su građani Srbije spremni da čuju i na koju građani Srbije imaju pravo, mi ćemo nastaviti ovde u parlamentu da dajemo svoj doprinos u borbi protiv lopovluka i kriminala.

Naime, prethodnih dana imali smo prilike da vidimo rezultate istraživačkog novinarstva sa kojima su javnost upoznali novinari „Novosti“ i mislim da je mnoge iznenadila količina novca koja je povezana sa Draganom Đilasom, iako smo naslućivali, ali u svakom slučaju sa Draganom Đilasom, odnosno sa njegovim računima ili računima njegovih firmi u inostranstvu. U pitanju su svakako iznosi koje on nije prijavio, nije prikazao nadležnim državnim organima onda kada je počeo da se bavi politikom, što dalje otvara čitav niz pitanja i pitanje na koji način je stečen toliki novac i da li je bilo zloupotreba položaja u njegovoj političkoj karijeri. Dalje, kako je moguće da je u vreme dok je Dragan Đilas bio na vlasti Srbija siromašila i propadala, a njegovi računi se punili novcem? Sledeće pitanje je – da li možda taj novac ima veze sa aferama koje se vezuju za Dragana Đilasa dok je bio na mestu gradonačelnika Beograda, a podsetiću vas da su mnogi njegovi saradnici iz tog perioda hapšeni i procesuirani upravo zbog ispumpavanja novca iz budžeta grada Beograda dok su se pojedinci bogatili.

Zbog svih ovih pitanja, mi ovde u plenumu insistiramo na istrazi i na primeni zakona, pre svega na tome da građani Srbije saznaju istinu, jer se radi o njihovom novcu, radi se o novcu iz budžeta, da saznaju da li je možda Dragan Đilas preko izvesnog Paskala Šmita povezan sa čak 34 kompanije u Švajcarskoj, jer pretragom švajcarskih poslovnih portala vi možete videti da je izvesni Paskal Šmit ovlašćeno lice u čak 34 firme, između ostalog i u Đilasovoj.

Dakle, radi se o firmi koja je do 28. decembra prošle godine nosila naziv „Multicom Open AG“, kada menja naziv u „Open International AG“, čiji su potpisnici upravo Dragan Đilas i Šmit, a sama činjenica da je tri puta izvršena dokapitalizacija, odnosno povećanje sredstava na računu i promena imena već sami po sebi stvaraju sumnju i izazivaju sumnju da se radi o pranju novca i izbegavanju plaćanja poreza. Osim toga, postoji još jedna firma. Sumnjivo je poslovanje firme „Ascanius LTD“ iza koje takođe stoji ime Dragana Đilasa, na čijem računu na Mauricijusu ima skoro šest miliona evra. Dalje, Đilas ima račun u Hong Kongu na kome je više od tri miliona evra, a ponovo se kao ovlašćena lica javljaju Dragan Đilas i Paskal Šmit, kao i za još na desetine računa u skoro 17 zemalja.

Dakle, osim toga što je ovo i te kako vezano za temu pravosuđa, sudija i drugih državnih organa, osim toga što očekujem da se naši državni organi uključe u istragu da odrade svoj deo posla, da provere sve navode, očigledno postoji mogućnost da se u istragu uključe i državni organi tih zemalja u kojima se nalaze računi u inostranstvu i jasno je kolike razmere je dobio ceo slučaj i zbog čega je Dragan Đilas nervozan u obraćanjima prema građanima, u obraćanjima prema novinarima, jer verovatno ni sam nije siguran gde sve postoje računi i o kojim se iznosima radi.

Naravno, umesto da građanima razjasni sve ovo, umesto da da odgovore na sva pitanja, on se uvlači sve dublje, ide iz laži u laž, a na kraju kada pogledate na koji način je odgovarao na pitanja novinara možete videti zapravo da je njemu i dalje kao primarni cilj ostalo jedino da napada Aleksandra Vučića, da njega okrivljuje za situaciju u kojoj se našao, kao i sve nas iz SNS, pa čak, kažem, i novinare. U svojoj nervozi, kažem, verovatno će se uključiti i državni organi iz zemalja u kojima se vode ti računi, on ide iz greške u grešku, pokušavajući da sakrije poreklo novca, pokušavajući da sebe opravda.

