Hvala, gospodine Milićeviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, dosta smo toga čuli danas kada su u pitanju brojke i kada je uopšte jedan plan za bolji život u vreme pandemije koja je pogodila ceo svet i koja je potpuno transformisala način funkcionisanja kad su u pitanju privredne aktivnosti, pa i životi svih nas.

Kad pogledate da treba da se borite sa pandemijom koja je potpuno nepredvidiva, kada treba u to vreme istovremeno da postavite određene planove ekonomske, da organizujete život u jednoj državi i na osnovu toga uradite predlog budžeta, onda podnosite jednu veliku odgovornost za sve ono što treba da radite, pre svega prema građanima koji su vas birali, a i prema samoj državi koja treba da bude očuvana zato što ono što danas radimo odjekuje za budućnost.

To je ona suština bavljenja politikom koju je i Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, još kada je preuzela odgovornost 2012. godine, jednostavno, dala građanima u više navrata da se izjasne o tome, i 2014. i 2016. godine kad su bili izbori parlamentarni i 2017. godine, kad su bili predsednički izbori.

Znači, građani su svaki put prepoznali ko se bori za njihove interese, a ko želi da se vrati na vlast da bi sticao lično bogatstvo, i to bogatstvo iznosio iz Srbije i na određene rajske, tzv. destinacije, zato što tamo ne plaća porez i jednostavno, sa tim parama svaki put pokušavao da kreira politiku Srbije.

To ne prolazi i nikada građani Srbije neće pogrešiti u svojoj odluci, pogotovo kada imaju odgovorne političare kao što je Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, koji u svakodnevnim kontaktima sa građanima razgovaraju o svim njihovim problemima i rešavanje upravo ovih problema je jedan od ciljeva kojim ovaj rebalans daje predlog narodnim poslanicima, rešavanje nekakvih istorijskih problema koje su se nagomilavali i u vreme kada dođe budžet i Predlog rebalansa budžeta u ovo vreme teških promena ovaj budžet, takođe obuhvata.

Zašto to govorim? Zato što mnogi segmenti društva, kao što su poljoprivreda, kao što su kultura, kao što je, na kraju krajeva, i rešavanje mnogih problema koje ova pandemija zadala, morate da rešavate svakodnevno. Morate da menjate i da stavljate u svoj plan kada su u pitanju javne finansije i kao takav plan, jednostavno, da sprovodite. To nije jednostavno, jer da je to jednostavno ne bi razvijene zemlje EU imale pad svoje privredne aktivnosti u dvocifrenim brojevima, nego bi to bilo u jednocifrenim i ne bi Srbija baš bila jedna od najuspešnijih, zato što kad pogledate razvijenije ekonomije EU i jedne male Srbije koja je sprovela svoje ekonomske reforme, onda dođete do zaključka da smo bili, pre svega, krajnje disciplinovani u svojim javnim finansijama, ponašali se krajnje odgovorno i prema građanima i prema budžetu Republike Srbije da, zahvaljujući tome što su građani prihvatili da se sprovedu ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija i ono što je gospodin Vučić radio dok je bio premijer, znači, sada možemo da govorimo o tome da sprovodimo razvojnu politiku kroz svoje budžete.

Znači, tamo gde su infrastrukturni radovi predlogom dati i obuhvataju 7,2% BDP, a nekada su iznosili i 2% i 3,2%, govori o tome da ovaj budžet ide ka tom razvojnom budžetu upravo zbog toga da bi postigao visoke stope rasta koje smo zacrtali još u decembru mesecu za budžet 2021, a iznose 6%.

Da bi mi dostigli tako visoke ciljeve, mi sebi treba da postavljamo, jednostavno, visoke zahteve u obavljanju privrednih aktivnosti. Ti visoki zahtevi upravo su dati ovde u ovom trećem paketu podrške. Znači, čuli smo, u pitanju je i zdravstvo, u pitanju je podrška privredi i građanima i u pitanju je ulaganje, investiranje u infrastrukturu kroz jedan potpuno agresivan način.

Ono što radi ova Vlada, Ministarstvo finansija i predsednik države to je da svakodnevno sagledavaju sve one okolnosti koje vrše pritisak upravo na našu ekonomiju, a i na okruženje i na svet i to je, jednostavno, što vi u datom trenutku prepoznate potrebu da reagujete kao država.

Plan jednog budžeta i plan za rebalans budžeta obično se radi na osnovu postojećih rezultata, postojećeg stanja, pre svega kako ste završili prethodnu godinu, 2020. godinu, a i šta su prav dva meseca u 2021. godini dali kao makroekonomske pokazatelje.

Znači, prethodnu godinu koja je bila jako teška za ceo svet, mi smo završili sa 1% pada BDP-a, kad govorimo uopšte o privrednim aktivnostima, završili smo sa 8,8% deficita, ako se sećate, takođe smo imali jedan rebalans, završili smo sa 58,5% BDP-a javnog duga i završili smo sa prilivom stranih direktnih investicija u bruto iznosu od preko tri milijarde, u neto 2,9 milijardi evra, što govori o tome da to predstavlja 60% ukupnih investicija u regionu.

