Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavniče Visokog saveta sudstva, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, što nam pruža mogućnost da se dotaknemo i teme pravosuđa kao jedne od tri grane vlasti koja je samostalna i nezavisna u svom radu.

Čitajući biografije predloženih kandidata primetila sam da se radi uglavnom o mlađim osobama, da njihove kvalifikacije ispunjavaju uslove za obavljenje sudijskog posla, te se nadam da će sudijsku funkciju obavljati časno, dostojanstveno, pošteno u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije.

Pred njima će se naći jedan težak zadatak, a to je da svojim radom, nezavisnošću i nepristrasnošću povrate poverenje građana u naš pravosudni sistem.

Pravosuđe je za nas i dalje osetljiva tema, rak rana našeg društva, jer ni posle 12 godina od reforme pravosuđa koju je sprovodila DS naše društvo se i dalje nije oporavilo, posledice i dalje traju. Neuspela reforma pravosuđa je građane Republike Srbije te 2009. godine koštala 44 miliona evra. Te godine je oko 1.000 sudija i tužilaca ostalo bez posla jer se nisu našli na spiskovima u novoj mreži sudova i tužilaštava, bez obzira što im je Ustav i tada garantovao stalnost funkcije.

I dan danas, posle toliko vremena, još uvek nije utvrđena ukupna i kompletna šteta koju je budžet Republike Srbije pretrpeo zbog odšteta isplata plata neizabranim sudijama, kao ni gubitke i probleme u zastoju zbog rada sudova i tužilaštava.

Ustav Republike Srbije kaže da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i da sudije sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora, a da su sudije nezavisne u svom radu i potčinjene samo Ustavu. To znači da politizaciji sudstva u našoj državi nema mesta i to je jedan od prioriteta SNS - jako, samostalno i nezavisno sudstvo.

Mi danas kandidate biramo na osnovu njihove stručnosti, na osnovu njihovih biografija, a ne na osnovu partijskih knjižica, kao što su to činili oni pre nas.

Te 2009. godine kada je bila ta katastrofalna reforma pravosuđa ja sam upisala Pravni fakultet Univerziteta u Nišu i kao i svi mladi ljudi koji su tek zakoračili u život, koji su izabrali svoja zanimanja, moje kolege i ja, mladi pravnici, do tada smo mislili da živimo u jednoj državi u kojoj je uređen pravni sistem, gde je vladavina prava i gde se poštuje najviši akt jedne zemlje, a to je Ustav. To su bila prva naša razočarenja kada smo mi na fakultetima učili jedno, obrazovali se i polagali ispite, a oko nas u praksi se dešavalo nešto sasvim drugo.

Tada nam je prvi put postalo jasno da na čelu sa DS u našoj državi mi mladi nismo imali budućnost. Imali smo samo dve opcije - prva je da uzmemo diplome i da odemo iz zemlje u kojoj vlada korupcija i kriminal, a druga da ostanemo u našoj državi i da se borimo za vladavinu prava. Izabrali smo drugo rešenje, jer smo u politici koju vodi SNS i naš predsednik Aleksandar Vučić videli šansu za promenu.

Danas mladi u Srbiji se ne nalaze na takvoj raskrsnici, jer danas imamo odgovornu Vladu, danas imamo odgovornog predsednika koji podržava nas mlade i zalaže se da ostanemo i da budućnost gradimo u svojoj zemlji.

Kada sam već kod mladih ne mogu da se ne osvrnem i na podršku koju studentima i učenicima pružaju lokalne samouprave. Za razliku od perioda kada sam ja bila student, kada su ovu zemlju vodili oni drugi, oni kojima je bio važan samo sopstveni interes, koji su radili samo za svoj džep i koji se nisu zalagali za budućnost mladih ljudi i za dobrobit građana Srbije, danas je situacija malo drugačija, jer danas mladi ljudi imaju podršku ne samo države, već i grada iz koga dolaze.

Zahvaljujući gradonačelniku dr Goranu Cvetanoviću koji je u Leskovcu osnovao Fond za mlade talente od osnivanja do danas preko tog fonda je nagrađeno oko 4.000 učenika i studenata za postignute rezultate i ostvarene uspehe. Sa zadovoljstvom mogu reći s obzirom da danas razmatramo Predlog odluke o izboru sudija za Osnovni sud u Leskovcu da su pojedini i kandidati koji su predloženi a u čijoj smo biografiji imali uvid upravo bili dobitnici nagrada preko ovog našeg fonda.

