Poštovana potpredsednice, poštovani ministre Momiroviću, koleginice i kolege narodni poslanici i svakako, poštovani građani Republike Srbije, svaki sporazum koji potpiše Vlada Republike Srbije verujem da je na korist obe strane potpisnice tog sporazuma.

Mogli smo više puta da se uverimo u sporazume koje smo mi ovde izglasali, koji su doneli veliku dobit našoj državi i svakako i drugoj državi potpisnici. Stoga će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati ovaj Predlog sporazuma, kao i ostale tačke na dnevnom redu ove sednice.

Sporazum Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH je veoma neophodan, jer održavanje i rekonstrukcija putnih međudržavnih mostova je izrazito bitna za obe strane. Saobraćajna sigurnost, trgovine, turističke delatnosti, sportske aktivnosti, kulturne manifestacije, sve to spaja države, a neophodno je za život svih građana obe strane.

Sporazum između Vlada Republike Srbije i ministara BiH je takav da 11 mostova koji nas spajaju, a nadam se da će ih biti više, Republika Srbija je prihvatila šest mostova da održava na reci Drini, to su: Trbušnica-Šepak, Mali Zvornik-Karakaj, Mali Zvornik-Zvornik, most Kralja Aleksandra, dva mosta Ljubovija-Bratunac, to su stari i novi most, i Bajina Bašta-Skelani. Bosna i Hercegovina će održavati i rekonstruisati dva mosta na Savi, Sremska Rača-Rača drumski i Sremska Rača-Rača drumsko-železnički most. Zatim, tri mosta na reci Uvac, Kapija 2, na ulazu u slobodnu zonu, most u Carevom polju i Uvac-Uvac.

Ovaj Sporazum će pratiti i sprovoditi za Srbiju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a za BiH Ministarstvo komunikacija i transporta. Ministarstva će odrediti nadležni organ ili druga pravna lica definisana zakonom ili propisima ugovorne strane. Oba ministarstva će dostaviti podatke o nadležnim organima ili drugim pravnim licima za svaki pojedinačni most. Obaveza ovih organa je da dostave neophodnu dokumentaciju u vezi predmetnog mosta, zatim da blagovremeno obaveštava nadležno ministarstvo druge strane o planiranim radovima, režima saobraćaja i trajanju održavanja rekonstrukcije.

Nadležna ministarstva su dužna da u roku od 60 dana od potpisivanja ovog sporazuma imenuju članove zajedničkog operativnog tima, a taj zajednički operativni tim će morati u roku od šest meseci da napravi plan rekonstrukcije mostova i njihovog odražavanja. Nadležni organ je dužan da najmanje jednom u dve godine obiđe, pregleda i utvrdi stanje mosta i o tome obavesti drugu ugovornu stranu. Da bi se lakše i brže odvijali radovi, neophodne su carinske i poreske olakšice, tako da je dogovoreno da je za izvođenje ovakvih radova i rekonstrukcije neki materijali, oprema, mašine i uređaji ne podležu carinskoj kontroli i poreskoj upravi. Kontrolu nad ovim poslovima će raditi carinske službe jedne i druge ugovorne strane.

Želela bih da se osvrnem i na jedno važno pitanje koje ovaj sporazum takođe dotiče u članu 12. stav 2. rečima da se njime i njegovom primenom neće prejudicirati buduće rešenje u pitanju utvrđivanja i obeležavanja međudržavne granice. Poznato je da između dve zemlje postoje brojna otvorena pitanja u vezi preciznog opisnog prostiranja državne granice, naročito na donjem toku reke Drine koja se sa svojim fizičkim karakteristikama ne retko izliva, plave okolno zemljište i menja svoj glavni tok, stvara brojan rečna ostrva, rukavce i mrtvaje. To u praksi stvara brojne probleme na terenu za stanovništvo pograničnih sela kome se često dešava da reka čitave komade najplodnije zemlje uništi ili jednostavno promenom glavnog toka faktički odnese na drugu stranu. I dok onda pošteni poljoprivredni proizvođači muku muče da dođu i rade na svojim parcelama ovakvo stanje je pravi raj za razne mešetare, a naročito za ilegalnu eksploataciju rečnih nanosa šljunka i peska koja se usled nemogućnosti stvarne kontrole ne smetano odvija, jer državna granica nije precizno definisana, a time ni nadležnost inspekcijskih službi. Pored toga što se ovakvom praksom nanosi šteta budžetima obe države, njome se ugrožava i živi svet u reci, a što je još važnije tokom nekontrolisane eksploatacije se ugrožavaju i sami mostovi o kojima je danas reč.