Prema tome, Srbija je izašla sa prošlom godinom sa stabilnim makroekonomskim pokazateljima. Smejali su se opozicioni predstavnici, poput Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, kako imamo četiri godine suficit u budžetu, kako ne znamo da projektujemo budžete i da nijedna država nema toliko puta zacrtan suficit, a da tog suficita nije bilo, mi sada ne bi uopšte mogli da pričamo o dobrim rezultatima u vreme pandemije Kovid-19, ne bi mogli da pričamo o planovima za sprovođenje jedne politike koja treba da podrazumeva agresivne investicije u oblasti infrastrukture, ne bi mogli da govorimo o podršci građanima koje smo imali i u prošloj godini i u ovoj godini.

Ta podršaka građanima stalno je negde dilema kod ekonomista koji obično daju svoje kritike na mere koje donosi Vlada Srbije. Govori o tome da treba praviti razliku između građana. Ono što je odgovornost Vlade Srbije i Ministarstva finansija jeste da ne želimo da pravimo razliku među građanima, da neko ima veće pravo u odnosu na drugog građanina da po zahtevu podrške koju država daje treba da bude ispred drugog.

Samim tim, mi ovde želimo da podjednako ovu krizu, koju doživljavaju sve države, ublažimo upravo ovi merama koje će dati pravo da svaki onaj građanin koji se prijavi za pomoć u ovom paketu 60 evra, u prethodnom paketu je to bilo 100 evra, može da iskoristi to pravo. Ne mora da iskoristi, ali može da iskoristi. Isto kao što smo dali pravo za vakcinaciju- mogu da iskoriste građani pravo da odaberu jednu od četiri vakcine, a mogu čak i da zadrže pravo da se uopšte ne vakcinišu. Odgovornost je svakog od nas pojedinačna u tom delu i to je negde i Vlada Srbije prepoznala na čelu sa Ministarstvom finansija da ovakvu ponudu, jednostavno, treba dati građanima i samim tim vi imate mnogo bolje efekte, jer kada nemate tu vrstu prinude koju neke države imaju, postižete mnogo bolje rezultate.

Zašto kažemo da je prošla godina bila specifična za sve države EU, pa i za nas? Zato što ono što je Vlada Srbije uradila, a to je da je dala prvi i drugi paket sveobuhvatnih mera, dobro, dinamički ciljala kada će ih sprovesti, a to je bilo bukvalno mesec dana nakon objavljivanja pandemije i zatvaranja cele Evrope, pa i Srbije kada je u pitanju bio policijski čas. Znači, tako dobro ciljane mere su dale dobre rezultate i to je pokazatelj, u stvari, kada vi pogledate razvijene ekonomije EU koliko su one kasno reagovale sa ovakvim merama. Zašto su dozvolile da im budu dvostruke cifre kada je u pitanju pad BDP-a, kada su u pitanju njihove privredne aktivnosti? Zaduživanje koje je išlo posle toga prevazilazi čak i 80% BDP-a, kao što je, na primer, Nemačka, kao što je, na primer, Italija, kao što je, na primer, Španija, koje su, takođe, bile pogođene jako mnogo ovom pandemijom.

Današnji paket rebalansa koji imamo ovde prilike da vidimo podrazumeva oblast zdravlja, ulaganje u zdravlje, imamo novu kovid bolnicu pored one dve koje su izgrađene, koje u svetu nisu izgrađene u vreme pandemije. Znači, imamo deo stvaranja uslova za otvaranje fabrike koja će proizvoditi sama vakcine. Imate kompletne rekonstrukcije ulaganja u tu zdravstvenu infrastrukturu i u onaj deo, što je najvažnije, digitalizacija koja je započela u Srbiji 2016. godine je pokazala, u stvari, da kada primenite u zdravstvu da to daje jako dobre rezultate. Zato mi proces same vakcinacije imamo na jedan potpuno moderan način, gde svi koji dolaze ovde da izvrše vakcinaciju, jednostavno, hvale ceo taj model kako smo organizovali kao društvo uopšte ceo taj proces.

Ono što sam ja htela više da osvetlim u ovom izlaganju je ta podrška građanima i privredi. Čuli smo za podršku građanima, ali i privredi je taj deo u ovom paketu tačno direktno ciljan na osnovu zahteva svih struka. Znači, i deo turizma i deo saobraćaja i čak socijalna davanja koja možda do sada nisu bila prepoznata kada su u pitanju nezaposleni. Negde je prepoznata i data im veća težina, ali i poseban deo mislim da su garantne šeme koje privredi daju jedan dodatni zamajac da mogu da uđu i investicije koje su planirali, a možda su bili pandemijom zaustavljeni.