Ja ću ukratko samo još da iskoristim priliku da se osvrnem na tu 2009. godinu i da podsetim građane Republike Srbije o tome kako su birane sudije i tužioci u Jablaničkom okrugu, odakle ja dolazim, konkretno u opštini Vlasotince, o čemu su pisali svi mediji kada je u javnost procureo dokument usled svađe nove i stare struje DS o načinu izbora sudija i tužioca. Ovde kod mene imam taj dokument gde su taksativno navedena imena sudija i tužilaca i gde su svi pojedinačno opisivani. Ovde se nalazi sa jedne strane pečat i potpis predsednika opštinskog odbora DS, sa druge strane potpis predsednika opštine Vlasotince i na ovom spisku i pored ovih imena stoji da svi oni koji su okarakterisani kao okoreli neprijatelji DS da nisu bili dostojni, odnosno da nisu podobni za obavljanje funkcija, a svi oni koju okarakterisani kao podobni to su oni ljudi čiji su članovi porodice ili supružnici bili članovi DS, koji su pružali pravnu pomoć DS ili plaćali članarine toj stranci.

Upravo ovaj dokumenti i ovakav način izbora sudija jeste dokaz političke korupcije protiv koje se svi mi iz SNS borimo. Nije to jedini slučaj političkog obračuna i nepravde sa kojima smo se susreli od strane vlasti DS. Te iste 2009. godine u Leskovcu sprovedena je neuspešna racionalizacija u kojoj su oko 317 zaposlenih iz lokalne samouprave ostali bez posla. Oni su ostali bez posla bez ikakvog kriterijuma, bez ocene rada samo zato jer su bili politički nepodobni, odnosno bili su neistomišljenici vladajuće partije.

Te posledice osećamo i danas zbog toga što smo isplatili 300 miliona dinara iz budžeta, a za taj novac mogli smo da sagradimo najmanje 150 igrališta za decu u našem gradu.

Od 2012. godine kada je SNS preuzela vlast počela je borba protiv kriminala, počela je borba protiv korupcije koja i dalje traje, koja je i dalje teška, ali naš predsednik Aleksandar Vučić je istrajan u toj borbi jer njegov cilj je da naši građani povrate poverenje u naše institucije, da povrate poverenje u našu državu. Sudstvo jeste nezavisna grana vlasti, ali sudije nikako ne smeju da zaborave da nisu nezavisni od Ustava i od zakona i da presude donose u ime naroda.

Najveća zamerka koju imaju naši građani, a koja se tiče pravosuđa jeste da su sudski procesi veoma spori, da zastarevaju, da se predmeti često nalaze dugo u fiokama, pa bih ja iskoristila priliku da apelujem na sve sudije, kao i na kandidate koje ćemo danas birati, da se potrude da pravda ne bude spora i dostižna, kao što kaže naš narod, već da bude i mnogo brža i mnogo efikasnija.

Srpska napredna stranka, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, će se i dalje zalagati za reformu pravosuđa i za stvaranje nezavisnog, efikasnog i samostalnog pravosudnog sistema. Sve sudije, kao i kandidate koje ćemo danas imenovati zamolila bih da poštuju načelo suđenja u razumnom roku, da svi naši građani budu jednaki pred zakonom i da najjednostavniji način dođu do svoje pravde. Takođe, svim kandidatima želim mnogo uspeha u radu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.

Ja ću pokušati da budem kratak i sažet kada govorimo o ovoj važnoj temi.

Pa evo reći ću nekoliko stvari koje su po meni izuzetno važne i pre svega smatram da to što danas imamo priliku da razmatramo ovu tačku dnevnog reda i što generalno naravno Skupština Republike Srbije, može i postavljati na predlog naravno Visokog saveta sudstva, sudije razrešavati i prvi put imenovati sudije, kao što imamo priliku u ovoj debati, da kažem kao neko ko je pre 18 godina završio državni Pravni fakultet da je za sve ove, pa usudiću se, reći mlade ljude koji su danas kandidati za ove funkcije, a posle ću vam obrazložiti zašto smatram da su mladi iako su zaista u zrelim godinama, najveća čast koja može da ima neko ko je završio Pravni fakultet, položio pravosudni ispit, radio u pravosuđu i konačno došao u situaciju da ga u ovom slučaju Visoki savet sudstva predloži u najviši dom, u Narodnu skupštinu Republike Srbije kao predlog na izglasavanje. I tu praksu, i tu stabilnost koju Srbija manifestuje i kroz ovakav vid izbora, prvi put kod izbora sudija je po mom skromnom mišljenju najvažnija stvar koju treba sačuvati.

Kada pogledamo biografiju ovih kandidata i kada iščitamo godišta njihova, onda mislim da teza da su oni mladi ljudi, iako su zreli možda dobno, u smislu pravosudne funkcije, što je opet i te kako kompatibilno da se prvi put biraju danas, i te kako isto važna i snažna poruka. Čitajući ove predloge, izvukao sam njihova godišta, pa kaže ovako 1988, 1981, 1979, 1981, 1984, 1982, 1989, 1986, 1984, 1982, 1985, 1980, 1982, 1988, 1980, 1984, 1981. godište. Svega nekoliko ih ima koji su 1970. i 1973, 1975, 1976, 1972, 1978. godište. Ja sam 1978. godište i mogu sa pozicije nekog ko je 1978. godište, kada pogledam koliko je ovde kandidata koji su 1980. i više godište, koliko je ovo važna stvar za ove ljude i koliko je važno da ovde debatujemo upravo o tome.

