(Predsedavajuća se obraća na maternjem jeziku).
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SVM.
Reč ima predsednik poslaničke grupe PUPS – „Tri P“, narodni poslanik Đuro Perić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Elvira Kovač, uvažena potpredsednice Vlade i ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o energetici moramo da imamo na umu da je to vrlo specifičan segment našeg okruženja.

S obzirom da živimo u trećoj deceniji 21. veka mislim da više nema gotovo nikoga u ovoj državi ko se u svom svakodnevnom životu ne koristi elementarnom energijom koja je danas krajnjim potrošačima gotovo uvek, i po pravilu, lako dostupna po relativno niskim cenama.

Vrlo retko bi smo mogli pronaći nekoga ko bi želeo da se odrekne sijalice, televizora, kućnih aparata koji veoma olakšavaju čovekovu dnevnu rutinu življenja. U tom smislu energija i njeno korišćenje postalo je civilizacijska tekovina i neizostavni deo savremenog društva.

Sa druge strane, vrlo su retki pojedinci koji imaju čak i minimalnu predstavu šta je sve potrebno prethodno uraditi kako bi se obična voda, ugalj, vetar ili drugi prirodni elementi pretvorili u korisnu i svima dostupnu energiju i koliko je to dug put.

Zato, energetika predstavlja jednu od najsloženijih i najvažnijih privrednih grana koja objedinjuje sve od primarnih proizvođača samih energenata, onih koji se bave njihovom transformacijom u energiju, onih koji distribuiraju do nas građana i privrednih subjekata koji je koristimo.

Paket zakona o kojima danas raspravljamo ima za cilj da te složene procese pravno osavremeni i uredi. Tu je na prvom mestu svakako krovni Predlog zakona o energetici. Njime se naše nacionalno zakonodavstvu usklađuje sa evropskim propisima i međunarodnim Sporazumom o osnivanju energetske zajednice koji je nedavno ratifikovan i uvode nova savremena rešenja u ovu oblast, naročito ona vezana za domaće i međunarodno tržište energijom i njenu distribuciju korisnicima.

U tom smislu na prvom mestu mi u poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ smatramo da je dobro što je izvršeno precizno definisanje energetski ugroženog kupca, tako da ga sada može steći i samačko ili višečlano domaćinstvo koje živi u jednoj stambenoj jedinici i kome se isporučuje toplotna energija, a u skladu sa aktom koji donosi ministarstvo.

Sredstva za ostvarivanje prava energetski ugroženog kupca toplotne energije takođe se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Status energetski ugroženog kupca se stiče na osnovu rešenja organa jedinice lokalne samouprave.

Dobro je i to što se prate savremeni trendovi i u drugim oblastima, pa se tako, na primer, novim rešenjima stvara pravni osnov i za regulisanje rada punionica za električne automobile.

Sledeća dva zakona usko su povezana i odnose se na obnavljanje i izvore energije i njeno racionalno korišćenje. Ova pitanja su sve više aktuelizovana u savremenom svetu. Odavno su prošla vremena kada su lako dostupni prirodni resursi, poput vode ili uglja, mogli netremice eksploatisati bez razmišljanja o tome koliko ih preostaje budućim generacijama, kao i o posrednoj ceni koja se plaća za proizvodnju energije kroz uništavanje ili narušavanje životne sredine i uticaja svega toga na sam biološki kvalitet čovekovog života.

Predlozima ovih zakona nastoji se da se na svaki način podstakne i nagradi svaki vid proizvodnje energije iz najrazličitijih obnovljivih izvora.

U Predlogu zakona ih je nabrojano više od desetak, ali ja bih se posebno osvrnuo na jedan koji nam se bukvalno stvara i nestaje svake godine pred očima, a to je biomasa.

Kao što je svima poznato, Srbija raspolaže sa velikim poljoprivrednim površinama na kojima se svake godine stvara ogromna količina travnate, žbunaste i drvenaste biomase, bilo da se radi o nusproduktu organizovane poljoprivredne proizvodnje, bilo da je reč o zaparloženim površinama ili životinjskom otpadu.

Nažalost, minimum toga se iskoristi u energetskim postrojenjima, već se ili ostavlja da trude, da se ekonomski invaziono širi ili se neracionalno baca kojekuda.

Upravo su tu krije još jedna potencijalna korist od udruživanja i pomoći zadrugarstvu, na čemu radi i koje stalno promoviše i naš predsednik Milan Krkobabić i njegovo Ministarstvo.

Zadružna proizvodnja bi potencijalno, relativno lako mogla da u značajnoj meri iskoristi ovu biomasu kao energent za dobijanje čiste energije, što bi multiplikovalo korist od njene upotrebe kako za same mikro zajednice u selima, tako i za naše društvo u celini.

U gradskim sredinama bi se akcenat mogao staviti na elektrane, na otpad i otpadni metan-gas sa deponija koje su, nažalost, takve kakve jesu, ali se svakako mora raditi na njihovoj sanaciji i smanjivanju. Ovo je jedan od korisnih načina da se to zaista i uradi.

Sa druge strane, veća pažnja se mora posvetiti i racionalnijem korišćenju same energije. U tom smislu je dobro što se nameće obaveza investitorima i graditeljima novih stanova u zgradama da te objekte obavezno termalno izoluju u ugrade zasebne kaliometre i za svaku zgradu i za svaki stan, čime će se postići značajna ušteda i izbeći periodična nezadovoljstva građana radom toplana i rasprava o ceni njihovih usluga.

Naposletku, predloženim izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uvodi se mogućnost za primenu eUprave i u ovom sektoru, veću povezanost tih istraživanja sa našom naukom i Geološkim zavodom Srbije, kao i strožijom kontrolom rada preduzeća koja se bave ovim poslovima.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – „Tri P“, smatra da su predlozi ovih zakona vrlo značajni, kako za održavanje naše energetske stabilnosti, tako i za održivi razvoj našeg društva.

U uverenju da će i resorna ministarstva dobro odraditi svoj deo posla koji ih čeka u donošenju novih i usklađivanju ranijih pratećih podzakonskih akata za njihovu praktičnu primenu, naša poslanička grupa će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe PUPS – „Tri P“.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodna poslanica Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege i, pre svega, građanke i građani Srbije, nije lako govoriti o ovako važnim zakonima, naročito ne kada govorite šesti ili sedmi. Kolege su mnogo toga rekle i sada već svi zvučimo kao da se ponavljamo, ne zbog toga što nema elemenata da se nešto novo kaže, nego zato što ključne stvari kada su u pitanju zakoni koji su pred nama zaista jesu negde rečene.

Najpre pohvala za vas. Kada ste prvi put bili u parlamentu u ovom novom sazivu mislim da ste rekli da su zakoni u pripremi. To je bio neki decembar, ako me sećanje dobro služi i u najkraćem mogućem roku evo nas u plenumu, nakon što su zakoni prošli i javnu raspravu i o njima se lepo razgovaralo.

Govorio je o tome i kolega Vujić. Ja jesam bila kada je bila javna rasprava i zaista je mnogo stvari pojašnjeno zahvaljujući, pre svega, vama i vašim kolegama.

