Dobro. Ukupno imaju 10.51, a on je govorio devet minuta i 51 sekundu. Znači, minut ste ostavili za Rozaliju. Da nemate predsednika džentlmena, koji će joj dati još jedan minut, ništa ne bi bilo.

Idemo dalje.

Reč ima Uglješa Marković.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Poštovana ministarko sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, mišljenja sam da je jedna od naših najvećih razvojnih šansi upravo energetika i utoliko smatram da je i važnost seta ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Moje kolege su, da se ne ponavljam, već rekle koji su to zakoni. Od ta četiri zakona, dva su potpuno nova zakona i u svojoj diskusiji ću se fokusirati na jedan od njih tj. Zakon o obnovljivim izvorima energije koji smatram da je veoma značajan. Naravno, ne umanjujem sve ono što je takođe danas na dnevnom redu. Pričaće moje kolege iz poslaničkog kluba i o tim drugim zakonima.

Ono što bih na samom početku izdvojio i pohvalio jeste upravo javna rasprava koja je bila organizovana, gde su svi zainteresovani mogli da prisustvuju i tu bih pohvalio i vas ministarka, ali i vaše saradnike koji su dosta strpljivo svima nama, narodnim poslanicima, pogotovo približili sve ono što se nalazi u ovom zakonu i omogućili nam da se direktno, odnosno neposredno upoznamo sa svim predlozima koji se nalaze u svim, odnosno u ova četiri zakona.

Srbija koristi 2,5 puta više energije od svetskog proseka i jedan od faktora koji utiče na to jeste, kada pričamo o električnoj energiji, zasigurno i cena struje, odnosno električne energije kod nas koja je najmanja, ali ima malo i do nekog našeg neracionalnog ponašanja. Tako da bi i mogli da postanemo svesni da upravo sve te neke resurse nismo dobili u nasleđe od naših predaka, već da smo ih pozajmili od budućih generacija i da bi trebalo da se ponašamo kao naši preci da iza nas takođe ostavimo budućim generacijama mogućnost kakvu smo i mi dobili.

Ratifikacijom ugovora o osnivanju energetske zajednice Srbija je postala članica energetske zajednice i time je prihvatila obavezu da primeni evropske direktive koje se ne odnose na obnovljive izvore energije. Cilj osnivanja ove međunarodne zajednice je da se unutrašnje tržište energije EU proširi i na region Jugoistočne Evrope i Crnomorski region. Između ostalih, neki od osnovnih zadataka energetske zajednice su jačanje i veza sa drugim regionima Evrope, Azije i Afrike i poboljšanje stanja životne sredine, povećanje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.

U skladu je sa pravim aktima energetske zajednice postavljen je i obavezujući cilj za Republiku Srbiju do 2020. godine, koji iznosi 27% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije, od čega 10% mora biti u sektoru transporta. Da bi se ovaj cilj od 27% udela ostvario potrebno je bilo do 2020. godine izgraditi 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, što je takođe i definisano u nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije.

Mi smo do sada u najvećoj meri uspeli da ostvarimo ovaj cilj, mada nismo dostigli tih 1.092 megavata u potpunosti. Potrošnja energije i učešća obnovljivih izvora zavisiće od brojnih faktora u narednom periodu od kojih su najznačajniji i ekonomski i politički i društveni, ali i demografski.

Koliko je pitanje obnovljivih izvora energije važno, govore i podaci istraživanja brojnih međunarodnih organizacija, gde bih izdvojio IRENA-u, odnosno Međunarodnu agenciju za obnovljive izvore energije. Ona smatra da globalna potraživanja za naftom su svoj vrhunac dosegla 2019. godine, da kada je u pitanju privredni gas, očekuje se da će taj maksimum biti 2025. godine i prema procenama ove agencije očekuje se na globalnom nivou da će do 2050. godine, 65% energije dolaziti upravo iz obnovljivih izvora energije.

Prema Izveštaju za centralnu i jugoistočnu Evropu postoji veliki potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji do 2030. godine, a posebno kada se govori o solarnoj energiji. Srbija bi mogla da ima mnogo veći kapacitet za proizvodnju struje pomoću solarne energije i veće kapacitete za proizvodnju električne energije pomoću vetra. Prema ovim procenama Srbija bi do 2030. godine mogla da proizvodi 30% električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Koliko je ova oblast važna i značajna i koliko se razvija, govori i činjenica da je 2016. godine u oblasti obnovljivih izvora radilo 9,8 miliona ljudi, od čega je 1,2 miliona bilo u zemljama EU, gde je prednjačila Nemačka, pored EU dve najznačajnije zemlje su bile SAD i Kina. U Kini je bilo zaposleno 3,2 miliona ljudi u sektoru obnovljivih izvora. Procene su da će do 2030. godine taj broj globalno posmatrano porasti i na 24 miliona ljudi. Znači, jedna cela oblast koja će se jako dinamično u narednom periodu zasigurno razvijati.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama na 2030. godine i Uredba o utvrđivanju programa strategije i razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, a za period 2017-2030. godina, doneseni su važni dokumenti javnih politika u našoj zemlji i na osnovu izveštaja o njihovom sprovođenju možemo da vidimo u kom pravcu idemo i kako napredujemo.