Ja kao neko ko je završio ovaj fakultet, kada bi bio kandidat na ovakvu funkciju, kao što sad to osećam, ne osećam samo odgovornost, već bi se naježio u najmanju ruku. Odgovornost koja sutra čeka sve one koji dobiju podršku narodnih poslanika je najvažnija da sude i u ime prava i u ime naroda.

S obzirom da je ovde bilo mnogo debata po ovom pitanju i da je u javnosti već previše da kažem, izašlo negativnosti u svemu ovome, ja ne bih svoju diskusiju osvrnuo u tom pravcu, ali mogu samo da kažem kao neko ko dolazi ispred SNS, da mi sebi nikad, niti smo dozvolili, niti ćemo dozvoliti da ono što su radili predstavnici bivšeg režima, da u jednom cugu, u jednoj ruci pometu ne samo pravosuđe i postanu politički nosioci pravosudnih funkcija već da naprave toliku štetu, a nadam se da ne tražim mišljenje a da svi oni koji relevantno razmišljaju o ovome, koji su u pravosuđu, znaju da su te posledice i te kako i danas prisutne.

Jer, džaba nama manifestacija političke volje, svega ona što će raditi bezbedonosne i policijske agencije, čak i tužilaštva, ako nemamo sudije koje su spremne da presude i u efikasnom, brzom roku, u onom roku koji je zakonom propisan i koji su spremni da presuđuju i donose u ime naroda pravdu i da kriminalce i sve one koji su uradili protivzakonite stvari, što brže procesuiraju.

U tome svemu, najveću ulogu imaju upravo oni ljudi koje ćemo mi izabrati i izglasati. Nema nikakve politike, ja odgovorno sa ovog mesta tvrdim pred javnosti Republike Srbije da nikada niko u ovoj poslaničkoj grupi SNS i u SNS nije zagovarao bilo kakvu priču koja se tiče uticaja na bilo kog sudiju, komentara na bilo kog sudiju u smislu priče koja podrazumeva šta oni treba da rade, njihovih predmeta i svega ostalog. Nikada, nikada. Kao što nemamo u bilo kom smislu smernice koje podrazumevaju da mi nekoga treba da politički forsiramo i biramo na ovoj poziciji.

Iz tog razloga sam ponosan što se nalazim u takvoj stranci, takvoj poslaničkoj grupi koja sebi to nikad nije dozvolila i sigurno neće nikad, zato što mi baštinimo potpuno drugačije vrednosti. I mi poštujemo vladavinu prava i radimo ove stvari upravo u tom pravcu koje podrazumevaju sve ovo što smo malopre govorili.

U pravcu priče najavljenih izmena Ustava, amandmana, debate javne koja po meni treba, to je moje skromno mišljenje, da se i te kako vodi oprezno. Pravci i predlozi koji dolaze sa različitih adresa od Venecijanske komisije, institucija EU su svakako dobri i treba ih saslušati. Ali, mi smo ovde da uređujemo odnose koji su najbolji za Republiku Srbiju, za njene građane za njen narod da bi imali pravdu na pravi način.

Primeri koji se predlažu u svakom slučaju da nose veliki znak upitnika i dileme, a to je da ovu praksu koju imamo danas sutra ukinemo i da sami na VSS ili tužilaštva sutra sudije i tužioci sami biraju, a da nama godišnje jednom pošalju ovde izveštaj koji, ako mi ne prihvatimo neće ništa značiti za njih.

Dolazim i većinu svog života sam proveo u BiH. Taj primer Međunarodna zajednica, Venecijanska komisija je upravo tamo ustanovljen. Poraz takvog načina uređenja pravosuđa je vidljiv na svakom mogućem koraku. Ne iz ličnih razloga, već i racionalnih ne mogu da ne kažem da sa velikom dozom opreza u smislu te priče koja podrazumeva da idemo u ovom pravcu, treba da to sada istaknemo kao neku novu vrednost koja je evropska, koja je standard, koja je normativa itd.

Ozbiljnu i jaku važnu debatu po tom pitanju, obzirom da je reč o ustavnim amandmanima, o izmenama Ustava, treba povesti po ovom pitanju, jer je ovo i te kako osetljivo pitanje. Jednom kada krene u tom pravcu vrlo je teško vraćati ono što imamo praksu. Iz tog razloga hoću da kažem na samom kraju ono što je i te kako važno za sve nas, da podržavamo sve predstavnike pravosuđa u Republici Srbiji koji časno i odgovorno rade svoj posao. Znamo da u svakom žitu ima i kukolja i da od strane ove poslaničke grupe, od strane SNS, njenog rukovodstva, rukovodstva Republike Srbije imaju punu podršku da u skladu sa zakonom rade svoj posao. Živela Srbija.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Sanja Lakić.

Izvolite.

