Hvala, poštovana potpredsednice Narodne skupštine.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM rasprava o setu predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, o korišćenju obnovljivih izvora energije, o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, je od posebnog značaja iz najmanje dva razloga. Teme korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, od čuvanja vojvođanskih oranica, sanacija reka i jezera su deo našeg programa i dnevnog angažovanja, zalaganja da se pronađu na primer načini sanacije reke Krivaje, samoizlečenja Palićkog jezera, da se spreči zagađenje jezera kod Bajmoka, reši saniranje gradske deponije u Subotici. Dakle, sve za nas važne teme su deo integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Ova četiri predloga zakona prave dobru ravnotežu između ekonomije, energetike i ekologije i dobar temelj za razvijanje zelene ekonomije, za privređivanje koje donosi blagostanje celom društvu i povećanje socijalne jednakosti, a uz minimalni rizike po životnu sredinu.

Pored pomenutih dodatni razlog zbog kojeg će poslanička grupa SVM podržati predložene zakone je sadržan u jednoj rečenici na koju se može svesti suština sva četiri predložena teksta, imaju za cilj integralni razvoj društva kroz ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost. Imaju za cilj dugoročni više generacijski održivi razvoj.

Dozvolite mi da se u okviru ove rasprave u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe osvrnem malo i na temu rudne rente koja je posebno važna i za one opštine i građane koje mi iz SVM zastupamo ovde u Narodnoj skupštini. Naime, kao što je poznato zakonom je propisano da je rudna renta za naftu 7% od prihoda, ali je to drugačije formulisano u slučaju NIS. Od 2008. godine NIS je u većinskom vlasništvu ruskog „Gasprom Njefta“, a prodaja većinskog paketa akcija ugovorena je međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije. Jedan od odredbi tog sporazuma je i da i za NIS važi povlastica po kojoj rudnu rentu plaća u visini od 3% od prihoda, odnosno za NIS važe uslovi oporezivanja koji su u Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja do momenta tzv. isplativosti, projekata koji su dogovoreni tim sporazumom.

Međutim, eksploatacija nafte je znatno povećana u odnosu na period pre privatizacije. Prema Izveštaju o poslovanju NIS za 2019. godinu, na ime rente državi je uplaćeno milijardu i 400 miliona dinara.

Godinu dana ranije, osamnaeste godine NIS je na ime radne rente uplatio milijardu i 460 miliona dinara, što je i najveći iznos za rudnu rentu u proteklih pet godina, pokazuju poslovni podaci kompanije. Poređenja radi 2017. godine je uplaćeno milijardu i 200 miliona dinara a 2016. godine je uplaćeno oko milijardu.

Zakonom je propisana raspodela novca od uplaćene rudne rente, 60% pripada budžetu Srbije, a 40% opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. Ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji AP Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50% ide u Republički budžet, 10% u pokrajinski, a 40% u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši ta eksploatacija.

Tri vojvođanske opštine na kojima se nalaze naftna polja tražili su još 2014. godine da NIS plaća rudnu rentu od 7% ili da se uplaćeni novac nekako drugačije raspoređuje, da svi prihodi od trenutne rudne rente, pripadnu opštinama koje trpe direktne posledice eksploatacije, a da se Republika, odnosno Pokrajina odreknu svog dela.

Memorandum o saradnji po tom pitanju, tada su potpisale od opština Srbobran, Kikinda i Kanjiža, međutim nažalost, po ovom pitanju nema nikakvog pomaka. Opštine su po zakonu dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture. U Kanjiži se na primer od toga novca održava javna rasveta, kanali, asfaltiraju se ulice. U slučaju da je renta za NIS 7% umesto 3%, opštinama bi pripalo dvostruko više novca.

Ako gledamo samo prošlu godinu, opština Kanjiža je dobila oko 88 miliona dinara od naftne rente, ako bi ta renta bila 7% dobila bi 207 miliona dinara, koji bi iznos, recimo, ova opština mogla iskoristiti između ostalog na primer za projekat i izgradnju autobuske stanice u Kanjiži, projekat zamene stolarije na zgradama, projekat izgradnje biciklističke staze u naselju Horgoš, projekat sanacije postojeće vodovodne mreže u naselju Abdorjan, projekat asfaltiranja puteva, trotoara i parking mesta ili projekat ulaganja u infrastrukturu okolnih mesta.

Iznos rudne rente koji je uplaćen opštini Kanjiža, varira iz godine u godinu. Najmanje je uplaćeno za 2020. godinu 88 miliona dinara, a najviše 2019. godine 143 miliona dinara. Što se tiče merenja efikasnosti energetskog sektora, nažalost pokazatelji za Srbiju nisu najbolji.

Naime Svetski savet za energetiku je 2011. godine definisao metodologiju koja služi za merenje efikasnosti energetskog sektora a pokazatelj efikasnosti je tzv. energetska trilema ili ti sposobnost države da ponudi održivu energiju u tri dimenzije, a to su energetska sigurnost, pristupačnost i održivost. Vrednost ovog pokazatelja omogućuje rangiranje zemljama i poređenje prema nivou održivosti njihovog energetskog sektora.

Upoređivanjem podataka za period od 2014. do 2019. godine može se zaključiti da energetski sektor Srbije sa indeksom 63,8% da je loše rangiran, ne samo u odnosu na razvijene evropske zemlje, već i u odnosu na zemlje regiona. U regionu lošije rangirane od Srbije su severna Makedonija, Albanija i BiH, a samo primera radi indeks energetske trileme za Švajcarsku je 85,8%, za Sloveniju 79,2% a za Rumuniju 75,1%.

Srbija je najlošije rangirana prema pokazatelju energetske održivosti, a indeks je 90. Primera radi, po rangu energetske održivosti Švajcarska ima indeks 1, Slovenija 17, Rumunija 11. Šta kažu iskustva sa terena?

U periodu od 2007. do 2009. godine postavljanjem oko 300 solarnih kolektora na Dom učenika "Angelina Kojić Gina" i Gradske bolnice u Zrenjaninu obezbeđeno je zagrevanje vode uz pomoć Sunca.

Zrenjaninska bolnica je bila prva zdravstvena ustanova u Srbiji koja koristi energiju Sunca, a procene su da godišnje u atmosferu neće odlaziti samo zahvaljujući tom projektu 67 tona ugljendioksida, koliko bi prilikom zagrevanja sanitarne vode proizvelo korišćenje nafte, proizvodnje mazuta ili gasa.

