Hvala, potpredsednice.

Uvaženi građani, poštovane kolege, poštovani predstavnici Vlade, sve češće u ovom uvaženom domu je tema rasprava o raznoraznim međunarodnim sporazumima ili ugovorima. Izgleda to ponekad protokolarno i možda nekada malo formalistički, ali ako dublje sagledate stvari i ako sve to analitički pogledate, shvatićete da stvari ne stoje baš tako.

Iz toga se može izvući nekoliko zaključaka, ali dva su u ovom slučaju o kome danas govorimo, tj. o ovim sporazumima o kojima danas govorimo, najznačajnija.

Prvo, gledajući oblasti koje se regulišu ovim sporazumima, jasno je da danas Vlada reguliše gotovo svaku oblast života, a to je posledica pre svega razvoja Srbije i potrebe da se u jednom takvom postupku te oblasti uređuju. Pa je tako u pitanju socijalna sigurnost u ovom sporazumu sa Kvebekom, naučno-tehnološki razvoj kada je u pitanju sporazum sa SAD i zaštita bilja kada je u pitanju sporazum sa Ruskom Federacijom, ali to je mnogo više od zaštite bilja, to je stvaranje ozbiljnih preduslova za razvoj trgovine sa Ruskom Federacijom.

Međutim, postavlja se jedno pitanje – šta mislite da li ima potrebe bilo šta uređivati u društvu koje se ne razvija? Ovo je, naravno, retoričko pitanje, ne morate dati odgovor na njega, ali činjenica je da nemate šta uređivati u društvima koja ne napreduju. Samo društva koja se razvijaju i koja napreduju imaju stalnu potrebu uređivanja mnogih oblasti života. I samo društva koja ozbiljno napreduju imaju potrebu uspostavljanja odnosa zasnovanih na ovakvim sporazumima sa nekim drugim društvima i nekim drugim državama. To je ujedno, verovatno, drugi zaključak koji se nameće kada su u pitanju ova tri sporazuma. A taj drugi je, shvatili ste, zaključak da je Srbija danas zemlja sa ozbiljnim razvojem međunarodnih odnosa i ozbiljnim ugledom u inostranstvu i ta dva zaključka su i te kako povezana.

Znači, Srbija u ozbiljnom razvoju i Srbija sa ozbiljnim međunarodnim ugledom u svetu. Tim pre dobija na težini kada znate da su ovi sporazumi sa važnim zemljama kao što su SAD i Ruska Federacija. Ni malo formalno i ni malo protokolarno. Mnogo ozbiljna stvar.

Istini za volju, ako pričamo o nekim infrastrukturnim projektima o kojima je dosta jutros govorio i predsednik države ili čak o nekim političkim ostvarenjima, možda izgleda nešto drugačije, jer Srbija ima ozbiljan uspeh u oblasti infrastrukture i u oblasti nekih drugih političkih dešavanja na Balkanu.

Ali, da bismo to bolje sagledali, hajde da to poredimo sa nekim ranijim periodom. Da li uopšte možemo porediti ovo i govoriti o razvoju Srbije u nekom ranijem periodu koga se većina Srbije najradije ne bi ni sećala? Da li možemo uopšte govoriti o razvoju ili samo pukom preživljavanju ove zemlje i o kakvom međunarodnom ugledu u Srbiji možemo govoriti kada je u pitanju period do 2012. godine, 2014. ako ćete i do 2016. godine kada je celu severnu pokrajinu srpsku vodila današnja opozicija? Najradije bi zaboravili. Danas ti isti ljudi, nažalost, planiraju da vode ovu zemlju iznova.

Dobro je da poredimo to sa politikama koje vodi današnji predsednik države i današnja Vlada i da izvedemo zaključak. Lako ćete dragi građani izvući zaključak iz svega što sam rekao ja i što su rekle moje kolege, lako ćete izvući zaključak da ćemo mi u danu za glasanje podržati ove sporazume, jer oni simbolički, osim toga što uređuju određene oblasti života znače i podršku politici razvoja Srbije i politici jačanja njenog međunarodnog ugleda na čijem čelu i na čijem vrhu svakako stoji današnji predsednik države.

Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Milimiru Vujadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD i potvrđivanje Ugovora o socijalnoj sigurnosti između Srbije i Kvebeka, dakle, tri veoma važna sporazuma koji su plod pregovora između Srbije i navedenih zemalja.

Cilj sporazuma sa Ruskom Federacijom podrazumeva olakšanje procedura prilikom izvoza iz Srbije, bolje izvozne šanse i prilike da naši izvoznici plasiraju svoje proizvode na tržište Ruske Federacije, što će svakako obezbediti veći profit našim proizvođačima i izvoznicima, pre svega voća, povrća, ali i proizvoda biljnog porekla.

Cilj Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD jeste uspostavljanje još snažnije saradnje u oblasti nauke i tehnologije i to je upravo dobar korak ka uspostavljanju snažnijih bilateralnih odnosa između Republike Srbije i SAD.

Cilj Srbije je svakako, da se odmah razumemo, punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali ćemo u skladu sa šest definisanih prioriteta državne politike, koju je definisao i proklamovao predsednik Aleksandar Vučić, nastaviti da vodimo jednu suverenu, slobodnu i nezavisnu politiku i da uspostavljamo još bolje odnose sa našim prijateljima i strateškim partnerima svuda u svetu. Tu, pre svega, mislim na Narodnu Republiku Kinu i na Rusku Federaciju, ali ćemo se truditi da u narednom periodu i u budućnosti da gradimo i da popravljamo odnose i sa SAD, jer smatram da je to važno i uspeli smo, upravo nakon Vašingtonskog sporazuma, da dovedemo u Srbiju Američku razvojnu korporaciju i da omogućimo građanima Srbije ono što zaista zaslužuju, a to je bolji životni standard i otvaranje novih radnih mesta.

Siguran sam da Američka razvojna korporacija ne bi dolazila u Srbiju da nisu sigurni u političku stabilnost i u ekonomsku stabilnost Republike Srbije.

Videli ste, dame i gospodo narodni poslanici, a videli su to i građani Republike Srbije, koliko je važno voditi jednu ozbiljnu i odgovornu spoljnu politiku i koliko je važno raditi na jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije i na istoku i na zapadu, što upravo i radi i čini SNS svakodnevno od 2012. godine.

