Zahvaljujem uvažena predsedavajuća. Gospodine Pantiću, danas govorimo o dve, kako bih rekao, najpre kako je koleginica Kralj rekla i proceduralna odluka, a druga se tiče našeg poverenja u odluku VSS, i mi to poverenje svakako imamo, tako da se apsolutno ne dovodi u pitanje naša podrška u danu za glasanje, kada je reč o obe odluke.
Ono o čemu želim da danas govorim, jeste nekoliko stvari. Najpre, pravosudni sistem i vladavina prava jesu temelji svakako pravno uređene i demokratske države, kakva Srbija danas i jeste.
Pravosuđe je jedan od prioriteta Srbije, na njenom evropskom putu, tako da je prateća primedba i kritike povremeno Evropske komisije, koje se iskazuju u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, Vlada Srbije, usvojila, novu nacionalnu strategiju za razvoj pravosuđa i to za period 2020. do 2025. godine, a revidiran je i akcioni plan za pregovaračko poglavlje 23. koji se konkretno tiče, pravosuđa i osnova prava.
Nova strategija izrađena je upravo u skladu sa potrebama daljeg jačanja pravne države, boljoj dostupnosti pravde i većoj pravnoj sigurnosti, a istovremeno i ona je dokaz da je Srbija spremna da dalje implementira svoje zakonodavstvo, sa evropskim zakonodavstvom, odnosno da harmonizuje svoje zakonodavstvo, sa evropskim zakonodavstvom.
Težimo da se još više približimo evropskim standardima. To približavanje se ostvaruje, kako kroz stvaranje dobrog pravnog okvira, tako i kroz praktičan rad pravosudnih organa i ujednačenu sudsku praksu koja omogućava jednak položaj svih pred zakonom. Dakle, zakon mora biti isti za sve.
Pravosudni i javnotužilački organi svojim posvećenim radom, pre svega, stručnošću, dostojnošću, treba da obezbede jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, unapređenju stručnosti pravosuđa, unapređenju transparentnosti i dostupnosti pravosuđa, kao i poboljšanje efikasnosti pravosuđa i naravno, institucionalno jačanje suda, što je takođe od izuzetne važnosti.
Srbija se u svom procesu pristupanja EU, obavezala na sprovođenje važnih ustavnih reformi o kojima je danas bilo reči, čiji je cilj upravo jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, ali i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.
Dakle, jedan od zahteva Evrope prema Srbiji kao pretendentu za punopravno članstvo jeste potpuno osamostaljivanje sudske grane vlasti.
Reforme pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnosti i efikasnosti, predstavljaju prioritet u radu Vlade Republike Srbije, predstavljaju prioritet Narodne Skupštine Republike Srbije.
Vlada je izradila predlog ustavnih reformi i ne bih da prejudiciram, kako je to i koleginica rekla, kako će izgledati, ali poslala ga je nadležnom odboru Narodne Skupštine.
Podsetiću samo da je prošle nedelje održan sastanak ovde u Narodnoj Skupštini, kojem su prisustvovali pored predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije, Ivice Dačića, i premijerka Ana Brnabić, i ministarka pravde Maja Popović i predsednici nadležnih odbora na kome je dogovoreno da se krene sa procedurom, kada je reč o ustavnim promenama.
I da prosto ne bude zabune u javnosti, veoma često zbog neobaveštenosti, ali čak i zlonamerno neki nazovi, opozicioni lideri, pogrešno prenose ili interpretiraju javnosti informacije o ustavnim promenama, govoreći da se radi o promenama koje zadiru u preambulu Ustava.
Dakle, to nije tačno. Jedine promene Ustava koje su za sada predložene, odnose se na pravosuđe, i to je upravo smernica i ispunjenje zahteva EU, da se izbor nosilaca pravosudnih funkcija u svim fazama i za sve nivoe vlasti, vrši upravo unutar samog pravosudnog sistema.
Dakle, bez učešća Narodne Skupštine. Ovo podvlačim, s namerom da građanima predočim, šta je stvarni sadržaj do sada predloženih Ustavnih promena, kako bi se izbegle javne manipulacije, od nekih opozicionih krugova, koji uporno nastoje da najavljene ustavne promene prikažu kao podelu vlasti i kao našu nameru da promenimo preambulu, kojom se definiše pozicija KiM, kao nerazdvojivog dela teritorijalnog integriteta Srbije.
Pored depolitizacije pravosuđa i jačanja njegove nezavisnosti i u pristupnim pregovorima, vladavina prava jeste, i mora ostati jedan od ključnih ciljeva i to apsolutno nije sporno, kome težimo kao uređena i pravna država, kakva Srbija, danas ponavljam, i jeste.
Kada govorimo o vladavini prava i kada govorimo o sugestijama koje dobijamo od strane kroz Izveštaj Evropske komisije, naravno imaju legitimno pravo da imaju svoj stav i mišljenje ali dozvolite im naše legitimno pravo kao predstavnika građana da u parlamentu imamo stav i mišljenje da ga iznesemo.