Ovo jesu najznačajniji zakoni, najznačajniji set zakona, izuzev, naravno, Zakona o budžetu, koji je krovni i ključni, ali, zarad javnosti, sigurna sam da ću ponoviti mnogo toga što su kolege rekle, međutim, važno je, mi koji sedimo u ovoj sali, naročito vi koji ste predlagači ovakvog seta zakona, sigurno ste mnogo puta i čuli i izanalizirali ono o čemu mi govorimo, ali javnost Srbije, koja je nama ukazala poverenje, voli da i od nas čuje kako vidimo sve ono za šta ćemo, nema sumnje, glasati u danu za glasanje. Ja to i na početku mogu da kažem u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, jer zaista mislim i delim stav svojih kolega da je važno uraditi baš ono što ste uradili, a to je unaprediti dva zakona i doneti dva potpuno nova oko kojih ćemo razgovarat, nadam se i u perspektivi, jer, kako to obično bude, kada donesemo nove zakone, onda praksa pokaže da možda nešto malo moramo i da popravimo, ali šta bismo radili i mi i vi kada to ne bi bilo tako.

Dakle, set zakona iz oblasti energetike, rekoh već, jednog od najznačajnijih privrednih sektora, koji je strateški osnov za razvoj svakog društva. Osim privrednog sektora, koji je strateški osnov, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, pred nama su i dva potpuno nova zakonska predloga kojima se upotpunjava zakonodavni okvir u energetskom sektoru i usklađuje se energetskom politikom, pre svega EU, kao i sa globalnim zahtevima vremena da se obezbedi održivi razvoj na našoj planeti. Dakle, dva nova zakona, Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, oba nemerljivo važna.

Osvrnuću se blago na naš evropski put i da podsetim da je pitanjima energetike posvećeno pregovaračko Poglavlje 15, koje zahteva usklađivanje javnih politika i zakonskih okvira sa pravnim tekovinama EU.

To je dugoročni i stalan proces, jer podrazumeva konstantno praćenje globalnih tokova u energetici i posledice koje energetski sektor i njegov razvoj ostavljaju na životnu sredinu u svim fazama, od proizvodnje energije, preko distribucije i potrošnje, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

Bitno je da ta energetska politika mora da bude usklađena i sa milenijumskim ciljevima razvoja koje su prihvatile sve članice UN, kao globalnu, pre svega, razvojnu strategiju.

Jedan od podciljeva ovog dokumenta jeste održivi razvoj, odnosno uravnoteženi razvoj uz racionalno korišćenje prirodnih resursa u daljem razvoju naše civilizacije, kako se ne bi doveo u pitanje opstanak živog sveta na planeti zemlji, a time i život samog čoveka. Dakle, čovek je taj koji mora biti odgovoran, jer od njega zavisi opstanak života i hoće li on ugasiti ono poslednje svetlo.

Važno je ovo reći u kontekstu debate o energetici i energetskim izvorima, zato što je energija temelj svakog razvoja. Energetika ima gotovo presudni uticaj na sve druge sektore privrede i društva, bilo da to pitanje posmatramo globalno ili na državnom i na lokalnom nivou.

Iz tih razloga je energetika najznačajnija oblast delovanja i EU. Uostalom, i sama EU je nastala iz Evropske zajednice za ugalj i čelik. Osnovana je još 1951. godine, a danas je Evropa zainteresovana za razvijen energetski prostor ne samo unutar svojih članica, već i za energetike kandidata za članstvo u ovoj organizaciji, među kojima je svakako i Srbija.

Strateško mesto energetike, a posebno tranzicije ovog sektora u EU proističe iz činjenice da je EU, odnosno njenih 28 članica, najveći potrošač energije na svetu, tako da je evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti veoma razvijeno i zahtevno u pogledu usklađivanja svih sektorskih politika, što podrazumeva pre svega implementaciju globalnih politika, utvrđenih Kjoto i Pariskim sporazumom, jer je sektor energetike jedan od najvećih emitera štetnih gasova, a time i zagađivač životne sredine.

Evropska energetska politika za tekuću deceniju, dakle, za period 2020 – 2030. godina, podrazumeva realizaciju tri ključna cilja, a to su smanjenje emisije ugljen dioksida, odnosno dekarbonizacija kao neophodan uslov održivosti razvoja, zatim povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti. Ove ciljeve i Srbija implementira u svoje zakonodavstvo kako bi se, pre svega, uključila u svet odgovornih društava, koje svoje resurse koriste racionalno i usklađuju svoj razvoj sa mogućnostima prirode.

Ono što je, ako tako može da se kaže, bezuslovni uslov za svakog odgovornog na ovoj planeti je da ne smemo dozvoliti da nam zbog bahatog odnosa prema prirodi, prosto, izumre planeta.

Neozbiljnost stanja ukazuju i globalne klimatske promene sa katastrofalnim posledicama, od zagađenosti vazduha, vode, poplave, suša, zemljotresa i da ne nabrajam. Razlog je neusklađeni razvoj sa mogućnostima prirode koja neće moći da preživi sve negativne efekte ukoliko sa tim neodgovornim odnosom čovek pod hitno ne prestane.

Upravo od ovih strateških ciljeva i usklađivanja našeg pravnog okvira u energetskom sektoru sve zavisi, tako da danas možemo govoriti i o čvrstoj opredeljenosti Srbije da ovu oblast uredi u skladu sa međunarodno prihvaćenim i obavezujućim standardima i da na taj način racionalno koristi svoje energetske resurse, obezbedi energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i smanje emisiju štetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, kroz dekarbonizaciju.

Kada je struktura proizvodnje energije u pitanju, Srbija se oslanja u najvećoj meri na ugalj i to prevashodno lignit, odnosno na TE koje su veliki emiteri, nažalost, ugljen-dioskida. Drugi veliki emiter otrovnih gasova jesu individualna ložišta na ugalj i mazut, koja se često zanemaruju, sve dok nas negde u vreme grejne sezone ne nateraju da konstatujemo da nema čistog vazduha.

Govorilo se o tome da su zagađivači i automobili starijih tipova, ali osvrnuću se sada ipak kratko na predložene zakone. Vreme koje imamo kao ovlašćeni je prilično limitirano, a iza mene će govoriti kolege koje će pojedinačno govoriti o zakonima i mislim da će se od njih više čuti o kvalitetu predloženih zakona, nego što to mogu da stignem da uradim ja.

Kada je u pitanju prvi zakon iz ovog paketa, a to je Zakon o energetici, predložene su veoma obimne izmene i dopune, jer se radi o veoma kompleksnoj i višeslojnoj oblasti koju je potrebno stalno usklađivati sa međunarodno preuzetim obavezama. Tu, pre svega, mislim na Evropsku energetsku zajednicu, ali i sa ostalim propisima koji se shodno primenjuju i u sektoru energetike.

Prvi suštinski cilj koji treba da se ostvari ovim promenama jeste unapređenje energetske politike Srbije usklađivanjem sa politikom EU. Tu, pre svega, mislim na Evropsku energetsku zajednicu. Pri tome, nerazdvojivi deo debate o energetskoj perspektivi jesu i klimatske promene koje su značajnim delom posledica delovanja, rekoh već, energetskog sektora.

Drugi cilj jeste otklanjanje nedostataka u primeni važećeg Zakona o energetici, a to treba da se postigne brojnim preciziranjima pojmova i procedura kojima bi se unapredilo, pre svega, efikasno i odgovorno korišćenje resursa i o tome su kolege zaista detaljno govorile.

Treći cilj jeste stvaranje uslova za obezbeđivanje sigurnog i kvalitetnog snabdevanja tržišta Republike Srbije energijom i energentima.