Zahvaljujući upravo takvoj politici koju vodi SNS i zahvaljujući naporima predsednika Aleksandra Vučića, mi smo tokom 2019. godine imali najviše direktnih stranih investicija u odnosu na čitav region.

Podsetiću građane Srbije da je 2019. godine u Srbiju stiglo 3,6 milijardi evra direktnih stranih investicija i da smo pored globalne krize uspeli da i u 2020. godini održimo takav trend i da u Srbiju pristigne 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija.

Upravo je to jedan od razloga zašto smo uspeli da stopu nezaposlenosti u Srbiji svedemo ispod 10%, što je istorijski minimum i što je tri puta manje u odnosu na period do 2012. godine, kada su ovom zemljom upravljali ovi rasipnici iz Demokratske stranke i iz stranaka bivšeg režima.

Dakle, politika koju vodi SNS na najdirektniji način usredsređena je na svakog pojedinca i na svakog čoveka u Srbiji.

Kada govorimo o odnosima Srbije i Rusije, zahvalni smo na podršci koju imamo pred međunarodnim institucijama, što se tiče borbe za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, što se tiče borbe za očuvanje naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, ali i na ekonomskom planu dosta dobro sarađujemo. Moram da istaknem realizaciju važnih, pre svega infrastrukturnih projekata i tu hoću da istaknem izgradnju pruge između Novog Sada i Stare Pazove.

Isto tako, mislim da je dobra prilika da se istakne i realizacija izgradnje gasovoda kroz Srbiju, dakle, između Mađarke i Bugarske granice, kao i projekat koji će se realizovati, a to je Balkanski tok, čiji je deo Republika Srbija, jer je taj projekat važan za ekonomsku stabilnost, važan je i za energetsku bezbednost, ali je izuzetno važan i za nacionalnu bezbednost Republike Srbije. Samim tim, koristan je za sve građane naše zemlje.

Srbija ne krije i ne treba da krije da smo zahvalni i našim partnerima na međunarodnoj sceni zbog pomoći i podrške koju smo dobili tokom borbe protiv pandemije korona virusa, jer smo na taj način, upravo kroz vođenje ozbiljne i odgovorne spoljne politike, uspeli da obezbedimo sve što je bilo neophodno za građane Republike Srbije, za potrebe naše države, ali ne samo to, bili smo solidarni. Uspeli smo da pomognemo svima koji su imali potrebe da dobiju vakcine u regionu i pokazali smo ono što smo oduvek i bili, a to je da su Srbi jedan zaista solidaran i veliki narod.

E, sad, posle svega što sam rekao, zamislite, poštovani građani Republike Srbije da Srbijom upravljaju oni koji su ovom zemljom upravljali do 2012. godine i koji svakodnevno vode kampanju i protiv investicija koje dolaze iz Narodne Republike Kine, koji svakodnevno vode kampanju i protiv saradnje između Republike Srbije i Ruske Federacije, koji su vodili besomučnu kampanju protiv potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, samim tim i protiv investicija koje dolaze iz SAD.

Zamislite da oni upravljaju ovom zemljom, da li bi građani Bora i Smedereva danas imali posao? Da li bismo uspeli da obezbedimo dovoljan broj vakcina i sve što je bilo potrebno za potrebe naše države i naših građana?

Ne smem ni da zamislim šta bi sve bilo po pitanjima koji se odnose na važne državne i nacionalne interese Republike Srbije u međunarodnim institucijama. Siguran sam da od tih projekata koji su važni, pre svega, infrastrukturnih projekata ne bi bilo ništa, a pitanje je i da li bismo uspeli da smo vodili politiku kakvu su oni vodili do 2012. godine, da realizujemo priču o izgradnji fabrike za proizvodnju vakcina na Institutu „Torlak“, koja neće biti važna samo za građane Republike Srbije, već i za čitav region.

Nego, njih je uvek baš bilo briga i za „Torlak“ i za srpske državne i nacionalne interese. To je najbolje dokazao kroz svoje političko delovanje Vuk Jeremić, koji je postavio ono katastrofalno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i naneo nam najveću štetu po pitanju Kosova i Metohije, jer za vreme dok se on bavio politikom u Srbiji, uspostavljena je granica između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, težište pregovora iz UN o KiM je izmešteno na teren EU. To mene, iskren da budem, i ne čudi, jer je sve to rađeno za vreme predsedničkog mandata Borisa Tadića, koji je išao ponosno na hrvatsku radio-televiziju da govori kako uopšte nije ponosan na to što je predsednik Republike Srbije, jer to su ljudi, ta ekipa politikanata oko Đilasa, Jeremića i Tadića koja uopšte nema nikakvu ideologiju, a jedini interes im je novac.

Što se spoljne politike tiče, njih interesuje jedino pitanje Hong Konga, ali ne u političkom kontekstu, već u odnosu na to ko ima više uticaja u Hong Kongu, da li je to Dragan Đilas ili Vuk Jeremić, u odnosu na broj tajnih računa koje tamo poseduju, a gde se nalazi novac građana Republike Srbije.

Podsetiću građane Srbije da je Vuk Jeremić bio centralna politička figura koruptivnog skandala i to sa svojim partnerima Patrikom Hoom i Emiliom Lozojom i to u trenucima dok je obavljao izuzetno važnu funkciju u UN i na taj način je uspeo neverovatno da našteti ugledu Republike Srbije.

Podsetiću građane Srbije i na razgovor između Vuka Jeremića, kao ministra spoljnih poslova Republike Srbije sa Milanom Roćinom, ministrom spoljnih poslova Crne Gore. Ne mogu da citiram delove tog njihovog razgovora iz pristojnosti prema ovom visokom domu i prema građanima Republike Srbije. Ali, taj njihov telefonski razgovor najbolje ilustruje kakav je njihov odnos, odnosno kakav je odnos Vuka Jeremića prema Srbiji i prema srpskim nacionalnim interesima.

Nego, da ne trošim više reči na njih. Jednostavno, sve čega su se dotakli da je imalo veze sa srpskim nacionalnim interesima, sve su jednostavno uspeli da unište.

Za kraj, hoću samo da spomenem, u duhu današnje teme, da me izuzetno raduje dobra saradnja sa našim međunarodnim partnerima u vezi jačanja i opremanja naših oružanih snaga, u vezi jačanja kapaciteta i opremljenosti srpske vojske. Srbija je danas ekonomski snažna da možemo da jačamo i da opremamo srpsku vojsku.