Dakle, kada je konkretno reč o Briselskom procesu Srbija je ispunila sve ono što se od nje očekivalo. Ne postoji ništa što Srbija nije ispunila kao zahtev, kada je reč o Briselskom procesu, ali Srbija u Briselski proces nije ušla da bi bila potcenjena i ponižena, već da bi kroz dijalog došla do kompromisnog i pravičnog rešenja koji će biti prihvatljiv za obe strane, što se nije desilo u slučaju Prištine.
Pored toga, trpimo kritike o vladavini prava u našoj zemlji, dok je ta ista vladavina prava narušena upravo u ovom procesu. I nije to šamar, kako bih rekao Srbiji, jer Srbija se pokazala kao pouzdan, siguran i stabilan partner u ovom procesu i to još jednom potvrđuje međunarodni kredibilitet Srbije. Dakle, obaveze koje Srbija prihvati ona ih i realizuje. Ovo je šamar Briselu i Evropskoj uniji, jer se čitav proces vodi pod pokroviteljstvom Brisela i Evropske unije.
Sa druge strane, ne sporim pravo evroparlamentaraca da imaju svoj stav, ali opet i mi imamo legitimno pravo da imamo svoj stav, tobože izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja, kako su rekli, na pravosuđe i apelovali na Srbiju da reši nekakve afere koje ja danas ne bih navodio, osim što ću reći da se pominju slučajevi koje je država već razrešila tako što je pohapsila odgovorne, a sa druge strane vrlo interesantno, ne pominju neke ozbiljnije afere koje su u ovom trenutku aktuelne u Srbiji, koje su vidljive, aktuelne, koje su potkrepljene činjenicama i koje će, ubeđen sam dobiti epilog nadležnih organa i nadležnih institucija. Ne sudim, ali sam ubeđen da će doći do epiloga nadležnih organa i nadležnih institucija.
Srbija, dakle, vodi beskompromisnu, odlučnu i ne selektivnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što jeste jedan od šest osnovnih principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije.
Srbija je dokazala hrabrost i odlučnost i sve ono što je učinjeno u prethodnom vremenskom periodu, jeste jedan ozbiljan udarac upravo organizovanom kriminalu u Srbiji.
Kada neko kaže da ne postoji politička volja, da, postoji politička volja. To se pokazuje delima, ne rečima i postoji jedna sinergija praktičnog delovanja onoga što čini Vlada, što čine resorna ministarstva, ali i normativnog delovanja, ono što čini konkretno Narodna Skupština Republike Srbije, recimo kroz usvajanje, za nas veoma važnog zakonskog predloga, a to je Zakon koji se tiče porekla imovine. Ne znam čemu nervoza kod pojedinaca kada je reč o ovom zakonu, ali mi smatramo da je to zakon od izuzetne važnosti i značaja.
Dakle, nije na evropskim parlamentarcima da se mešaju u rad pravosudnih organa, kao ni da daje komentare, a pogotovo ne da protežiraju pojedine opozicione političke stranke, to je naše mišljenje i naš stav u datom trenutku.
Srbija je nezavisna država. Legitimitet ovoj Vladi i ovom parlamentu dali su građani na izborima, a ne Evropski parlamentarci jer to i nije njihov posao. Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu promeniti politički kurs Srbije.
Srbija sebi nikada nije dala luksuz da komentariše slučajeve drugih zemalja, jer to predstavlja direktno kršenje prve i osnovne norme u odnosima među državama. Nikada se nije mešala u unutrašnja pitanja drugih država.
Podsetio sam pre nekoliko dana, podsetiću to i danas. Kada govore o političkom pritisku na pravosuđe, konkretan primer predsednika Republike. Dakle, na slučaju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kome je u januaru mesecu ove godine izrečena presuda da plati 200.000 dinara jednom, nazovite lideru opozicije zbog izrečene uvrede, zbog koga je navodno isti taj nazovite lider pretrpeo duševni bol. E, sada ja postavljam pitanje da li onda možemo da govorimo o bilo kakvom političkom uticaju na srpsko pravosuđe?
Kada govorimo o stavovima evropskih parlamentaraca, govorimo o pravosuđu. Nalazimo se u Skupštini, a skupština je najviši organ zakonodavne vlasti, dakle mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja koje će biti u najboljem interesu građana, kada, recimo, evroparlamentarci insistiraju na dijalogu sa opozicijom kako bi se iznašla rešenja u korist poboljšanja izbornih uslova izbornog procesa, paradoksalno, stranke na vlasti su prve koje se na pregovore odazivaju, jer za nas dijalog nema alternativu.