Zakonom se obezbeđuje i povećanje nivoa transparentnosti, zaštite konkurencije i nediskriminatornog ponašanja, što su, pored ostalog, i osnovni elementi zahteva Evrope prema Srbiji kao kandidatu.

Zakon treba da unapredi uslove za formiranje operativnih rezervi nafte i derivata nafte kako bi se postigla energetska stabilnost i na kraju, što nije malo važno, zakon ojačava nezavisnost Agencije za energetiku Republike Srbije kao regulatora.

Energetika je za Srbiju ogromna privredna i razvojna šansa, a koja je uz velike investicije u poslednjih nekoliko godina doprinela smanjenju energetske zavisnosti Srbije, pre svega, odnosno povećala energetsku stabilnost i bezbednost Srbije.

Posebno bih ovde istakla značaj završetka gasovoda „Balkanski tok“, ali i druge energetske investicije, koje doprinose i efikasnom korišćenju energije i poboljšanju kvaliteta snabdevenosti.

Radi unapređenja ovog zakonskog teksta podneto je i nekoliko amandmana, među kojima je i amandman poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i radi se o preciziranju procedura kojima se štiti pravo svojine vlasnika preko čijih teritorija treba da pređu energetski vodovi ili da budu građeni energetski objekti.

O tome sam razgovarala i sa vašim pomoćnikom, gospodinom Ilićem, nešto pre početka ove sednice i saglasili smo se da u ovom trenutku predloženo rešenje možda jeste bolje nego ono što smo amandmanom probali, ali da ja ne bih sada trošila vreme, o tome ćemo svakako razgovarati kada bude rasprava u pojedinostima.

To je deo i one priče, vi se toga, uvažena potpredsednice, sećate, o kojoj sam govorila i prilikom rasprave o Izveštaju Agencije za energetiku, ali u prisustvu gospodina Kopača, jer se ja uvek nekako vratim na ono i za vas, verujem, lako pitanje, ali, sa druge strane, neko je od kolega rekao, vaša energija je vidljivo velika i ja sam gotovo sigurna da ćete i te nedostatke koji za nas jesu otvoreni problem nekako uspeti da rešite. Znam da nemate sagovornike koji razumeju šta je problem, znam da neće često ni da saslušaju, ali prosto će jednoga dana zaista morati da shvate surovu realnost da se tamo negde nalazi neka mala trafo stanica i da ne mogu da odgovore na pitanje ko je taj ko je za nju danas odgovoran, pošto se nalazi na nečijem zemljištu koje je privatna svojina i koje bi u svim okolnostima, pa čak i kada izmislite jednu takvu tvorevinu kakvu su oni probali da naprave od naše južne srpske pokrajine, i kada donesete neki ustav koji ste u dobroj meri prepisali od Ustava Srbije, čak i on garantuje pravo na svojinu. I što pre to shvate, biće lakše i njima i nama.

Najteže će biti svakako vama, jer će se ta pitanja otvoriti, ako ne do kraja ove godine, onda sledeće. Najteže je zapravo, i to je paradoks ove situacije, objasniti sa pozicije oštećenog koliko ste oštećeni, jer vam u trenutku ne daju čak da to ni budete.

Ali, vratiću se na zakone, inače bi o tome mogli nadugo i naširoko, a problem nije ispred mene i vas da bismo ga mogli rešiti, imamo sagovornike i rekoh već – ne razumeju nas do kraja.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, najznačajnije izmene odnose se na tretman mineralnih resursa koji su neobnovljivi. U poslednje vreme imamo i određena otvorena pitanja na ovu temu, pre svega u vezi sa geološkim istraživanjima i eksploatacijom, obzirom na to da su mineralni resursi od strateškog značaja, pre svega za Republiku Srbiju.

Najnoviji primer jeste eksploatacija jadarita od strane „Rio Tinta“ zbog uznemirene javnosti da je u pitanju pre svega ogroman zagađivač životne sredine. Ima tu i vesti iz Bora, gde je pitanje zaštite životne sredine alarmiralo javnost. Nažalost, toga ima i biće još. Ali, kako bi se izbegle slične situacije u kojima se zbog eksploatacije minerala truje životna sredina i narušava zdravlje stanovništva, ovim zakonom se propisuje, i to je jako važno, da su geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina u javnom interesu, kao i da se primenjena geološka istraživanja eksploatacije urana, nikla i kobalta vrše uz obaveznu prethodnu saglasnost Vlade. Srbija je bogata mineralnim sirovinama i gotovo da nema rude koju Srbija ne poseduje i zato je veoma važno odnositi se odgovorno prema ovim resursima.

Kada su u pitanju istraživanja, podržavamo izmenu zakona kojim se Zavodu za geološka istraživanja, kao posebnoj organizaciji, proširuju ovlašćenja i preciziraju procedure u vezi sa izvođenjem osnovnih geoloških istraživanja.

Ovo pitanje je veoma važno, pre svega zato što su geološka istraživanja i posedovanje informacija o rezervama mineralnih sirovina od strateškog značaja za državu i nije svejedno ko će raspolagati tim informacijama ili, još gore, ko će ih unovčavati. Imali smo primera posle 2000. godine kada su geološka istraživanja poveravana stranim kompanijama i kada prosto naša država nije imala sigurne i tačke podatke o rezervama mineralnih sirovina. Nažalost, donošenjem tog prvog zakona, naši resursi nisu bili zaštićeni, da ne kažem dovoljno, nego nisu bili zaštićeni uopšte.

Jako je važno naglasiti sve ovo, jer i danas imamo situaciju da neki naši rudnici, koji su tada dati pod koncesiju, jedva da rade. Ne radi se mnogo na poboljšanju uslova rada rudara, a država ima rudnu rentu kao jedini prihod i ne može da kontroliše koncesionare.

Važno je da zakonski okvir omogućava odgovoran odnos prema neobnovljivim mineralnim sirovinama i da ih eksploatiše u skladu sa principima usklađenosti potreba i održivog razvoja.

Ja, rekoh već, o pojedinačnim rešenjima iz zakona neću govoriti, ali sam uverena da će kroz ove zakone biti unapređen sektor energetike uz poštovanje, pre svega, javnog interesa i, ono što je najvažnije, uz poštovanje strateškog cilja uspostavljanja ravnoteže između privrednog razvoja i životne sredine. Negde najveći zadatak predloga dva nova zakona, čini mi se, ide u prilog ove tvrdnje.

Kada su u pitanju ti novi zakone, koji se u suštini dopunjuju i predstavljaju jedinstveni zakonski ambijent, smatram da su od strateškog značaja, ne samo za energetski sektor, već i za budućnost života na našoj planeti. Zato cilj Zakona o energetskoj efikasnosti jeste stvaranje što više uslova za efikasno korišćenje energije, odnosno za uštedu energije čime se opet posledično obezbeđuje i sigurno snabdevanje i smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene. To je ono o čemu ćemo svi govoriti i o čemu smo govorili.