Časne sudije, dragi građani Republike Srbije, u kolibi Valjevske nahije u selu Kličevac, verujući rečima prote Mateje Nenadovića, sudile su prve srpske sudije. U tim sudovima pre toliko godina, bar kako je zapisivao Vuk u svojim zapisima – svaki čovjek je mogao i da tuži Vojvodu i on je morao doći da odgovara.

Još od te kličevske kolibe na koju smo toliko kao narod ponosni, preko sudova koji su decenijama nicali i u gradovima iz kojih vi dolazite dragi poslanici, i u Kragujevcu, Užicu, Svilajncu, Jagodini, Valjevu, Šapcu, srpsko društvo je želelo nezavisnost, transparentnost, objektivnost, efikasnost. Želelo je dobre zakone, vapilo je za pravom i pravdom.

Dva veka od kličevske kolibe danas srpsko društvo i srpska država žele i nezavisnost i objektivnost i efikasnost, žele stručno pravosuđe koje može da odgovori na sve izazove koje nosi tranzicija i globalizacija.

Kroz ta dva veka razvoja srpskog pravosuđa Srbija je prošla kroz različite periode. Izlazila je i kao pobednica i kao poražena, ali poslednji glogov kolac u srce srpskog pravosuđa je za bijen reformom pravosuđa iz 2009. godine.

Nakon takvog masakra i nakon takvih zločina svaki pravnik bi se poslužio mudrošću rimskog tribuna upitavši „Cui bono“ – kome korist?

Doista, kome korist od potrošenih 44,4 miliona evra za neuspelu reformu? Kome korist od seta rđavih zakona koji su prethodili ovoj reformi i bili usvojeni upravo u Domu Narodne skupštine Republike Srbije?

Kome korist od vaše loše ispletene mreže sudova? Kome korist od vaše seče kadrova?

Kome korist od isplaćenih plata za 836 novoizbranih sudija i 75 zamenika tužilaca, ljudi koji nisu radili svoj posao?

Kome korist što ste od Srbije želeli da napravite i sklepate običnu kolibu na Balkanu?

Kome korist od svega toga što ste u toj nekoj srpskoj kolibi sprovodili i politiku i reformu po svojim nahođenjima i onda bi po neki rukovodilac, vaš glavni kolovođa iz kolibe izvirio, jedino što je znao u regionu da kaže jeste – izvinite?

Pitam vas – kome korist od takve reforme i takvih politika?

Čoveče, jedino „izvinite“ koje treba da uputite je i srpskom seljaku i srpskom pravosuđu i svim građanima čiju ste mladost rastrgli kao besni psi komad mrcine.

Jedino „izvinite“ posle takvih reformi pravosuđa dugujete Srbiji, i to onoj okrnjenoj koja je ostala posle vas. I, posle svake bolesti put ozdravljenja nije veličine milja, nego svega nekoliko centimetara.

Pogledajte šta znači danas srpsko ozdravljenje. Umesto da gradimo kolibe po kojima ste vi bili poznati, danas gradimo palate u Republici Srbiji, palatu pravde u Kragujevcu koja će biti završena za mesec dana. Srbija danas gradi 22.000 kvadratnih metara, 74 sudnice, 24 kabinet sudnice. Pod jednim krovom će raditi 800 ljudi u čije ćemo znanje i veštine svakog dana ulagati, jer je ovo napokon zemlja kojoj je stalo do čoveka i do svakog građanina, kojoj je napokon stalo da razvija svoje pravosuđe.

Ovo niče u srcu Šumadije, ovo niče u Kragujevcu, a pre samo dve godine smo potpuno renovirali simbol i beogradskog i srpskog pravosuđa, Palatu pravde u Beogradu, 26.000 kvadratnih metara. To je korak ka unapređenju vladavine prava.

Od 2012. do 2019. godine adaptirano je, renovirano i potpuno sagrađeno više od 200.000 kvadratnih metara. Put ozdravljenja ne može da bude miljama dug, ali ovi koraci koje čini danas Srbija su svakako pozitivni, uprkos tome što imamo dovoljno prostora da još više radimo i suočimo se sa svim onim problemima koji su ostali iz prošlosti, a o kojima ću govoriti u nedeljama koje slede.

Na posletku, želim da kažem da nema više vremena Srbija ni za loše, ni za prosečne narodne poslanike, ni za loše, ni prosečne ministre, nema Srbija više vremena ni za loše, ni za prosečne sudije. Ovoj zemlji, da bi oporavila svoje pravosuđe, su potrebni najbolji i ti najbolji će danas sigurno biti izabrani.

Želim svojim kolegama pravnicima, časnim sudijama, srpskoj inteligenciji da poželim da rade na ponos ove zemlje i na ozdravljenje srpskog pravosuđa i neka sude onako kako smo učeni na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu – ni po babu, ni po stričevima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Spasić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani sudija Pantiću, zadovoljstvo mi je što ste i danas ovde sa nama. Dobrodošli još jednom.