Naše vazduhoplovne snage ojačane su novim avionima MiG-29, novim bespilotnim letelicama, dronovima, naše snage protivvazdušne odbrane ojačane su novim raketnim protivvazudšnim sistemima, pancir, i mislim da nema čoveka u Srbiji koji nije srećan i zadovoljan kada vidi snažnu i opremljenu srpsku vojsku, što su građani Srbije relativno skoro imali priliku da vide na vojnoj vežbi „Odgovor 21“.

Snažna srpska vojska u svakom slučaju biće garant mira i stabilnosti u regionu, ali i snažan faktor odvraćanja za svakoga ko bilo kada pomisli da može na bilo koji način da ugrozi srpske nacionalne interese.

Podsetiću građane Srbije da je snaženje srpske vojske započeto od 2012. godine kada na čelo Ministarstva odbrane dolazi predsednik Aleksandar Vučić, jer je taj čovek upravo radio sve suprotno od onoga što je radio Zdravko Ponoš, što je radio Dragan Šutanovac, a on su išli ka tome da sistemski potpuno unište i unize srpsku vojsku i to su radili u tri faze i došli su do kraja prve faze.

Ja ću takođe da podsetim građane Srbije da te 2012. godine, na kraju te njihove prve faze, Srbija nije imala i srpska vojska nije imala jedan avion koji je mogao da poleti. U drugoj fazi iz budžeta građani Republike Srbije i država Srbija bi morali da izdvoje ogromna sredstva i da omogućimo da neko drugi čuva nebo i štiti nebo iznad Srbije. To bi verovatno bila neka članica NATO saveza, a onda bi u trećoj fazi krenuli u kampanju da se obraćaju građanima Srbije i da govore kako ta sredstva mogu da se utroše na mnogo pametniji način, ali da je neophodno da Srbija ponizno pristupi NATO savezu.

Zato su im građani zbog takve izdajničke politike 2012. godine konačno rekli dosta i tek od 2012. godine, sa dolaskom na vlast Aleksandra Vučića i SNS, Srbija kreće da vodi nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku. Krećemo da jačamo našu vojsku i danas Srbija ima svoje snage i danas Srbija suvereno štiti nebo iznad Srbije i nikome ništa ne dugujemo i nikome ništa ne moramo da plaćamo.

Najbolji smo i nastavićemo da jačamo naše kapaciteta i u oblasti zdravstva, nastavićemo da jačamo našu ekonomiju i najbolji smo i upravo iz tog razloga smo najbolji u procesu i u postupku vakcinacije i kolektivne imunizacije naših građana, zato smo najbolji danas u Evropi što se tiče ekonomskog rasta i nastavićemo, siguran sam, pogotovo mi iz SNS da jačamo, u punom smislu te reči, kapacitete srpske države.

Zato ću za kraj samo da kažem da ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama i koleginicama iz SNS, iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati predloge zakona i sporazume koji su danas na dnevnom redu, jer smatram da su korisni za građane Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Milošu Terziću.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospođo ministarko Tepavčević, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, gospodin Ružić, koji momentalno ne, a i vi saradniče njegov, dozvolite na početku da izrazim veliko zadovoljstvo saradnjom Odbora za prosvetu, nauku i kulturu sa Ministarstvom prosvete, kulture i tehnološkog razvoja, ne samo na području vaspitanja i obrazovanja, nego i nauke zahvaljujući državnom sekretaru gospođi Dukić Mijatović.

Isto tako, gospođo ministarko Tepavčević, prenesite kriznom štabu zahvalnost poslanika za sve ono što je krizni štab učinio u pogledu zdravlja naših građana, ne samo u našoj zemlji, nego i u okruženju i nadam se da će u budućnosti isto tako se nastaviti na lečenju naših građana.

Dozvolite da pređem na ove sporazume. Ovaj sporazum, kada je u pitanju sa Rusijom, mogu da kažem da je u obostranom interesu dve bratske i prijateljske zemlje, kako Rusije tako i Srbije.

Dozvolite da kažem kako je došlo do ovih sporazuma i da se osvrnem malo na istorijski razvoj prijateljskih odnosa između Rusije i Srbije s jedne strane, a s druge strane između SAD i naše zemlje.

To prijateljstvo građana sa Rusijom građeno vekovima u kulturnom, istorijskom, duhovnom i antifašističkim vezama. Rusi nastanjeni u Srbiji, kako arhitekti, naučnici raznih struka bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetan trag, dajući veliki doprinos razvoju nauke, univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, pa i stripa i na drugim područjima, kao nauke, tako i društva.

Dozvolite da kažem da je kralj Aleksandar Karađorđević smatran jednim od velikih prijatelja Rusa. Upravo je uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave otvoren 1933. Ruski dom u Beogradu. To je najstariji kulturni centar u Beogradu. Poštovani narodni poslanici, ovo je veoma važno što ću sada da kažem i da napomenem. U svetu postoji preko 60 ruskih domova, ali je samo beogradski Ruski dom namenjen druženju Rusa i Srba.

Neke najlepše zgrade i kuće, da ih ne nabrajam, u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti. Do 1925. godine u Kraljevini SHS funkcionisalo je 17 ruskih škola.

Srbi i Rusi, kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. To posebno podvlačim. Naprotiv, mnogi Srbi, prateći putokaz pravoslavne vere, bežali su od unijaćenja i u 18. veku naselili dve oblasti u Carskoj Rusiji – Novoserbija i Slavenoserbiju.

Nadalje, Rusija je bila jedini, jedini spoljnopolitički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine za vreme Prvog srpskog ustanka.

Naš srpski, a crnogorski Petar II Petrović NJegoš upućen u amanet Svetog Petra Cetinjskog, mol se Bogu i drž se Rusije, je 6. marta gospodnje 1833. godine u Sankt Peterburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i Brda.

Poštovani narodni poslanici, dan nakon austrijskog ultimatuma, 24. jula 1914. godine srpski kralj Aleksandar Karađorđević tražio je savet od ruskog cara Nikolaja II Romanova, a on mu je poslao čuveni odgovor, citiram: „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“, završen citat.

Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu bila je nemerljiva. Preko 26 miliona Rusa dalo je živote za oslobođenje od fašizma, a koji su svoje živote ugradili u temelje slobode. Za slobodu Beograda, kako znate, Rusija je dala preko hiljadu života. Srbi i Rusi su narod istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma, skoro istog jezika, i to nas dodatno povezuje i učvršćuje.