Ako to posmatramo lokalno, to znači da, ukoliko ne štedimo energiju i u domaćinstvima, a o tome su kolege govorile i na slikovitim primerima, čini mi se, kolega Voja, i oko te sijalice, što jeste jedna istina koju naša generacija pamti, ako ne smanjimo upotrebu fosilnih goriva i zamenimo prljave energetske tehnologije, ne ubrzamo projekte dekarbonizacije, ne povećamo korišćenje obnovljivih izvora energije, ako životnu sredinu ne zaštitimo od nas samih i naših, pre svega, megalomanskih potreba potrošačkog društva, nećemo našim potomcima imati šta da ostavimo od ove planete. Koliko god ovo zvuči patetično, to jesu surove činjenice sa kojima se na dnevnom nivou srećemo. Dva zakona koja su dragocena, kada je sve što sam navela u pitanju.

Moraćemo i da osvestimo činjenicu da su prirodni resursi ograničeni i da momenat njihovog nedostatka za dalji život jeste sudbonosan. Pri tome, obnovljive izvore energije imamo svuda oko nas, od vodotokova, preko solarne energije, energije vetra, do biomase, a ne treba zaboraviti ni geotermalne vode, jer Srbija ima nekoliko banja sa najtoplijom vodom u Evropi, Vranjska banja čak od 96 do 110 stepeni Celzijusa, koje danas otiču u reke.

Moramo i taj resurs da prepoznamo i da se time malo pozabavimo, jer ono oko čega smo se uvek slagali jeste da Srbija ima prirodna bogatstva, ali ono oko čega je crvena linija danas, već u smislu tajminga, da moramo da se složimo, jeste da je zaista poslednji trenutak da resurse moramo koristiti racionalno i odgovorno i to ovaj paket zakona unapređuje i obezbeđuje.

Posle mene će govoriti moje uvažene kolege Uglješa Marković, dr Vesna Ivković i Nina Pavićević i svako od njih će imati osvrt na po jedan predloženi zakon, a zaista detaljnije od onoga što ovakav set dozvoljava da ovlašćeni predstavnik kaže. Bilo kako bilo, na kraju ću reći još jednom, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona i biti na raspolaganju da, sve ono što se eventualno pokaže kao nešto što je nedostatak ili da smo propustili, ponovo u plenumu o tome razgovaramo i unapredimo. Hvala vam.

Zahvaljujem se zamenici predsednika poslaničke grupe SPS.
Reč ima predsednica poslaničke grupe SPAS, narodna poslanica Marina Raguš.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, hvala na datoj reči.

Gospođo ministar, saradnici, dame i gospodo poslanici, građani Srbije, kada su ovakvi zakoni u proceduri koji predstavljaju, čak skromno je reći, stratešku prekretnicu u oblasti energetike za narednih, sasvim sigurno, nekoliko decenija, prvo što je utisak jeste da konačno idemo u tom pravcu.

Imala sam prilike početkom dvehiljaditih godina da vidim zaista sve prednosti članstva u EU, a kada sam sticajem raznih okolnosti bila član ekspertskog tima koji se bavio upravljanjem vodama. Tamo sam na licu mesta videla kako visoko razvijene zemlje štite svoje resurse, svoje energetsko tržište, kako izgleda lobiranje velikih kompanija koje se bave distribucijom vode, kako se polako ali sigurno osvajaju manja tržišta.

Onda sam razumela i to mi je bio izvanredan primer, zapravo najbolje prakse, radi se o gradu koji se nalazi na nemačko-francuskoj granici, gradonačelnik je biolog, i taj grad je početkom dvehiljaditih bio poznat kao grad koji je najviše iskoristio para iz budžeta EU. Taj čovek je od tog grada zapravo napravio fantastičan projekat i iskoristio energije mesta i ništa što je to mesto imalo nije bilo, verujte mi, neiskorišćeno, od energije vetra, vode i svih ostalih energetskih potencijala, tako što je vrlo mudrim projektima, aplicirao za fond iz EU.

Tu su takođe bili predstavnici IBRD-a i tu sam takođe imala prilike da vidim kako se prave projekti, šta znači klauzula zaštite životne sredine i da ne utiče na pogoršanje uslova životne sredine. To je dakle početak dvehiljaditih godina.

Mi smo danas u 2021. godini. Imali smo prilike da u poslednjih nekoliko meseci, nekoliko dana slušamo teme koje su, na način na koje su meni bile nažalost, iako razumem da se mnoge teme politizuju, pravo je svih političkih organizacija da prave političke poene na određenim temama, ali sam se nekako nadala sve ove godine da postoji neki kategorički imperativ između svih nas oko čega treba da imamo konsenzus. Ako je zajednički vazduh, voda, zemlja i ono što se nalazi ispod zemlje, interes svih nas, jer nemamo drugu otadžbinu, ovo je naša jedina otadžbina, bar za većinu nas, onda bi trebalo tu da se svih zajedno dogovorimo.

Znam, gospođo ministar, da ste vi otvoreni za dijalog i da neretko pozivate na dijalog. Takođe imamo i priliku da je čelna žena ovog resora i profesor i doktor. I neretko postoji velika diskrepanca između utiska o našoj životnoj sredini, i konkretnih pokazatelja.

Ono što mene recimo ovde interesuje neću se ponavljati, kolege koje su prethodno govorile, zaista su dotakle sve što je relevantno i od značaja za dalji tok rasprave, ono što mene ovde, gospođo ministar, interesuje - da li mi imamo mapiranje u Srbiji ko su konkretno zagađivači, na teritoriji države Srbije, šta je prava priča o kompaniji Rio Tinto koja se neretko politizuje? Da li mi zaista imamo konkretan podatak da li je Rio Tinto zagađivač i da li će njihova perspektivna eksploatacija da znači ono što mi imamo prilike da čujemo u javnosti? To bi volela da čujem od vas. Želim da vas motivišem da nam ovde saopštite konkretne podatke.

Istini za volju nije mi jasno zašto Ministarstvo energetike i ranije nije sarađivalo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine? Mislim da je to od izuzetnog značaja. Ispravićete me ako grešim, ja nisam ekspert, ovo nije moja oblast, ja ovo ipak posmatram kao neko ko se trudi da razume perspektivu svih ovih zakona i perspektivu naravno svih nas koji delimo resurse koje posedujemo, jako je važno da razumemo da energetika, bez zaštite životne sredine kada radite bilo koji međunarodni projekta koji se tiče ovoga ne može jedno bez drugog.

Ako postoje kompanije koje se bave energetikom, pa naravno da je pretpostavka da će one da zagađuju životnu sredinu. Ali onda Ministarstvo životne sredine mora da bude to koje će u saradnji sa Ministarstvom energetike da napravi transparentan i dobar plan i program. Takođe mi je čudno da recimo pozivate sve ekološke pokrete i ekološke organizacije na dijalog, a da o ovakvom važnom pitanju, koje opet ponavljam, kategorički imperativ svih nas imate slabiji odaziv ili dođu samo dve ili tri ekološke organizacije.

Molim vas, želim da vas motivišem da nam kažete ko učestvuje u takvoj vrsti dijaloga jer smatram da je to vrlo važno zato što se tu ceni namera – da li imamo nameru da nešto unapredimo ili nameru da srozamo politizacijom, a tiče se prvenstveno ne samo zaštite naših resursa, već se tiče zaštite našeg zdravlja. To su teme kao i svaka slična tema koja ne sme da se politizuje. Gde je naša greška, greška svih nas? Što o tome malo pričamo u onim terminima koji su najgledaniji. Stoga evo još jedna sugestija, ako mi dozvolite, vidim da imate ozbiljan tim saradnika, trebalo bi da radite na medijskoj vidljivijoj slici ovoga što ova dva resora počinju da rade. Imali smo iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, pa takođe, krovni zakon kakav je zakon, istini za volju, nemam utisak da je on dobro zaživeo u javnosti, nemam utisak.