Kažu mnogi da je pravosuđe rak rana našeg društva. Često ovde kada je na dnevnom redu izbor sudija ili bilo šta drugo što je vezano za sudstvo, uvek se nekako pričalo u negativnom kontekstu. To sve iz razloga zato što pojedine sudije koje su zaboravile da su sudije, pa se malo bave i politikom, malo obilaze strane ambasade, a mi, mi malo zaboravljamo one dobre sudije i malo zanemarujemo one dobre rezultate koje je naše pravosuđe dalo u prethodnom periodu.

Želim da pričam o tim dobrim rezultatima zato što su ti dobri rezultati usko povezani sa izborom sudija, što je i današnja tema.

Lično smatram da naše pravosuđe nije rak rana našeg društva. Zapravo, mislim da je bilo. Zašto je bilo i zašto više nije? Sada želim da napravim jedno malo poređenje u kakvom je stanju sudstvo bilo za period pre 2012. godine i u kakvom je stanju sudstvo posle 2012. godine kada je vlast preuzela SNS i kada su doneti mnogi zakoni koji su imali za cilj da naše sudstvo bude bolje i efikasnije.

Iako je prošlo više od deset godina od one čuvene i nepopularne reforme pravosuđa ne možemo nikada zaboraviti kako je u jednom jedinom danu, nazovite to kako hoćete, da li nisu prošli reizbor, dobili otkaz, smenjeni, kako god, ali činjenica je da je u jednom jedinom danu hiljadu sudija ostalo bez posla. Hiljadu vaših kolega, sudija Pantiću, je bukvalno u jednom danu iz suda izbačeno na ulicu.

Poštovani građani, znam da ste puno puta čuli od mojih kolega koliko je koštala državu Srbiju ta reforma pravosuđa, ali nikada nismo pričali o tome šta je država tada u tom periodu sa tim novcem mogla da uradi. Ja ću samo kroz par primera ukazati na to.

Tada u tom periodu država je mogla da obezbedi i da kupi preko hiljadu potpuno opremljenih sanitetskih vozila. Da obezbedi svaku bolnicu ili svaki dom zdravlja sa po par saniteta. Zamislite kolonu od hiljadu saniteta i zamislite kako neki od tih saniteta ide u vašu opštinu, vaš grad, u vašu bolnicu i kako spašava živote. Ili, zamislite kako u vašem mestu imate najnoviju i najsavremeniju školu sagrađenu od temelja do krova. Takvih je moglo u Srbiji da bude preko 30.

Zamislite da su tim novcem lečili bolesnu decu u inostranstvu, koliko su samo života mogli da spasu, ali nisu. Nisu, zato što bahatu prethodnu vlast nije interesovalo da spašava živote, nije interesovalo da radi, da gradi i da pomaže građanima, ali ih je i te kako interesovalo da očisti sudove, da očisti sudove od onih sudija koji za njih nisu bili podobni.

Dragi građani da li verujete da iznos od 44 miliona evra, koliko se priča da je državu koštala reformu pravosuđa, da li verujete da to nije konačan iznos i da se taj iznos, verovali ili ne, uvećava iz dana u dan. Pokazaću vam kako, a verujem da mnogi na to nisu obratili pažnju.

Država svake godine plaća naknadu štete zbog povrede suđenja u razumnom roku. Za one koji nisu pravnici jedno malo i najkraće objašnjenje šta sad to znači, kako bi znali o čemu pričamo. Sud je u određenom vremenskom periodu dužan da okonča sudski postupak. Ukoliko suđenje predugo traje stranka ima pravo od suda da traži da joj se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku. Kada su utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, stranka stiče osnov da od suda, odnosno od države traži naknadu štete. Po jednom predmetu iznos štete se kreće u rasponu od 300 do tri hiljade evra.

Šta se dalje dešava? Reforma pravosuđa je izazvala haos u sudovima i ostavila je trajne posledice na naše sudstvo. Haos, zato što su sudije išle od suda do suda, sudski predmeti su šetali u kutijama od jednog suda do drugog suda, odlagala su se ročišta i tako unedogled, i sve to sa već postojećim milionskim predmetima koji su postojali tada u sudovima. Onda dolazimo do kašnjenja sa predmetima, sa suđenjima, sa ročištima, a samim tim dolazimo i sa ogromnim iznosima štete koje država plaća i dan-danas. Ta šteta koju država plaća i dan-danas je direktna posledica reforme pravosuđa, direktna posledica.

Spremio sam ovde iznose koliko je to po godinama, neću vam čitati po godinama, ali ću vam pročitati zbirni iznos, pa vi vidite koliki su to iznosi. Dakle, država Srbija je za period od 2016. do 2020. godine na ime štete zbog toga što suđenja predugo traju, a traju zbog haosa, kako sam rekao, koji je izazvan reformom pravosuđa, isplatila 4.473.606.000 dinara. Ovo je ukupan iznos koji je sudijama isplaćen i prinudnim putem i dobrovoljnim putem od strane suda, sve zajedno.