Ono što smatram da su najvažnije novine u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, jeste da je predviđeno da postoje dva principa podsticaja jedna je fid-in tarifa koja je već postojala i do sada, druga jeste tržišna premija. Kada pričamo o fid-in tarifi, ovlašćeni proizvođači mogu svoju energiju da prodaju garantovano snabdevaču po ceni koja je postignuta na aukciji i garantovani snabdevač je balansno odgovorna strana. Kada pričamo o povlašćenim proizvođačima koji dobijaju tržišnu premiju, oni energiju koju proizvode prodaju na slobodnom tržištu po ceni koja je tržišna cena, ali uvećano upravo za tu premiju i svoju balansnu odgovornost sami uređuju, odnosno garantovani snabdevač nije balansno odgovoran za njih.

Osnovni cilj uvođenja aukcija za dodelu mera podrške za korišćenje obnovljivih izvora u sektoru elektroenergetike predstavlja povećanje efikasnosti, ali i smanjenje troškova finansiranja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Takođe, primeri dobre prakse su i Slovenija i Hrvatska. U Srbiji ukupno do sada u 2020. godini, obnovljivi izvori energije, ako zanemarimo velike hidroelektrane, do sada smo dobijali 4,4% energije iz obnovljivih izvora, već je bilo reči iz hidroelektrana dobijamo ukupno nešto malo više od 30%, ali po tim nekim kriterijumima oni ne spadaju u tu grupu obnovljivih izvora.

Takođe, ono što je novi instrument, koji se dobija ovim zakonom i možda i najznačajniji i ticaće se najvećeg broja ljudi, odnosno domaćinstava, pa i privrede, jeste upravo instrument koji je nazvan – proizvođač-potrošač. On postoji već u nekim zemljama u okruženju, ali će zapravo dati jedan pravni okvir za sve one koji žele da stave solarne panele na svoje objekte i na taj način ostvare određene uštede.

Mislim da je to dobra stvar. Takođe, na taj način će ljudi koji se opredele za taj vid načina proizvodnje i korišćenja električne energije moći da kada ostvaruju višak u proizvodnji, a manje troše iz svojih resursa, da predaju distributivnom sistemu taj višak, a da sa druge strane u nekim drugim vremenskim intervalima mogu da koriste, odnosno da im se oduzima od računa za struju upravo na bazi te razlike i da vuku iz sistema, da tako kažem, energiju koja im je potrebna.

Tako da, mislim da tu postoji veliki kapacitet i veliki potencijal za razvoj. Ukoliko posmatramo takođe električnu energiju koja je preuzeta od povlašćenih potrošača, možemo da vidimo za period od 2014. do 2020. godine da za tih šest godina je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora porasla za 750%, odnosno sa 200 miliona kilovat časova na 1,5 milijardi kilovat časova.

U najznačajnijoj meri proizvodnja energije, koja je doprinela tome jeste iz vetra do 2020. godine, ali takođe i pre svega zahvaljujući uredbama Vlade Republike Srbije iz 2016. godine kojima je data garancija potencijalnim investitorima da će ukoliko izgrade elektrane njihova električna energija u potpunosti biti otkupljena.

Solarna energija je takođe vid obnovljivih izvora koja generalno poseduje najveći potencijal u svetu. Solarne elektrane su izuzetno značajni energetski objekti iz kojih je dobija čista električna energija. Korišćenjem solarne energije za zagrevanje vode se već uveliko koristi, ali kada pričamo o električnoj energiji poslednjih par godina je to sve prisutnije pogotovo imajući u vidu ekonomski, ali i ekološki razloge.

Potencijal solarne energije u Srbiji u prethodnih godina je bio nepravedno zapostavljen. Do sada je u Srbiji instalirano svega 21 megavat kapaciteta. O tome je govorila na javnoj raspravi i državna sekretarka Atanacković. Mi po podacima RGZ imamo 600 kilometara kvadratnih krovova u Srbiji i na osnovu tog podatka ako bi samo jednu trećinu tog prostora iskoristili, dobili bismo 24 hiljade megavata nove snage. To mislim da na najbolji način oslikava koliki su potencijali kada pričamo o solaru i koliko ima prostora da se taj sektor u okviru obnovljivih izvora energije da se razvija.