Dakle, ono što bi trebalo i to vam ja sugerišem i znam da je međunarodna praksa takva, da se prave video spotovi, da se prave video promocije, da uzimate najgledanije termine na nacionalnim frekvencijama sa najjačim šerom. Mislim da je to prvi korak da zaista predstavite ono na čemu vredno radite spram određenih pokušaja politizacije nečega što ne bi trebalo da se na takav način percipira.

Takođe kada su ovakvi zakoni u pitanju nećete mi zameriti, ali neretko prvo razmišljam koliko će ovo sve nas da košta, posebno krajnjeg korisnika. Neću kriti, meni je uvek struktura prihoda i analiza računa kao vrlo štedljive osobe noćna mora. Kada utrošim nešto želim da znam šta sam utrošila i vi ste tu u pravu. Pažljivo sam vas slušala kolega. Mnogi će reći – želim da platim onoliko koliko potrošim. Ne želim da štetim i to je sasvim u redu i cena ide u skladu sa tim. Struktura prihoda to dozvoljava. Neki će reći – da, ali na mom računu za struju postoje administrativni troškovi koji su paralelni sa utroškom energije. Ne želim to da plaćam. Opet neki treći će reći – ja živim u zgradi koja je izgrađena šezdesetih godina i koja nema uslova za energetsku efikasnost, ispravićete me ako grešim, zato što je izolacija loša, prozori su loši, nije do mene. Zaista pozdravljam zakonsko rešenje gde ćete vi izaći stanovništvu koje inače pogotovo u ovoj kovid krizi pokušava da razume kako će da preživi, da ćete zaista subvencionisati nešto što je zaista velika i izuzetna neophodnost.

Međutim, ono što moram da naglasim, tu su obnovljivi izvori energije i ono što mi plaćamo da bi danas sutra mogli da koristimo. Volela bih da čujem od vas – da li će perspektiva ići u smeru ili možda moja mala, možda čak i naivna sugestija, da ako ovde imamo rudnu rentu i ako smo deseto nalazište na svetu po litijumu, ako sam vas dobro razumela, rekli ste pre izvesnog vremena gostujući na jednoj televiziji, kakve benefite ćemo mi imati od svega toga? Ja nekako živim u nadi možda opet naivno da s obzirom na celokupnu digitalizaciju i potpunu promenu strukture našeg društva mi ćemo u perspektivi možda, isključivo možda, čak i zahvaljujući tom izvanrednom litijumu moći da napravimo i nešto što razvijene zemlje EU i sveta rade, a zove se univerzalni prihod pa ćemo moći da ublažimo efekte digitalizacije za koje se predstavlja i pretpostavlja zapravo da će uticati na gubitak mnogih radnih mesta.

Takođe, ono što je Srpskom patriotskom savezu uvek prioritet jeste zaštita interesa svih građana, a iznad svega motivisanje da naše firme, naše referente ustanove i tu zaista mogu da se složim sa starijim kolegom i mnogo više iskusnijim iz PUPS-a, gospodinom Perićem koga sam takođe pažljivo slušala, biće teško u odnosu na međunarodne kompanije koje su toliko svetlosnih godina ispred svih nas da na našem tržištu sačuvamo taj prostor za naše kompanije koje ćemo motivisati i inspirisati da rade u korist zelenih energija, u korist buduće zelene Srbije, ka kojoj svi težimo.

Gospođo ministar, drago mi je da ovako prvi vi i ja, nadam se posle mene razmenimo utiske i ono što bih želela da kažem jeste da će Srpski patriotski savez sa radošću da podrži ovaj paket zakona, kao što sa radošću podržavamo i saradnju sa Ministarstvom za životnu sredinu. Ja mislim da je ovo i premijerno, ako ne i prvi put da dva resora tako ozbiljno pristupaju ovom problemu, a iznad svega vas molim u ime Srpskog patriotskog saveza i znam da ćete i kao profesor i doktor nauka imati to u vidu, jeste da mi zaštitimo celokupan svoj prostor na način da shvatimo šta nam je nacionalni interes i interes svakog građanina.

Da obezbedimo dobru i održivu životnu sredinu, da od rudne rente, znam da ste neretko govorili u nekim prethodnim sazivima o tome, možemo dobro da živimo i da to bude zaista na korist svih građana Srbije. I u perspektivi, nadam se, da ćemo imati prilike da na zvaničnom sajtu vašeg resora vidimo transparentno sve te podatke, jasnu mapu, jasne pokazatelje o tome ko su sve zagađivači u Srbiji i da će individualna ložišta o kojima ste takođe govorili nekoliko puta pre ovog zakona u svojim javnim nastupima, uskoro da zamene prljave tehnologije.

Nije bezznačajan procenat učešća individualnih zagađivača u kvalitetu vazduha koji dišemo, ali nažalost na moju veliku žalost u medijskom prostoru neretko imamo delimične informacije, spinovanje koje mislim da nikome ne koristi, zato što se radi, zapravo o interesu svih nas.

Još nešto, ukoliko mislite zaista da je čišćenje, a sada se možda više bavim zaštitom životne sredine, ali verujem da će te i to razumeti krajnje dobronamerno i to sam imala priliku da gledam. Bila sam fascinirana izgledom Rajne. Kada gledate Rajnu, vi možete da vidite dno. Ne sećam se kada sam u našim rekama videla dno.

Nemačka ima dobar i racionalan pristup čišćenju i upravljanju Rajnom. Recimo, ona je davno raselila ljude koji su živeli uz dolinu Rajne. Kada Rajna nadođe ona pušta da reka poplavi i da se vrati u svoje korito i ona neretko koristi vrlo jeftin, a pametan i opet naukom utvrđen način, a to je aerobno i anerobno prečišćavanje, tako što sadi određeno drveće uz dolinu Rajne. Tako da topla voda je izmišljena odavno, samo je treba dobrom i mudrom procenom iskoristiti i ja verujem da će ovaj resurs s obzirom na sve ovo što sam imala prilike da vidim u poslednjih nekoliko meseci, umeti to na dobar način da postavi.

Želim vam puno sreće u tome. Ovo je vaš dom, takođe. Ukoliko naša mala poslanička grupa može u tome da pomogne, računajte na nas. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Raguš.
Reč ima ministarka.
Izvolite.