Sada, poštovani građani, na onih 44 miliona, koliko ste čuli, dodajte i ovih 4,5 milijardi dinara, pa vidite šta je sve država mogla sa tim novcem da uradi. Koliko smo mogli još da imamo i puteva i fabrika, koliko smo mogli još da imamo i bolnica i saniteta. Ove iznose država plaća i dan-danas. Plaća, i to sve zbog bahaćenja prethodne vlasti, zbog bahaćenja pojedinaca koji bi sada da se vrate da budu ponovo na čelu vlasti. Govorim, naravno, o Borisu Tadiću i Draganu Đilasu i ostalima pored njih.

Kako nam je sudstvo danas, u kakvom je stanju? Dve hiljade dvanaeste godine postojalo je, pazite ovaj iznos, 3.200.000 nerešenih sudskih predmeta, 2012. godine, a danas do 30. juna 2020. godine naše sudstvo je uspešno rešilo 1.700.000 predmeta. Tako da sada imamo iznos od 1.700.000 predmeta. Ovo je jako dobar iznos, uzimajući u obzir da se ti predmeti rešavaju sa istim brojem sudija. Dakle, nema uvećanja broja sudija. Samo sudije znaju kako je to rešavati stare, zaostale predmete, a uporedo raditi i ove nove. Do 2012. godine prosečno suđenje je trajalo preko 600 dana, a danas prosečno suđenje nam traje manje od 300. Dve hiljade dvanaeste godine imali smo preko 200.000 predmeta koji su trajali preko 10 godina, a danas tih predmeta više nema, odnosno ta brojka je znatno, znatno manja.

Zar ovo nije efikasnije pravosuđe i zar ovo nije uspeh? Ovo je uspeh koji je dala odgovorna vlada, na čelu sa odgovornim predsednikom Republike Srbije, donoseći zakone posle 2012. godine koji su imali za cilj, kao što sam na početku rekao, da naše pravosuđe i sudstvo bude efikasnije i bolje. Ali, jedna stvar mora da bude jasna, bez vas sudija Pantiću i brojnih vaših kolega koji savesno i pošteno rade svoj posao ovi rezultati ne bi mogli biti postignuti. Zato vama treba čestitati i zahvaliti se na tome zato što naše pravosuđe i sudstvo nije više tako crno i zbog toga što naše pravosuđe nije više rak-rana našeg društva. Iz tog razloga ja vama verujem za svaki predlog koji date, odnosno verujem svakome iz Visokog saveta sudstva, u predlog koji date za izbor za sudiju, zato što verujem da je to najbolji kandidat, a što se može videti iz njihovih ocena i izveštaja koji ste vi dali.

Dolazim iz opštine Lebane. U Lebanu imamo Osnovni sud koji je mesno nadležan za tri opštine, za opštinu Lebane, Bojnik i Medveđu. Pre nešto više od godinu dana Osnovni sud u Lebanu je dobio četiri nove mlade sudije. Zaista moram da vam čestitam na tom izboru, zato što te nove četiri mlade sudije su se izuzetno dobro snašle u poslu sudije, jako efikasno, objektivno i nepristrasno rade. Ali moram da priznam i da imaju nesebičnu pomoć ostalih sudija koji takođe rade u Osnovnom sudu u Lebanu. Vi ćete se sigurno setiti sudija, ali ću reći zbog javnosti da je Osnovni sud u Lebanu 2016. godine dobio priznanje od strane Visokog saveta sudstva za povećanje broja rešenih starih predmeta. To govori kako o stanju Osnovnog suda u Lebanu, odnosno da tamo rade časni i pošteni ljudi, tako i u ostalim sudovima u Srbiji, a to nam jasno pokazuje da stvari idu nabolje.

Što se tiče kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ne bih ulazio u detalje upravo zbog ovoga što sam rekao da vam verujem, a verujem i da će u danu za glasanje moje kolege podržati vaš predlog.

Na samom kraju iskoristiću priliku da citiram sudijsku molitvu i da na taj način uputim poruku svim sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a ona glasi ovako: „Gospode, ja sam jedino biće na zemlji kojem si ti dao svoje sve mogućnosti, vlast da osudim ili oslobodim bližnjeg. Na moj znak vrata zatvora se zatvaraju za leđima osuđenog ili se otvaraju jednoga dana za slobodu. Moja presuda može pretvoriti siromaštvo u imetak ili bogatstvo u bedu. Od moje odluke zavisi sudbina mnogih života. Svi su podložni od rođenja do smrti zakonu koji ja predstavljam, pravdi koju značim. Kada jednoga dana konačno padnem i tada se kao krivac pojavim pred tvojom uzvišenošću, prisutnošću, za poslednji sud pogledaj me sa milošću i izreci Gospode presudu svoju. Sudi mi kao Bog, ja sam sudio kao čovek“.