Zato sam mišljenja da bi Vlada Republike Srbije i vlada BiH, morala da razmotri ovaj veliki problem, i da, ako je već teško doći do saglasnosti o samoj granici, onda postignu neki sporazum o zajedničkom radu i nadležnostima odgovarajućih vodoprivrednih inspekcija, i drugih službi u pograničnom području na Drini, a mišljenja sam da bi takav sporazum, doneo do višestrukih koristi na terenu, kako za sve tri strane, tako i za lokalno stanovništvo.

U nadi da će biti još mostova, što sam na početku rekla, na ovim rekama, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, kao što je već rečeno, delegacija BiH i Republike Srbije, su 18. septembra 2020. godine potpisale dva Sporazuma, jedan koji se odnosi na održavanje i rekonstrukciju putnih međudržavnih mostova, između Republike Srpske i Republike Srbije i BiH, i drugi koji se odnosi na izgradnju zajedničkog graničnog prelaza Bratunac.

Za oba Sporazuma veoma je značajna izgradnja mosta Bratoljub, koji povezuje dve države spajajući Ljuboviju u Srbiji i Bratunac u BiH. Srbija je finansirala izgradnju ovog mosta koji je dug 227 metara, a vrednost radova iznosi oko 13 miliona evra, a napravljeni su i pristupni putevi mostu.

Republika Srbija izvršila je izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunac, dok plato za carinski terminal i granični prelaz gradi BiH, što je predmet drugog sporazuma koji sam naveo na početku.

Potvrđivanje Sporazuma o kojem danas govorimo doprineće svakako, daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve države, što je takođe, od izuzetne važnosti i značaja. Odnosi se na održavanje, rekonstrukciju, vi ste to i rekli u uvodnom izlaganju, 11 međudržavnih mostova od kojih je šest na Drini, za koje je zadužena Srbija. Sredstva su predviđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu u iznosu oko 15 miliona evra, preostalih pet je u nadležnosti BiH, od toga dva su na Savi, a tri na reci Uvac.

Danas u svetu postoji, prema nekim podacima, čak 10 miliona mostova. Prema nekim podacima, samo SAD imaju više od 600 hiljada mostova. Mostovi spajaju ljude, kao što je nekad neko rekao, gradove i države.

O njihovoj simbolici, o tome je mislim, govorila koleginica iz SDPS, u svojim delima često je pisao nobelovac Ivo Andrić, i mislim da nigde ne bi mogli naći bolji opis. Andrić je mostove doživljavao na jedan poseban način, na njima su se kroz istoriju dešavali mnogi važni događaji.

Mostovi su, po njegovim rečima, važniji od kuća, svetinja, hramova, oni su zapravo ti koji spajaju ljude, bez obzira na stalež, bez obzira na društveni status, bez obzira na veru, bez obzira na naciju. Mostovi su izraz čovekove težnje da se poveže sa drugima.

Uzimajući u obzir istoriju odnosa sa nama susednom državom, upravo realizacija doprineće dodatnom povezivanju, u to smo potpuno sigurni, kao poslanička grupa, Srbije i BiH.

Olakšaće život i komunikaciju ljudima koji u njima žive i vodiće se daljem razvoju regionalne saradnje, povezanosti, kako između Srbije i BiH, tako i sa ostalim državama našeg regiona.

Srbija i BiH, to želim da napomenem, su diplomatske bilateralne odnose uspostavile oktobra 2000. godine. Danas imaju dobru političku saradnju sa određenim, otvorenim pitanjima.