Poštovani narodni poslanici, veliki Dositej Obradović bio je izvor pokušaja da se pokrene duhovni život u jednom srednjeevropskom, prozapadnom pravcu. Dositej je zapadnjak, kako znate, govorio je više zapadnih jezika, divio se Engleskoj kulturi. Dositej je tvrdio da su Engleskinje najbolje žene na svetu, ali čim je prešao u Srbiju, nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je bio kako znate sklon Austriji, kazao je, citiram: „Karađorđe, okreni se Rusiji“, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici, ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo svet bi potamneo, ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika, svet bi ogluveo, ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost, svet bi zanemeo.

Poštovani narodni poslanici, idemo sad drugu stranu medalje. I Srbi su dali ogroman doprinos ruskoj državi, posebno naglašavam Srbi su udarali temelje modernoj ruskoj državi. Kad to kažem, daću tri primera.

Prvo, Sava Vladislavić Raguzinski, kako znate, bio je sekretar ruskog cara Petra Velikog i ambasador Rusije u Kini i udario je granicu između Kineza i Rusa i niko je kasnije nije korigovao, čini mi se, tek za vreme Putina nešto su je malo korigovali i time je udarao temelje ruskoj državi modernoj, naravno.

General grof Mihajlo Miloradović osnovao je Rusku obaveštajnu službu i bio najzaslužniji u odbrani Moskve od Napoleona 1812. godine. Od 30 generala u odbrani Moskve, 10 generala su bili Srbi u Borodinskoj bici i upravo general Miloradović je spasio Moskvu od Napoleona i time udarao temelje modernoj ruskoj državi.

Treći primer, ima ih više ali dozvolite samo još jedan, i Srbin, Hercegovac, kao i ova dvojica, Marko Vojinović bio je osnivač i prvi general ruske crnomorske flote, verovali ili ne ali to je istina, i time udarao temelje savremene ruske države.

Tu saradnju, poštovani narodni poslanici, unapredio je i doveo do najvišeg nivoa danas predsednik Aleksandar Vučić i Vladimir Vladimirovič Putin u svim oblastima društvenog i privrednog života.

Ja ću biti, kao što znate, vrlo konkretan pa ću dati primere.

Predsednik Aleksandar Vučić je uspeo da vrati 166. list Miroslavljevog jevanđelja nakon 175 godina. Je li tačno, narodni poslanici? Dabome da je tačno.

Drugo, zahvaljujući naporima našeg predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina Rusi su pridoneli izgradnji hrama, uveliko pridoneli izgradnji hrama Sv. Save na Vračaru, najvećem pravoslavnom spomeniku na svetu. Je li tako, poštovani građani Republike Srbije? Dabome da je tako.

Idemo dalje, Rus, Rukavišnjikov je autor spomenika Stefanu Nemanji tvorcu srednjevekovne srpske države. Je li tako narodni poslanici? Dabome da je tako.

Ovo mi je posebno drago da slušaju naši politički protivnici, pogotovo deo univerzitetskih profesora koji nas svakodnevno kritikuju bez ikakvog razloga ovih dana a ja ih sad pitam, neka odgovore na ova pitanja.

Idemo dalje, Srbi zahvaljujući naporima predsednika Vučića nisu uveli sankcije Rusiji. Je li tačno poštovani narodni poslanici? Dabome da je tačno.

Idemo dalje, Rusi su sprečili u Savetu bezbednosti UN, zahvaljujući našem predsedniku i saradnji sa Rusima, da se Srbi proglase za genocidan narod. Je li tačno da su sprečili? Dabome da je tačno.

Idemo dalje, Rusi su sprečili da Kosovo bude članica Unesko-a, zahvaljujući saradnji našeg predsednika i predsednika Rusije, Vladimira Vladimiroviča Putina.

Uvaženi narodni poslanici imam ja mnogo još primera, ali zbog vremena, dozvolite da pređem na saradnju između Srbije i SAD.

U odnosima Srbije i Amerike bilo je svetlih trenutaka, ali je bilo i određenih padova. Iz naših odnosa sa Amerikom trebamo isticati pozitivne primere iz naše zajedničke istorije, jer ćemo na taj način prevazići pogrešne percepcije koje su kreirane poslednjih godina 20. veka, ne samo kreirane, nego nažalost i činjene neke.

Veliki doprinos saradnje dveju zemalja dale su dva srpska, a svetska naučnika, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, o kojima ja neću govoriti jer je kolega Rističević šire o tome govorio na početku današnjeg dana.

Koliko su se poštovale pokazuje i podatak da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući vijorila i srpska zastava. Taj datum treba obeležavati kako u Vašingtonu, tako i u Beogradu svake godine, ja verujem da ćemo vrlo brzo naći zajednički jezik sa Amerikancima i da ćemo to u budućnosti činiti.

Naši odnosi za vreme Kraljevine Srbije tokom Prvog svetskog rata bili su prijateljski, kako znate, i bili su saveznički. SAD bile su prve od vodećih sila koje su podržale ideju stvaranja jugoslovenske države, ali, podvlačim ali, dame i gospodo, bile su među prvima koje su razbile tu Jugoslaviju, SAD.

Poštovani narodni poslanici, Srbija je u pogledu aktuelnih odnosa opredeljena da se o otvorenim pitanjima pristupa na diplomatski i konstruktivan način, vodeći računa o široj stabilnosti ne samo regiona, nego i Evrope.

Srbija je spremna za jačanje bilateralnih odnosa sa SAD, što dokazuje se poslednjih meseci i godina, jer jedino ovakav pristup dovešće do toga da saradnja ima pozitivnu dinamiku. Ja sam uveren da će ta dinamika biti u uzlaznoj liniji.

SAD daju podršku Srbiji u ostvarivanju punopravnog članstva u EU i tu zaista se trebamo zahvaliti na tom gestu. Amerika ima izuzetnu priliku da prevaziđe negativni odnos prema Srbiji koji je pokazala krajem 20. veka kako bi naši odnosi bili podignuti na zavidan nivo. Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem znatno unapređuje te odnose, a uveren sam da će ti odnosi u budućnosti sa novom administracijom biti bolji.

Poštovani narodni poslanici, na kraju, dozvolite da ipak ovo kažem. Evo, juče se ponovo oglasio kandidat za predsednika države, kako to kažu, Dragan Đilas, u narodu znani kao „Điki mafija“. Ovakav kakav je Đilas, zlo i prevarant, naroda i države, da se nikada više ne ponovi Srbiji, a govorili smo ovih dana kakav je on zlo kako za naciju, tako i za državu u celini.