Naravno, smatram da je Zakon o obnovljivim izvorima dobar osnov u regulaciji sve rastućeg tržišta obnovljivih izvora energije. Da budem i potpuno iskren to više i nije budućnost i čovek ne treba da bude vidovit, to je postala i sadašnjost i to je postala i realnost.

Stručnjaci takođe iz zemlje, ali i iz inostranstva su složni u oceni da će nakon usvajanja ovih Zakona o obnovljivim izvorima i ostala tri zakona koja su danas na dnevnom redu Srbija doživeti procvat. Dosta će nam pomoći da prevaziđemo sve posledice koje su izazvane pandemijom korona virusa, u trenutku kada se suočavamo i sa donekle i ekonomskom krizom kao posledicom, ali velikim zagađenjem vazduha i još velikim učešćem takođe i uglja u proizvodnji električne energije, a najveći je udeo lignita skoro 70% električne energije dobijamo upravo iz uglja.

Kada pričamo o proizvodnji toplotne energije, zasigurno će obnovljivi izvori, ali i solar o kome sam upravo pričao dati veliki odgovor na rešenje i biti velika prilika za dekarbonizaciju.

Korišćenje fosilnih goriva u svim sektorima energetike uzrok su i brojna oboljenja koja nastaju zagađenjem. Tako da ćemo ovakvom daljom strategijom i implementacijom ovih zakona zasigurno smanjiti broj naših građana koji će imati neki vid oboljenja i nekih zdravstvenih problema.

Takođe, ono što smatram dobrim, smatram da je dobro što je zakon predvideo i ograničenja kada pričamo o izgradnji hidroelektrana u zaštićenim područjima, jer su uvažena i neka prethodna dešavanja koja su bila u praksi, ali takođe smatram da ovo i ne treba da se pretvori u kampanju protiv hidroelektrana, jer je Srbija prvu hidroelektranu napravila još 1900. godine u Užicu, samo par godina posle izgradnje hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima, takođe nakon toga Ivanjica, 1903. godine smo napravili i u Vučju hidroelektranu, koja je jedno od najvećih dostignuća iz oblasti energetike u Evropi u 20. veku.

Sve ovo govorim iz tog razloga što, evo, prošlo je 120 godina, te hidroelektrane su danas svojevrsni muzeji, ali ono što je još važnije, one su i dan-danas u upotrebi i proizvode električnu energiju, odnosno za ovih 120 godina nisu narušile našu životnu sredinu. To sve govorim jer mislim da u narednom periodu, a te elektrane su takođe gradili naši građevinari, projektovali su ih naši inženjeri i mislim da treba i u narednom periodu donekle uvažavati upravo stav struke, kako bismo iskoristili našu najveću razvojnu šansu, a to jeste upravo energetika, a da ne dolazimo u situaciju da dovodimo u pitanje našu životnu sredinu.

Upravo iz svih ovih razloga i svih benefita koje vidim u ovim zakonima poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Hvala.

Hvala.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je važna činjenica što ste vi danas ovde u Narodnoj skupštini sa, evo, ja sam sad izbrojao, osam saradnika, to dovoljno govori o vašoj percepciji i odnosu prema Narodnoj skupštini i svemu onome o čemu diskutujemo danas, a vezano je za budućnost naše zemlje, za budućnost našeg energetskog sektora, kao sektora koji će imati možda i najznačajniju ulogu za razvoj, modernizaciju Srbije, rast BDP-a, samim tim i unapređenje ekonomije, ekonomskih reformi koje su započete 2014. godine i nova radna mesta i bolji život građana Republike Srbije.

Smatram da ste vi lepo rekli na početku da se mi nalazimo na jednoj prekretnici, kada je u pitanju razvoj energetike i definisanje uloge energetike u narednom periodu i o tome govori novi investicioni plan o 16 milijardi evra koji će biti jako značajan za našu zemlju. Mislim da smo mi konačno u proteklih nekoliko godina, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i ljudima kao što ste vi, koji su vrlo stručni u svojoj oblasti u kojoj radite, definisali jasan strateški plan i strateške ciljeve razvoja naše zemlje.