Veliki je broj bilateralnih sporazuma, saradnja Srbije i Republike Srpske je na veoma visokom nivou. Bosna i Hercegovina je jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera Srbije. Međusobna robna razmena konstantno raste.

Ovaj Sporazum je, rekao bih, još samo jedan korak napred, korak dalje ka ekonomskoj povezanosti Srbije i BiH.

Bosna i Hercegovina je država koja je nastala raspadom bivše SFRJ, tvorevina je mirovnog Dejtonskog sporazuma, koji je potpisan 1995. godine, i po svojoj političkoj organizaciji jedinstvene države u svetu sastoji se od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, a kao posebna organizaciona jedinica izdvaja se Distriht Brčko.

Za Srbiju je izuzetno važna stabilnost BiH. Mi poštujemo njenu strukturu vlasti na osnovu Dejtonskog sporazuma.

Krajem decembra prošle godine, kada govorimo o parlamentarnoj saradnji, sastali su se predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić i predsednik Skupštine Republike Srpske, Nebojša Čubrilović, složili su se oko potrebe dalje unapređenja i saradnje dva parlamenta, što je takođe, od izuzetne važnosti i značaja.

Srbija je, Republici Srpskoj pomagala i nastaviće to da čini i za vreme aktuelne krize, izazvane korona virusom. Ulaganjem u infrastrukturu je osnovni pokazatelj razvijenosti jedne ekonomije. Interes Srbije je da razvija regionalnu saradnju, Srbija danas sa svim svojim projektima, učestvuje sa 13 milijardi evra, ispravite me ako grešim, ministre, sa 13 milijardi evra, u regionalnom povezivanju sa svim zemljama regiona.

Važno je da se kao region povezujemo, jer to znači brži razvoj, to znače nove investicije, a to samim tim znači i bolji životni standard građana. Ulaganja u infrastrukturu otvara prostor za dolazak novih fabrika, za otvaranje novih radnih mesta, što država više ulaže u infrastrukturu i puteve, time podstiče investicije, privredu, posebno strane direktne investicije, takva ulaganja doprineće većem BDP, što za građane znači bolji životni standard.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, prepoznao je važnost ovog pitanja, kada je započeo obilazak bitnih i važnih infrastrukturnih projekata u zemlji, jer je njihov završetak važan, kako zbog stope rasta, tako i zbog dovođenja stranih investitora. Osvrnuo bih se i na recimo, na Most na reci Savi, jer je to most koji spaja autoput Beograd Sarajevo, to je jedan od najznačajnijih i najvrednijih infrastrukturnih projekata u regionu, čija ukupna procenjena vrednost gradnje iznosi oko 2 milijarde evra.

Izgradnja ovog autoputa je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata koji treba da doprinese i stabilnosti i razvoju regiona. Autoput Beograd Sarajevo je simbol dobrih odnosa, pre svega u budućnosti.

Ovaj projekat je bitan za povezivanje Srbije i BiH, bitan je za povezivanje Srbije i Republike Srpske, ali je važan i za povezivanje dva naroda, Srba i Bošnjaka, o čemu je danas i bilo reči.

Zbog geostrateškog položaja, moglo bi se reći da smo na raskrsnici puteva koje spajaju istok i zapad, i s tim u vezi veoma je značajno da se neguju dobrosusedski odnosi i jača saradnja, kako između Srbije i BiH, tako i sa ostalim zemljama u regionu.

Danas je bilo reči o jednom od najznačajnijih, pre nego što se vratim na ekonomiju, i ono što jeste vaša odgovornost i vaša nadležnost, i o nečemu što je takođe veoma važno, nego u ovom trenutku najznačajnije pitanje, a to je na žalost period pandemije i korone, koja nas je zadesila, dakle, zdravstveni izazov, čiji se, kraj, na žalost, još uvek ne nazire.

I ono što želim da kažem, jeste da je pandemija pokazala uspešnost srpske politike. Aleksandar Vučić je ujedinio region, Srbija je donirala preko desetine hiljada vakcina upravo državama u regionu, i nije ovde stvar donacije. Donacija nije pitanje vakcine, ovde je reč pre svega o zajedničkom unapređenju odnosa, o poverenju. Poverenju jedni u druge, važno je da sarađujemo i da zajednički ukazujemo na probleme, pojedinačno smo isuviše mali.