Dozvolite da kažem da je Verica Barać u potpunosti raskrinkala spregu kriminala, korupcije, izvršne vlasti, sudske vlasti, tajkuna, tajnih službi i tokova novca za vreme Đilasovog režima, kao i način na koji je Dragan Đilas kao gradonačelnik Beograda sticao bogatstvo, nameštenim državnim tenderima za privatne firme svojih partijskih drugova i svojih lično.

Zaista prozivam Tužilaštvo Republike Srbije da uzme konačno da počne raditi svoj posao.

Verica Barać je govorila o kontroli medija koju je vršio Đilas i Jeremić. Kako znate, Barać je preminula, nažalost 2012. godine, ali ostali su snimci koji su i danas aktuelni koji ukazuju na tokove prljavog novca kojim su se Đilas i njegovi saradnici obogatili na račun građana Republike Srbije.

Snimci su jednostavno nestajali, verovali ili ne jedan za drugim, kako bi se sve to zataškalo.

Verica Barać je rekla, citiram njene reči - ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima, ovo je tačno za Đilasa i Šafera, rekla je Verica Barać, to je bezobrazluk i cinizam, stalno posluje sa budžetom, toliko su sposobni na tržištu da stalno posluju sa budžetom, završen citat.

Da li vam uvaženi narodni poslanici sada jasno otkuda Đilasu 619 miliona i vama poštovani građani Republike Srbije? Ponovo prozivam tužilaštvo da konačno se počne baviti svojim poslom.

Verica Barać je govorila kako su mediji u Srbiji bili zarobljeni preko Dragana Đilasa, a on danas govori, nama prigovara da su zarobljeni mediji. On je to radio. Evo ja ću citirati pokojnu Vericu Barać. Ona kaže - oni rade, Đilas i Šafer i njegovi saradnici Jeremić i Tadić, što je kontrola medija u Srbiji, Đilas i Šafer, kupuju minute unapred, to gospodin Rističević govori ovde svakodnevno u Skupštini, to rade i danas, plaćaju avansno i time jako utiču na medije, vršili su kontrolu dnevnih novina kupovinom prostora u medijima i cenzuru novina, završen citat.

Ko to poštovani građani vrši cenzuru? I danas su mediji pod njegovom kontrolom gori nego za vreme Gebelsa.

Evo kako je, poštovani građani, videli ste izgledalo novinarstvo za vreme Dragana Đilasa, u narodu znanom kao Điki mafija. Bilo, a ne ponovilo se. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas su pred nama tri zakona o potvrđivanju sporazuma. Jedan Predlog sporazuma je sa SAD. On je o naučno-tehnološkoj saradnji. Drugi je sa Vladom Kvebeka o socijalnoj sigurnosti, a treći je sa Ruskom Federacijom u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Ugovor sa Vladom Kvebeka je od značaja za državljane Republike Srbije koji žive i rade u kanadskoj pokrajini Kvebek s obzirom na to da Kvebek ima poseban penzijski plan koji se razlikuje od kanadskog. Potvrđivanje ovog sporazuma je važno jer će se time građanima Republike Srbije koji žive u Kvebeku omogućiti da ostvare svoja prava iz oblasti i penzijskog i invalidskog osiguranja, ali i s druge strane je važno za Republiku Srbiju, s obzirom na to da on doprinosi i daljem razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje u svim oblastima.

Kada pričamo o saradnji i prijateljskim odnosima Srbije, važno je napomenuti da ovo nisu prvi sporazumi o kojima ovde pričamo i koje potvrđujemo. Kao što vidimo i kao što smo bili svedoci više puta da vidimo, Srbija danas ima prijatelje svuda u svetu i sarađujemo i sa jedne strane istokom i sa zapadom. Upravo zbog ovakvog mudrog načina vođenja spoljne politike Aleksandra Vučića mi smo i uspeli da u ovom periodu koji je specifičan zbog korona virusa budemo uspešni.

Ova globalna situacija koja je izazvana pandemijom korona virusa utiče na apsolutno sve. Republika Srbija je od samog početka pokazala da se bori sa jedne strane za živote građana Republike Srbije, ali s druge strane za likvidnost privrednih subjekata. To je jedna kontinuirana borba koju mi nastavljamo i danas. Mi čuvamo živote, ekonomiju i privredu, ali ne smemo da zaboravimo da je ovo borba koju mi vodimo na dva fronta. S jedne strane je borba na ekonomskom planu, a s druge strane je borba na zdravstvenom planu.

Kada je u pitanju zdravstvena borba važno je napomenuti da smo u prethodnom periodu uložili ogroman napor da obezbedimo upravo ono što nema cenu, a to je zdravlje. Zato i postoje nikada veća ulaganja u ceo zdravstveni sistem, u zdravstvenu strukturu i zdravstveni sektor generalno. Otvorili smo dve kovid bolnice. Jedna kovid bolnica je u Batajnici, druga u Kruševcu i treba podsetiti da je za treću bolnicu postavljen kamen temeljac u Novom Sadu, a završetak radova se očekuje negde najkasnije do 1. septembra. Sa 600 ležajeva ova bolnica će imati veliki značaj, ne samo za Novosađane, već i za sve građane Republike Srbije koji žive u tom delu Republike Srbije.

Naravno izgradnja kovid bolnica nisu važne samo za ovaj period, za period kada traje korona virus, već su važne i kada se pandemija završi, odnosno biće od značaja i posle.

Važno je pomenuti da je otvoren pogon za pravljenje vakcina na Torlaku, a naš dugoročni cilj, kao što je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio jeste da od Torlaka napravimo jednu od najboljih fabrika u Evropi. To što ćemo da imamo i naše vakcine značiće i dodatno će unaprediti i proces vakcinacije u Srbiji, a upravo od brzine vakcinacije i uspešnosti vakcinacije zavisi i brzina ekonomskog oporavka, ali i napretka Republike Srbije.

Mi smo uvideli značaj ulaganja u zdravstvo. Bili smo sa jedne strane dovoljno i ekonomski i finansijski sposobni da sve to sprovedemo. Sada sam podsetio samo na neke od investicija u zdravstvu u periodu trajanja korona virusa, ali mi ne smemo da zaboravimo na one i ona ona ulaganja koja su bila u onom prethodnom periodu. Ministar Siniša Mali je u jednom od svojih prethodnih izlaganja rekao da je 2019. godine ulaganja u zdravstvo su bila 289 milijardi dinara, a 2021. godine, ove godine, ulaganja su u zdravstvo 417,7 milijardi dinara. To je za nekih oko milijardu evra više nego 2019. godine.

