Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavniče ministarstva.
Poslanička grupa SPS je tokom rasprave o budžetu za 2021. godinu potpuno jasno rekla da smatramo da Srbija u 2021. godinu ulazi jaka i ekonomski stabilna sa privredom koja je na stabilnim nogama, sa jednim potpunim uverenjem, zapravo najpre sa privrednom stopom rasta, najvećom privrednom stopom rasta u Evropi, odnosno pada u Evropi i sa potpunim uverenjem da ćemo uspeti da realizujemo onu projektovanu stopu BDP od 6%.
Period sa kojim se suočava ne samo Srbija, već čitav svet, period pun iskušenja, izazova, najveći zdravstveni izazov, nažalost sa kojim se suočava i Srbija i svet, nameću, nažalost u Srbiji danas tri ključna pitanja i o tome je danas tokom uvodnog izlaganja od kolega već bilo reči. Dakle, jedno od ključnih pitanja je da li je bilo otpuštanja radnika u Srbiji? Da li je bilo zatvaranja fabrika u Srbiji? Da li su strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju?
Nije bilo otpuštanja radnika i ja želim da po ko zna koji put podsetim, naspram 2012. godine kada je stopa nezaposlenosti bila 25,9%, danas je na rekordnih ispod 9%. Što se tiče fabrika, naravno da nije bilo zatvaranja fabrika. A što se tiče stranih direktnih investicija u protekloj godini, strane direktne investicije su bile tri milijarde eura. Ono što je izuzetno važno naglasiti ukupan iznos stranih direktnih investicija koji pristigne na Balkan 60% stranih direktnih investicija je upravo usmereno ka Srbiji. Nije slučajno da „Fajnenšel tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u rang država, ne samo u regionu, već i šire kao nekoga ko je najprivlačnija država za strane investitore.
Jedan od poslednjih primera, nadam se ne poslednjih ali jedan od novijih primera koji želim da navedem, je dolazak japanske kompanije „Nidek“ u Novi Sad. Dakle, japanska kompanija koja će u prvi mah zaposliti, ispravite me ministre ako grešim, negde oko 470 ljudi. Japanska kompanija koja planira da investira u ovoj godini 1,5 milijardi eura, a na našu veliku radost i zadovoljstvo, pola od toga će investirati upravo u Srbiju.
Japanske, ovo je čini mi se druga japanska kompanija koja dolazi u Srbiju, japanske kompanije ne dolaze tamo gde je loše. Japanske kompanije dolaze u države koje predstavljaju atraktivnu investicionu destinaciju što Srbija danas svakako jeste.
Kada govorimo o budžetu, a samim tim i o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili rebalansu budžeta, budžet je život. Nerealan budžet je nerealan život.
Ovde se postavlja nekoliko suštinskih pitanja.
Da li je život u Srbiji trebao da stane u periodu pandemije koja je izazvana Kovidom i da li je predsednik, Vlada, Narodna skupština Republike Srbije, da li su trebali da se ponašaju, napraviću jednu digresiju, kao znate kada je napolju loše vreme pa onda negde pokušate da se sakrijete, pa sačekate da to loše vreme prođe, pa onda nastavite dalje put kojim ste krenuli.
Kada kažem, figurativno, put kojim ste krenuli, mislim na realizaciju onog cilja ministre o onom kojem ste govorili "Srbija 2025", a mislim i na reformski put Vlade koji je započeo 2014. godine, čiji su temelji postavljeni 2014. godine što znači rast, reforme, razvoj, napredak i prosperitet.
Naravno da to nisu učinili ni predsednik, ni Vlada, ni Narodna skupština Republike Srbije, jer to bi bilo krajnje neodgovorno i to bi bilo krajnje neozbiljno.
Država je, dakle, najveći teret krize u periodu pandemije prihvatila na sebe. Ja ne želim da, izbegnut je najcrnji mogući, najgori mogući scenario i ja ne želim da poredim Srbiju sa drugim državama.
Hajde da govorimo samo o Srbiji, ne želim da poredim Srbiju ni sa državama u regionu ni van regiona, ali hajde da govorimo samo o Srbiji i o našim rezultatima.
Dakle, izbegnut je najgori mogući scenario, sistem pokazalo se funkcioniše onda kada je najteže i ne samo da sistem funkcioniše, nego taj sistem ostvaruje ekonomske pokazatelje i ekonomske rezultate koji su na zavidnom nivou.