Godišnja ušteda energije se procenjuje na oko 20%. Smatram da će upravo odredbe Predloga zakona po kojima se višak električne energije može isporučiti u mrežu i umanjiti račun za utrošenu električnu energiju dobro doći pomenutom Domu učenika u Zrenjaninu koji je šest godina nakon postavljanja solarnih kolektora 2015. godine, započeo izgradnju i solarne elektrane kojem obezbeđuju i višak struje.

Takođe, grad Vršac je pre tri godine započeo uspostavljanje baze energetske efikasnosti, baza predstavlja osnovu upravljanja sistemom i u njoj se evidentiraju svi javni objekti, njihovi energetski utrošci električne energije, vode, gasa i drugih energenata. Baza obuhvata oko 300 električnih, 80 gasnih brojila i vodomera i prati mesečne utroške u poslednje tri godine.

Baza je direktno povezana sa bazom Ministarstva rudarstva i energetike, i generiše ukupne podatke i bilanse na republičkom nivou. A prošlog meseca je prezentovan i projekat rekonstrukcije racionalizacije i održavanje sistema javnog osvetljenja primenom mera ušteda energije sa led tehnologijom na teritoriji grada Vršca.

Činjenica je da Srbija u ovom trenutku ne poseduje kapacitete da pravi stambene komplekse poput onog u Taj Peju gde se pravi zgrada sa 23 hiljade drveća, žbunova, biljaka u prizemlju na balkonima i terasama, stvarajući eko sistem koji arhitekte procenjuju da će apsorbovati oko 130 tona ugljendioksida na godišnjem nivou, što otprilike odgovara jednoj godišnjoj emisiji oko 100 automobila u EU.

Da bi ispunila standarde međunarodnog sistema za sertifikaciju energetski efikasnih i ekoloških objekata, ova zgrada ima dvostruku staklenu fasadu, kroz koju struji vazduh, niz solarnih panela postavljenih na krovu, koji napajaju zgradu obnovljivom energijom, vertikalni sistem prirodne ventilacije, sistem za reciklažu kišnice i led rasvetu.

Specijalizovani botaničari zaduženi su za odabir i sadnju različitih biljnih vrsta, koje pokazuju veću sposobnost apsorbacije ugljendioksida, ne bi li se dostigao visok kvalitet vazduha.

Nemamo kapacitet da pravimo, ali sam uveren da posedujemo kapacitet da učimo, da razmišljamo, o multidisciplinarnim kategorijama, da razmišljamo o kategorijama budućnosti, sanacijom postojećih i gradnjom novih objekata, racionalnom upotrebom energije, unapređujemo i štitimo energetsku efikasnost, kao javno dobro.

Ne smemo doći u situaciju, koju je pre gotovo dva veka opisivao veliki teoretičar društvenih procesa, Aleksis Detokvir, kada je pisao da se plaši da će ljudi dostići tačku gde će u svojoj novoj teoriji videti, u svakoj novoj teoriji videti opasnost, a u svakoj inovaciji nepotrebnu nevolju. I da će na kraju možda odbiti da se uopšte pokrenu.

Ali, raduje nas što je prema poslednjim pokazateljima od 2012. godine evidentan porast korišćenja biomase, u energetske svrhe, u Republici Srbiji, tako da je naša država trenutno najveći potrošač i proizvođač biomase u okruženju, što pokazuje i podatak da se 80 posto, raspoložive drvne biomase koristi, a samo 20 posto izvozi, dok je 2012. godine, bilo obrnuto.

Poštovana ministarko sa saradnicima, svesni smo da je u periodu od marta 2013. godine, u primeni bio Zakon o efikasnom korišćenju energije, i brojni podzakonski akti, koji su doneti na osnovu njega i da su na osnovu Zakona u prethodnom periodu, doneta tri akciona plana za unapređenje energetske efikasnosti, kao i metodologija koja omogućava praćenja ušteda nastalih kao rezultat sprovođenja akcionih planova, i apelujemo da se insistiramo na primeni ovih dokumenata.

Svesni i da u prethodnom periodu nije počelo praćenje indikatora energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja, jer odredbe Zakona nisu bile dovoljno usklađene sa regulativom, iz bezbednosti saobraćaja, koja je usvojena u prethodnih nekoliko godina, pozdravljamo što se to menja ovim predlogom zakona.

Da sumiram, poslanici poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara pozdravljaju raspravu i usvajanje seta zakona iz oblasti energetike. U danu za glasanje ćemo podržati isti.

U nastavku rasprave će i druge kolege dati i svoj doprinos ovoj, nadamo se, konstruktivnoj raspravi u korist svih nas i naše budućnosti.

Samo na kraju, apelovao bih još jednom da se ne zaboravi na rudnu rentu i na opštine na čijoj teritoriji se vrši ta eksploatacija.

Hvala.

(Predsedavajuća se obraća na maternjem jeziku).
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SVM.
Reč ima predsednik poslaničke grupe PUPS – „Tri P“, narodni poslanik Đuro Perić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Elvira Kovač, uvažena potpredsednice Vlade i ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o energetici moramo da imamo na umu da je to vrlo specifičan segment našeg okruženja.

S obzirom da živimo u trećoj deceniji 21. veka mislim da više nema gotovo nikoga u ovoj državi ko se u svom svakodnevnom životu ne koristi elementarnom energijom koja je danas krajnjim potrošačima gotovo uvek, i po pravilu, lako dostupna po relativno niskim cenama.

Vrlo retko bi smo mogli pronaći nekoga ko bi želeo da se odrekne sijalice, televizora, kućnih aparata koji veoma olakšavaju čovekovu dnevnu rutinu življenja. U tom smislu energija i njeno korišćenje postalo je civilizacijska tekovina i neizostavni deo savremenog društva.

Sa druge strane, vrlo su retki pojedinci koji imaju čak i minimalnu predstavu šta je sve potrebno prethodno uraditi kako bi se obična voda, ugalj, vetar ili drugi prirodni elementi pretvorili u korisnu i svima dostupnu energiju i koliko je to dug put.

Zato, energetika predstavlja jednu od najsloženijih i najvažnijih privrednih grana koja objedinjuje sve od primarnih proizvođača samih energenata, onih koji se bave njihovom transformacijom u energiju, onih koji distribuiraju do nas građana i privrednih subjekata koji je koristimo.