U svakom slučaju, energetika, energetski sektor, energetska bezbednost, energetska efikasnost i diversifikacija snabdevanja resursima u okviru energetike su nešto što će opredeliti dalji razvoj naše zemlje, ne samo ekonomski razvoj, jer svi vrlo dobro znamo da je energetika, energetska bezbednost i diverzifikovanost snabdevanja, i kada je u pitanju električna energija i kada je u pitanju tečni naftni gas, da utiče na ono što se zove suverenitet i integritet jedne zemlje. Nema i nemoguće je da jedna država bude potpuno suverena, potpuno nezavisna ako nema mogućnost da se snabdeva energentima iz više izvora i to naravno Srbija radi, Srbija ne krije da nam je to strategija, zbog naših građana, naše privrede koja zavisi od snabdevanja energentima i jako je dobro što se u našoj zemlji i kada je u pitanju energetski sektor, izgradnja energetske infrastrukture radi gotovo sada u proteklih nekoliko meseci paralelno i možda identično onako kako se radilo to u putarskom sektoru i sektoru infrastrukture u periodu između 2016. i 2020. godine.

Vi ste definitivno dokazali da umete da uradite svoj posao, da kada kažete da ćete izgraditi auto-put, da ćete to uraditi. O tome govori dovoljno činjenica 225 kilometara auto-puta, o tome govori izgradnja železničkih pruga, unapređenje železničke infrastrukture, kapaciteta. Siguran sam da to jeste strategija Vlade Republike Srbije i nas ovde koji predstavljamo većinu u parlamentu, da kao što smo razvili putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu, da ćemo tako razviti našu energetsku infrastrukturu.

„Balkanski tok“ kao jedan od ključnih projekata je važan. Ono što je potpisano u februaru ove godine, a odnosi se na taj tzv. „Srpski tok“, dakle, tu interkonekciju između Srbije i Bugarske, odnosno Niša i Dimitrovgrada, drastično će uticati na to, naravno, da imamo mogućnost da se snabdevamo i tečnim naftnim gasom iz Azerbejdžana i preko gasnog terminala iz Grčke, gde ćemo imati mogućnost, koliko sam ja informisan, da se snabdevamo gasom iz Katara. To dovoljno govori da ćemo mi imati u bližoj budućnosti mogućnost da se tečnim naftnim gasom snabdevamo iz više izvora, što je od ključnog, vitalnog značaja za našu privredu i za dalje privlačenje kako stranih direktnih investicija, tako i razvoja naše domaće privrede, posebno naših malih i srednjih preduzeća, koji u svakom slučaju moraju da imaju izbor, koji moraju da imaju zahvaljujući konkurenciji dobre cene gasa, kako bi naši proizvodi i proizvodi koji se proizvode ovde u Republici Srbiji bili konkurentni ne samo u regionu, nego u celom svetu.

S obzirom na nivo stranih direktnih investicija koji imamo, on je, mogu slobodno da kažem, odličan. Mi imamo više i veći iznos stranih direktnih investicija nego sve zemlje zapadnog Balkana zajedno. To dovoljno govori da se mi nalazimo u jednom velikom investicionom zamahu, da su za ulaganja u našu zemlju zainteresovane mnoge svetske, i to treba posebno apostrofirati, najbolje kompanije na svetu.

Hoću da napravim komparaciju sa periodom od 2000. do 2012. godine. Kod nas je posle promena 2000. godine ulazio taj tzv. špekulativni kapital, fantomske firme, tajkunske firme, domaći investitori ili nazovi investitori koji su se krili iza različitih ofšor kompanija, koji su doveli do toga da izgubimo ono što se zove esencijal i suština naše privrede i čitave privredne grane. Oni su doveli do toga da u periodu od 2008. do 2012. godine, zahvaljujući potpuno nesposobnom i diletantskom režimu koji je tada vladao Demokratske stranke, izgubimo preko 300.000 radnih mesta, mahom u privatnom sektoru.

Dolazimo danas do toga da u mnogim sektorima dolaze oni koji su najbolji, dolaze investitori iz Francuske, Amerike, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Južne Koreje, Narodne Republike Kine. Tako je i u energetici, kao što je to u putarskoj industriji, pa imamo investitore i kooperante iz Azerbejdžana, iz Grčke, iz Francuske, iz mnogih drugih država, u energetici danas imamo jednu „Mubadalu“ koja radi ovde, imamo američke kompanije. Ovo što ćemo, siguran sam, uraditi implementirajući ove predloge zakona koji su danas na dnevnom redu postaje i definitivno šaljemo jasan signal svim investitorima u svetu da vredi investirati u Srbiju, da vredi investirati u naš energetski sektor i u naš energetski sistem, da je ovde moguće oploditi svoj kapital i da, naravno, država ima političku, jasnu volju da napravi najbolji mogući ambijent za investicije.

E sad, postavlja se pitanje i vi ste o tome puno puta govorili u medijima i to je, naravno, jako odgovorno i jedan odgovoran pristup – kako izbalansirati profit, kako izbalansirati razvoj, koji je kod nas veoma dinamičan? Ja sam siguran da ako vi budete imali naredne četiri godine na raspolaganju, da će to biti povećanje sa 5% bruto domaćeg proizvoda učešće energetskog sektora na 9,5 do 10% za te četiri godine. Ali kako da napravimo balans između profita, između investicija, između novih radnih mesta i zaštite životne sredine, zelene ekonomije, zelenih investicija?