Znate, možete vi da plasirate putem javnosti laž, možete da plasirate neistine, ali kada govorite o ekonomiji, tu su brojke, tu su pokazatelji, tu su činjenice, one su egzaktne.
Tu ne možete da prevarite građane Srbije i sa druge strane, naravno, da građani Srbije osećaju ono što čini i radi predsednik i Vlada i Narodna skupština Republike Srbije. Dakle, kroz budžet su definisani stubovi, rekao bih, razvoja u narednom vremenskom periodu, ciljevi koji se žele postići i ovaj rebalans zapravo je nastavak realizacije tog puta, rekao sam krajnji cilj je ono o čemu ste govorili "Srbija 2025", prosečna penzija 470 evra, posle prosečna plata u Srbiji 900 evra. A znate, onaj, kako kaže naš narod, onaj ko stane na pola puta a ne pređe ni na jednu ni na drugu stranu obično bude pregažen.
Naravno da to nije dozvolio predsednik Srbije, ni Vlada ni Narodna skupština Republike Srbije.
Ovo je reformska vlada za teško vreme i o tome smo govorili tokom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije i svaki zakonski predlog, ministre, koji je došao iz vašeg ministarstva, a tiče se konkretno makroekonomske stabilnosti, tiče se finansija, u periodu kada je bilo najteže od marta meseca do danas se ne može definisati kao politička proklamacija. Imao je jasno i konkretno definisane ciljeve i jasno i konkretno definisane rokove. Ti ciljevi su realizovani, a rokovi nijednog trenutka nisu probijeni.
Prva dva paketa pomoći su pokazale rezultate, a treći paket kao što ste rekli, ima za cilj da sačuva ekonomiju radna mesta, obezbedi jednu, rekao bih, dobru startnu poziciju u Srbiji za period, zapravo za onaj prvi dan kada prođe period pandemije, kada prođe pandemija virusa.
Zašto rebalans budžeta? Ublažavanje posledica izazvane pandemijom, kao i zbog povećanog broja kapitalnih investicija, ali i završetka onih kapitalnih investicija koje su započete, i završetka kako onih investicija, pre svega, kada je reč o zdravstvenoj infrastrukturi, što je i u ovom trenutku izuzetno važno i značajno.
Kada govorimo već o zdravstvu, za vakcine je izdvojen ogroman novac, to je jako važno za građane Srbije, jer zdravlje nema cenu. Borba za vakcine je danas kao u martu mesecu prošle godine borba za respiratore i mi smo jedina država u svetu, da jedina država u Evropi, rekao sam da ne želim da poredim, ali jedina država u Evropi koja je imala na raspolaganju sve četiri vakcine i nijednog trenutka se nije kasnilo, nije postojalo kašnjenje kada je reč o revakcinisanju.
Jedina država koja ima vrlo jasnu i precizno definisane ciljeve. A cilj je, krajem maja meseca više od tri miliona građana da bude revakcinisano i ta borba se nastavlja nakon maja meseca.
Dakle, ono što, kada je reč o zdravstvenoj infrastrukturi posebno želim da naglasim jeste planira se izgradnja nove kovid bolnice u Novom Sadu, zatim kreće se i sa izgradnjom fabrike vakcina, to posebno želim da istaknem u kojoj bi se proizvodile vakcine kineskog "Sinofarma", planirano je da fabrika bude izgrađena u saradnji sa kineskim partnerima iz Kine i UEA, očekuje se da izgradnjom ove fabrike vakcina krene sredinom oktobra ove godine.
Plan je da se u fabrici mesečno proizvodi više od dva miliona doza "Sinofarma" vakcina, koje bi se koristile za potrebe Srbije, ali bi se izvozile pre svega i u ostale zemlje regiona. Dakle, još jedna potvrda, potvrda uspešnosti srpske politike u periodu pandemije, dakle, Srbija je faktor stabilnosti u regionu.