Niko ne spori činjenicu da u Srbiji treba da postoje bogati ljudi ili da postoje, ali znate, kada se radi o političarima koji su stekli toliki novac i kada postoji sumnja da su takve količine novca stekli dok su bili na vlasti ili na funkcijama koje su obavljali mislim da takvi političari ipak spadaju u jednu posebnu kategoriju i da njihova imovina treba da bude ispitana, odnosno da treba da bude ispitan način na koji su oni stekli svoju imovinu. Nedopustivo je, naravno, da neko koristi svoje pozicije, funkcije na kojima se nalazi, da neko koristi bavljenje politikom za lično bogaćenje. Prema tome, nadležni organi treba da ispitaju sve sumnje, poreklo imovine i da onda provere na kraju i da li su obaveze prema državi izmirene.

Ako samo malo zagrebemo ispod površine Đilasovih laži, nailazimo na skandalozno velike količine novca koje su možda novac građana Srbije, nailazimo na rezultate istraživačkog novinarstva u vidu miliona evra na računima u inostranstvu, nailazimo na dokumentaciju koja to dokazuje, na činjenice koje bacaju ozbiljnu sumnju na način sticanja imovine. Zamislite samo ako smo sve ovo saznali do sada, kakve nas informacije očekuju kada istraga državnih organa bude završena, kakve informacije nas očekuju o tome koliko je zapravo bilo protivpravnih transakcija, odnosno protivzakonitih transakcija, koliko tu postoji zloupotreba položaja, koliko ispumpavanja državnog novca, koliko trgovina uticajem i na kraju koliko stanova za Dragana Đilasa, za njegovog brata i koliko novca za račune njihovih firmi.

Naravno, između ostalog, kada govorimo i o sudijama moramo imati u vidu ovakve stvari. Moramo imati u vidu da kriminal u određenom procentu naravno postoji i u našoj zemlji i moramo sa ovog mesta, upravo iz Narodne skupštine dati podršku državnim organima da rade svoj posao u punom kapacitetu. Jer, samo kroz institucionalno delovanje, mi ćemo moći da saznamo istinu, ali sa druge strane, samo kroz institucionalno delovanje mi ćemo moći da znamo da je pravda zadovoljena. Drugo je sada pitanje da li će taj novac na kraju biti oduzet, da li će na kraju svih istraga taj novac možda na posredan način i završiti u budžetu Srbije ili u budžetu Beograda odakle je i uzet.

Isti taj Dragan Đilas koji se svakog dana oseća pozvanim, zapravo, da na najgori mogući način vređa predsednika Aleksandra Vučića, da mu uputi pretnje, da plasira izmišljotine i da zapravo protiv svih nas iz SNS koji dignu glas i kažu istinu kreira kampanju linčovanja, što na društvenim mrežama, što na, naravno, televizijama koje on finansira, gde smo bez prestanka i svakodnevno predmet omalovažavanja i na ličnom i na profesionalnom planu. Brzinom svetlosti mi postajemo predlozi u različitim emisijama. Za nas će se u tim emisijama naravno glasati i komentarisaćemo se na najgori mogući način, na najniži način, a da se pri tome ni malo ne libe sa tih televizija da izvlače naše rečenice iz konteksta i da im daju potpuno drugačije značenje. Vređaju naše dostojanstvo, govore o tome kako izgledamo, govore o tome kako nam Aleksandar Vučić piše govore koje čitamo. Trude se da na sve načine srozaju naš profesionalni i intelektualni integritet.

Ja ću vam reći da sam ja ovaj govor danas pisala sama, jer ja u Narodnoj skupštini radim svoj posao svakog dana, a deo mog posla je i obraćanje u plenumu i da, ja sam odlučila i želim da moj govor danas u Narodnoj skupštini upravo ovako izgleda. To beskrupulozno targetiranje narodnih poslanika iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu ili članova predsedništva SNS ili članova glavnog odbora obično dolazi od ljudi koji kad se pogledaju u ogledalo uglavnom vide jedno veliko ništa. Takvi ljudi, dame i gospodo, žele da se vrate u našoj zemlji na vlast. Takvi ljudi žele da dođu na vlast da bi što pre nastavili tamo gde su stali, a to je lično bogaćenje i nebriga o svim pitanjima koja realno muče građane Republike Srbije.