Moramo da budemo svesni jedne stvari, moramo da budemo iskreni prvenstveno jedni prema drugima, ne smemo da se bavimo demagogijom kao što to rade naši politički oponenti. Jer, najlakše je danas biti neodgovoran, najlakše je reći, znate, ništa ne valja, doći će neke strane kompanije. Imali smo to i u bližoj prošlosti slučajeve. Lider jedne od opozicionih stranaka, Boško Obradović se čak u kampanji za parlamentarne izbore fotografisao ispred jedne fabrike u Vladičinom Hanu i govorio o tome kako strane kompanije i strani investitori negativno utiču na Republike Srbiju, na zapošljavanje, na našu privredu što je, naravno, nonsens i podrazumeva jednu demagošku i neodgovornu i populističku politiku koju narod Srbije, građani Srbije apsolutno ne podržavaju, imajući u vidu da mi ovde koji danas sedimo, posebno iz SNS, vi u Vladi i predsednik Vučić, imamo preko 60% podrške građana Republike Srbije. To dovoljno govori o tome kako posao za koji smo preuzeli odgovornost radimo i na koji način i kako su zadovoljni građani time.

Naravno da Srpska napredna stranka, i naravno da vi kao resorni ministar vodite računa i prioritet vam je zaštita životne sredine, zaštita bezbednosti i zdravlja građana. Niko normalan ne bi rekao, pa, ne nama je samo važno da otvaramo fabrike, bez obzira da li će to uticati na zdravlje, da li će to uticati na životnu sredinu i sve ono što nam generalno daje život, ne samo nama ovde, nego celom čovečanstvu.

Mi moramo da budemo otvoreni i da kažemo da ako hoćemo da vodimo jednu odgovornu socijalnu politiku, da ako hoćemo da vodimo bilo koju odgovornu politiku, ona zavisi od razvoja i rasta ekonomije, ona zavisi od toga da li ćemo unaprediti energetiku. Vi ste lepo rekli, sjajan podatak, 200 milijardi evra se nalazi bogatstva u našim resursima, rudnim i energetskim resursima. Samo je potrebno, ja sam siguran, da ova vlast na čelu sa SNS i vama kao resornim ministrom može da napravi taj balans i da kaže da to vredi 200 milijardi, ali ćemo od tih 200 milijardi da 50 milijardi ili 75 milijardi ili koliko god je potrebno uložimo u sve moguće modele, u sve moguće nove tehnologije koje će maksimalno zaštiti građane ove zemlje i građane celog regiona.

Mi danas živimo u eri i u vremenu četvrte industrijske revolucije, novih tehnologija. Bukvalno možemo da napravimo sisteme ukoliko naravno imamo novca, ukoliko domaćinski raspolažemo sa tim novcem, da napravimo sisteme kojima ćemo maksimalno učiniti to da zaštitimo životnu sredinu i da zaštitimo živote i zdravlje građana. Ali, da bismo mogli to da radimo mi moramo da privučemo investitore, mi moramo da privučemo radna mesta i da otvorimo radna mesta, ali naravno treba da radimo ono što radimo sve ove godine, da napravimo jednake uslove za sve koji žele ovde da investiraju. Mi to jesmo uradili, konkurencija i kompanije iz celog sveta se bore da investiraju ovde u Srbiji. Pa, šta vi mislite, da li bi u Srbiji investitori iz UAE ili Amerike, ili Nemačke, dolazili ovde da investiraju da mi nismo jedna stabilna i ozbiljna zemlja u kojoj vredi investirati svoj kapital.

Kad sam već kod UAE, imao sam tu priliku da obiđem jedan sjajan čitav grad u vlasništvu njihove kompanije „Mubadala“ koja investira i ovde Masdar Siti, pored Abu Dabija, koji ja mislim nekih 66 ili 70% kompletnog funkcionisanja je bazirano na obnovljivim izvorima energije. Siguran sam da ćemo mi ispuniti onaj plan, o kojem ste vi govorili, 2040. godine da imamo 40% proizvodnje i snabdevanja iz obnovljivih izvora energije, što bi bilo sjajno.

To je ono što predstavlja politiku naše stranke i nas ovde u parlamentu i vas u Vladi. To su konkretni ciljevi i konkretni zadaci i znanje i tim koji može da implementira to u realnosti i može da dovede do toga da se napravi balans između proizvodnje, između rasta ekonomije, između radnih mesta i zaštite životne sredine.