Još jedna sjajna vest kada govorimo o vakcinama koju je pre nekoliko dana saopštio i predsednik Republike, ja to je da će "Torlak" postati jedan od najvećih proizvođača vakcina i najprepoznatljivijih proizvođača vakcina, ne samo u regionu, već šire. Da je nakon konsultacija koju je obavio sa ministrima, sa predstavnicima farmaceutske industrije, sa stručnjacima iz oblasti zdravstva donet zaključa, ispravite me ako grešim 18 miliona evra da se uloži u pakovanje i punjenje vakcina da se 20 miliona evra uloži u opremanje "Torlaka" i da se kreće sa biznis planom, sa projektom kako bi se krenulo u realizaciju izrade četvorovalentne vakcine.
Ja sam razgovarao i sa kolegama koji su iz oblasti zdravstvene struke, i to je od izuzetne važnosti i značaja, za Srbiju. Kada govorimo takođe o zdravstvenoj infrastrukturi, planiran je završetak radova na rekonstrukciji izgradnji KC u Beogradu, i tu je rekonstrukcija KC Vojvodine, u Novom Sadu, kao što sam rekao, kao i drugih opštih bolnica.
Podsetiću vas da smo budžetom za 2021. godinu, definisali tri stuba, jasno tri stuba razvoja da bi došli do onog konačnog cilja. Prvi, borba protiv korone, drugi životni standard građana i treći, veće izdvajanje za kapitalne investicije.
Kada je reč o borbi protiv korone, već sam rekao šta je suština. Kada je reč o životnom standardu građana, želim da podsetim, dakle, do trećeg paketa izdvojeno je 704 milijardi dinara ili 6 milijardi evra, što je 12,9 posto BDP.
Ima li jedna država u Evropi i u svetu, tu moram da napravim digresiju i poređenje, koja je u periodu pandemije, povećala penzije za 5,9%, koja je povećala plate u javnom sektoru za 3,5%, pa 1,5%, minimalna cena rada za 6,6%, plate zdravstvenim radnicima za 5%, ima li jedna država u svetu koja je izdvojila u prva dva paketa 100 evra za punoletne građane, za penzionere 4000, pa 5000 dinara, i za zdravstvene radnike 10.000 dinara.
Ovaj treći paket pomoći vredan je 257 milijardi dinara i to je 4,3% BDP.
Dakle, pomoć države od početka pandemije, kada saberemo ova tri paketa pomoći, je 17,9% BDP-a. Šta to konkretno znači kada govorimo o životnom standardu građana?
Veoma taksativno, dakle - jednokratna pomoć za 1,7 miliona penzionera od 50 evra; pomoć za 6.118.911 punoletnih građana od 60 evra; građani koji su na evidenciji NSZ dobiće i dodatnih 60 evra jednokratne pomoći; direktna pomoć države u visini od 1,5 minimalca za 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim, ali i u velikim preduzećima. Pored jednog minimalca podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči. Gradski hoteli će dobiti direktnu podršku države u visini od 350 evra po individualnom ležaju, 150 evra po smeštajnoj jedinici. Direktnu podršku dobiće prevoznici, 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci. Za sve Srbe sa KiM, oni koji priznaju Srbiju kao svoju državu, 100 evra, plus 100 evra za nezaposlene.
Dakle, kao što sam rekao, zajedno sa prethodna dva paketa ukupna pomoć države od početka pandemije iznosi 17,2% BDP-a.
Kada je reč o trećem stubu za koji mi smatramo da je od velike važnosti i značaja, o tome smo govorili i tokom budžeta za 2021. godinu, nikada Srbija nije više izdvojila za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP-a. To upravo treba da podstakne realizaciju one projektovane stope rasta BDP-a od 6%.
Pokazalo se da kada država podstiče ulaganje, odnosno kada država ulaže u kapitalne investicije to podstiče i strane i domaće investitore da ulažu. Rebalansom se izdvajaju dodatnih 88 milijardi dinara za nove investicije, za nastavak velikih kapitalnih projekta sa kojima smo već započeli, odnosno sa kojima se već krenulo.