To smo pokazali i učešćem u razgovorima na Fakultetu političkih nauka sa predstavnicima pojedinih opozicionih političkih stranaka, nevladinim sektorom, pokazali smo i tokom prve faze međustranačkog dijaloga, dakle, pokazali smo da smo zainteresovani da razgovaramo sa svim političkim akterima da daju svoje mišljenje, iznesu svoje predloge ukoliko ti predlozi postoje, kako bi poboljšali izborne uslove koji vode ka većoj demokratičnosti izbornog sistema.
Time je vlast dokazala da je otvorena za razgovore, ponavljam, da sasluša predloge, sugestije, bez obzira na poziciju u političkom spektru, za razliku od pojedinih predstavnika opozicije.
Dakle, nije razgovor ako dođete na jedan od dijaloga, nazovite dijaloga, početak i kažete – ovo su 42 zahteva ili bojkot. To nije put da dođete do kompromisnog rešenja i da dođete do bilo kakvog rešenja, da razgovarate konkretno, barem o tih 42 predloga, to je ultimatum i to nije način da se vodi dijalog.
Kako je Srbija implementirala skoro sve što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga, jedina zamerka koju smo mogli pronaći svela se na to što su izborni zakoni menjani u izbornoj godini. Dakle, mi smo tokom prve faze međustranačkog dijaloga kao rezultat te prve faze imali određenu agendu. Ta agenda je podrazumevala promenu izbornog zakonodavstva, ja mislim četiri ili pet izmena i dopuna zakona, i to, naravno, u izbornoj godini.
Ukoliko su mislili na promenu izbornog zakonodavstva, snižavanje cenzusa sa 5% na 3%, pa zar neko misli da je to išlo u prilog, recimo najvećoj političkoj stranci, trenutno u političkoj sceni Srbije. Naravno da nije. Ali, šta se želelo postići time da se napravi reprezentativan uzorak javnog mnjenja u parlamentu, da se omogući onima koji su u tom trenutku bili apsolutno daleko od tih famoznih 5%, da imaju svoje predstavnike u parlamentu, da imamo intenzivan dijalog u parlamentu i da politiku vodimo u parlamentu, a ne na ulici.
To što je opozicija bojkotovala izbore, nije ušla u parlament, nije problem ni ove vladajuće koalicije, nije problem ni izbornog zakonodavstva, to je već njihov politički stav i njihova politička procena.
Kada apeluju na Narodnu skupštinu da izbegava, kako kažu, govor uvredljive i zapaljive prirode i da se suprotstavi govoru mržnje, predstavnici Evropskog parlamenta treba da shvate da u vladajućoj koaliciji postoji odlučnost i spremnost da se razgovara o svemu, i to ponavljam po ko zna koji put.
Stavovi evroparlamentaraca su ponekad nejasni, politički pristrasni, ali bez obzira na to opet se svaka njihova reč nekako uvažava.
Maločas je koleginica govorila i ona je mlad poslanik. Ja ne mislim i u potpunosti se slažem sa stavom predsednika da mi i kada je reč o evropskim integracijama treba da komentarišemo druge države i da se mešamo u unutrašnja pitanja drugih država.
Kada je reč o evropskim integracijama, Srbija je pokazala i odlučnost, i opredeljenost i vrlo jasno stavila do znanja da je strateški i glavni spoljnopolitički cilj upravo punopravno članstvo Srbije u EU. Tu odlučnost smo potvrdili i u parlamentu razmatrajući po prvi put u praksi izveštaj Evropske komisije u Narodnoj skupštini.
Ali, znate kako, da li će taj proces biti uspešan i koliko će biti uspešan zavisi, pre svega, od jedne vrste… Podrazumeva jedno dobronamerno partnerstvo. Dakle, ne dvostruke standarde, ne dvostruke aršine, već dobronamerno partnerstvo.
Naš put u EU, to je svima jasno, ne zavisi samo i isključivo od onoga šta Srbija čini i radi i onoga šta čine i rade institucije u Srbiji, zavisi od Brisela, od ostalih članica EU i od njihovih odnosa prema našim vitalnim i nacionalnim i državnim interesima.
Zašto sam rekao da se ne mešamo u unutrašnja pitanja drugih država? Zato što je Srbija u periodu pandemije pokazala šta je njena intencija, a to je mir, stabilnost, dobrosusedski odnosi i saradnja. Ovaj period pandemije, o kojem je maločas koleginica govorila, je pokazao snagu srpske politike. Ovaj period pandemije pokazao da je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike neko ko je ujedinio region. Nije tu reč samo o više desetina hiljada vakcina koje su upućene državama u regionu. Donacija nisu vakcine, to je put ka pomirenju. Ne treba da loše govorimo jedni o drugima. Isuviše smo mali pojedinačno da bi bilo šta ostvarili i zato po ko zna koji put ponavljam da podržavamo stav predsednika kada kaže - jednim glasom zajedno pred EU, pred Brisel, pred svetske sile, jer to je način da dođemo do realizacije ciljeva koji jesu od interesa za čitav region.
Zahvaljujem.