Šta nam ovo govori? Govori da je Vlada Republike Srbije i ranije značajno ulagala u zdravstvo. Međutim, prepoznala je taj značaj dodatnog ulaganja u zdravstvo i sada i sada je uložila tih nekih milijardu evra više.

Jasno je da korona virus ne zna za granice i zato mi ne smemo da gledamo na granice kada je u pitanju pandemija. Mi smo pokazali dobrosusedski odnos. Svi se sećamo da je predsednik Aleksandar Vučić u ime svih nas donirao, odnosno poklonio vakcine našim komšijama. Ujedno smo i otvorili granice za vakcinacije ljudi iz regiona. Mi smo svesni da ukoliko se ceo region razvija i ukoliko ceo region napreduje da će i Srbija samim tim jače i bolje napredovati. Zato je važno da se kao region, a ne samo kao Srbija svi zajedno izborimo sa pandemijom.

Smatram da je važno zbog građana Republike Srbije da podsetim na naše napore u ovom periodu da pomognemo. Građani Republike Srbije su videli i vide da Srbija misli na njih kada je teško, a i osećaju da je Srbija država u kojoj žive država koja je jaka i stabilna.

Neizvesnost koja vlada u celom svetu stvara nove ekonomske i finansijske izazove i razumemo da je neophodan nastavak mera podrške, a upravo taj nastavak mera omogućava ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica pandemije i povećava likvidnost privredih subjekata, što smo pomenuli kao jedan od delova te ekonomske borbe.

Ovim se sprečava i zatvaranje fabrika, ali i masovni otkazi, kao što je slučaj negde u svetu, ali i sa druge strane ovim se pripremamo za onaj život posle korone. Ono što je važno pomenuti jeste da građani Republike Srbije danas imaju mogućnost da se prijave za onih 30 plus 30 evra pomoći od države. Prvo su mogli da se prijave preko portala eUprave. Međutim, baš od danas mogu da se prijave i putem kol centra, s obzirom na to da je rad kol centra počeo da radi danas.

Treba istaći radi građana Republike Srbije da je predsednik Aleksandar Vučić jutros najavio i jednu dodatnu pomoć građanima, a to je pomoć u iznosu od tri hiljade dinara svim građanima koji imaju više od 16 godina i koji se vakcinišu do 31. maja. Predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije savesno i odgovorno vode računa o građanima Republike Srbije, o privredi, o zdravstvu. Rade na ublažavanju negativnih posledica korona virusa i olakšavanju poslovnog funkcionisanja u ovom specifičnom okruženju.

Srbija je pokazala da može da se izbori da bude jedna od najboljih zemalja kada je u pitanju borba protiv korone. Mi želimo uspešnu Srbiju, Srbiju koja je pobednik, koja će biti vodeća u Evropi i kada se završi pandemija.

U danu za glasanje ću podržati sve predloge zakona, predloge zakona o potvrđivanju sporazuma i ovog jednog ugovora i pozivam sve koleginice i kolege narodne poslanike iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu da urade isto, jer se potvrđivanjem ovih zakona i sporazuma unapređuje međunarodna saradnja, a samim tim i Srbija napreduje. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vuku Mirčetiću.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća gospođo Kovač.

Gospođo ministar, predstavnik ministarstva, nadam se da je Ministarstvo prosvete obzirom da želim da uputim određene sugestije prosveti, ministar je opravdano odsutan, ali pretpostavljam da ćete mu to preneti.

Pre nego što pređem na sporazume za koje smatram da su od velike važnosti i značaja, maločas je uvaženi prof. dr Atlagić govorio o jednoj temi o kojoj sam ja govorio još tokom prve faze međustranačkog dijaloga.

Dakle, u potpunosti poštujem ovo njihovo pravilo „chatham house“ ne govorim o onome što se dešavalo na početku druge faze međustranačkog dijaloga, ali gospodine Atlagiću, znate, kada smo govorili tokom prve faze međustranačkog dijaloga sa predstavnicima Evropskog parlamenta i kada su pomenuli slobodu medija ja sam postavio pitanje predstavnicima Evropskog parlamenta - kako to da se danas odjednom bavite slobodom medija, a niste to iskoristili 2011. godine kada ste imali izveštaj Barać, koji je bio toliko transparentan, koji je bio toliko vidljiv i u potpunosti išao u onom pravcu o kojem ste vi govorili, a to je pritisak na medije i jednoumlje u Srbiji? Dakle, jedan medijski mrak.

Odgovor na to pitanje je bio da tada nisu bili izvestioci Evropskog parlamenta, a ja sam ih pitao - jeste li bili evropski parlamentarci, jel vam značilo to tada? Ako vam danas kao evropskim parlamentarcima znače izborni uslovi u Srbiji, kako vam tada nisu značili? Kako se baš danas setiste slobode medija? Kako se baš danas setiste funkcionerske kampanje, a do 2012. godine niste pominjali tu istu funkcionersku kampanju?

Ali, znate ima tu još nešto interesantno kada govorimo o izveštaju Verice Barać. To je pitanje na koje ja očekujem da ćemo vrlo brzo dobiti odgovor. Taj izveštaj nije potpisala samo Verica Barać koliko je meni poznato iz nekih nezvaničnih izvora. Voleo bih da mi, narodni predstavnici, odnosno predstavnici građana dobijemo odgovor na pitanje ko je sve potpisao izveštaj Verice Barać? Bilo bi vrlo interesantno da vidimo imena koja su potpisala izveštaj koji stoje iza tog izveštaja?

Inače, ja sam potpuno ubeđen da se Srbija neće vratiti u tu najgoru moguću prošlost kada govorimo o slobodi medija, jer sloboda govora, sloboda izražavanja i sloboda mišljenja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kako Srbija danas jeste, a na ovaj način, ne znam da li ste čitali portale, pre nekoliko sati izašao je tekst, kao nezvanično se saznaje šta su predstavnici opozicije, jednog dela opozicije, samozvane opozicije razgovarali sa evropskom parlamentarcima, pa opet naravno mediji, pa opet naravno REM, pa opet naravno smeniće urednike RTS. Smenite urednike RTS, pa kojeg urednika RTS je postavila ova vladajuća koalicija? Apsolutno nijedna.