Znači, dve garantne šeme. Jedna se odnosi na garancije kada je u pitanju Fond za razvoj, a drugi deo se odnosi da će u komercijalnim bankama privrednici imati prava da podignu kredite gde država daje garancije, što podrazumeva da onda one dodatne garancije koje svaki privrednik treba da da daje negde relaksirajući odnos u samom funkcionisanju svakog pojedinca kada pričamo o pravnim licima.

Kada govorimo o strukturi, o infrastrukturi, danas govorimo o udvostručenim ulaganjima kada je u pitanju zaštita životne sredine. Danas je došlo vreme kada razvijene kompanije koje dolaze iz Japana žele da otvore svoja nova radna mesta, žele da otvore fabrike koje će jednostavno proizvoditi one proizvode koji će učestvovati u najnovijim inovativnim projektima kao što je proizvodnja automobila na električni pogon, proizvodnja automobila bez vozača.

Znači, govorimo o Četvrtoj industrijskoj revoluciji u kojoj Srbija i svoje mlade inženjere jednostavno šalje da učestvuju na takvim projektima. Velika je stvar kada su velike kompanije u smislu svojih ulaganja i inovativnih projekata prepoznale naše mlade ljude i koje su prepoznale da ovde treba da otvore inovativne centre koji će primeniti nove tehnologije a zaposliti naše školovane mlade inženjere.

Za nas to predstavlja jednu od značajnih informacija, zato što i ono što smo prošle godine imali kao veliko iznenađenje za priliv stranih direktnih investicija za japanske firme koja je otvorila fabriku i uložila to gotovo u decembru mesecu 2020. godine, sada imamo najavu „Nideka“ da će otvoriti svoje proizvodne kapacitete ovde u Srbiji i jednostavno značila poziv svim japanskim kompanijama koje žele da otvore ovde nove fabrike i nova radna mesta, je u stvari pokazatelj da kompanije sa visoko postavljenim standardima u oblastima zaštite životne sredine Srbiju prepoznaju kao jednu jako dobru investicionu destinaciju. To znači da Srbija zaista ima razloga da se raduje, zbog toga što će i budući investitori hteti da dolaze ovde i jednostavno da otvaraju nova radna mesta.

Jako je dobro što smo imali prilike da čujemo da je u prva dva meseca rast industrije kompletne se pokazao na 2,6%, što je samo trgovina i sektor prerađivačke industrije išao visokim stopama od gotovo 7 i 8% i mislimo da to predstavlja u stvari jako dobar pokazatelj da ove stope rasta od 6% koje su projektovane ovim budžetom sigurno su realne, a to je ono na šta smo trpeli najveće kritike, ako se sećate, kada smo raspravljali o budžetu u decembru mesecu.

Mislimo da je u stvari ovaj rebalans budžeta jedan plan za budućnost Srbije, da postavimo zdrave osnove da se koliko god možemo odupremo svim negativnim efektima pandemije Kovid – 19, da postavimo realne osnove na osnovu i četiri koridora koja gradimo i ukupno osam magistralnih puteva koje ćemo imati gotovo razvijenu mrežu saobraćajnu, da otvorimo mogućnost celom regionu, a i da budemo ono što smo uvek i bili, veza između istoka i zapada, između severa i juga, jednostavno tranzitna zona u kojoj svi žele ne samo da prođu, nego da jednostavno sarađuju sa državama jer smanjuju time svoje saobraćajne i transportne troškove, da budemo zemlja gde ćemo biti prepoznati kao partneri, bez obzira da li te kompanije dolaze iz određenih razvijenih regiona kao što je EU ili SAD ili Ruska Federacija, da budemo prepoznati kao neko ko je nosilac razvoja.

Tako prepoznati, građani onda imaju zaista razloga da imaju nade u tome da će taj plan koji smo postavili „Srbija 2020-2025“, gde će prosečna plata biti 900 evra a penzija 440, za nas u stvari predstavlja jedan realan plan ostvarenja kada je u pitanju uopšte budžet Republike Srbije, a on je projektovan recimo za narednih pet godina.

Ono što je za nas od velikog značaja što ovaj antikrizni paket, bez obzira na sve kritike i od strane Fiskalnog saveta kada je u pitanju podrška građanima i kada je u pitanju povećanje plata i penzija i to povećanje javnog duga ne prelazi u stvari tih 60% BDP-a kada je u pitanju Mastriht, znači tu smo u rangu zahteva kada su u pitanju evropske integracije i za nas je od velikog značaja, bez obzira što postoje kritike što ulažemo u vojsku, kada su u pitanju investicije u mehanizaciju, opremu, zato što danas savremene države ukoliko žele da imaju razvijenu ekonomiju moraju da ulažu u svoju vojsku.