Paket zakona o kojima danas raspravljamo ima za cilj da te složene procese pravno osavremeni i uredi. Tu je na prvom mestu svakako krovni Predlog zakona o energetici. Njime se naše nacionalno zakonodavstvu usklađuje sa evropskim propisima i međunarodnim Sporazumom o osnivanju energetske zajednice koji je nedavno ratifikovan i uvode nova savremena rešenja u ovu oblast, naročito ona vezana za domaće i međunarodno tržište energijom i njenu distribuciju korisnicima.

U tom smislu na prvom mestu mi u poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ smatramo da je dobro što je izvršeno precizno definisanje energetski ugroženog kupca, tako da ga sada može steći i samačko ili višečlano domaćinstvo koje živi u jednoj stambenoj jedinici i kome se isporučuje toplotna energija, a u skladu sa aktom koji donosi ministarstvo.

Sredstva za ostvarivanje prava energetski ugroženog kupca toplotne energije takođe se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Status energetski ugroženog kupca se stiče na osnovu rešenja organa jedinice lokalne samouprave.

Dobro je i to što se prate savremeni trendovi i u drugim oblastima, pa se tako, na primer, novim rešenjima stvara pravni osnov i za regulisanje rada punionica za električne automobile.

Sledeća dva zakona usko su povezana i odnose se na obnavljanje i izvore energije i njeno racionalno korišćenje. Ova pitanja su sve više aktuelizovana u savremenom svetu. Odavno su prošla vremena kada su lako dostupni prirodni resursi, poput vode ili uglja, mogli netremice eksploatisati bez razmišljanja o tome koliko ih preostaje budućim generacijama, kao i o posrednoj ceni koja se plaća za proizvodnju energije kroz uništavanje ili narušavanje životne sredine i uticaja svega toga na sam biološki kvalitet čovekovog života.

Predlozima ovih zakona nastoji se da se na svaki način podstakne i nagradi svaki vid proizvodnje energije iz najrazličitijih obnovljivih izvora.

U Predlogu zakona ih je nabrojano više od desetak, ali ja bih se posebno osvrnuo na jedan koji nam se bukvalno stvara i nestaje svake godine pred očima, a to je biomasa.

Kao što je svima poznato, Srbija raspolaže sa velikim poljoprivrednim površinama na kojima se svake godine stvara ogromna količina travnate, žbunaste i drvenaste biomase, bilo da se radi o nusproduktu organizovane poljoprivredne proizvodnje, bilo da je reč o zaparloženim površinama ili životinjskom otpadu.

Nažalost, minimum toga se iskoristi u energetskim postrojenjima, već se ili ostavlja da trude, da se ekonomski invaziono širi ili se neracionalno baca kojekuda.

Upravo su tu krije još jedna potencijalna korist od udruživanja i pomoći zadrugarstvu, na čemu radi i koje stalno promoviše i naš predsednik Milan Krkobabić i njegovo Ministarstvo.

Zadružna proizvodnja bi potencijalno, relativno lako mogla da u značajnoj meri iskoristi ovu biomasu kao energent za dobijanje čiste energije, što bi multiplikovalo korist od njene upotrebe kako za same mikro zajednice u selima, tako i za naše društvo u celini.

U gradskim sredinama bi se akcenat mogao staviti na elektrane, na otpad i otpadni metan-gas sa deponija koje su, nažalost, takve kakve jesu, ali se svakako mora raditi na njihovoj sanaciji i smanjivanju. Ovo je jedan od korisnih načina da se to zaista i uradi.

Sa druge strane, veća pažnja se mora posvetiti i racionalnijem korišćenju same energije. U tom smislu je dobro što se nameće obaveza investitorima i graditeljima novih stanova u zgradama da te objekte obavezno termalno izoluju u ugrade zasebne kaliometre i za svaku zgradu i za svaki stan, čime će se postići značajna ušteda i izbeći periodična nezadovoljstva građana radom toplana i rasprava o ceni njihovih usluga.

Naposletku, predloženim izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uvodi se mogućnost za primenu eUprave i u ovom sektoru, veću povezanost tih istraživanja sa našom naukom i Geološkim zavodom Srbije, kao i strožijom kontrolom rada preduzeća koja se bave ovim poslovima.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – „Tri P“, smatra da su predlozi ovih zakona vrlo značajni, kako za održavanje naše energetske stabilnosti, tako i za održivi razvoj našeg društva.

U uverenju da će i resorna ministarstva dobro odraditi svoj deo posla koji ih čeka u donošenju novih i usklađivanju ranijih pratećih podzakonskih akata za njihovu praktičnu primenu, naša poslanička grupa će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe PUPS – „Tri P“.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodna poslanica Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege i, pre svega, građanke i građani Srbije, nije lako govoriti o ovako važnim zakonima, naročito ne kada govorite šesti ili sedmi. Kolege su mnogo toga rekle i sada već svi zvučimo kao da se ponavljamo, ne zbog toga što nema elemenata da se nešto novo kaže, nego zato što ključne stvari kada su u pitanju zakoni koji su pred nama zaista jesu negde rečene.

Najpre pohvala za vas. Kada ste prvi put bili u parlamentu u ovom novom sazivu mislim da ste rekli da su zakoni u pripremi. To je bio neki decembar, ako me sećanje dobro služi i u najkraćem mogućem roku evo nas u plenumu, nakon što su zakoni prošli i javnu raspravu i o njima se lepo razgovaralo.

Govorio je o tome i kolega Vujić. Ja jesam bila kada je bila javna rasprava i zaista je mnogo stvari pojašnjeno zahvaljujući, pre svega, vama i vašim kolegama.

Ovo jesu najznačajniji zakoni, najznačajniji set zakona, izuzev, naravno, Zakona o budžetu, koji je krovni i ključni, ali, zarad javnosti, sigurna sam da ću ponoviti mnogo toga što su kolege rekle, međutim, važno je, mi koji sedimo u ovoj sali, naročito vi koji ste predlagači ovakvog seta zakona, sigurno ste mnogo puta i čuli i izanalizirali ono o čemu mi govorimo, ali javnost Srbije, koja je nama ukazala poverenje, voli da i od nas čuje kako vidimo sve ono za šta ćemo, nema sumnje, glasati u danu za glasanje. Ja to i na početku mogu da kažem u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, jer zaista mislim i delim stav svojih kolega da je važno uraditi baš ono što ste uradili, a to je unaprediti dva zakona i doneti dva potpuno nova oko kojih ćemo razgovarat, nadam se i u perspektivi, jer, kako to obično bude, kada donesemo nove zakone, onda praksa pokaže da možda nešto malo moramo i da popravimo, ali šta bismo radili i mi i vi kada to ne bi bilo tako.