Zajedno samo možemo nešto da uradimo i zato u potpunosti podržavamo stav kada predsednik Republike kaže, a o tome sam govorio pre nekoliko dana, jednim glasom kao region ispred EU, ispred Brisela, ispred velikih svetskih sila, jer samo tako možemo nešto zajedno da učinimo i da postignemo. I ne treba da pričamo loše jedni o drugima, jer mi živimo zajedno. Živimo jedni uz druge, živimo jedni pored drugih.

Beograd je danas najvažniji grad, ne samo u regionu, nego i šire. Fotografije koje su medije objavile pre nekoliko dana i cifre koliko je stranih državljana vakcinisano u Beogradu, upravo govori u prilog takvoj konstataciji.

Srbija želi da razvija regionalnu saradnju, Srbija želi da stvori bolje ekonomsko okruženje na Balkanu za sve zemlje Balkana. Jer, ne treba zaboraviti, pored robne razmene sa EU, to ne sporimo, ali 70-80% robne razmene se upravo vrši u regionu. Pa, dajte da otvorimo granice. Dajte da stvorimo normalnu trgovinsku razmenu, bez barijera. Dajte da omogućimo ljudima da žive bolje i da privreda napreduje. Pa, valjda je to suština svega.

Maločas je neko pomenuo kako pokrenuti regionalnu saradnju. Pa, upravo kroz regionalne projekte. Maločas je neko pomenuo jedan regionalni projekat, a ja ću samo kratko navesti pet, za koje smatram da su od izuzetne važnosti i značaja: pre svega, regionalni ekonomski samit, koji je predsednik Republike najavio u Beogradu, drugo, Turski tok, ogroman značaj za nas, za našu industriju, za našu privredu, za naše stanovništvo, dalje, mini Šengen, sloboda protoka ljudi, kapitala, usluga, veća mogućnost za dramatično smanjivanje troškova prilikom prelaska administrativnih linija. Pogrešno je tumačenje onih zlonamernih, nema to apsolutno nikakve veze sa priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti KiM, pa valjda im je to jasno posle Vašingtona, tačka 10. je ostavljena po strani i svako ko pokuša da izvrši pritisak na Srbiju i smatra da će pritiskom Srbija prihvatiti Kosovo kao državu, valjda je svestan da to nije moguće?

Četvrta stvar – Vašingtonski sporazum. Bez obzira šta mislili o njemu i kako tumačili pismo Trampa i pismo Bajdena na Sretenje, oni su svakako različitog sadržaja, ne bih danas o tome govorio, ali Vašingtonski sporazum je važan za ekonomsku normalizaciju i on je signal za potencijalne investitore, magnet za potencijalne investitore i upravo se tiče ulaganja u infrastrukturu, u putnu i u železničku infrastrukturu.

I kao peti projekat, srž berlinskog procesa je upravo privreda. Dakle, ulaganje u oblasti digitalizacije, inovacije, investicije i razvoj industrije svakako.

Gospodine ministre, veoma ću kratko da se osvrnem na neka ekonomska pitanja i na ono što jeste jedan od osnovnih stubova koji je neophodno realizovati da bi došli do ciljeva koje smo definisali kroz budžet za 2021. godinu, tu mislim pre svega na projektovanu stopu BDP od6%. Dakle, Srbija je u 2021. godinu ušla jaka i ekonomski stabilna, sa potpunim uverenjem da će realizovati projektovanu stopu rasta BDP od 6%, sa privredom koja je stabilna, sa privrednom stopom rasta prvom u Evropi, odnosno pada, najmanjom stopom pada u Evropi i upravo jedan od stubova koji treba da doprinese realizaciji tog cilja jesu ogromna izdvajanja za infrastrukturu. Nikada više – 330 milijardi dinara, to je 5,5% BDP.