Hvala.
Prvo hvala na vašim rečima, hvala na tome što ćete podržati ove predloge zakona. Ima jedna stvar koja mislim da je značajna zbog građana Srbije, a i vi ste je primetili.
Potpuno drugačije sada funkcioniše odnos između dva ministarstva, to je Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine. Ja zaista, mislim ministarka nije ovde, ali kao da jeste ovde. Nemoguće je danas zaista bilo šta raditi u energetici i rudarstvu, a da to nije zajedno sa životnom sredinom i da to nije uz saglasnosti Ministarstva životne sredine i da to nije u skladu sa svim standardima i zakonima iz oblasti životne sredine. I to je nešto što želim da i građani i građanke Srbije znaju.
Mi nećemo dozvoliti na teritoriji naše zemlje i naše Srbije da se u bilo kom, naravno resoru, ali sada govorimo o energetici i rudarstvu, da dođe do zagađenja životne sredine, bez obzira koje kompanije su u pitanju, koji vlasnici su u pitanju, koji delovi Srbije su u pitanju? Dakle, sve što se bude radilo, sve što se već radi i te kako se kontroliše, a sve što se bude radilo, neće moći da se radi, a da ne budu poštovani svi evropski i naši zakoni iz oblasti životne sredine.
Tu se naravno, nadovezujem i na priču o istraživanju, odnosno o potencijalnoj aksploataciji jadarita kod Loznice, ali isto tako mislim i na sve druge potencijalna istraživačka prava, odnosno eksplotaciona prava.
Druga važna stvar, dotakli ste i volela bih takođe da odgovorim, tiče se koliko će sve ovo da nas košta, energetska tranzicija u koju kao društvo je velika. To je jedan proces svuda u svetu, pa i kod nas. Ne vidim to kroz koštanje, to vidim kroz ulaganje. Sve ono u šta će praktično Srbija ulagati jeste svaki delić energetike i rudarstva i nije koštanje, nego će biti nove investicije koje će stvoriti i roditi nova radna mesta za ona radna mesta koja možda neće biti tako atraktivna, mi ćemo imati zelena radna mesta.
Kada sam rekla da je procena investicije blizu gotovo 16 milijardi evra u oblasti energetike i rudarstva, onda je to zaista tako. Mi trenutno radimo na novoj strategiji, na nacionalnom planu klime i energetike koji mora biti gotov ove godine, ali radimo i na novom planu investicija. To znači da se Srbija polako udaljava. U godinama koje su ispred nas polako se udaljavamo od onoga što se zove proizvodnja iz termosektora, ali isto tako okrećemo se proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije velikih hidroelektrana, gasnih elektrana, potpunom okretanju ka nacionalnom cilju. To je za nas nacionalni cilj kako ćemo podići energetsku efikasnost. To je poseban deo ministarstva i naša država će se time baviti. To su sve nove investicije koje otvaraju nova radna mesta, a dozvoljavaju nam i prave prostor da dođemo jednog trenutka do zelene Srbije o kojoj prvo shvatamo njen značaj, a želimo i težimo ka njoj.
Da li će neki koristiti, da li neki koriste ovo u političke svrhe i energetiku i životnu sredinu, da. Toga će verovatno uvek da bude, ali mislim da od snage države, naše Vlade, ministarstava, svih nas ovde zajedno, suštinski zavisi kako ćemo mi kroz taj proces ići.
Neko će to koristiti za političke poene. Mislim da građani Srbije odlično znaju i vide, a mi ćemo to koristiti da generacijama iza nas i svima onima koji dolaze iza nas, ostavimo zdravu životnu sredinu, energetski bezbednu Srbiju i Srbiju koja će moći da proizvede dovoljno energije za sve ono što bude radilo decenijama ispred nas. Znači, zemlju koja neće uvoziti energiju ili će smanjiti svoju energetsku zavisnost, ali će ta energija pre svega da bude zdrava i održiva.
Što se tiče saradnje sa nama, vrata su otvorena. Svako od poslanika i poslanica, ako smatra da možemo da unapredimo ne samo zakone, mi sada već radimo na podzakonskim aktima, dobro ste došli zato što se sada rade podzakonska akta. Prema tome, svi su dobrodošli da ta podzakonska akta učinimo još boljim, jer naš interes nije baš da stalno menjamo zakone, nego da pokušamo da zaista idemo u korak sa onim što je danas i sa onim što želimo da dostignemo u godinama ispred nas. Hvala na vašim rečima, dobro ste došli.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem potpredsedniče Orliću.

Uvažena potpredsednice Vlade, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je set četiri zakona iz oblasti energetike koji su jako važni za dalje unapređenje naše ekonomije, podizanje životnog standarda građana, kako u ekonomskom smislu, tako i u smislu kvaliteta života. Ovo su po mom ličnom mišljenju, jedni od važnih setova zakona koje ćemo razmatrati svakako u ovom sazivu, jer su oni i od strateškog i od nacionalnog značaja za dalji razvoj Republike Srbije.

Inače, kao što i svi znamo da bi neka ekonomije, pa i naša mogla uspešno da se razvija, jako je važno da se obezbedi energetska stabilnost i bezbednost, i na tome se zaista dosta radilo u prethodnom periodu. Već smo i ovde u sali plenuma diskutovali o tome da smo kao zemlja obezbedili još jedan važan priključak za snabdevanje gasom preko Balkanskog toka, čime nismo samo zemlja koja je krajnja destinacija, već i tranzitna zemlja koja će od toga imati prihode.

Ono što je važno da istaknem da se radilo dosta i na podizanju energetskih kapaciteta kada je u pitanju proizvodnja električne energije, toplotne energije i njena dalja distribucija i korišćenje, i radilo se naravno na daljem razvoju primene i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije. Tako da je izgrađen u prethodnom periodu i veliki broj vetroparkova i radilo se dosta na stimulisanju razvoja tehnologije kada je u pitanju proizvodnja iz obnovljivih izvora energije.

Inače, ovaj set zakona koji je danas pred nama omogućiće da nastavimo dalju borbu za održavanje te energetske bezbednosti i stabilnosti i da podignemo na viši nivo naš sektor energetike i rudarstva time što ćemo, naravno, učiniti i privlačnim za nove investicije, za dalji razvoj i primenu tehnologija kada je u pitanju, pre svega, sektor obnovljivih izvora energije, ali ono što je jako bitno da ćemo raditi dalje na efikasnijoj i ekonomičnijoj eksploataciji korišćenja naših rudnih resursa i bogatstva koje imamo, o kome se već ovde i govorilo.

Ovi zakonski setovi predstavljaju polaznu osnovu da se krene sa reči na dela i da se sama oblast energetike i rudarstva, da zapravo ona krene putem energetske tranzicije i zapravo one će nam omogućiti da govorimo i u praksi o dekarbonizaciji i da u narednom periodu imamo razvoj naše ekonomije sa klimatski neutralnog aspekta.

Kada govorimo o energetskom i rudarskom sektoru, želeo bih čisto da spomenem da trenutno u bruto domaći proizvod učestvuje sa 5,5%, a implementacijom ovih setova zakona i podzakonskih akta omogućiće se da oni u narednom periodu zauzmu vrednost između 7% i 9%, što ako se slažete nije zaista mala vrednost.

Zahvaljujući ovim zakonima radiće se na novim investicijama koje nećemo gledati kao troškove, već kao ulaganja, time što će se raditi na izgradnji novih hidroelektrana, novih vetroparkova, podizanju kapaciteta kada je u pitanju primena solarne energije, odnosno izgradnja solarnih elektrana, elektrana na biomasu, i ono što je jako bitno govorimo i o toplanama koje će se takođe u narednom periodu razvijati, okrenuti na primenu ovog izvora energije.

Pored toga, podizaće se kapaciteti energetske efikasnosti zgrada i objekata o čemu ću, naravno, pričati nešto kasnije, kako individualnih domaćinstava i stambenih zajednica, tako i javnih uprava, i na taj način ćemo zapravo uspešno krenuti putem efikasnije i ekonomičnije korišćenja same energije.

Kada govorim o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, ona je novina u našem zakonodavnom sistemu, ali ne samo našem, već zapravo i u čitavom regionu, slobodno mogu da kažem i da smo ponovo po, eto, nečemu pioniri kada je u pitanju i energetika, i jasno dokazuje zapravo njena implementacija, ali i ostali zakonski akti koji su pred nama, da smo zaista na putu ka EU, ka evropskim integracijama, jer pre svega, primena ovih zakona će omogućiti implementaciju najnovijih direktiva iz EU, koja će omogućiti i dalji razvoj kvaliteta života građana.