Dakle, set zakona iz oblasti energetike, rekoh već, jednog od najznačajnijih privrednih sektora, koji je strateški osnov za razvoj svakog društva. Osim privrednog sektora, koji je strateški osnov, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, pred nama su i dva potpuno nova zakonska predloga kojima se upotpunjava zakonodavni okvir u energetskom sektoru i usklađuje se energetskom politikom, pre svega EU, kao i sa globalnim zahtevima vremena da se obezbedi održivi razvoj na našoj planeti. Dakle, dva nova zakona, Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, oba nemerljivo važna.

Osvrnuću se blago na naš evropski put i da podsetim da je pitanjima energetike posvećeno pregovaračko Poglavlje 15, koje zahteva usklađivanje javnih politika i zakonskih okvira sa pravnim tekovinama EU.

To je dugoročni i stalan proces, jer podrazumeva konstantno praćenje globalnih tokova u energetici i posledice koje energetski sektor i njegov razvoj ostavljaju na životnu sredinu u svim fazama, od proizvodnje energije, preko distribucije i potrošnje, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

Bitno je da ta energetska politika mora da bude usklađena i sa milenijumskim ciljevima razvoja koje su prihvatile sve članice UN, kao globalnu, pre svega, razvojnu strategiju.

Jedan od podciljeva ovog dokumenta jeste održivi razvoj, odnosno uravnoteženi razvoj uz racionalno korišćenje prirodnih resursa u daljem razvoju naše civilizacije, kako se ne bi doveo u pitanje opstanak živog sveta na planeti zemlji, a time i život samog čoveka. Dakle, čovek je taj koji mora biti odgovoran, jer od njega zavisi opstanak života i hoće li on ugasiti ono poslednje svetlo.

Važno je ovo reći u kontekstu debate o energetici i energetskim izvorima, zato što je energija temelj svakog razvoja. Energetika ima gotovo presudni uticaj na sve druge sektore privrede i društva, bilo da to pitanje posmatramo globalno ili na državnom i na lokalnom nivou.

Iz tih razloga je energetika najznačajnija oblast delovanja i EU. Uostalom, i sama EU je nastala iz Evropske zajednice za ugalj i čelik. Osnovana je još 1951. godine, a danas je Evropa zainteresovana za razvijen energetski prostor ne samo unutar svojih članica, već i za energetike kandidata za članstvo u ovoj organizaciji, među kojima je svakako i Srbija.

Strateško mesto energetike, a posebno tranzicije ovog sektora u EU proističe iz činjenice da je EU, odnosno njenih 28 članica, najveći potrošač energije na svetu, tako da je evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti veoma razvijeno i zahtevno u pogledu usklađivanja svih sektorskih politika, što podrazumeva pre svega implementaciju globalnih politika, utvrđenih Kjoto i Pariskim sporazumom, jer je sektor energetike jedan od najvećih emitera štetnih gasova, a time i zagađivač životne sredine.

Evropska energetska politika za tekuću deceniju, dakle, za period 2020 – 2030. godina, podrazumeva realizaciju tri ključna cilja, a to su smanjenje emisije ugljen dioksida, odnosno dekarbonizacija kao neophodan uslov održivosti razvoja, zatim povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti. Ove ciljeve i Srbija implementira u svoje zakonodavstvo kako bi se, pre svega, uključila u svet odgovornih društava, koje svoje resurse koriste racionalno i usklađuju svoj razvoj sa mogućnostima prirode.

Ono što je, ako tako može da se kaže, bezuslovni uslov za svakog odgovornog na ovoj planeti je da ne smemo dozvoliti da nam zbog bahatog odnosa prema prirodi, prosto, izumre planeta.

Neozbiljnost stanja ukazuju i globalne klimatske promene sa katastrofalnim posledicama, od zagađenosti vazduha, vode, poplave, suša, zemljotresa i da ne nabrajam. Razlog je neusklađeni razvoj sa mogućnostima prirode koja neće moći da preživi sve negativne efekte ukoliko sa tim neodgovornim odnosom čovek pod hitno ne prestane.

Upravo od ovih strateških ciljeva i usklađivanja našeg pravnog okvira u energetskom sektoru sve zavisi, tako da danas možemo govoriti i o čvrstoj opredeljenosti Srbije da ovu oblast uredi u skladu sa međunarodno prihvaćenim i obavezujućim standardima i da na taj način racionalno koristi svoje energetske resurse, obezbedi energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i smanje emisiju štetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, kroz dekarbonizaciju.

Kada je struktura proizvodnje energije u pitanju, Srbija se oslanja u najvećoj meri na ugalj i to prevashodno lignit, odnosno na TE koje su veliki emiteri, nažalost, ugljen-dioskida. Drugi veliki emiter otrovnih gasova jesu individualna ložišta na ugalj i mazut, koja se često zanemaruju, sve dok nas negde u vreme grejne sezone ne nateraju da konstatujemo da nema čistog vazduha.

Govorilo se o tome da su zagađivači i automobili starijih tipova, ali osvrnuću se sada ipak kratko na predložene zakone. Vreme koje imamo kao ovlašćeni je prilično limitirano, a iza mene će govoriti kolege koje će pojedinačno govoriti o zakonima i mislim da će se od njih više čuti o kvalitetu predloženih zakona, nego što to mogu da stignem da uradim ja.

Kada je u pitanju prvi zakon iz ovog paketa, a to je Zakon o energetici, predložene su veoma obimne izmene i dopune, jer se radi o veoma kompleksnoj i višeslojnoj oblasti koju je potrebno stalno usklađivati sa međunarodno preuzetim obavezama. Tu, pre svega, mislim na Evropsku energetsku zajednicu, ali i sa ostalim propisima koji se shodno primenjuju i u sektoru energetike.

Prvi suštinski cilj koji treba da se ostvari ovim promenama jeste unapređenje energetske politike Srbije usklađivanjem sa politikom EU. Tu, pre svega, mislim na Evropsku energetsku zajednicu. Pri tome, nerazdvojivi deo debate o energetskoj perspektivi jesu i klimatske promene koje su značajnim delom posledica delovanja, rekoh već, energetskog sektora.

Drugi cilj jeste otklanjanje nedostataka u primeni važećeg Zakona o energetici, a to treba da se postigne brojnim preciziranjima pojmova i procedura kojima bi se unapredilo, pre svega, efikasno i odgovorno korišćenje resursa i o tome su kolege zaista detaljno govorile.