Šta se pokazalo? Pokazalo se da kada država ulaže i kada država investira u infrastrukturu i u kapitalne projekte, to podstiče i domaće i strane investitore. I jedan pokazatelj – nije tačno da je u periodu korone život stao i da se nije radilo. Naprotiv. Kada je reč o infrastrukturnim projektima, realizovani su infrastrukturni projekti od ukupne vrednosti 146 milijardi dinara u periodu od januara do novembra meseca prošle godine. Kada uporedite to sa periodom u odnosu na prethodnu godinu, to je 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Ja sam vas prošli put pohvalio jer smatram da svoj posao obavljate odgovorno, ozbiljno i posvećeno i da je veoma važno da ste kao ministar prisutni upravo tamo gde je potrebno, na gradilištima, na važnim gradilištima. Ja sam pomenuo jedno važno gradilište, a to je obilaznica kod Nepričave, kao lokal patriota, kao Valjevac, ne povezuje to samo Valjevo već čitavu zapadnu Srbiju i to svakako doprinosi i novim investicijama u zapadnoj Srbiji i novim radnim mestima i neće Valjevo biti slepo crevo.

Recimo, Srbija je u prethodnih nekoliko godina izgradila 350 km novih auto-puteva, tako da do sada imamo 950 km. Pored toga, Srbija trenutno radi na izgradnji 250 km novih auto-puteva. I naravno, pohvala za… Pre nekoliko dana ste obišli još jedno, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, direktorima preduzeća koji se bave putnom infrastrukturom, sa našim kolegom i prijateljem Milutinom Mrkonjićem, koji je uvek spreman da pruži dobronameran savet i poslušajte ga ono – uvek pre roka, neka to uvek bude pre roka kada je reč o putnoj i železničkoj infrastrukturi, mislim na put Preljina-Požega, važno je da je definisan datum, da je to 7. januar 2021. godine i veoma je važno da onog trenutka kada se završi ta deonica, odmah se nastavlja deonica ka Borjanu, odnosno ka Crnoj Gori, ukupne dužine 107 km, a vrednost je 1,5 milijardi evra. Mislim da niko nije mogao da zamisli da će doći dan i trenutak kada ćete automobilom iz Beograda do Crne Gore doći za 2 časa i 15 minuta, ili 2 časa.

Gospodine ministre, naravno da ćemo podržati ovaj sporazum, želim vam puno uspeha u narednom vremenskom periodu i imate našu podršku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Kao što je kolega Milićević najavio, prema članu 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i 10 minuta. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre, drage kolege, poštovani građani, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Sad samo fali - a ja sam najlepši poslanik.

To ne mogu da kažem, to se podrazumeva.

Zahvaljujem se.

Ja ću, kao i do sada, uvek podržati predloge koji su dobri za građane, za narod, za sve one koji žive u Srbiji, za one ljude koji žive na selu i od sela.

Ovaj predlog je veoma bitan za sve nas - izgradnja i rekonstrukcija mostova, izgradnja saobraćajnica. To je nešto što je bitno za sve naše građane ovde u Srbiji i za one u Bosni i Hercegovini.

Mislim da je ovo ispravna stvar, uvaženi ministre. Ovo ćemo svi podržati. To je ispravno i veoma je potrebno. Na ovaj način daćemo veću mogućnost ulaganja, pravljenja novih prijateljstava, dovođenja investitora i na ovaj način imaćemo mogućnost da rešimo veliki broj problema koji se tiču svih naših građana i ovde kod nas u Srbiji, a i onih u Bosni i Hercegovini.

Inače, ja sam željan i voljan da neke stvari se reše konačno. Inače, mi smo 2000. godine napravili tu saradnju, priznali smo Bosnu i Hercegovinu, imamo te diplomatske odnose, ali do dana današnjeg nemamo napravljenu granicu da znamo šta, gde i kako je, konkretno, da bismo imali mogućnost da, osim tih mostova i puteva koje radimo, rešimo problem i energije.