Bilo bi vrlo interesantno da dobijemo odgovor na ta konkretna pitanja da bi mogli kasnije da razvijemo priču i da vidimo zbog čega se neko i zašto se neko nije bavio tim pitanjem 2011. godine, a interesantno im je da se bave 2021. godine. Naravno, da je jasno zašto se danas bave, zbog pritiska i zato što im smeta samo jedan čovek, a to je predsednik Srbije, predsednik SNS Aleksandar Vučić i važno je izvršiti pritisak pred predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore.

Ali, zaboravljaju jedno. Ta kvazi opozicija zaboravlja jedno, neće za tog Đilasa i ne znam tu njegovu družinu, glasati evropski parlamentarci, nego će glasati građani Srbije, a čini mi se da oni odavno nisu shvatili da su pluskvamperfekat političke scene Srbije i da su im to građani Srbije odavno poručili.

Sad, izvinite gospođo Kovač što sam zanemario temu, ne umanjujući naravno važnost i značaj, želim da govorim o dva sporazuma. Sporazum najpre sa Ruskom Federacijom, a zatim i sporazum sa SAD.

Na samom početku želim da kažem da Srbija pridaje ogromnu važnost i značaj u odnosima sa Ruskom Federacijom. Mi imamo odlične bilateralne odnose na svim poljima, odnose strateškog partnerstva, tradicionalno prijateljstvo naša dva naroda. Jednostavno rečeno, naše odnose možemo definisati kao istinske, bratske, pune poštovanja i svestrane podrške i saradnje.

Takođe, imamo dobre bilateralne odnose kada govorimo o odnosima Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije, jer podsetiću vas da je Narodna skupština Republike Srbije najviši oblik bilateralne saradnje je upravo ostvarila kroz saradnju sa Državnom Dumom Federalne skupštine Ruske Federacije kroz Komisiju za saradnju i takav isti odnos ima sa Narodnom Republikom Kinom. To su jedinstvena dva slučaja.

Sa druge strane, ako bi govorili o grupama prijateljstava recimo, ako polazimo od toga da je parlament Narodna skupština Republike Srbije, ispravio bi me sada sigurno uvaženi profesor Stojmirović, ako Narodna skupština Republike Srbije jeste glas naroda, onda smo mi predstavnici građana, a ako su najmnogobrojnije poslaničke grupe prijateljstava sa Rusijom i sa Kinom, onda vam je potpuno jasan odnos građana prema Ruskoj Federaciji i prema Kini, ne umanjujući naravno nikako značaj odnosa sa SAD i o tome ću posebno govoriti.

Naravno da smo veoma zahvalni na principijelnoj podršci Rusije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije. Dakle, Ruska Federacija ima principijelan stav kada je reč o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način poštuje, ispravite me profesore ako grešim, ali univerzalne principe međunarodnog prava.

Takođe, zahvalni smo što Rusija ni jednog trenutka nije rekla da je protiv evropskog puta Srbije, već da podržava Srbiju na evropskom putu i da kada je reč o KiM podržava svako kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dođe kroz dijalog, kroz razgovor, poštujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

Sa druge strane, takođe zahvalni smo Ruskoj Federaciji na tome što je na bilateralnom planu onemogućila da samoproklamovana država Kosovo postane deo međunarodnih organizacija. Na taj način Ruska Federacija po ko zna koji put pokazuje da je i graditelj, ali i da na najbolji način brani jedan pravedniji međunarodni poredak zasnovan upravo na međunarodnom pravu, zasnovan upravo na ciljevima i pojmovima koji su definisani u povelji UN. Dakle, što se tiče toga velika zahvalnost Ruskoj Federaciji. Sporazum o kojem danas govorimo je svakako još jedan korak napred u unapređenju ovih bilateralnih odnosa.

Raduje to što spoljno-trgovinska razmena beleži rast poslednjih nekoliko godina, ali još uvek ima prostora naravno da se ekonomski odnosi i razmene unaprede. Zaštita bilja je deo poljoprivredne proizvodnje koji čini značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda, a samim tim utiče i na trgovinsku razmenu.

Od početnog stanja reprodukcionog materijala zavisi dalja proizvodnja, ali je takođe važno i sprečiti mogućnost prenošenja štetnih organizama. Važna mera u ovom pravcu može da bude biljni karantin, koji postoji u svim zemljama sveta. Ova mera podrazumeva izolovanje biljaka od sadnog materijala u određenom vremenskom periodu, prilikom uvoza ili izvoza. Osnovni razlog za uvođenje biljnog karantina je pre svega odbrana poljoprivrednog potencijala i proizvodnja naše zemlje. Unošenje samo jednog zaraženog biljnog organizma može da uzrokuje, kako kažu, velike posledice u pogledu celokupne poljoprivredne proizvodnje.

Koliko je poljoprivredna proizvodnja jedne države važna pokazao je upravo period kovida, pokazao je period od marta meseca. Mnogo puta sam do sada rekao, ponoviću i danas, onda kada je najteže vi možete da se oslonite definitivno samo na dve stvari, a to su sopstveni izvori, kada kažem sopstveni izvori i sopstveni resursi pre svega mislim na poljoprivedu, jer poljoprivreda je prehranila Srbiju onda kada je bilo najteže, i druga stvar na koju možete da se oslonite to su tradicionalno prijateljski odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Dakle, u potpunosti podržavamo ovaj sporazum sa Ruskom Federacijom.

Drugi sporazum, kada je reč o SAD, želim najpre da kažem da mi želimo i očekujemo pre svega političko približavanje, unapređenje dijaloga na visokom političkom nivou. Ne želim da merim danas kakvo je pismo za Sretenje napisao Bajden, kakvo je pismo napisao Tramp, mislim da imamo mnogo razloga da poštujemo Vašingtonski sporazum, jer potvrđujemo svoj kredibilitet na međunarodnoj sceni, kao država koja je pouzdan, siguran i stabilan partner i koja ispunjava obaveze. Mislim da je važan Sporazum koji su potpisali ambasador Godfri i ministar finansija, jer to potvrđuje da se Sporazum iz Vašingtona sprovodi, da SAD ima poverenje u Srbiju i to je veliki signal za investitore. Ono što je izuzetno važno jeste da se te garantne šeme odrade što pre jer se tiču mikro, malih i srednjih preduzeća. Dakle, mislim da treba nastaviti, naravno, saradnju sa SAD, pokušavati da se politički približimo, ponavljam, pokušavati da unapredimo dijalog na visokom nivou.