Nismo mi jedinstveni u toj borbi, kako da kažem, i u toj dilemi šta ima i šta je starije i šta ima veći prioritet, da li su to radna mesta ili je to zaštita životne sredine. Pogledajte samo SAD, podsetiću vas na to da je Džo Bajden kada je prvi dan njegovog mandata, kada je seo u ovalni kabinet u Beloj kući on je ukinuo izgradnju dalju tzv. keystone xl gasovoda koji je trebao da poveže Hjuston, dakle, Teksas i Kanadu, sve gore do Alberte, uz svo protivljenje i ljutnju kanadskog premijera, preko 20 saveznih američkih država, ali njegov koncept razvoja države je takav da je on ukinuo faktički preko 25.000 radnih mesta u jednom danu.

Sad, mi treba da razgovaramo o tome šta je dobro za našu zemlju i da se bavimo specifičnostima naše zemlje. Niti smo mi Amerika, niti možemo da budemo Amerika, niti smo Francuska, niti bilo koja druga evropska država. Mi moramo da vodimo računa o tome, pogledajte za samo šest godina ljudi mi smo za sto procenata povećali svoju minimalnu zaradu u Srbiji. Prosečna zarada je sada 560 evra, do kraja godine 600 evra. Znači, ova država ima neverovatan zamah u tom nekom ekonomskom aspektu, ekonomskom razvoju. Nama treba odgovornost. Šta ćete odgovornije ljude na čelu Vlade od onih koje imamo danas i na čelu Ministarstva energetike od onih ljudi koji su napravili tolike kilometre auto-puteva, koji su napravili zakone o planiranju i izgradnji i koji su, a to je najbolji primer, sa 170 i nekom mesta Duing biznis liste Svetske banke, doveli Srbiju do toga da mi budemo na vrhu te liste.

Šta to znači? Nije to samo neka lista, nije to samo neki papir sa kojim ćemo mi da se pohvalimo, nego svaki investitor koji želi da investira ovde, ne znaju svi sve o Srbiji, ne znaju ni malo o Srbiji. Prvo što uzme da čita, to je ta Duing biznis lista Svetske banke i kaže, ovo je ozbiljna država, ova država ozbiljno implementira svoje reforme, kako je to rađeno u građevini, infrastrukturi, putarskoj industriji, tako to sad radimo u energetskom sektoru, tako sada sarađujemo na polju energetike i sa Ruskom federacijom, i sa Narodnom Republikom Kinom, i sa SAD i sa našim partnerima iz EU.

Nadam se, gospođo Mihajlović da ćemo imati učešća, ja znam da vi ne govorite preterano glasno o tome, ali se nadam da ćemo biti deo možda i „Ist Mediteran“ gasovoda. Siguran sam da ćemo to biti, jer je to važno za našu zemlju i da ćete uspeti da ceo taj projekat koji je geopolitički jako važan, da se dovede i kod nas i da mi budemo, naravno deo toga kao jedan ozbiljna, stabilna država, što će naravno pomoći daljem razvoju naše zemlje.

Naravno, nesporno je da u nekom domenu daljeg razvoja vodimo računa o zaštiti životne sredine, oko toga se svi slažemo, ali ja apelujem i pozivam sve ozbiljne i odgovorne ljude da budemo stvarno odgovorni, jer najlakše je reći, ovi zagađuju životnu sredinu, ovi nisu dobri, „Rio Tinto“ je zao ili bilo koja druga strana kompanija zato što je to lepa muzika za nečije uši. Nije taj „Rio Tinto“ u Srbiji od juče. Još jedna važna stvar, lepo sam napomenuo, ovde više ne dolaze i ovde nije dozvoljeno da ulažu špekulanti i ljudi koji hoće da se okoriste o Srbiju. Ovde danas ulažu ljudi i kompanije koje zasnivaju svoj razvoj na novim tehnologijama. Mi sve više i više radnih mesta imamo u oblasti novih tehnologija.

Šta mi imamo da razvijamo u narednom periodu strateški? Rekli ste energetika 16 milijardi. Imamo odbrambenu industriju, imamo industriju informacionih tehnologija, ona isto tako raste neverovatnom brzinom. Imamo i sačuvaćemo deo razvoja automobilske industrije. Naše fabrike pod nebom, poljoprivrede i sve smo bolji i uspešniji u tome i sve više ćemo imati kapaciteta i mogućnosti u tom domenu. To je nešto na šta ćemo mi biti fokusirani, naravno uz poštovanje svih standarda, ali uvek kao i do sada u proteklih nekoliko godina iskreni prema svojim građanima, sa dobrim namerama prema svojim građanima, jer prvenstveno želimo da im obezbedimo dobar život, blagostanje, kvalitetan život, što smo i pokazali.