Kao što je uvažena potpredsednica Vlade rekla, cilj jeste da do 2050. godine, barem minimum 50% proizvodnje električne energije ostvarujemo iz obnovljivih izvora energije i time ćemo pokazati na delima da smo uspešni u procesu dekarbonizacije.

Znači, do sada je država radila dosta na podizanju samog udela obnovljivih izvora energije. Nije to išlo nažalost dinamikom koju smo očekivali, jer pred nama su bili brojni izazovi koje smo rešavali i uspeli smo da ih rešimo i sada smo sigurni da ćemo uspeti da ciljeve koji su pred nama ostvarimo.

Ono što želim da kažem da samim ovim zakonskim rešenjima omogućiće se dalji razvoj same proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije putem omogućavanja fer tržišne utakmice koje će se kreirati zahvaljujući primene i fid-in premija koja će se pojaviti, sistema aukcija koje će biti među individualnim proizvođačima same te energije.

Inače, u prethodnom periodu, kao što znamo, korišćene su fid-in tarife, koje su zapravo imale za cilj da podstaknu sve one inovativne ljude, preduzetnike da se okrenu ka proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, ali nažalost ta tehnologija je bila poprilično skupa i ona je omogućavala da zapravo njima ta proizvodnja energije bude rentabilna i korisna.

Zahvaljujući razvoju tehnologije, tehnike, napretku nauke danas je ta tehnologija dosta pojeftinila. Omogućiće naravno država i dalje i stimulisati da ljudi krenu ovim vodama zato što energetika je jedan od značajnih sektora koji je bitan za razvoj preduzetništva i koji mnogim mladim ljudima može dati šansu da se dokažu kao uspešni ekonomisti i inovatori.

Ono što je jako bitno da napomenem da će država merama stimulisati i razvoj tehnologije u našoj zemlji, ne samo da budemo zemlja koja će koristiti već te takve tehnologije, već koja će ulagati u svoje laboratorije, institute i u mlade inovatore koji će zapravo razviti tehnologiju koja će moći i u svetu da se koristi.

Inače, kada govorim o ovim segmentima i ne samo o ovom zakonu, već i o drugom, što je uvažena potpredsednica rekla, govorimo o obaveznoj zaštiti životne sredine. To je jedna od važnih agendi, ne samo ovog ministarstva, već i svih da sva naredna zakonska rešenja koja će se odnositi na razvoj naše ekonomije moraju da budu i povezana sa zaštitom životne sredine.

Tako da, neće se dozvoliti da bilo koja investicija koja se implementira kada je u pitanju energetika, ugrozi životnu sredinu. Zato je ovim zakonom predviđeno da Vlada Republike Srbije neće dozvoliti izgradnju bilo kojih postrojenja koji će proizvoditi električnu energiju u zaštićenom područjima.

Naravno, ovde je stavljeno do znanja da ukoliko imamo projekte od javnog interesa koji su važni, da u tim slučajevima Vlada može doneti odluku za adekvatno obrazloženje da se tim velikim projektima može dati na značaju, a to smo spomenuli na javnoj raspravi da je u pitanju projekat „Đerdap 3“, koji će svakako biti važan za dalji razvoj naše energetike i održavanje same energetske stabilnosti u Republici Srbiji.

Ono što je jako bitno da ćemo ovim zakonskim rešenjem naterati lokalne samouprave da svoje planove razvoja kada su u pitanju katastarske parcele prilagode, jer nažalost imali smo prilike da su u nekim segmentima bili poprilično zastareli, da nisu obuhvatale sam ovaj segment zaštite životne sredine, čime ćemo i na taj način animirati lokalne samouprave da svoj deo posla odrade.

Ono što je takođe jako bitno da kažem, da za razliku od prethodnika koji su se našli pametni da organizuju nekakve ustanke ili bune za zaštitu životne sredine gde im je naglo skočilo interesovanje za prirodu, nisu se setili u vreme kada su oni bili na vlasti da bilo šta preduzmu. Ono što je u njihovo vreme bilo važno, nije bila priroda, nije bio čak ni ljudski život, bilo je zapravo da se radi katančenje privrede, da radite privatizacije fabrika da biste došli do kakvo-takvog novca koji biste onda izvlačili, plasirali na egzotične destinacije ili destinacije koje ne možete da očekujete da će se taj novac pronaći i da stvorite individualnu korist.

Mogu slobodno da kažem da koliko god se oni bunili ili govorili o tome, nikakve konkretne akcije ili dela nisu rekli, već su samo ukazali na ono na šta smo i mi sami svesni i zapravo što ćemo i ovim zakonskim rešenjima, ali i drugim zakonskim rešenjima u budućnosti rešiti, ali za razliku od njih ne na rečima, ne preko ulice, već konkretnim delima, projektima i rezultatima koji su vidljivi i koje će moći svi građani Republike Srbije da osete.

Ono što je važan segment, napomenuo sam, jeste ta solarna energetika, odnosno korišćenje energije sunca. To nije nešto nepoznato, to je nešto što se već više decenija unazad koristi i ovim zakonom zapravo ljudi će biti stimulisani da se uključe u ovaj proces proizvodnje električne energije preko solarnih panela kao individualni proizvođači zato što se zakonom, kako ovim, tako i ostalim o kojima govorimo, definiše pojam kupac-prodavac.

U prethodnom periodu imali ste ljude koji su imali solarne panele na svojim krovovima, ali nažalost nije do kraja rešen način kako se tretira njihova proizvodnja električne energije. Zahvaljujući naporima koji se uložili, uvažena potpredsednice i vaš tim, do tog rešenja se došlo. Zahvaljujući pojeftinjenju same tehnologije i zahvaljujući razumevanju ovog problema vi dajte jednu stimulativnu meru koja će iskoristiti potencijale gde je proračunato da ima potencijal od 600 kilometara kvadratnih krovova u Srbiji.

Samo kada bismo iskoristili 10% tog potencijala koji je adekvatno usmeren, naravno znamo kada su u pitanju solarni paneli da zavisi od položaja, orijentacije, nagiba itd, Srbija bi mogla da ima šest gigabajta električne energije što je znatno više nego što se danas proizvodi iz obnovljivih izvora energije, a gde dominiraju hidroelektrane. Onda govorimo o velikom potencijalu koji nismo znali da iskoristimo u prethodnom periodu, ali koji će zahvaljujući ovom zakonskom rešenju i podzakonskim aktima koje ćete doneti i te kako rešiti.

Šta to znači? To znači da naši dragi građani koji budu postavili solarne panele, ali ne samo građani, industrijalci, stambene zajednice, koje sada postoje, deo potreba za električnom energijom ostvarivaće preko solarnih panela. U situacijama kad nisu u svojim domaćinstvima, kada su na odmorima, kada nemaju upotrebu električne energije, oni će više proizvesti nego što će potrošiti, doprineti našem sistemu, a zauzvrat imaće energetski kredit, što će zapravo značiti da će njihovi troškovi za električnu energiju biti umanjeni. Tako da je ovo zaista jedna odlična novina koju i te kako pozdravljam i siguran sam da će veliki broj građana pozdraviti i na ovaj način biti stimulisani da uđu u priču tog proizvođača potrošača.