Za to vreme Aleksandar Vučić radi, radi i bori se zajedno sa Vladom Srbije i zajedno sa svim tim ljudima koji su stavljeni na stub srama samo zato što su izgovorili ime Dragan Đilas ili pomenuli njegove milione. Aleksandar Vučić bori se za naš zdravstveni sistem da izdrži sve nalete epidemije. Bori se da se dalje razvijaju i ekonomija i privreda, bori se za bolji životni standard i pomaže, pomaže pre svega penzionerima a onda i svima ostalima kako se ne bi osetile posledice epidemije i kako bi se Srbija dalje razvijala.

U stvari, vrlo je jednostavna situacija, narod je dao poverenje Aleksandru Vučiću i SNS za vršenje vlasti. Mi to poštujemo i svakog dana pokazujemo da dajemo sve od sebe da radimo isključivo u interesu građana Srbije. Mnogo puta smo doneli neke odluke koje su se odnosile na SNS kojoj pripadamo, a koja toj stranci nisu odgovarale samo zato što smo na prvo mesto stavili državu i narod i to nam je prioritet u radu.

Rezultati koji stoje iza nas su vidljivi, evidentni su u svim oblastima u kojima smo mogli i dobili šansu, u kojim god oblastima da smo dobili šansu mi smo napravili rezultat i šta god da smo mogli da postignemo i postavimo pred sebe kao cilj postigli smo.

Srbija je danas jaka, finansijski i politički stabilna zemlja koju uvažavaju u svetu, koja nastavlja da grabi krupnim koracima napred, jer su svi građani zemlje Srbije zaslužili da žive u jednoj modernoj i uređenoj Srbiji. Tu svoju želju oni pretaču u svoju izbornu volju i daju glasove Aleksandru Vučiću i SNS na ubedljivim pobedama od 2012. godine pa do danas na svim nivoima i na svim izborima.

Lično, nemam nikakvu sumnju da će tako biti i na dalje, jer nama su potrebni putevi, nama se u potrebne škole i bolnice, pruge i mostovi, stanovi za mlade bračne parove, pozorišta i muzeji, obdaništa, naučno-tehnološki parkovi i sigurnost i niko nas neće zaustaviti da u takvoj zemlji i živimo. Živela Srbija.

Zahvaljujem se, narodnoj poslanici Jeleni Žarić Kovačević, ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Pošto u sistemu nemamo više prijavljenih predstavnika ili ti predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Prvi reč ima, narodni poslanik, Samir Tandir. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotinu i u Novom Pazaru. To je jedna formalna tačka. Mi kao najjača bošnjačka stranka u Srbiji, kao Stranka pravde i pomirenja i kao poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje glasaćemo za ovaj predlog. Lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić je načelno visok-akademski i fenomenološki govorio o ovoj temi, a ja ću se baviti malo konkretnijom lokalnom problematikom, pogotovo kada su sandžačke opštine u pitanju i kada je u pitanju rad pravosuđa u Sandžaku, prvenstveno u Novom Pazaru i u Prijepolju.

Posebno želim da se osvrnem na rad tužilaštva u Novom Pazaru i u Prijepolju i hoću da podsetim na jednu staru istinu, da nema novih rešenja sa starim ljudima. Znači, i u sudovima, i u tužilaštvima, i u Novom Pazaru i u Prijepolju je neophodna hitna rekonstrukcija, dolazak mladih, čestitih, neukaljanih kadrova.

Ovom prilikom ću podsetiti na jedna slučaj koji potresa susednu državu Hrvatsku. Znači, slučaj Zdravka Mamića koji je posle jedne presude protiv njega upoznao javnost sa kojim se tužiocima i sudijama družio, koje im je poklone davao i sada su oni svi suspendovani i u toku je neki proces protiv njih. Želim na osnovu tog slučaja da postavim pitanje ministarstvu, Vladi, da postavim pitanje nama kao Narodnoj skupštini, mi koji biramo ljude u pravosuđu, da li mi znamo sa kim sede sudije, sa kim piju kafu, sa kim tužioci idu na zimovanje i na letovanje. Tužilaštava u Novom Pazaru i u Prijepolju službe za politički obračune, služe za eliminaciju političke i poslovne konkurencije. Sa tim ćemo završiti za sva vremena. Znači, oni koji su 20 godina instalirali svoje kadrove, politički podobne da im pomažu i u biznisu i u politici, moraju da shvate da je to vreme prošlo, da je došlo vreme gde se borimo za suštinsku demokratiju, za suštinsko poštovanje Ustava i zakona gde su sve građanke i građani ravnopravni, a da nema malo ravnopravnijih i oni koji su potpuno diskriminisani.