Lepo im je danas da se voze autoputevima, sutra da idu železnicom do Novog Sada do 25 minuta, do Budimpešte da se regionalno povezujemo, gradiće se i put ka Prištini, ka Sarajevu.

Znači, mi smo zemlja, centralna zemlja, to je gotovo, to je nepovratno. Nepovratno je da smo mi centralna zemlja ovog regiona koji će biti narednih dekada ekonomski hab celog ovog regiona i celog ovog dela Evrope i siguran sam i to jeste samo jedna kockica u toj jednoj sveobuhvatnoj strategiji našeg predsednika Aleksandra Vučića koji zahvaljujući toj geopolitičkoj mudrosti, koja se sada oslikava na pravi način i na polju energetike i na polju putarske industrije, infrastrukture, interkonektovanja sa drugim državama i na polju investicija daje rezultate, daje radna mesta, daje boljitak, daje dobru budućnost za našu decu, za njihov ostanak ovde. Hvala.

Hvala.
Potpredsednica Vlade i ministarka Mihajlović.

Hvala, da negde malo dodam nešto što mislim da je značajno, budući da se već pominje i puno govori upravo o novom investicionom planu u oblasti energetike, ja to zovem "nju dil" u energetici.
Nekako mi se čini da prethodnih godina, niko nije u stvari seo da vidi, a šta je to sve što Srbija ima, što može da iskoristi, odnosno šta je to sve gde Srbija može da uloži a da je oblast energetike i rudarstva.
Zahvaljujući ovim zakonima, zahvaljujući pre svega jasnoj politici Vlade, mi smo seli i napravili odnosno pravimo investicioni plan, a on jeste težak blizu 16 milijardi evra. Ali, gledamo dakle po oblastima mi govorimo o novim ulaganjima od oko 6,6 milijardi evra samo u elektroenergetici.
Na primer, isto tako kod nafte to je negde oko 200 miliona evra, kod gasa oko pola milijarde evra, kod toplotne energije 400 miliona evra, biomasa negde oko 15 miliona evra, energetska efikasnost oko pola milijarde evra, zatim oblast rudarstva tri milijarde evra, solarne elektrane oko 800 miliona evra, vetroelektrane oko 3,5 milijarde.
Dakle, to je okvir našeg novog energetskog nju dila i to je nešto na čemu ćemo raditi, odnosno na čemu već sada radimo i što upravo može da pomogne da Srbija bude još razvijenija, bolje povezana i da bude ovo što ste vi rekli, kao što smo u oblasti saobraćaja nezaobilazna ruta, tako isto da smo u oblasti energetike, nezaobilazna ruta.
Još samo jedna stvar, bili smo mi nekad pre centralna zemlja ovog dela Evrope, ali bih rekla da do pre nekih, do 2012. godine, 2014. godine, nije se baš toliko i ulagalo ni završavalo, niti u oblasti saobraćajne infrastrukture, niti u oblasti energetike.
Uradili smo mnogo u saobraćaju, nastavljamo da se povezujemo jer sada je vreme ili može se reći da možda smo već mogli to i ranije, to je da ulažemo u energetski sektor i da po tome postanemo prepoznatljivi jer će ova energetika pre svega biti zelena energetika, u narednim decenijama i godinama. Hvala.

Sad ću reč dati narodnoj poslanici Samiri Ćosović.

I zamoliću potpredsednicu da dođe da predsedava, pošto sledeća govornica će biti Rozalija, neka ona rešava te unutar mađarske sporove, oko vremena.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici.

Pred nama su danas četiri predloga zakona iz oblasti energetike i rudarstva, i oni su pravni okvir koji će omogućiti nove investicije i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji. Dva zakona su potpuno nova, po prvi put ih donosimo, a dva su postojeća ali bitno unapređena.

Što se tiče Zakona o energetici izmenama postojećeg zakona, obezbediće se sigurnost isporuke i snabdevanje energijom i energentima Srbije, zaštita interesa svih učesnika na tržištu kao i uvećanje konkurencije. Istovremeno biće stvoreni uslovi za dalji razvoj i funkcionisanje organizovanog tržišta električne energije za unapređenje transparentnosti i zaštitu konkurencije i neskriminatornog ponašanja.

U članu 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, između ostalog stoji - jedinica lokalne samouprave, donosi planove razvoja energetike, kojima se utvrđuju potrebe, za energijom na svom području, kao i uslovi i načini obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta, u skladu sa strategijom i programom.