Treći cilj jeste stvaranje uslova za obezbeđivanje sigurnog i kvalitetnog snabdevanja tržišta Republike Srbije energijom i energentima.

Zakonom se obezbeđuje i povećanje nivoa transparentnosti, zaštite konkurencije i nediskriminatornog ponašanja, što su, pored ostalog, i osnovni elementi zahteva Evrope prema Srbiji kao kandidatu.

Zakon treba da unapredi uslove za formiranje operativnih rezervi nafte i derivata nafte kako bi se postigla energetska stabilnost i na kraju, što nije malo važno, zakon ojačava nezavisnost Agencije za energetiku Republike Srbije kao regulatora.

Energetika je za Srbiju ogromna privredna i razvojna šansa, a koja je uz velike investicije u poslednjih nekoliko godina doprinela smanjenju energetske zavisnosti Srbije, pre svega, odnosno povećala energetsku stabilnost i bezbednost Srbije.

Posebno bih ovde istakla značaj završetka gasovoda „Balkanski tok“, ali i druge energetske investicije, koje doprinose i efikasnom korišćenju energije i poboljšanju kvaliteta snabdevenosti.

Radi unapređenja ovog zakonskog teksta podneto je i nekoliko amandmana, među kojima je i amandman poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i radi se o preciziranju procedura kojima se štiti pravo svojine vlasnika preko čijih teritorija treba da pređu energetski vodovi ili da budu građeni energetski objekti.

O tome sam razgovarala i sa vašim pomoćnikom, gospodinom Ilićem, nešto pre početka ove sednice i saglasili smo se da u ovom trenutku predloženo rešenje možda jeste bolje nego ono što smo amandmanom probali, ali da ja ne bih sada trošila vreme, o tome ćemo svakako razgovarati kada bude rasprava u pojedinostima.

To je deo i one priče, vi se toga, uvažena potpredsednice, sećate, o kojoj sam govorila i prilikom rasprave o Izveštaju Agencije za energetiku, ali u prisustvu gospodina Kopača, jer se ja uvek nekako vratim na ono i za vas, verujem, lako pitanje, ali, sa druge strane, neko je od kolega rekao, vaša energija je vidljivo velika i ja sam gotovo sigurna da ćete i te nedostatke koji za nas jesu otvoreni problem nekako uspeti da rešite. Znam da nemate sagovornike koji razumeju šta je problem, znam da neće često ni da saslušaju, ali prosto će jednoga dana zaista morati da shvate surovu realnost da se tamo negde nalazi neka mala trafo stanica i da ne mogu da odgovore na pitanje ko je taj ko je za nju danas odgovoran, pošto se nalazi na nečijem zemljištu koje je privatna svojina i koje bi u svim okolnostima, pa čak i kada izmislite jednu takvu tvorevinu kakvu su oni probali da naprave od naše južne srpske pokrajine, i kada donesete neki ustav koji ste u dobroj meri prepisali od Ustava Srbije, čak i on garantuje pravo na svojinu. I što pre to shvate, biće lakše i njima i nama.

Najteže će biti svakako vama, jer će se ta pitanja otvoriti, ako ne do kraja ove godine, onda sledeće. Najteže je zapravo, i to je paradoks ove situacije, objasniti sa pozicije oštećenog koliko ste oštećeni, jer vam u trenutku ne daju čak da to ni budete.

Ali, vratiću se na zakone, inače bi o tome mogli nadugo i naširoko, a problem nije ispred mene i vas da bismo ga mogli rešiti, imamo sagovornike i rekoh već – ne razumeju nas do kraja.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, najznačajnije izmene odnose se na tretman mineralnih resursa koji su neobnovljivi. U poslednje vreme imamo i određena otvorena pitanja na ovu temu, pre svega u vezi sa geološkim istraživanjima i eksploatacijom, obzirom na to da su mineralni resursi od strateškog značaja, pre svega za Republiku Srbiju.

Najnoviji primer jeste eksploatacija jadarita od strane „Rio Tinta“ zbog uznemirene javnosti da je u pitanju pre svega ogroman zagađivač životne sredine. Ima tu i vesti iz Bora, gde je pitanje zaštite životne sredine alarmiralo javnost. Nažalost, toga ima i biće još. Ali, kako bi se izbegle slične situacije u kojima se zbog eksploatacije minerala truje životna sredina i narušava zdravlje stanovništva, ovim zakonom se propisuje, i to je jako važno, da su geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina u javnom interesu, kao i da se primenjena geološka istraživanja eksploatacije urana, nikla i kobalta vrše uz obaveznu prethodnu saglasnost Vlade. Srbija je bogata mineralnim sirovinama i gotovo da nema rude koju Srbija ne poseduje i zato je veoma važno odnositi se odgovorno prema ovim resursima.

Kada su u pitanju istraživanja, podržavamo izmenu zakona kojim se Zavodu za geološka istraživanja, kao posebnoj organizaciji, proširuju ovlašćenja i preciziraju procedure u vezi sa izvođenjem osnovnih geoloških istraživanja.

Ovo pitanje je veoma važno, pre svega zato što su geološka istraživanja i posedovanje informacija o rezervama mineralnih sirovina od strateškog značaja za državu i nije svejedno ko će raspolagati tim informacijama ili, još gore, ko će ih unovčavati. Imali smo primera posle 2000. godine kada su geološka istraživanja poveravana stranim kompanijama i kada prosto naša država nije imala sigurne i tačke podatke o rezervama mineralnih sirovina. Nažalost, donošenjem tog prvog zakona, naši resursi nisu bili zaštićeni, da ne kažem dovoljno, nego nisu bili zaštićeni uopšte.

Jako je važno naglasiti sve ovo, jer i danas imamo situaciju da neki naši rudnici, koji su tada dati pod koncesiju, jedva da rade. Ne radi se mnogo na poboljšanju uslova rada rudara, a država ima rudnu rentu kao jedini prihod i ne može da kontroliše koncesionare.

Važno je da zakonski okvir omogućava odgovoran odnos prema neobnovljivim mineralnim sirovinama i da ih eksploatiše u skladu sa principima usklađenosti potreba i održivog razvoja.

Ja, rekoh već, o pojedinačnim rešenjima iz zakona neću govoriti, ali sam uverena da će kroz ove zakone biti unapređen sektor energetike uz poštovanje, pre svega, javnog interesa i, ono što je najvažnije, uz poštovanje strateškog cilja uspostavljanja ravnoteže između privrednog razvoja i životne sredine. Negde najveći zadatak predloga dva nova zakona, čini mi se, ide u prilog ove tvrdnje.