Znači, sa tom praksom ćemo prekinuti za sva vremena. Hoću da kažem da ćemo se tom tematikom, pošto mi je isteklo vreme, detaljnije baviti na narednim skupštinskim zasedanjima. Hvala.

Zahvaljujem.

Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je tri minuta.

Reč ima narodna poslanica, Danijela Veljović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, iako danas treba da raspravljamo o Predlogu odluke o prestanku funkcije Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru, a prema Izveštaju Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu čiji sam i ja član u pitanju su zakonski razlozi, zbog odlaska u penziju, u drugom i trećem slučaju zbog stupanja na višu sudijsku funkciju odlukom Visokog saveta sudstva, ja bih samo na početku konstatovala da se radi o zakonom opravdanim razlozima i dalje bih svoj govor bazirala na isticanju problema koje sigurno treba rešavati, a tiču se funkcionisanja sudstva, ukoliko želimo, naravno, da dobijemo efikasno sudstvo i institucije koje funkcionišu.

Zadržala bih se na primeru Prekršajnog suda. Prekršajni sud u svakodnevnom radu primenjuju 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa. Pored saobraćajnih prekršaja i prestupa iz Zakona o javnom redu i miru, oni sude carinski prekršaje, predmete iz oblasti korupcije, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, itd.

Republika Srbija ima 44 prekršajna suda osnovane za teritorije gradova jedne ili više opština. Primer odeljenja u Kragujevcu Prekršajnog apelacionog suda jeste da pokriva područja prekršajnih sudova u Jagodini, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Paraćinu, Požegi, Prijepolju, Raškoj, Sjenici, Trsteniku, Čačku i Užicu. Onda možete zamisliti koliki je to obim posla.

Najčešće zamerke u vezi sa radom sudova odnose se na dužinu trajanja sudskog postupka. Sudije prekršajnih sudova ističu da, pored toga što je u pojedinim sudskim postupcima teško obezbediti prisustvo svih okrivljenih, jedan od glavnih razloga dužeg trajanja parničnog postupka vezan je i za problem dostave sudskih pismena.

Svako od nas je dužan da prijavi svoje prebivalište, ali i promenu prebivališta. Ukoliko to ne učinimo već je u pitanju prekršaj.

Najveći broj sudskih pismena se dostavlja preko pošte i tada se ne može izvršiti dostava, pa se često dešava da policija mora pomoći prilikom uručenja.

Važno je i pitanje da li sudija radi kvalitetno, koliko je upoznat sa predmetom, koliko je opterećen. Mora postojati autoritet suda u primeni pravnih normi, ali i u primeni procesnih ovlašćenja koja su im data.

Opšti stav građana jeste da vlada nepoverenje u sudstvo i u pravičnost suđenja.

Vlada i nepoverenje da će si institucije ponašati u skladu sa zakonima i normama.

Većina građana smatra da je pravosuđe neefikasno, da zavisi od političkih i drugih interesnih grupacija, da je pristrasno. Nije bolja situacija ni u regionu. I tamo je nepoverenje veće od poverenja.

Na pitanje kako građani zamišljaju dobrog sudiju većina ispitanika je odgovorila da treba da bude istinoljubiv, pravdoljubiv, da je poštovan u društvu i, zanimljivo, da je dobro plaćen.

Sa druge strane, sudije prekršajnih sudova često ističu da su u nepovoljnom položaju jer su prvi na borbenoj liniji, a poslednji kada je reč o platama. Ističu i da su često provlačeni kroz medije na različite načine bez ikakve zaštite.

Što se tiče poverenja druge strane vlasti, ni tu nije sjajna situacija. Građani imaju malo poverenja u rad parlamenta kao organa zakonodavne vlasti. Tu je važna uloga svih nas koji se zalažemo za jako demokratsko društvo i jake institucije.

Institucije moraju biti stub stabilnosti, stub znanja, integriteta. Mora se vratiti poverenje u institucije i tako jačati društvo.

Jedan od načina za jačanje institucija jeste i predlog SDPS, a tiče se reforme izbornog sistema. Ono zašta se mi iz SDPS zalažemo jeste glasanje za ličnost, za kandidata, ne za izbornu listu. Time bi glasovi birača bili osnaženi, a naziv narodnih poslanik dobio bi svoje puno značenje i opravdanje i uloga bi poslanika jačala samim tim predstavljanjem građana i njihovih interesa.

Zakonodavna vlast mora biti transparentna u svom radu i mora biti u službi naroda. Hvala.