Trenutno se grade četiri auto-puta. Deonica „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege, biće završena, kao što je rečeno, 7. januara naredne godine. Već u maju biće potpisan ugovor za nastavak auto-puta dužine 107 kilometara, čini mi se do Crne Gore, ukupne vrednosti 1,5 milijardi evra. Dakle, za dva časa i 15 minuta vi stižete do Crne Gore, što je bilo nezamislivo u prethodnom vremenskom periodu. Gradi se Ruma – Šabac – Loznica, zatim deonica Lajkovac – Valjevo, što moram posebno da istaknem kao lokalpatriota, zatim se nastavljaju radovi na izgradnji Moravskog koridora, tj. auto-puta od Pojata do Preljine. Završena će biti sledeće godina pruga Beograd – Novi Sad. Radi se na projektnoj dokumentaciji za obnovu barske pruge, Valjevo – Vrbnica na granici sa Crnom Gorom. Završava se izgradnja Balkanskog toka i biće izgrađena sekundarna mreža gasovoda do Vranja i Valjeva. Biće nastavljeni projekti osumporavanja u Tentu A i B u Obrenovcu, a takođe ćemo graditi kanalizacionu mrežu u velikom broju opština i gradova. Samo u Kragujevcu treba da se izgradi 650 kilometara kanalizacije, dok će u Nišu to biti 525 kilometara.
Dakle, mi u potpunosti verujemo kada predsednik kaže da će Srbija 1. decembra imati u izgradnji osam auto-puteva, i to će biti nešto što u istoriji Srbije nije zabeleženo, nešto zašta nikada nismo imali ni snage, ni moći, ni mogućnosti. To pokazuje kojom brzinom Srbija ide napred naspram ostalih država.
Posebno kada je reč o infrastrukturi želim da istaknem nešto što u potpunosti podržavam, a to je za izgradnju beogradskog metroa izdvojeno je tri milijarde 210 miliona dinara, što je znak da će se u ovoj godini intenzivno raditi na pripremi projektne dokumentacije, a krajem godine bi trebalo da počnu radovi na ovom projektu koji je aktuelan više od tri decenije.
Naš drug, Milutin Mrkonjić je vrlo često govorio o tom projektu i mi mlađi smo nekako, ja ne pripadam više toj mlađoj generaciji, ajde da kažem srednjoj generaciji, ali smo naučili od njega da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.
Dakle, više puta je govorio o počecima ovog projekta i o otvaranju prve faze sa stanicom metroa kod Vukovog spomenika.
Za poljoprivredu, kao što su kolege govorile, izdvojeno je dodatnih 5,5 milijardi dinara, a za ekologiju četiri milijarde dinara.
Imamo projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji, kao i unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine.
Ekologija je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i Vlada će svakako nastaviti da sprovodi ove projekte i aktivnosti kojima je cilj da se unapredi stanje životne sredine, povećanje budžeta. Najbolji dokaz govori koliko je država tome posvećena.
Uvek kada se govori o rebalansu budžeta postavljaju se i dodatna pitanja – odakle novac za rebalans budžeta? Deo novca predviđen je rebalansom budžeta upravo zato što je u prvom kvartalu ostvaren dobar rezultat, bolji za oko 500 miliona evra od planiranog. Tačno je, predviđeno i manje zaduživanje, ide se na domaće i međunarodno finansijsko tržište i to svakako jeste u skladu sa ekonomijom koju vode gotovo sve svetske ekonomije, ali i sa politikom koju smo definisali tokom prošle godine.
Postoje kritike, ali sve te kritike koje slušamo prosto ostavljaju po strani rezultate. Rezultati su odgovor na svaku kritiku.
Fiskalni savet, uz dužno poštovanje, ali lepo je sedeti u udobnim foteljama, lepo je baviti se analizama, izveštajima, ali usko stručna politika, ponoviću po ko zna koji put, nije čarobni štapić. Ne možete zameriti Vladi što pomaže životni standard i što pomaže građanima. To doprinosi smanjenju siromaštva, to doprinosi povećanju potrošnje, kupovnoj moći. To je, valjda, interes svih nas.
Nije to nešto što je izmislila Srbija, to su koristile, koliko je meni poznato i veće svetske ekonomije poput Japana, poput SAD. Dakle, nije usko stručna politika čarobni štapić. Vlada vodi ekonomsku, ali socijalno odgovornu politiku.
Kada kažu da ima neselektivan pristup kada je reč o infrastrukturnim projektima, bilo bi dobro nekada ustati, napustiti salonsku politiku, ustati iz udobnih fotelja, otići među građane, razgovarati sa građanima i pitati građane kako se osećaju kada dobiju podršku države od 100 evra, kada dobiju podršku države ovim trećim paketom i kako se građani osećaju kada su svesni činjenice da će u Srbiji biti građeno osam autoputeva.
Na samom kraju, naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj predlog.
Zahvaljujem.