Ja ću vas podsetiti da mi nismo članica NATO-a i da mi jednostavno kao države koje imamo neutralnu vojnu strategiju ponašamo se krajnje odgovorno upravo kad ulažemo u vojsku, pogotovo kad govorimo o platama naših vojnika i starešina i to mislimo da je od velikog značaja zato što ne možete jedan sektor zanemariti kad su u pitanju investicije a druge forsirati, da mi sad forsiramo isključivo određene sektore kao što su kultura, kao što je prosveta, zdravstvo, a da sa druge strane kompletno vojsku i policiju držite na određenom nivou od pre nekoliko godina. To jednostavno nije realno i mi to nikada nećemo dozvoliti. Oni koji su vodili vojni sektor do 2012. godine su potpuno bili uništili opremu i mi to jednostavno pokušavamo da te istorijske probleme rešavamo u ovom budžetu i ovom rebalansu. Zato sam rekla da je ovo plan za bolji život, ali ovde mi rešavamo velike probleme koji se nagomilavaju godinama.

Znači, budžet koji je udvostručen za zaštitu životne sredine podrazumeva 70 projekata za oblast lokalnih samouprava, rešavanje pitanja i otpadnih voda i upravljanje otpadom i komunalne deponije, znači, kompletna ta izgradnja, pre toga onaj deo koji se odnosi na fizibiliti studije, na projektna rešenja, ovde jednostavno sada je stavljeno u ovaj rebalans i to je od velikog značaja za sve nas.

Oni zahtevi koje mi imamo kvazipolitičara za zdrav život u smislu vode, vazduha i zemljišta za nas je uvek bio prioritet, samo je pitanje da li ste imali para za to i samo je pitanje da li ste bili sposobni da takve projekte realizujete. Očito su se sada stekli uslovi da kada imate dovoljno novca u kasi da možete da investirate u ovakve projekte. Sada je taj trenutak i očito je sada to spremljeno za ovu i sledeću godinu da uđe u realizaciju.

Gospodine ministre, veliko nam je zadovoljstvo što najzad posle ovolikog broja godina imamo šanse da kažemo da ovolika ulaganja u infrastrukturu zaista će doneti bolje Srbiji i mi već sada vidimo jedno novo lice Srbije, a mislim da će Srbija nakon 3-4 godine potpuno biti neprepoznatljiva kada pogledate uopšte i privredu i kada pogledate funkcionisanje bilo koje oblasti razvoja Srbije u odnosu na onu koja je bila do 2012. godine.

U danu za glasanje naša poslanička grupa će podržati ovakav predlog rebalansa. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ako mi date samo priliku da se nadovežem na ono što je gospođa Tomić malopre rekla i koncentrisao bih se samo na ulaganja u ekologiju, na ulaganja u zaštitu životne sredine.
Dakle, ako pažljivo pročitate rebalans ovog budžeta, videćete da su dodatna sredstva za ekologiju u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu uvećana za 16 milijardi dinara, dakle, sa osam milijardi u inicijalnom budžetu, mi smo sada u rebalansu budžeta na 24 milijarde, dakle, tri puta veća ulaganja u ekologiju, tri puta veća ulaganja u zelenu ekonomiju, tri puta veća ulaganja u zaštitu životne sredine. Od tog novca, od tih 16 milijardi, četiri milijarde dinara nalazi se kod Ministarstva za zaštitu životne sredine, a dodatnih 12,1 milijardu kod Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture i odnosi se na izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, pogona za prečišćavanje otpadnih voda u 65 lokalnih samouprava i 73 lokacije i 169 prečišćivača i kanalizacione mreže za oko 5.000 kilometara.
Konkretno, da bi vi kao građani i vi kao poslanici znali, kod Ministarstva zaštite životne sredine finansiranje iz kredita banke Saveta Evrope, preko CEB-a, 200 miliona evra, i to 77,6 miliona evra za prvih šest opština.
Ovo se odnosi na izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Dakle, za prvih šest opština: Bačka Palanka, Bečej, Veliko Gradište, Priboj, Babušnica i Bela Palanka. Ugovori se potpisuju u avgustu, 57,5 miliona evra. Ugovori se potpisuju u septembru za drugih sedam opština: Pećinci, Lapovo, Temerin, Petrovac na Mlavi, Negotin, Boljevac i Dimitrovgrad. Ugovori do kraja godine u ukupnom iznosu od 65 miliona evra za preostalih 14 opština: Ruma, Novi Kneževac, Raška, Kopaonik, Ivanjica, Osečina, Bač, Gornji Milanovac, Nova Varoš, Knjaževac, Bajina Bašta, Apatin, Srbobran i Divčibare.
Drugi je projekat izgradnje regionalnih centara za upravljanje otpadom, koji pokriva potrebe 50 lokalnih samouprava, kreditor je Evropska banka za obnovu i razvoj, dakle EBRD, u iznosu od 100 miliona evra. Idemo sa dve faze. U prvoj fazi 29 opština. U drugoj fazi 21 opština. U ovoj prvoj fazi, između ostalih, tu je i Valjevo, Sombor, Užice, Nova Varoš. U drugoj fazi: Pirot, Požarevac, Sremska Mitrovica i Inđija.
Inače, u budžetu Ministarstva za zaštitu životne sredine takođe je obezbeđeno i sledeće: 200 miliona dinara za kupovinu opreme za sakupljanje otpada, 160 miliona dinara za izgradnju transfer stanice u Knjaževcu, 160 miliona dinara za izgradnju transfer stanice u Novoj Varoši, 154 miliona dinara za zatvaranje, sanaciju i uklanjanje gradske deponije, 90 miliona dinara za izgradnju zalivnih sistema u Novom Sadu, 90 miliona dinara za proširenje deponije u Užicu, 70 miliona dinara za izgradnju pirotske gradske deponije, 45 miliona dinara za zatvaranje nesanitarne i divlje deponije u Kovinu.
Dakle, mnogo, mnogo toga, a u Ministarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja dodatni projekat, koji radimo zajedno sa kompanijom CRBC iz Kine. Dakle, rekao sam u svom uvodnom izlaganju, idemo sa 22 lokalne samouprave. Ove godine krećemo u izgradnju, potpunu izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže, dakle kanalizacione infrastrukture, i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Dakle, ove godine se kreće: Novi Sad, Ada, Malo Crniće, Knić, Lazarevac, Svrljig, Varvarin, Vlasotince, Vranje, Bor, Kladovo, Krupanj, Lajkovac, Mionica, Banja Vrujci, Obrenovac, Vranjska Banja, Svilajnac, Vladičin Han, Vrnjačka Banja, Aleksandrovac, Golubac i Ćićevac.
Da ne bude greške, zašto ove 22 lokalne samouprave? Prvo, tu su projekti najbrže napredovali i najbrže završavani. U narednim i ostalim lokalnim samoupravama, rekao sam, samo kroz ove projekte koje radimo sa kineskim partnerima. Imamo ukupno 65 lokalnih samouprava. Dakle, ukupna vrednost celog projekta, svega ovoga što ćemo raditi, samo sa CRBC je 3,2 milijarde evra. Na to dodajte 200 miliona evra kredita od banke Saveta Evrope, 100 miliona evra od EBRD. Dakle 3,5 milijarde evra krećemo ulaganja u čišćenje deponija, izgradnju kanalizacionih sistema, završetak i izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, deponija.
Dakle svega onoga što je važno za kvalitet života građana Srbije, svega onoga što je važno za našu zelenu ekonomiju, za budućnost i zdravlje naših sugrađana, i na takav način najbolje odgovaramo upravo svim onim pitanjima, sugestijama i nedoumicama koje su vezane za našu strategiju kada je ekologija u pitanju. Dakle, snažan, agresivan plan kapitalnih investicija u ono što se zove zaštita životne sredine i ekologija, ne samo u priči, ne samo u vizijama, predviđanjima itd, nego u konkretnim ciframa, konkretnim projektima, u onome što je u rebalansu budžeta koji je danas pred vama i koji pokriva celu Srbiju kada su ovi projekti u pitanju. Hvala puno.