Kada govorimo o Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, važno je istaći da ste ovim zakonom dali još jedan značajan korak i ubrzanje kada je u pitanju rešavanje energetske efikasnosti i objekata, kako individualnih, tako i stambenih zajednica, zato što se ovim zakonskim rešenjem predviđa da uspostavljanje energetski efikasnih zgrada 50% će sufinansirati država, dok će 50% finansirati sama domaćinstva. Znači, ona će podrazumevati proceduru gde će samo domaćinstvo ili stambena zajednica koja želi da se prijavi na ovaj konkurs uraditi predračun troškova zamene stolarije, uređivanje fasada, obnavljanje kotlarnica i zapravo na osnovu toga konkurisati kod lokalne samouprave i države, koje će obezbediti sredstva kako bi se taj projekat realizovao i to će ostvariti zahvaljujući formiranju uprave za energetsku efikasnost koja će funkcionisati pri vašem Ministarstvu, umesto dosadašnjeg budžetskog fonda, koji je imao rezultate iza sebe.

I ono što je jako važno da kažemo, kao ste i sami naveli, da imate za cilj koji je vrlo ambiciozan i za koji imate i te kako podršku svih nas narodnih poslanika, da već u toku ove godine po završetku konkursa 10% tih domaćinstava se reši putem ovog konkursa koji će se objaviti.

Ono što takođe želim da kažem kada su u pitanju ova zakonska rešenja, stalno čujemo priče tih, da kažem, pametnih ljudi, koji kažu – pa znate, trebamo zameniti termoelektrane, idemo ka Evropskoj uniji, idemo na obnovljive izvore energije. Lepo je to i to je nešto ka čemu se radi, ali se ne radi preko noći, radi se strateški, radi se mudro, kao što i ova zakonska rešenja govore, zato što zakonom država ima interes da razvija tehnologije bazirane na vodoniku, jer vi električnu energiju koju proizvedete na ovaj način morate negde da skladištite, morate da nađete način kako ćete ga dalje plasirati prema domaćinstvima, tako da će ovim zakonskim rešenjima, rekao sam, i naučne institucije, ustanove i firme biti stimulisane da razvijaju domaću tehnologiju, a država će uložiti sredstva da se razvijaju sama ta područja skladišta koja su bazirana na vodoniku, kako bi se energija zadržala i na taj način smo putem zakonskih rešenja i proširili delatnosti u okviru sektora energetike kojima se ljudi mogu u budućnosti baviti, što je takođe jedan lep način da mladi ljudi koji imaju ideje, koji imaju energiju, i koji imaju ambiciju, uđu u preduzetničke vode i da daju značajan doprinos razvoju naše energetike.

Uvažene kolege su spomenule racionalizaciju kada je u pitanju potrošnja energije na nivou domaćinstava, putem gašenja sijalice, itd. Ja bih čisto spomenuo jednu odličnu ideju koju Republika radi, a koju je i grad odakle sam ja došao uspešno sproveo i mogu da se pohvalim da je Kruševac prvi grad koji je celokupnu javnu rasvetu zamenio led rasvetom, koja je dokazana kao energetski efikasnija, kao štedljivija i nešto što čuva životnu sredinu, pa zahvaljujući javnom privatnom partnerstvu koje je sprovedeno, koje je odobreno od stane Republike Srbije, u prethodne četiri godina zamenjeno je više od 12.000 svetiljki na teritoriji grada Kruševca, kako urbanog područja, tako i seoskog područja.

Sam projekat se realizuje na period od 15 godina, a prognoza i ono što se vidi kao rezultati jeste da je ostvareno čak 79% uštede električne energije, što za ovaj period iznosi 200 miliona dinara, to su sredstva koja će otići u neke ulice, otići u infrastrukturu i rešavanje drugih problema i što ja jako bitno da kažem je da je emisija CO2 gasa smanjena za tri do četiri puta. Tako da je ovo poziv i drugim lokalnim sredinama, već vidimo da su krenule tim koracima, da rešavaju ovaj važan problem i na taj način će doprineti značajno našoj energetskoj stabilnosti.

Kada govorimo o daljim zakonskim rešenjima, o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uvažena potpredsednica je rekla da imamo rudno bogatstvo preko 200 milijardi dolara, koje je i te kako važno da ekonomično i na pravi način utrošimo i upravo ovo zakonsko rešenje daje prioritet našim proizvođačima da rade na istraživanju, da naš institut to radi, što je jako bitno, nećemo više dozvoliti da to izvozimo kao sirovinu, već ćemo koristiti u našoj zemlji kao sirovinu za proizvodnju proizvoda višeg nivoa stepena obrade i tehnologije, koje ćemo zatim plasirati dalje. Tu su uvažene kolege spomenule jadarit, odnosno pitanje proizvodnje litijumskih baterija, što je, ja mislim, jako važan projekat koji država treba da uradi, jer vidimo da se razvijaju tehnologije i električnih automobila i da idemo u pravcu racionalne upotrebe električne energije.

Zahvaljujući ovom zakonskom rešenju, učešće samog sektora rudarstva sa sadašnjih 1,9 otići će na 4%, koliko se očekuje. Ono što je jako bitno, akcenat se stavlja i na razvoj humanog resursa kada je u pitanju rudarstvo, iz razloga što će se formirati posebna komora vezana za inženjere rudarstva i geologije. Jako je važno da napomenem da se ide u pravcu razvoja e-dozvola, što je inače jedan jako važan projekat koji je uvažena potpredsednica realizovala u prethodnom sektoru gde je bila ministar, po čemu je Srbija danas deveta na Duing biznis listi. Tako da apsolutno nemamo dilemu da će uvažena potpredsednica sa svojim timom uspeti ovaj projekat razvoja e-rudarstva i e-energetike da sprovede, što će omogućiti da vi elektronskim putem aplicirate za dozvole, da umesto 150 dana čekamo u proseku 15 dana na dobijanje dozvole i da će uputilac zahteva za dobijanje dozvole u svakoj fazi znati gde se taj segment realizuje.

U svakom slučaju, kao što vidimo, sama zakonska rešenja su jako bitna jer su uvela i novine koje su od strane Evropske unije dovedene putem određenih, da kažemo, njihovih sugestija. Ono što je jako bitno, opet napominjem, još jedan jasan dokaz da smo kao Republika Srbija jasno na putu ka Evropskoj uniji je zato što sve ono što je dobro, što je jako, korisno, želimo da implementiramo i u naš sistem zarad građana, jer su nama građani na prvom mestu, a to možemo videti po uspešnosti u procesu vakcinacije i obezbeđivanja vakcina i da je sama proizvodnja „Sputnjik V“ vakcine krenula u našoj zemlji.

Kada su u pitanju procedure, one su sve ispoštovane. Bila su javna slušanja, veliki broj privrednika je učestvovao, što samo govori zapravo o temeljitosti vašeg tima i načina na koji radite, tako da bih prepustio dalje svojim kolegama da u pojedinostima kroz diskusiju iznesu svoje stavove, iznesu svoja pitanja i naravno sugestije.

U svakom slučaju, na kraju želim da kažem da će poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ali pored nas siguran sam i ostale kolege narodni poslanici, podržati ovaj set zakona, jer kao što sam rekao, oni su važni za dalji strateški i nacionalni razvoj naše zemlje. Hvala.