Kada su u pitanju ti novi zakone, koji se u suštini dopunjuju i predstavljaju jedinstveni zakonski ambijent, smatram da su od strateškog značaja, ne samo za energetski sektor, već i za budućnost života na našoj planeti. Zato cilj Zakona o energetskoj efikasnosti jeste stvaranje što više uslova za efikasno korišćenje energije, odnosno za uštedu energije čime se opet posledično obezbeđuje i sigurno snabdevanje i smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene. To je ono o čemu ćemo svi govoriti i o čemu smo govorili.

Ako to posmatramo lokalno, to znači da, ukoliko ne štedimo energiju i u domaćinstvima, a o tome su kolege govorile i na slikovitim primerima, čini mi se, kolega Voja, i oko te sijalice, što jeste jedna istina koju naša generacija pamti, ako ne smanjimo upotrebu fosilnih goriva i zamenimo prljave energetske tehnologije, ne ubrzamo projekte dekarbonizacije, ne povećamo korišćenje obnovljivih izvora energije, ako životnu sredinu ne zaštitimo od nas samih i naših, pre svega, megalomanskih potreba potrošačkog društva, nećemo našim potomcima imati šta da ostavimo od ove planete. Koliko god ovo zvuči patetično, to jesu surove činjenice sa kojima se na dnevnom nivou srećemo. Dva zakona koja su dragocena, kada je sve što sam navela u pitanju.

Moraćemo i da osvestimo činjenicu da su prirodni resursi ograničeni i da momenat njihovog nedostatka za dalji život jeste sudbonosan. Pri tome, obnovljive izvore energije imamo svuda oko nas, od vodotokova, preko solarne energije, energije vetra, do biomase, a ne treba zaboraviti ni geotermalne vode, jer Srbija ima nekoliko banja sa najtoplijom vodom u Evropi, Vranjska banja čak od 96 do 110 stepeni Celzijusa, koje danas otiču u reke.

Moramo i taj resurs da prepoznamo i da se time malo pozabavimo, jer ono oko čega smo se uvek slagali jeste da Srbija ima prirodna bogatstva, ali ono oko čega je crvena linija danas, već u smislu tajminga, da moramo da se složimo, jeste da je zaista poslednji trenutak da resurse moramo koristiti racionalno i odgovorno i to ovaj paket zakona unapređuje i obezbeđuje.

Posle mene će govoriti moje uvažene kolege Uglješa Marković, dr Vesna Ivković i Nina Pavićević i svako od njih će imati osvrt na po jedan predloženi zakon, a zaista detaljnije od onoga što ovakav set dozvoljava da ovlašćeni predstavnik kaže. Bilo kako bilo, na kraju ću reći još jednom, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona i biti na raspolaganju da, sve ono što se eventualno pokaže kao nešto što je nedostatak ili da smo propustili, ponovo u plenumu o tome razgovaramo i unapredimo. Hvala vam.

Zahvaljujem se zamenici predsednika poslaničke grupe SPS.
Reč ima predsednica poslaničke grupe SPAS, narodna poslanica Marina Raguš.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, hvala na datoj reči.

Gospođo ministar, saradnici, dame i gospodo poslanici, građani Srbije, kada su ovakvi zakoni u proceduri koji predstavljaju, čak skromno je reći, stratešku prekretnicu u oblasti energetike za narednih, sasvim sigurno, nekoliko decenija, prvo što je utisak jeste da konačno idemo u tom pravcu.

Imala sam prilike početkom dvehiljaditih godina da vidim zaista sve prednosti članstva u EU, a kada sam sticajem raznih okolnosti bila član ekspertskog tima koji se bavio upravljanjem vodama. Tamo sam na licu mesta videla kako visoko razvijene zemlje štite svoje resurse, svoje energetsko tržište, kako izgleda lobiranje velikih kompanija koje se bave distribucijom vode, kako se polako ali sigurno osvajaju manja tržišta.

Onda sam razumela i to mi je bio izvanredan primer, zapravo najbolje prakse, radi se o gradu koji se nalazi na nemačko-francuskoj granici, gradonačelnik je biolog, i taj grad je početkom dvehiljaditih bio poznat kao grad koji je najviše iskoristio para iz budžeta EU. Taj čovek je od tog grada zapravo napravio fantastičan projekat i iskoristio energije mesta i ništa što je to mesto imalo nije bilo, verujte mi, neiskorišćeno, od energije vetra, vode i svih ostalih energetskih potencijala, tako što je vrlo mudrim projektima, aplicirao za fond iz EU.

Tu su takođe bili predstavnici IBRD-a i tu sam takođe imala prilike da vidim kako se prave projekti, šta znači klauzula zaštite životne sredine i da ne utiče na pogoršanje uslova životne sredine. To je dakle početak dvehiljaditih godina.

Mi smo danas u 2021. godini. Imali smo prilike da u poslednjih nekoliko meseci, nekoliko dana slušamo teme koje su, na način na koje su meni bile nažalost, iako razumem da se mnoge teme politizuju, pravo je svih političkih organizacija da prave političke poene na određenim temama, ali sam se nekako nadala sve ove godine da postoji neki kategorički imperativ između svih nas oko čega treba da imamo konsenzus. Ako je zajednički vazduh, voda, zemlja i ono što se nalazi ispod zemlje, interes svih nas, jer nemamo drugu otadžbinu, ovo je naša jedina otadžbina, bar za većinu nas, onda bi trebalo tu da se svih zajedno dogovorimo.

Znam, gospođo ministar, da ste vi otvoreni za dijalog i da neretko pozivate na dijalog. Takođe imamo i priliku da je čelna žena ovog resora i profesor i doktor. I neretko postoji velika diskrepanca između utiska o našoj životnoj sredini, i konkretnih pokazatelja.

Ono što mene recimo ovde interesuje neću se ponavljati, kolege koje su prethodno govorile, zaista su dotakle sve što je relevantno i od značaja za dalji tok rasprave, ono što mene ovde, gospođo ministar, interesuje - da li mi imamo mapiranje u Srbiji ko su konkretno zagađivači, na teritoriji države Srbije, šta je prava priča o kompaniji Rio Tinto koja se neretko politizuje? Da li mi zaista imamo konkretan podatak da li je Rio Tinto zagađivač i da li će njihova perspektivna eksploatacija da znači ono što mi imamo prilike da čujemo u javnosti? To bi volela da čujem od vas. Želim da vas motivišem da nam ovde saopštite konkretne podatke.