Hvala, gospodine ministre.
Sada prelazimo na spisak prijavljenih za reč.
Prva je narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jako važno pitanje, zapravo, Zakon o rebalansu ili promeni budžeta koji je zahtevao sam život, odnosno trendovi kretanja i potrebe stanovništva i građana države, posebno u vremenu pandemije, i to je sasvim očekivano.

Ono što bih istakla jeste da je za svaku pohvalu činjenicu da i u ovim teškim vremenima krize možemo čuti da je budžet razvojni, i to se ovim rebalansom takođe potvrdilo. Šta to znači? Ukoliko se rebalans budžeta donosi iz tri glavna razloga, kako smo čuli, između ostalog i zbog kapitalnih ulaganja, onda svakako možemo reći da je jako značajno sa pozicije države, građana da u vremenu pandemije, u vremenu velike ekonomske krize mogu izdvojiti značajna sredstva za kapitalne projekte.

Apropo onoga o čemu je ministar upravo govorio, o znatno većim sredstvima koja se izdvajaju za Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno pitanja ekologije, to bih u svakom slučaju pohvalila. Dakle, oko 50% uvećana sredstva za ovo ministarstvo je jako značajno i želela bih istaći i pohvaliti angažman ministarstva koje je na teritoriji opštine Prijepolje radilo na uklanjanju i sanaciji deponije, ali ću takođe istaći da nadomak Novog Pazara je deponija Golo brdo koja predstavlja pravu ekološku bombu, odnosno slobodno možemo reći – katastrofu za taj deo zemlje, tako da u budućim nekim planovima bi jako značajno i veoma potrebno bilo imati u vidu i rešavanje i ove deponije.

Sa druge strane, kako sam već spomenula, 7,2% BDP uložiti u kapitalne projekte, autoputeve, umrežavanje, kako na nivou države, tako i sa državama oko nas, prevashodno sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom itd. je jako važan i značajan projekat.

Sa druge strane, infrastruktura u zdravstvu je važan segment koji se predviđa ovim rebalansom budžeta i poslanici Stranke pravde i pomirenja su svakako isticali podršku svim ovim projektima uz napomenu da se mora rešiti pitanje kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru, a gde postoji velika potreba građana tog dela zemlje za rešavanjem ovog problema.