Dakle, moja poruka za svakog sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, pa onih koji to već jesu – sudite časno, sudite pošteno, sudite objektivno i nepristrasno i sudite kao čovek. Zahvaljujem se svima.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Osnovni sud u Kraljevu, Osnovni sud u Leskovcu, Osnovni sud u Aleksincu, Osnovni sud u Somboru, Osnovni sud u Novom Pazaru, Osnovni sud u Užicu i Osnovni sud u Požarevcu.

Naime, 37 kandidata je. Ja bih samo rekla, uvek to govorim pa da se zna, da na predlog Visokog saveta sudstva mi ovde samo glasamo sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. To je jako važno, jer postoji dosta insinuacija od raznoraznih sudija upućenih na adresu državnog vrha, naravno, odnosi se na premijerku i našeg uvaženog predsednika gospodina Aleksandra Vučića, jer jedan od sudija uporno govori, a to je sudija Majić, da Vučić bira svoje sudije. Molim vas, to je najveća glupost koju sam ikad u životu čula. Gospodin predsednik Republike Srbije se bavi izuzetno važnim stvarima u životu. Bavi se državničkom politikom, nema veze sa sudijama, niti bira. Znači, Visoki savet sudstva po predlogu, daje nam predlog, a mi samo glasamo o ovome, da se zna.

Isti taj koji je pun insinuacija, ružnih reči što se naše države tiče, jedne jedine, najlepše na svetu, a to je Republika Srbija, pokazali smo koliko vredimo i kao ljudi i kao empate što se tiče našeg okruženja, kada su vakcine i sve ostalo u pitanju, reč jednu nije rekao protiv ovog blogera, za čoveka koji se non-stop pojavljuje na TV-u i daje izjave. U redu je da se pojavljuje, ali kada ima šta da kaže. Uglavnom nema šta da kaže, nego promoviše sebe. Ja sam čula da će se prijaviti, da će se kandidovati za predsednika. To bi bilo fenomenalno, da vidimo koliko će taj gospodin bloger, koji je preskočio jednu instancu, naime, on je bio sudija Osnovnog suda, pa je, pošto je imao partijsku knjižicu DOS-a, preleteo brzinom svetlosti i došao do Apelacionog suda i, zamislite, ni manje ni više nego je radio na poslovima, a to su ratni zločini.

Kad smo kod ratnih zločina, treba reći da je isti taj oslobodio 11 krvoloka odnosno zločinaca OVK koji su 1999. godine, od juna pa do decembra, mučili i ubili 80 civila u jednoj zgradi u Gnjilanu, u podrumu, ali takođe zarobili 280 ljudi. Znači, mučili, silovali. E, tu jedanaestoricu je gospodin Majić oslobodio krivice. Trebalo je da dobiju 116 godina zatvora, a on ih je oslobodio, pa vi vidite šta može da se desi u pravosuđu.

Pravosuđa je nezavisna grana vlasti i kao takva sve sudije treba da budu poštene, dostojanstvene, časne. Ja sam sigurna, i uvek to govorim, da je 98% takvih. Uvek postoje kukolji.

Kad smo kod kukolja, da ne kažem ja da imam nešto lično protiv ovog gospodina, čovek me uopšte ne interesuje, nego ću vam pročitati šta kažu iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije. Naime, oni su uputili jedno otvoreno pismo sudiji Apelacionog suda, gospodinu Miodragu Majiću, u kome žele ovom vrhunskom sudiji, kako on sebe naziva, pod znakom upitnika, kako sam sebe predstavlja u javnosti, da skrene pažnju da probleme sa svojim super egom i samoreklamom ostavi za sebe, kao i da u tom svakodnevnom isticanju svog besprekornog rada, lepo je što čovek misli to o sebi, masa nas ne misli tako, uostalom, ove zločince je pustio iz zatvora i tu više nemam šta da dodam, nastaviću o njemu nešto drugačije ja, ali da vidimo šta sad kaže Udruženje sudija – Treba da izostavi uvrede na račun svojih kolega, drugih sudija. Dozvolićete, kaže Udruženje sudija i tužilaca, da među nekoliko hiljada nosilaca pravosudnih funkcija ove države, postoji još mislećih ljudi koji iz dana u dan hvataju se u koštac sa svojim poslom, rešavaju probleme građana u fer i zakonitim sudskim postupcima i za razliku od onih koje vi poznajete ili prepoznajete, misle na gospodina Majića, ne čekaju mig ni sa vrha, ni sa strane, da im kažu kako da sude.

Setimo se samo, nažalost, bilo – ne ponovilo se, da su pojedini tajkuni imali i svog sudiju i svog tužioca. Bilo je tako, svi znamo. Dalje se obraćaju gospodinu Majiću i kažu: „Molimo vas da vaše metafore i likove iz basni o zečevima i čoporima zadržite za beletristiku kojoj sve više naginjete i razmislite da ostale sudije i tužioci svoj posao shvataju daleko ozbiljnije od vaših ilustracija. I dok vi pišete basne, drugi pišu presude. Nemojte omalovažavati i klevetati celu struku radi stilske figure, jer ti ljudi od primanja koja ostvaruju od sudijske i tužilačke plate žive i drugih prihoda nemaju“.