Ovo smatram posebno važnim, jer svaka lokalna samouprava najbolje zna sa kojim problemom se suočava, i moram reći, s obzirom da dolazim iz opštine Prijepolje, da iako nije imala zakonsku obavezu u ranijem periodu, opština Prijepolje je više puta sugerisala Elektroprivredi Srbije da Prijepolje ima veliki problem sa nisko naponskom mrežom. Navešću i neke primere, kao što je Velika župa i Ivanje, su naselja u kojima je 3500 domaćinstava, veliki broj industrijskih pogona, veliki broj privrednih subjekata, a među njima i nekoliko hladnjača, jer je Prijepolje, jedan ozbiljan malinarski kraj.

Kada zbog problema sa snabdevanjem električnom energijom, hladnjačari koriste agregate, i to nije samo ogroman trošak za same hladnjačare, već i ekološki problem za taj kraj.

Šta je problem? Problem je trafostanica male snage zbog koje često dolazi do pada sistema, i nestanka električne energije.

Rešenje problema je izgradnja jedne velike trafostanice, doduše prema rečima zamenika predsednika opštine, Prijepolje, Esada Hodžića, koji je obavio razgovore sa predstavnicima EPS, ta trafostanica velikog kapaciteta koja bi podnela jednu ozbiljnu industrijsku zonu, i podržala razvoj tog kraja, trebalo bi da bude i izgrađena.

Vi ste potpredsednice Vlade, i uvažena ministarko najavili značajnija ulaganja u distribuciji, u distributivnom sektoru zapravo i niskoj naponskoj mreži, što će verujem ubrzati izgradnju ove velike trafostanice u Velikoj župi.

Takođe, moram pomenuti i probleme sela Zavinograđe, u kome drveni stubovi bukvalno vise sa žica. To su stari bagremovi stubovi, koji iako su u mogućnosti da budu zamenjeni betonskim stubovima, jer su pre pet godina, pre drvenih stubova položeni i betonski, nikad za tih pet godina, još nije prebačena mreža sa tih starih stubova na nove betonske.

Selo je živo, oko 800 domaćinstava i takođe je jedno ozbiljno selo sa 350 hiljada sadnice organske maline, što smatram da je za njih od velikog značaja, da reše problem sa snabdevanjem električnom energijom.

Verujem da će ulaganja o kojima ste vi govorili, uticati na poboljšanje kvaliteta snabdevanja električnom energijom, u Prijepoljskom kraju, jer jasno je da je energetika važna i da ima uticaj i na sve druge delatnosti.

Ja sam morala malo ovu priču da spustim na lokalni nivo, jer mi je važno da vi, uvažena ministarko čujete, sa kakvim problemima se suočavaju i poljoprivrednici i građani i privrednici Prijepoljskog kraja.

Verujem da će ozbiljni i stručno pripremljeni zakoni o energetici i o rudarstvu, o kojima je danas reč u Narodnoj Skupštini, omogućiti i strateški razvoj zemlje, ali i boljitak za svakog građanina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Samiri Ćosović.

Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.

Poštovana potpredsednice Parlamenta, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, nadovezajući se na izlaganja iz poslaničke grupe SVM, o setu predloga zakona koji je pred nama i koje ćemo u celosti podržati, u svom obraćanju ću se osvrnuti na Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, koju je ovaj visoki dom usvojio 2015. godine, energetska efikasnost se posmatra kao jedan od elemenata, u okviru tranzicije, ka održivom razvoju energetike.

Kao što smo čuli ovim predlogom zakona, koji ima prvobitno za cilj i smanjenje proizvodnje električne energije iz fosilnih izvora, i rešavanja pitanja eksploatacije uglja, određuju se uslovi i način efikasnog korišćenja energije i energenata, kao i politika efikasnog korišćenja energije.

Stvaraju se uslovi za uštedu energije, a samim tim smanjuje se uticaj energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene. Korišćenje prirodnih resursa će biti na održivom nivou. Cilj koji mi iz SVM je što veća proizvodnja zelene električne energije i smanjenje troškova električne energije koja se dobija iz prljavih izvora.

Sa uštedom energije povećava se konkurentnost privrede, smanjuju se troškovi proizvodnje, poboljšavaju se uslovi za ekonomski razvoj, a u isto vreme se pospešuje smanjenje energetskog siromaštva, a samim tim ispunjavaju se zahtevi direktiva i uredbi EU.

Novina u Predlogu zakon je i osnivanje uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti koju smatramo izuzetno značajnom.

U vezi drugom predloga zakona, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima mogu reći da smo svi svoja prva saznanja o rudarstvu stekli još u osnovnoj školi i već tada smo bili ponosni što je Republika Srbija bogata rudama. Osećali smo da to bogatstvo na neki način pripada i nama.

Srbija je zemlja sa veoma bogatom rudarskom tradicijom. Prva velika ekspanzija rudarstva počela je još u doba Nemanjića. I tada su postojala pisana i nepisana pravila koja su se odnosila na eksploataciju mineralnih sirovina.