Zahvaljujem.
Predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Osnovni sud u Kraljevu, Osnovni sud u Leskovcu, Osnovni sud u Aleksincu, Osnovni sud u Somboru, Osnovni sud u Novom Pazaru, Osnovni sud u Užicu i Osnovni sud u Požarevcu.
Naime, 37 kandidata je. Ja bih samo rekla, uvek to govorim pa da se zna, da na predlog Visokog saveta sudstva mi ovde samo glasamo sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. To je jako važno, jer postoji dosta insinuacija od raznoraznih sudija upućenih na adresu državnog vrha, naravno, odnosi se na premijerku i našeg uvaženog predsednika gospodina Aleksandra Vučića, jer jedan od sudija uporno govori, a to je sudija Majić, da Vučić bira svoje sudije. Molim vas, to je najveća glupost koju sam ikad u životu čula. Gospodin predsednik Republike Srbije se bavi izuzetno važnim stvarima u životu. Bavi se državničkom politikom, nema veze sa sudijama, niti bira. Znači, Visoki savet sudstva po predlogu, daje nam predlog, a mi samo glasamo o ovome, da se zna.
Isti taj koji je pun insinuacija, ružnih reči što se naše države tiče, jedne jedine, najlepše na svetu, a to je Republika Srbija, pokazali smo koliko vredimo i kao ljudi i kao empate što se tiče našeg okruženja, kada su vakcine i sve ostalo u pitanju, reč jednu nije rekao protiv ovog blogera, za čoveka koji se non-stop pojavljuje na TV-u i daje izjave. U redu je da se pojavljuje, ali kada ima šta da kaže. Uglavnom nema šta da kaže, nego promoviše sebe. Ja sam čula da će se prijaviti, da će se kandidovati za predsednika. To bi bilo fenomenalno, da vidimo koliko će taj gospodin bloger, koji je preskočio jednu instancu, naime, on je bio sudija Osnovnog suda, pa je, pošto je imao partijsku knjižicu DOS-a, preleteo brzinom svetlosti i došao do Apelacionog suda i, zamislite, ni manje ni više nego je radio na poslovima, a to su ratni zločini.
Kad smo kod ratnih zločina, treba reći da je isti taj oslobodio 11 krvoloka odnosno zločinaca OVK koji su 1999. godine, od juna pa do decembra, mučili i ubili 80 civila u jednoj zgradi u Gnjilanu, u podrumu, ali takođe zarobili 280 ljudi. Znači, mučili, silovali. E, tu jedanaestoricu je gospodin Majić oslobodio krivice. Trebalo je da dobiju 116 godina zatvora, a on ih je oslobodio, pa vi vidite šta može da se desi u pravosuđu.
Pravosuđa je nezavisna grana vlasti i kao takva sve sudije treba da budu poštene, dostojanstvene, časne. Ja sam sigurna, i uvek to govorim, da je 98% takvih. Uvek postoje kukolji.
Kad smo kod kukolja, da ne kažem ja da imam nešto lično protiv ovog gospodina, čovek me uopšte ne interesuje, nego ću vam pročitati šta kažu iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije. Naime, oni su uputili jedno otvoreno pismo sudiji Apelacionog suda, gospodinu Miodragu Majiću, u kome žele ovom vrhunskom sudiji, kako on sebe naziva, pod znakom upitnika, kako sam sebe predstavlja u javnosti, da skrene pažnju da probleme sa svojim super egom i samoreklamom ostavi za sebe, kao i da u tom svakodnevnom isticanju svog besprekornog rada, lepo je što čovek misli to o sebi, masa nas ne misli tako, uostalom, ove zločince je pustio iz zatvora i tu više nemam šta da dodam, nastaviću o njemu nešto drugačije ja, ali da vidimo šta sad kaže Udruženje sudija – Treba da izostavi uvrede na račun svojih kolega, drugih sudija. Dozvolićete, kaže Udruženje sudija i tužilaca, da među nekoliko hiljada nosilaca pravosudnih funkcija ove države, postoji još mislećih ljudi koji iz dana u dan hvataju se u koštac sa svojim poslom, rešavaju probleme građana u fer i zakonitim sudskim postupcima i za razliku od onih koje vi poznajete ili prepoznajete, misle na gospodina Majića, ne čekaju mig ni sa vrha, ni sa strane, da im kažu kako da sude.
Setimo se samo, nažalost, bilo – ne ponovilo se, da su pojedini tajkuni imali i svog sudiju i svog tužioca. Bilo je tako, svi znamo. Dalje se obraćaju gospodinu Majiću i kažu: „Molimo vas da vaše metafore i likove iz basni o zečevima i čoporima zadržite za beletristiku kojoj sve više naginjete i razmislite da ostale sudije i tužioci svoj posao shvataju daleko ozbiljnije od vaših ilustracija. I dok vi pišete basne, drugi pišu presude. Nemojte omalovažavati i klevetati celu struku radi stilske figure, jer ti ljudi od primanja koja ostvaruju od sudijske i tužilačke plate žive i drugih prihoda nemaju“.