Svi znamo šta je veliki problem. Svi znamo šta znači reka koja je veoma jaka i moćna, gde se mogu uraditi veći broj hidroelektrana, kao što je hidroelektrana kod Bajine Bašte. To je velika potreba. Na ovaj način, kada bismo to uradili, kada bi Sarajevo imalo volju i želju da se taj naš odnos konačno reši… Inače, Republika Srbija i naš predsednik stvarno ima veliku želju i volju da se to reši i to na svakom mestu pokazujemo. Želimo da imamo najbolje odnose sa našim komšijama, sa našim prijateljima i to radimo i pomoć u vezi vakcina, oko izgradnje puteva i svega onoga.

Konačno, i poslanički klub u kome sam i ja je poslanički klub gde imamo mogućnosti i želje da taj most pravimo, da radimo jer mi smo isto. Mi smo jedan narod. Mi živimo ovde u Srbiji. Naša zemlja je Srbija, ali naša želja jeste to da se još poboljšaju ti odnosi, da ruka prijateljstva bude tu, urađena na najbolji način i da konačno, kada to uradimo i ove mostove, kada uradimo sve što je započeto, da rešimo problem i te granice sa naše strane.

Koliko ja znam, ide sve kako treba i očekujem da to bude i od Sarajeva, da to prihvate, da se to uradi na najbolji način i da konačno rešimo problem hidroelektrana, rešavanje energije, jer to je jedna od mogućnosti da sutra nemamo problema sa ovim mini hidroelektranama, da se rade, da se zabranjuju, već da imamo mogućnost četiri ili pet hidroelektrana velikih da uradimo, kao što je kod Bajine Bašte i da to bude rešen problem energije u našoj zemlji Srbiji.

Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge, jer jedana od najbitnijih stvari je izgradnja mostova. Mostovi između naroda je nešto najbitnije. Mi te mostove gradimo, pravimo, širimo.

Voleo bih da generacije posele nas na tim mostovima, na tim putevima sipaju cveće, da to bude nešto što je najlepše, da nema više mržnje, već da bude ljubavi i poštovanja i, ono što je najbitnije, da uvažavamo svakog, pa nije bitno ko je koje vere. Jednostavno, mi smo svi ljudi i kao takvi moramo na svakom mestu biti takvi kakvi jesmo.

Država Srbija je zemlja koja širi svoje grudi i želi svakom da pomogne. Očekujemo to i sa druge strane. Inače, to je nešto što mora biti i na tome ćemo zajedno raditi.

Uvaženi predsedniče Skupštine, vi ste bili i ministar spoljnih poslova, vi neke stvari bolje znate nego ja. Očekujem da ćemo rešiti probleme koji su zaostali, ali ti problemi su bitni za život svih nas koji živimo i ovde u Srbiji i tamo u Bosni i Hercegovini.

Hvala još jednom.

Hvala, ako neko nije čuo, najlepši poslaniče iz najlepše opštine, iz najlepšeg grada u Srbiji.
Reč ima mr Slavenko Unković.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, ovim zakonom se potvrđuje Sporazum Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između naše dve zemlje.

Od 11 mostova na Drini, Savi i Uvcu, koji će biti rekonstruisani i održavani, u nadležnosti Srbije će biti šest mostova, a Bosna i Hercegovina će brinuti o pet mostova.

Srbija je za ovaj projekat u naredne tri godine obezbedila 15 miliona evra i još jednom pokazuje nameru da se pomogne našem narodu preko Drine, a ujedno spremnost za dalji napredak u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom.

Regionalno povezivanje je najvažniji način i uslov razvoja naših država, pa i ovaj sporazum će doprineti stvaranju uslova za što bolju komunikaciju, trgovinu, protok robe i kapitala i povezanost na svaki način.

Najveći infrastrukturni projekat regiona je svakako autoput Beograd-Sarajevo, koji će biti realizovan u narednih nekoliko godina, a ukupna procenjena vrednost projekta je dve milijarde evra, koji će delom biti finansirani od Republike Turske.

Srbija je prošle godine već krenula u izgradnju prve deonice od Sremske Rače do Kuzmina u dužini od 18 kilometara i preuzela na sebe da investira izgradnju mosta na Rači, a vrednost investicije je 220 miliona evra.