Nadam se da ostali poslanici neće zameriti što poslanici Stranke pravde i pomirenja u svojim izlaganjima prevashodno spominju gradove Sandžaka i taj deo zemlje, a razlog je prost. Dakle, ukoliko imate totalnu marginalizaciju i zapostavljanje dugi niz godina, možemo reći i decenijama, onda se problemi nagomilaju i onda je potrebno iznositi sve probleme sa kojima se građani na terenu susreću. Infrastruktura u zdravstvu, uz izgradnju, rekonstrukciju postojećih zdravstvenih objekata, svakako je jako značajan projekat.

Treći razlog, kako smo čuli, za donošenje rebalansa budžeta jeste svakako pomoć građanima i privredi usled kovid pandemije, i to je treći po redu paket pomoći građanima, a koji je jako, jako značajan. Sa tog aspekta, takođe, sve pohvale za uključivanje jedne veće lepeze privrednih grana u sam proces pomoći. Videli smo da će iz oblasti turizma, ugostiteljstva, čak i samostalni umetnici dobiti neku određenu pomoć, što je jako značajno.

Sa druge strane, mi smo kroz svoje diskusije isticali pitanje potrebe i dodatne pomoći poljoprivrednicima, dakle, poljoprivrednim proizvođačima i stočarima koji su u ovom momentu zaista ugroženi. Ovo je već druga godina pandemije u kojoj se nalazimo i prosto usled različitih problema sa kojima se susreću, usled male potražnje poljoprivrednih proizvoda iz oblasti stočarstva, oni su u prilici, zapravo bolje reći u neprilici, da održe svoja domaćinstva na jednom zavidnom nivou.

Prevashodno tu treba povesti računa o rokovima. Kada je u pitanju isplata subvencija koje su garantovane samim poljoprivrednim proizvođačima, ne kasniti sa tim, jer te subvencije su jako značajne u pogledu održavanja samog života na selu.

Sa druge strane, potrebno bi bilo povesti računa o mladim poljoprivrednicima. Mladi ljudi koji žive na selu su zapravo perspektiva, jer održivost života na selu neće biti moguća ukoliko se mladi bračnim parovima ne izađe u susret kroz neke subvencije koje se dodeljuju tim mladim ljudima.

Na selu nekada nailaze i na različite administrativne, birokratske probleme, tako da u tom smislu treba uprostiti proceduru i omogućiti što aktivnije dobijanje tih sredstava.

Sa druge strane, raditi na podsticanju mladih da ostaju na selu kroz rešavanje i stambenog pitanja. Sa druge strane, još jedan resurs koji možda nismo dovoljno iskoristili, a za koji bi verovatno i građani imali osećaja, ukoliko bi se ozbiljnije na tome radilo, da veliki broj mladih zapravo živi u gradu, a ostavili su svoja domaćinstva na selu i potrebno bi ih bilo obnoviti, jer je veća perspektiva da mladi bračni par na selu ima svoju kuću, svoje domaćinstvo nego da u gradu bude podstanar, možda ostane bez posla i tako dalje. Tako da, u tom smislu jako bi značajno bilo delovati.

Ja ću iskoristiti priliku da prenesem i reči jednog uglednog domaćina sa Peštera sa kojim sam nedavno bila u komunikaciji, koji su zaista na mene ostavile dubok dojam. U toku razgovora u jednom momentu on kaže: „Ja sam mislio da moj sin koji je već zasnovao porodicu na selu nikada neće napustiti selo, međutim sada više u to nisam siguran, usled svih poteškoća sa kojima se susreću“.

Tako da još jednom bih želela pozvati nadležne organe da se prema poljoprivrednicima, konkretno ima više sluha u pogledu direktne pomoći njima, a vidim da su uvećana sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, ali je potrebno da direktno ta sredstva i vid pomoći dođe do samih poljoprivrednika.