Zašto je ovo jako važno? Zato što gospodin Majić živi na račun države, ali ima i nevladinu organizaciju preko koje idu i projekti, pa se zarađuju parice. O tome smo već govorili. Idemo dalje, ali ovo sad govore njegove kolege. Oni rade za platu samo od svoje države: „Takvim kontinuiranim vređanjem kolega i čitave profesije, urušavate poverenje građana u pravosuđe i na samo vama svojstven način pozivate na nepoštovanje zakona, institucija i vladavine prava“. „Obraćamo vam se“, kaže Udruženje sudija i tužilaca, „sa molbom da svoje probleme sa super ego frustracijama i neopisivom potrebom za samopromocijom uokvirite između korica vaših sadašnjih i budućih knjiga, zadržite ih na pozorišnim daskama u predstavama u kojima glumite, u beskrajnom prostoru internet sveta u kome virtuelno živi vaš lik, koga se svesrdno trudite da predstavite kao poslednjeg zaštitnika posrnulog pravosuđa“.

Možete misliti, on priča o posrnulom pravosuđu, on, koji je 2009. godine otpustio hiljadu sudija i tužilaca i njegovi pajtosi potpisnici, hiljadu ljudi je ostalo bez posla. Godine 2012. smo sve te ljude vratili na posao, te časne, normalne ljude. A znate zašto su dobili otkaz? Samo zato što nisu bili podobni, nisu imali partijsku knjižicu DOS-a. Ljudi, sada nema partijskih knjižica. Pravosuđe je nezavisna grana vlasti i kao takva mora da ostane. Pošteno, dostojanstveno, časno treba suditi u ime naroda. Kraj. Ne postoje partijske knjižice.

Ljudi, kolega Majiću, kažu, iz Udruženja, ljudi profesionalci, sudije i tužioci, su precrtani sa vama dobro znanih spiskova samo zato što nisu bili podobni. Sramota jedna. Na najflagrantniji način kršen je zakon, a i sam Ustav ove države.

Sve vam je to bilo, ili što u pravničkom smislu jednako ukazuje na krivicu, moralo biti poznato, ali ste ćutali. Niste pisali, gospodine Majiću. Niste se slikali. Niste tvitovali. Niste blogovali. Ništa niste radili. Pa ipak, poleteli ste. Poleteli ste naglo, poleteli ste od sudije Osnovnog suda do Apelacije.

Podsećamo vas na vaše reči da se svaka vlast trudi da za svog mandata da najviše i da na najodgovornije pozicije postavi ljude koji su po njenom ukusu i meri i tako sebi obezbedi branu od zakona, to ste vi rekli, i u periodu kada njihova vladavina prođe. Da li je to razlog iz kog ste vi, uvaženi kolega Majiću, sa mesta opštinskog sudije, sa svojih tada 40 godina života i devet godina sudijskog staža, izabrani za sudiju Apelacionog suda? Mnogo nelogičnosti, nenormalnosti, ali, bože moj, bilo – ne ponovilo se.

Nije vam dugo trebalo, gospodine Majiću - kažu iz Udruženja - da spoljnim dugom i zaduženjima, istomišljenicima, osmislite način da pokušate da diskreditujete svakog ko bi vam mogao pokvariti planove i poljuljati temelje vašeg malog, moćnog carstva. Počeli ste da klevetate. Počeli ste, ili bolje reći, nastavili da svoju državu i kolege koji su se drznuli da misle drugačije klevetate i u inostranstvu. Sramota jedna. To je odraz slabosti, nemira i panike. Više smo od vas očekivali. Sve to kažu gospoda iz Udruženja.

Ja samo moram da napomenem da je taj isti Majić, sećate se kad smo doneli Tijanin zakon, bio protiv tog zakona, odnosno mi smo tada doneli izmene i dopune Krivičnog zakona kojim se propisuje doživotna kazna zatvora bez uslovnog otpusta. Gospodin je bio jako nezadovoljan, on misli da treba da se silovatelj socijalizuje. Ja mislim isto, ali ne na način koji on misli.

Takođe, sem ove Gnjilanske grupe, on je doneo presudu, setite se samo, to je bila presuda u vezi romske devojčice, devojčica je imala 13 godina, bila je silovana, nažalost i zatrudnela je, dete ima traumu za čitav život, a njegova presuda je glasila, da je u stvari objašnjenje ide da je to deo folklora, odnosno da je to kulturno-etnološko nasleđe. Sramota jedna, sram ga bilo.

Sudije koje se birate, molim vas, da radite časno i pošteno. Nikakve partijske knjižice nisu dozvoljene, radite u ime naroda. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik, Marko Parezanović. Izvolite.