Istini za volju nije mi jasno zašto Ministarstvo energetike i ranije nije sarađivalo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine? Mislim da je to od izuzetnog značaja. Ispravićete me ako grešim, ja nisam ekspert, ovo nije moja oblast, ja ovo ipak posmatram kao neko ko se trudi da razume perspektivu svih ovih zakona i perspektivu naravno svih nas koji delimo resurse koje posedujemo, jako je važno da razumemo da energetika, bez zaštite životne sredine kada radite bilo koji međunarodni projekta koji se tiče ovoga ne može jedno bez drugog.

Ako postoje kompanije koje se bave energetikom, pa naravno da je pretpostavka da će one da zagađuju životnu sredinu. Ali onda Ministarstvo životne sredine mora da bude to koje će u saradnji sa Ministarstvom energetike da napravi transparentan i dobar plan i program. Takođe mi je čudno da recimo pozivate sve ekološke pokrete i ekološke organizacije na dijalog, a da o ovakvom važnom pitanju, koje opet ponavljam, kategorički imperativ svih nas imate slabiji odaziv ili dođu samo dve ili tri ekološke organizacije.

Molim vas, želim da vas motivišem da nam kažete ko učestvuje u takvoj vrsti dijaloga jer smatram da je to vrlo važno zato što se tu ceni namera – da li imamo nameru da nešto unapredimo ili nameru da srozamo politizacijom, a tiče se prvenstveno ne samo zaštite naših resursa, već se tiče zaštite našeg zdravlja. To su teme kao i svaka slična tema koja ne sme da se politizuje. Gde je naša greška, greška svih nas? Što o tome malo pričamo u onim terminima koji su najgledaniji. Stoga evo još jedna sugestija, ako mi dozvolite, vidim da imate ozbiljan tim saradnika, trebalo bi da radite na medijskoj vidljivijoj slici ovoga što ova dva resora počinju da rade. Imali smo iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, pa takođe, krovni zakon kakav je zakon, istini za volju, nemam utisak da je on dobro zaživeo u javnosti, nemam utisak.

Dakle, ono što bi trebalo i to vam ja sugerišem i znam da je međunarodna praksa takva, da se prave video spotovi, da se prave video promocije, da uzimate najgledanije termine na nacionalnim frekvencijama sa najjačim šerom. Mislim da je to prvi korak da zaista predstavite ono na čemu vredno radite spram određenih pokušaja politizacije nečega što ne bi trebalo da se na takav način percipira.

Takođe kada su ovakvi zakoni u pitanju nećete mi zameriti, ali neretko prvo razmišljam koliko će ovo sve nas da košta, posebno krajnjeg korisnika. Neću kriti, meni je uvek struktura prihoda i analiza računa kao vrlo štedljive osobe noćna mora. Kada utrošim nešto želim da znam šta sam utrošila i vi ste tu u pravu. Pažljivo sam vas slušala kolega. Mnogi će reći – želim da platim onoliko koliko potrošim. Ne želim da štetim i to je sasvim u redu i cena ide u skladu sa tim. Struktura prihoda to dozvoljava. Neki će reći – da, ali na mom računu za struju postoje administrativni troškovi koji su paralelni sa utroškom energije. Ne želim to da plaćam. Opet neki treći će reći – ja živim u zgradi koja je izgrađena šezdesetih godina i koja nema uslova za energetsku efikasnost, ispravićete me ako grešim, zato što je izolacija loša, prozori su loši, nije do mene. Zaista pozdravljam zakonsko rešenje gde ćete vi izaći stanovništvu koje inače pogotovo u ovoj kovid krizi pokušava da razume kako će da preživi, da ćete zaista subvencionisati nešto što je zaista velika i izuzetna neophodnost.

Međutim, ono što moram da naglasim, tu su obnovljivi izvori energije i ono što mi plaćamo da bi danas sutra mogli da koristimo. Volela bih da čujem od vas – da li će perspektiva ići u smeru ili možda moja mala, možda čak i naivna sugestija, da ako ovde imamo rudnu rentu i ako smo deseto nalazište na svetu po litijumu, ako sam vas dobro razumela, rekli ste pre izvesnog vremena gostujući na jednoj televiziji, kakve benefite ćemo mi imati od svega toga? Ja nekako živim u nadi možda opet naivno da s obzirom na celokupnu digitalizaciju i potpunu promenu strukture našeg društva mi ćemo u perspektivi možda, isključivo možda, čak i zahvaljujući tom izvanrednom litijumu moći da napravimo i nešto što razvijene zemlje EU i sveta rade, a zove se univerzalni prihod pa ćemo moći da ublažimo efekte digitalizacije za koje se predstavlja i pretpostavlja zapravo da će uticati na gubitak mnogih radnih mesta.

Takođe, ono što je Srpskom patriotskom savezu uvek prioritet jeste zaštita interesa svih građana, a iznad svega motivisanje da naše firme, naše referente ustanove i tu zaista mogu da se složim sa starijim kolegom i mnogo više iskusnijim iz PUPS-a, gospodinom Perićem koga sam takođe pažljivo slušala, biće teško u odnosu na međunarodne kompanije koje su toliko svetlosnih godina ispred svih nas da na našem tržištu sačuvamo taj prostor za naše kompanije koje ćemo motivisati i inspirisati da rade u korist zelenih energija, u korist buduće zelene Srbije, ka kojoj svi težimo.

Gospođo ministar, drago mi je da ovako prvi vi i ja, nadam se posle mene razmenimo utiske i ono što bih želela da kažem jeste da će Srpski patriotski savez sa radošću da podrži ovaj paket zakona, kao što sa radošću podržavamo i saradnju sa Ministarstvom za životnu sredinu. Ja mislim da je ovo i premijerno, ako ne i prvi put da dva resora tako ozbiljno pristupaju ovom problemu, a iznad svega vas molim u ime Srpskog patriotskog saveza i znam da ćete i kao profesor i doktor nauka imati to u vidu, jeste da mi zaštitimo celokupan svoj prostor na način da shvatimo šta nam je nacionalni interes i interes svakog građanina.