U tom smislu, pozdravljamo svakako nedavna hapšenja, vezano za zloupotrebe subvencija iz oblasti poljoprivrede. Svakako da ima mnogo zloupotreba i na tom polju i činjenica je da kriminal i neke protivzakonite radnje se ne dešavaju samo u nekim drugim sferama, već su nažalost pored sporta zahvatile i druge grane privrede kao što je poljoprivreda. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Hvala puno na vašem izlaganju. Želim da vam odgovorim sa konkretnim projektima koji se odnose na Sandžak i na taj deo Srbije. U Novom Pazaru iz kineskog kredita kojim finansiramo izgradnju kanalizacionih mreža i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, imate ukupnu vrednost radova od 92,3 miliona evra. Ukupno će se graditi 110 kilometara kanalizacionih cevi i imate jedno postrojenje za preradu otpadnih voda u ukupnom iznosu, odnosno vrednosti od 47,3 miliona evra.
Dakle, 47,3 miliona evra Novi Pazar, vrednost postrojenja, 45 miliona evra vrednost 110 kilometara kanalizacionih cevi, ukupna vrednost je 92,3 miliona evra.
Kada je Sjenica u pitanju ukupna dužina kanalizacionih cevi 29 kilometara, vrednost skoro 12 miliona evra. Vrednost postrojenja, imate pet manjih postrojenja za preradu otpadnih voda, sedam miliona evra, ukupno skoro 19 miliona evra u Sjenicu.
Tutin, 74 kilometara kanalizacionih cevi, ukupne vrednosti 30,3 miliona evra i plus četiri postrojenja za preradu otpadnih voda, ukupno je to 38 miliona evra.
Prijepolje, pitali ste za Prijepolje. Dakle, 60 kilometara kanalizacionih cevi vrednosti 26 miliona evra, plus dva postrojenja za preradu otpadnih voda, ukupne vrednosti 13,3 miliona evra. Dakle, 39 miliona evra samo za Prijepolje.
Inače, svi projekti, dakle ovde govorim o konkretnim projektima, o preliminarnim vrednostima koje su vezane za projekte čija je izrada već u toku. Kako se budu projekti završavali, tako kreću radovi i kako je predsednik i obećao, ti radovi neće stati dok se sve ovo ne potroši i dok se sve ovo ne izgradi.
Kada je Prijepolje i Sjenica u pitanju, regionalni sistem upravljanja otpadom Nova Varoš, koji kreće da se gradi u Q 3 i Q4, dakle treći ili četvrti kvartal ove godine, podrazumeva i Prijepolje i Sjenicu. Pokriva 107.222 stanovnika koja generišu godišnje 26.000 tona komunalnog otpada.
Dakle, kada sam malo pre govorio o ovim programima, uvaženi narodni poslanici, cela Srbija je u pitanju. Dakle, idemo da gradimo ono što generacije, nažalost, iza nas nisu uspele da završe, a to su kanalizaciona mreža, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Dakle, ovo su konkretni projekti, konkretne cifre, konkretni kilometri kanalizacionih cevi.
Dakle, radimo i gradimo bolju i lepšu Srbiju. Nadam se da sam vam odgovorio na to pitanje. Sad, kako lokalne samouprave budu ubrzavale rad na pripremi dokumentacije, tako će radovi i krenuti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, da nisu vanredne okolnosti, da nije bilo pandemije korona virusa koja je izazvala krizu u celom svetu, pa samim tim i u Srbiji, bilo bi i neopravdano i nerealno da bilo ko već u prvom kvartalu donosi rebalans budžeta.

Međutim, ovaj rebalans treba posmatrati i on jeste finansijski odgovor na krizu i usmeren je na ublažavanje posledica izazvanih epidemijom Kovida 19.

Srbija je i brzo i efikasno reagovala na zdravstvenu krizu. Ogromna sredstva usmerena su na borbu protiv pandemije. Najpre za nabavku neophodne opreme, respiratora, lekova i drugih medicinskih sredstava, unapređenje zdravstvene infrastrukture, za izgradnju dve potpuno nove bolnice u Batajnici i Kruševcu, za nabavku vakcina i organizaciju vakcinacije, gde smo među najefikasnijim i najbolje organizovanim zemljama u svetu. Na tome nam svi odaju priznanje.

Takođe, velika sredstva usmerena su i za oporavak privrede i stanovništva. Treba istaći da se u vreme krize nije stalo ni sa kapitalnim investicijama, među kojima prednjače izgradnja auto-puteva i železnica.

Da bi smo efikasno nastavili da se borimo sa krizom, čiji tok i trajanje niko ne može da predvidi, mi moramo da donesemo rebalans zbog dodatnih troškova i novog paketa anti-kriznih mera.

Zato ovaj rebalans budžeta treba posmatrati kao ekonomski opravdan, jer su velika izdvajanja predviđena za zdravstvo, ulaganja u izgradnju zdravstvene, putne, železničke infrastrukture i što posebno treba istaći, za zaštitu životne sredine.

Ako pogledamo strukturu rebalansa, najveći procenat sredstava ide u investicije. Čak je i Fiskalni savet ocenio da je i ulaganje u infrastrukturu dobra fiskalna politika, naročito u kriznim vremenima jer podstiče privredni rast.

Mi ćemo ovim rebalansom omogućiti dodatnih 200 miliona evra za zdravstvo, gde spada nabavka vakcina, izgradnja i opremanje potpuno nove fabrike za proizvodnju vakcine protiv korona virusa, rekonstrukcija Torlaka za potrebe proizvodnje različitih vrsta vakcina, čime bi Srbija dugoročno i strateški obezbedila redovno snabdevanje vakcinama našeg, ali i stanovništva zemalja regiona.

Deo sredstava od pomenutih dve stotine miliona evra predviđenih za zdravstvo biće opredeljen za rekonstrukciju, opremanje i izgradnju novih bolnica. Najavljena je izgradnja bolnice u Novom Sadu i završetak Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Obećana je i izgradnja kliničkog centra u Novom Pazaru što je neophodno, budući da je Novi Pazar centar kome gravitira i u kome se leče stanovnici nekoliko gradova i opština tog dela Srbije i mi očekujemo i da taj klinički centar bude izgrađen.