Zašto je ovo jako važno? Zato što gospodin Majić živi na račun države, ali ima i nevladinu organizaciju preko koje idu i projekti, pa se zarađuju parice. O tome smo već govorili. Idemo dalje, ali ovo sad govore njegove kolege. Oni rade za platu samo od svoje države: „Takvim kontinuiranim vređanjem kolega i čitave profesije, urušavate poverenje građana u pravosuđe i na samo vama svojstven način pozivate na nepoštovanje zakona, institucija i vladavine prava“. „Obraćamo vam se“, kaže Udruženje sudija i tužilaca, „sa molbom da svoje probleme sa super ego frustracijama i neopisivom potrebom za samopromocijom uokvirite između korica vaših sadašnjih i budućih knjiga, zadržite ih na pozorišnim daskama u predstavama u kojima glumite, u beskrajnom prostoru internet sveta u kome virtuelno živi vaš lik, koga se svesrdno trudite da predstavite kao poslednjeg zaštitnika posrnulog pravosuđa“.
Možete misliti, on priča o posrnulom pravosuđu, on, koji je 2009. godine otpustio hiljadu sudija i tužilaca i njegovi pajtosi potpisnici, hiljadu ljudi je ostalo bez posla. Godine 2012. smo sve te ljude vratili na posao, te časne, normalne ljude. A znate zašto su dobili otkaz? Samo zato što nisu bili podobni, nisu imali partijsku knjižicu DOS-a. Ljudi, sada nema partijskih knjižica. Pravosuđe je nezavisna grana vlasti i kao takva mora da ostane. Pošteno, dostojanstveno, časno treba suditi u ime naroda. Kraj. Ne postoje partijske knjižice.
Ljudi, kolega Majiću, kažu, iz Udruženja, ljudi profesionalci, sudije i tužioci, su precrtani sa vama dobro znanih spiskova samo zato što nisu bili podobni. Sramota jedna. Na najflagrantniji način kršen je zakon, a i sam Ustav ove države.
Sve vam je to bilo, ili što u pravničkom smislu jednako ukazuje na krivicu, moralo biti poznato, ali ste ćutali. Niste pisali, gospodine Majiću. Niste se slikali. Niste tvitovali. Niste blogovali. Ništa niste radili. Pa ipak, poleteli ste. Poleteli ste naglo, poleteli ste od sudije Osnovnog suda do Apelacije.
Podsećamo vas na vaše reči da se svaka vlast trudi da za svog mandata da najviše i da na najodgovornije pozicije postavi ljude koji su po njenom ukusu i meri i tako sebi obezbedi branu od zakona, to ste vi rekli, i u periodu kada njihova vladavina prođe. Da li je to razlog iz kog ste vi, uvaženi kolega Majiću, sa mesta opštinskog sudije, sa svojih tada 40 godina života i devet godina sudijskog staža, izabrani za sudiju Apelacionog suda? Mnogo nelogičnosti, nenormalnosti, ali, bože moj, bilo – ne ponovilo se.
Nije vam dugo trebalo, gospodine Majiću - kažu iz Udruženja - da spoljnim dugom i zaduženjima, istomišljenicima, osmislite način da pokušate da diskreditujete svakog ko bi vam mogao pokvariti planove i poljuljati temelje vašeg malog, moćnog carstva. Počeli ste da klevetate. Počeli ste, ili bolje reći, nastavili da svoju državu i kolege koji su se drznuli da misle drugačije klevetate i u inostranstvu. Sramota jedna. To je odraz slabosti, nemira i panike. Više smo od vas očekivali. Sve to kažu gospoda iz Udruženja.
Ja samo moram da napomenem da je taj isti Majić, sećate se kad smo doneli Tijanin zakon, bio protiv tog zakona, odnosno mi smo tada doneli izmene i dopune Krivičnog zakona kojim se propisuje doživotna kazna zatvora bez uslovnog otpusta. Gospodin je bio jako nezadovoljan, on misli da treba da se silovatelj socijalizuje. Ja mislim isto, ali ne na način koji on misli.
Takođe, sem ove Gnjilanske grupe, on je doneo presudu, setite se samo, to je bila presuda u vezi romske devojčice, devojčica je imala 13 godina, bila je silovana, nažalost i zatrudnela je, dete ima traumu za čitav život, a njegova presuda je glasila, da je u stvari objašnjenje ide da je to deo folklora, odnosno da je to kulturno-etnološko nasleđe. Sramota jedna, sram ga bilo.
Sudije koje se birate, molim vas, da radite časno i pošteno. Nikakve partijske knjižice nisu dozvoljene, radite u ime naroda. Zahvaljujem na pažnji.