Saradnja Republike Srpske i Srbije nikada nije bila bolja. Za građane je najvidljivija saradnja u oblasti ekonomije i zajedničkih investicija.

Trenutno ne postoji nijedna opština u Republici Srpskoj gde Srbija nije investirala određena sredstva u infrastrukturne projekte po predlozima i potrebama samih opština i gradova. Tačnije, u 48 jedinica lokalnih samouprava u Republici Srpskoj i u svim opštinama koje se nalaze u drugim delovima Bosne i Hercegovine sa većinskim srpskim stanovništvom investirano je u infrastrukturne projekte, vrtiće, domove zdravlja, domove kulture, škole.

Srbija je u zadnjih sedam godina u različite projekte u Republiku Srpsku uložila oko 60 miliona evra, a samo u budžetu za ovu godinu izdvojeno je pet milijardi dinara za jedan od najznačajnijih projekata, a to je aerodrom Trebinje.

Ukupna količina sredstava koje je Srbija opredelila za ovaj projekat je 55 miliona evra. Trebinje će imati šansu da bude jedna od najposećenijih turističkih destinacija u ovom delu Balkana i realizacijom ovog projekta očekuje se rast i razvoj privredne aktivnosti, dolazak novih investicija i otvaranje novih radnih mesta.

Pre neki dan potpisan je Sporazum o izgradnji gasovoda koji se povezuje na Balkanski tok i koji će doneti sigurnost snabdevanja gasom većeg dela Bosne i Hercegovine, a u taj projekat će biti uloženo oko 125 miliona evra.

Na Balkanski tok od Inđije vezaće se gasna interkonekcija prema granici sa Bosnom i Hercegovinom. Magistralni gasovod će biti dugačak 325 kilometara, prolaziće kroz Republiku Srpsku, a jedan krak će ići prema Federaciji.

Kapacitet gasovoda je 1,2 milijarde kubika gasa godišnje i zaista je ovo jedan strateški projekat koji će omogućiti gasifikaciju velikog dela Bosne i Hercegovine.

Trenutno je ekonomija najjača spona naše dve države i Srbija je veliki spoljno-trgovinski partner Bosne i Hercegovine. Zbog velikih investicija naše zemlje jako nam je bitna stabilnost i mir u celom regionu.

Dakle, CEFTA i EU su dva ključna tržišna regiona Zapadnog Balkana i svaka integracija regiona po tom pitanju može uticati na povećanje BDP-a.

Treba napomenuti da je Srbija treći najveći investitor u Bosni i Hercegovini sa dosadašnjim uloženim kapitalom od preko milijardu evra i drugi spoljno-trgovinski partner sa oko 13% u trgovinskoj razmeni prošle godine.

Privrede naše dve zemlje su prirodno upućene jedna na drugu. Srpske firme i brendovi su prepoznati na bosansko-hercegovačkom tržištu. U svakom slučaju, privredna saradnja je daleko bolja od političke saradnje, koja je uvek opterećena događajima iz bliske prošlosti.

Srbija je spremna i to se pokušava na svim nivoima, da se politička saradnja unapredi, pa je tako skoro i dala saglasnost za otvaranje konzulata Bosne i Hercegovine u Novom Pazaru do kraja ove godine. Ovo je svakako dobra vest za Bošnjake iz Raške oblasti, a ujedno i dobra politička odluka od strane Srbije.

Prilikom nedavne posete Sarajevu i donacije od pet hiljada vakcina, predsednik Vučić je dogovorio održavanje samita saradnje i poverenja zvaničnika i privrednika Bosne i Hercegovine iz Srbije kako bi se u budućnosti efikasnije rešavali problemi koji opterećuju odnose ove dve zemlje.

Opredeljenje Srbije će i dalje biti bliska saradnja sa našim narodom u Republici Srpskoj kada je to god moguće.

Srbija je do sada mnogo pomagala. To će i nastaviti u narednom periodu i to nam niko ne može zabraniti.

Svakako, i ovaj sporazum današnji u interesu naše zemlje i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati ovaj sporazum.

Zahvaljujem.