Deo novca predviđenog za zdravstvo namenjeni i dodatnim troškovima za zaposlene, lekare, medicinske sestre i nemedicinsko osoblje, budući da su oni podneli i dalje podnose najveći teret ove krize i zato treba i naša obaveza je kao društva da budu adekvatno i nagrađeni.

Ovim rebalansom predviđeno je i povećanje od 330 miliona evra u izgradnju infrastrukture. Od tog iznosa gotovo polovina sredstava planirana je za ulaganje u železnicu od čega najveći deo za brzu prugu Beograd – Novi Sad, kojom će vozovi ići 200 km na sat, a od jednog do drugog grada stizaće se za oko 25 minuta. Značaj ovog projekta je i u tome što je na njemu angažovano oko 170 domaćih firmi, kao podizvođači i isporučioci opreme i repromaterijala.

U ovom trenutku u Srbiji se gradi čak četiri autoputa i za manje od godinu dana biće završen autoput Preljina – Požega. Planirana je i nastavak te deonice prema Boljarima. Radi se i autoput Preljina – Pojate, zatim, Ruma – Šabac – Loznica, Beograd – Zrenjanin i na tim gradilištima angažovane su brojne domaće firme i podizvođači. Ovi putevi pored dobrobiti koje donose ljudima koji žive u tim delovima Srbije, kao i svima nama, takođe doprineće i dolasku investicije u te delove naše zemlje, kao i sveobuhvatnom razvoju i kada sve to uzmemo u obzir jasno je na koji način ulaganje u infrastrukturu doprinosi privredom rastu zemlje.

Ono što posebno moram da istaknem da je dobro što je ulaganje u životnu sredinu Vlada prepoznala, kao jedan ključnih prioriteta. Rebalansom je predviđeno 130 miliona evra za investicije u komunalnoj infrastrukturu i zaštitu životne sredine i nikada do sada nismo imali veći budžet za životnu sredinu, on je udvostručen sa 16 na 24 milijardi dinara. Najveći deo ovih sredstava biće uložen za izgradnju kanalizacione infrastrukture i savremenih sanitarnih regionalnih deponija po opštinama i gradovima, kao i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. I ovo je jedan od značajnih koraka u ostvarivanju plana da svi građani u Srbiji do 2025. godine imaju rešen problem vode i kanalizacija.

Ovde treba istaći ocenu Fiskalnog saveta koji smatra da bi predloženi rebalans u ovoj oblasti mogao biti prekretnica u rešavanju problema zagađenja životne sredine.

Dobro je i što je ovim rebalansom predviđen novi antikrizni paket mera podrške privredi i stanovništvu, jer epidemija i dalje traje i jedan broj preduzeća i građana još uvek je finansijski ugrožen. Blizu dve milijardi evra predviđeno je za novi treći paket mera. Država je u prošloj godini i za prethodna dva paketa izdvojila oko šest milijardi evra pomoći građanima i privredi.

Jedna od najviše pogođenih grana privrede je turizam i ugostiteljstvo. Zato je ova Vlada donela uredbu kojom se turističkim vodičima i turističkim pratiocima dodeljuje pomoć u iznosu od dve minimalne zarade, odnosno dva puta po 30.900 dinara. Pomoć u istom iznosu, odnosno dve minimalne zarade dobiće i zaposleni ugostiteljstvu i turizmu, kao i 3.100 samostalnih umetnika. To je posebno važno jer bez umetnosti i kulture nema identiteta jedne zemlje.

Ono što će obradovati poljoprivrednike u Srbiji je da će sredstva za poljoprivredu ovim rebalansom biti uvećana za 5,5 milijardi dinara. Najveći deo tog novca, gotovo pet milijardi, biće usmeren za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje.

Ukupni budžet za subvencije u 2021. godini sa dodatnim sredstvima iz rebalansa iznosi blizu 42 milijarde dinara i to je dobra vest, jer ako uzmemo u obzir činjenicu da poljoprivreda učestvuje 9,5% u ukupnom BDP države to nam govori da većim izdvajanjima u poljoprivredu država nikada nije na gubitku.

Da zaključim da je novi treći paket antikriznih mera bio neophodan i dobar potez Vlade, jer epidemija je i dalje prisutna i građani i privreda još uvek nisu u stanju da se vrate u normalne tokove života i privređivanja. Da bi se to što pre desilo i da bismo uspeli da prevaziđemo epidemiju neophodno je da iskoristimo mogućnost koju retko ko u svetu danas ima, da se u što većem broju vakcinišemo i što je pre moguće i ako svi budemo odgovorni negde do juna, jula meseca dođemo do kolektivnog imuniteta i počnemo normalno da živimo i radimo. Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržaće predloženi rebalans. Zahvaljujem.