Da obezbedimo dobru i održivu životnu sredinu, da od rudne rente, znam da ste neretko govorili u nekim prethodnim sazivima o tome, možemo dobro da živimo i da to bude zaista na korist svih građana Srbije. I u perspektivi, nadam se, da ćemo imati prilike da na zvaničnom sajtu vašeg resora vidimo transparentno sve te podatke, jasnu mapu, jasne pokazatelje o tome ko su sve zagađivači u Srbiji i da će individualna ložišta o kojima ste takođe govorili nekoliko puta pre ovog zakona u svojim javnim nastupima, uskoro da zamene prljave tehnologije.

Nije bezznačajan procenat učešća individualnih zagađivača u kvalitetu vazduha koji dišemo, ali nažalost na moju veliku žalost u medijskom prostoru neretko imamo delimične informacije, spinovanje koje mislim da nikome ne koristi, zato što se radi, zapravo o interesu svih nas.

Još nešto, ukoliko mislite zaista da je čišćenje, a sada se možda više bavim zaštitom životne sredine, ali verujem da će te i to razumeti krajnje dobronamerno i to sam imala priliku da gledam. Bila sam fascinirana izgledom Rajne. Kada gledate Rajnu, vi možete da vidite dno. Ne sećam se kada sam u našim rekama videla dno.

Nemačka ima dobar i racionalan pristup čišćenju i upravljanju Rajnom. Recimo, ona je davno raselila ljude koji su živeli uz dolinu Rajne. Kada Rajna nadođe ona pušta da reka poplavi i da se vrati u svoje korito i ona neretko koristi vrlo jeftin, a pametan i opet naukom utvrđen način, a to je aerobno i anerobno prečišćavanje, tako što sadi određeno drveće uz dolinu Rajne. Tako da topla voda je izmišljena odavno, samo je treba dobrom i mudrom procenom iskoristiti i ja verujem da će ovaj resurs s obzirom na sve ovo što sam imala prilike da vidim u poslednjih nekoliko meseci, umeti to na dobar način da postavi.

Želim vam puno sreće u tome. Ovo je vaš dom, takođe. Ukoliko naša mala poslanička grupa može u tome da pomogne, računajte na nas. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Raguš.
Reč ima ministarka.
Izvolite.

Hvala.
Prvo hvala na vašim rečima, hvala na tome što ćete podržati ove predloge zakona. Ima jedna stvar koja mislim da je značajna zbog građana Srbije, a i vi ste je primetili.
Potpuno drugačije sada funkcioniše odnos između dva ministarstva, to je Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine. Ja zaista, mislim ministarka nije ovde, ali kao da jeste ovde. Nemoguće je danas zaista bilo šta raditi u energetici i rudarstvu, a da to nije zajedno sa životnom sredinom i da to nije uz saglasnosti Ministarstva životne sredine i da to nije u skladu sa svim standardima i zakonima iz oblasti životne sredine. I to je nešto što želim da i građani i građanke Srbije znaju.
Mi nećemo dozvoliti na teritoriji naše zemlje i naše Srbije da se u bilo kom, naravno resoru, ali sada govorimo o energetici i rudarstvu, da dođe do zagađenja životne sredine, bez obzira koje kompanije su u pitanju, koji vlasnici su u pitanju, koji delovi Srbije su u pitanju? Dakle, sve što se bude radilo, sve što se već radi i te kako se kontroliše, a sve što se bude radilo, neće moći da se radi, a da ne budu poštovani svi evropski i naši zakoni iz oblasti životne sredine.
Tu se naravno, nadovezujem i na priču o istraživanju, odnosno o potencijalnoj aksploataciji jadarita kod Loznice, ali isto tako mislim i na sve druge potencijalna istraživačka prava, odnosno eksplotaciona prava.
Druga važna stvar, dotakli ste i volela bih takođe da odgovorim, tiče se koliko će sve ovo da nas košta, energetska tranzicija u koju kao društvo je velika. To je jedan proces svuda u svetu, pa i kod nas. Ne vidim to kroz koštanje, to vidim kroz ulaganje. Sve ono u šta će praktično Srbija ulagati jeste svaki delić energetike i rudarstva i nije koštanje, nego će biti nove investicije koje će stvoriti i roditi nova radna mesta za ona radna mesta koja možda neće biti tako atraktivna, mi ćemo imati zelena radna mesta.
Kada sam rekla da je procena investicije blizu gotovo 16 milijardi evra u oblasti energetike i rudarstva, onda je to zaista tako. Mi trenutno radimo na novoj strategiji, na nacionalnom planu klime i energetike koji mora biti gotov ove godine, ali radimo i na novom planu investicija. To znači da se Srbija polako udaljava. U godinama koje su ispred nas polako se udaljavamo od onoga što se zove proizvodnja iz termosektora, ali isto tako okrećemo se proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije velikih hidroelektrana, gasnih elektrana, potpunom okretanju ka nacionalnom cilju. To je za nas nacionalni cilj kako ćemo podići energetsku efikasnost. To je poseban deo ministarstva i naša država će se time baviti. To su sve nove investicije koje otvaraju nova radna mesta, a dozvoljavaju nam i prave prostor da dođemo jednog trenutka do zelene Srbije o kojoj prvo shvatamo njen značaj, a želimo i težimo ka njoj.
Da li će neki koristiti, da li neki koriste ovo u političke svrhe i energetiku i životnu sredinu, da. Toga će verovatno uvek da bude, ali mislim da od snage države, naše Vlade, ministarstava, svih nas ovde zajedno, suštinski zavisi kako ćemo mi kroz taj proces ići.
Neko će to koristiti za političke poene. Mislim da građani Srbije odlično znaju i vide, a mi ćemo to koristiti da generacijama iza nas i svima onima koji dolaze iza nas, ostavimo zdravu životnu sredinu, energetski bezbednu Srbiju i Srbiju koja će moći da proizvede dovoljno energije za sve ono što bude radilo decenijama ispred nas. Znači, zemlju koja neće uvoziti energiju ili će smanjiti svoju energetsku zavisnost, ali će ta energija pre svega da bude zdrava i održiva.
Što se tiče saradnje sa nama, vrata su otvorena. Svako od poslanika i poslanica, ako smatra da možemo da unapredimo ne samo zakone, mi sada već radimo na podzakonskim aktima, dobro ste došli zato što se sada rade podzakonska akta. Prema tome, svi su dobrodošli da ta podzakonska akta učinimo još boljim, jer naš interes nije baš da stalno menjamo zakone, nego da pokušamo da zaista idemo u korak sa onim što je danas i sa onim što želimo da dostignemo u godinama ispred nas. Hvala na vašim rečima, dobro ste došli.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Zoran Tomić.