Što se tiče konkretno sporazuma o kojem danas govorimo, tiče se, dakle, toga ko ima pravo na ono što se desi tokom akademske razmene, pruža prostor za tehnološki razvoj u Srbiji, bez obzira što se program dešava u Americi, bez obzira što će patent biti registrovan tamo, imaćemo pravo na uvid u patent.

Ono što sam želeo da predložim, a nadam se da ćete to preneti ministru prosvete, tehnološkog razvoja i obrazovanja, smatram prosto da programski akademske razmene su dobre. Šaljemo naše ljude na usavršavanje, a po američkom viznom sistemu oni imaju obavezu da se vraćaju u Srbiju nakon dve godine da koriste stečena znanja.

Treba apelovati, i apelujemo, na one koji su učesnici akademske razmene da povežu institucije iz kojih dolaze iz naše zemlje sa institucijama u kojima su bili u SAD. Mi kao mali treba da koristimo prilike da usavršavamo naše ljude i treba da koristimo te ideje koje donesu za pospešivanje akademskog okruženja u kreativnom smislu u našoj zemlji, dugoročno razmišljati o dovođenju velikih obrazovnih institucija za nas, odnosno iz SAD kod nas. Tražiti da SAD u toj saradnji dovode svoje stručnjake kao, recimo, gostujuće predavače, uključujući naše naučne institute u američke naučne i tehnološke programe. Možda nemamo skupu i modernu opremu, ali svakako stručan, obrazovan i osposobljen kadar imamo. Država mi smatramo da bi trebalo da osmisli program, da investira u obrazovanje, ljude sa dugoročnim ciljem.

Evo jedan konkretan predlog za ministra prosvete. Zahvaljujući, recimo, predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, moram kao lokal-patriota to da iskoristim, zapadna Srbija neće ostati slepo crevo. Reći ću zašto pravim ovu digresiju. Zapadna Srbija neće ostati slepo crevo, već će imati svoj priključak na auto-put i to je nešto što je neophodno za investitore, jer koji strani investitor će doći u Valjevo ili bilo koji drugi grad zapadne Srbije ako nema priključak na auto-put? U Valjevo će vrlo brzo doći dva značajna investitora. Dakle, suština je u tome da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Govori se o zaduživanju, to je tačno, ali zadužuje se ne da bi se isplaćivale plate i penzije, ovde govorimo o zaduživanju za budućnost i to će se svakako vratiti.

E sada, vraćam se na obrazovanje. Mislim da je obrazovanje budućnost, odnosno ubeđen sam, obrazovanje je budućnost. U tom smislu, svi govore, gospodine, o decentralizaciji. Mislim da, pored onoga što je učinjeno na polju decentralizacije, vi imate pravu priliku i šansu, ja znam da ministar Ružić ne gleda kada će se i da li će se završiti mandat, već pokušava da uradi najbolje moguće. Dakle, vi imate priliku i šansu da napravite još jedan iskorak kada je reč o decentralizaciji konkretno obrazovanja. Evo, reći ću vam na koji način.

Grupa lokal-patriota i ljudi koji dolaze iz Valjeva, igrom slučaja iz poznajem, ponavljam, Valjevo, jer rodom sam iz Valjeva, Valjevo ima komparativnu prednost, jer ima Istraživačku stanicu "Petnica". Dakle, grupa ljudi od struke i zvanja će predložiti da se pokuša napraviti univerzitet zapadne Srbije. Mislim da je to mnogostruko važno za zapadnu Srbiju, za sve gradove i za sve opštine zapadne Srbije. Znate, Beograd je nekada mnogo daleko LJuboviji, Beograd je mnogo daleko Bogatiću ili Malom Zvorniku, iz kojeg upravo dolazim, ali nisu ostali gradovi.

Znamo mi da je proces akreditacije težak, sve je nama jasno, ali uz podršku Ministarstva, uz podršku obrazovanih i stručnih ljudi, kojih ima na teritoriji zapadne Srbije, uz dobru volju lokalne samouprave, kada je reč o infrastrukturi, to državu može mnogo malo da košta, a mnogo više novca da ostane upravo na ovom području.

Pogledao sam neka istraživanja koja su radili ti isti ljudi, dakle, šta je to što mlade ljude u ovom trenutku na teritoriji zapadne Srbije interesuje, kada je konkretno reč o osnovnim akademskim studijama. Obzirom da je zapadna Srbija uglavnom poljoprivredni kraj, naravno da je broj jedan poljoprivreda. Potpuno je logično, jer Valjevo ima jednu, recimo, od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji i logično je da nakon te kvalitetne poljoprivredne škole nastave studiranje na poljoprivrednom fakultetu, koji bi, recimo, bio u Valjevu. Druga po interesovanju je farmacija, treća je ekologija. Ponavljam, imamo komparativnu prednost, uz dužno poštovanje svih ostalih opština i gradova, jer imamo Istraživačku stanicu "Petnica", a nemamo apsolutno ništa protiv univerzitet zapadne Srbije, ne moraju sva tri fakulteta biti u Valjevu, već mogu biti u različitim gradovima. Ali evo, vrlo brzo ćete dobiti, ja sam potpuno ubeđen, kvalitetnu inicijativu i molim vas da o tome razmislite.

Naučno-tehnološki parkovi su sjajna stvar. Onog trenutka kada gospodin Ružić bude posetio Valjevo, a ja se nadam da će to biti naredne nedelje, a ima razloga da to učini, jer smo veoma zahvalni na opremanju IT učionica jedne od osnovnih škola u Valjevu, veoma smo zahvalni za ono što je urađeno za Visoku strukovnu školu, jer su stvoreni uslovi da Visoka strukovna škola, državna škola, može da funkcioniše i da radi. Dakle, dobićete jedan projekat koji će takođe, ubeđen sam, biti kvalitetan, razmislite i o tome, ali vas molim da pokušate da razmislite o decentralizaciji obrazovanja u kontekstu u kojem sam govorio. Znam ja da to ne može u ovom mandatu, ali je važno napraviti prvi korak, neka to bude i za tri, i za četiri, i za pet godina, ali verujte, to je u interesu zapadne Srbije i to je u interesu svakog deteta koje će za tri ili četiri godine završiti srednju školu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.