Zahvaljujem uvažena predsedavajuća gospođo Kovač.
Gospođo ministar, predstavnik ministarstva, nadam se da je Ministarstvo prosvete obzirom da želim da uputim određene sugestije prosveti, ministar je opravdano odsutan, ali pretpostavljam da ćete mu to preneti.
Pre nego što pređem na sporazume za koje smatram da su od velike važnosti i značaja, maločas je uvaženi prof. dr Atlagić govorio o jednoj temi o kojoj sam ja govorio još tokom prve faze međustranačkog dijaloga.
Dakle, u potpunosti poštujem ovo njihovo pravilo „chatham house“ ne govorim o onome što se dešavalo na početku druge faze međustranačkog dijaloga, ali gospodine Atlagiću, znate, kada smo govorili tokom prve faze međustranačkog dijaloga sa predstavnicima Evropskog parlamenta i kada su pomenuli slobodu medija ja sam postavio pitanje predstavnicima Evropskog parlamenta - kako to da se danas odjednom bavite slobodom medija, a niste to iskoristili 2011. godine kada ste imali izveštaj Barać, koji je bio toliko transparentan, koji je bio toliko vidljiv i u potpunosti išao u onom pravcu o kojem ste vi govorili, a to je pritisak na medije i jednoumlje u Srbiji? Dakle, jedan medijski mrak.
Odgovor na to pitanje je bio da tada nisu bili izvestioci Evropskog parlamenta, a ja sam ih pitao - jeste li bili evropski parlamentarci, jel vam značilo to tada? Ako vam danas kao evropskim parlamentarcima znače izborni uslovi u Srbiji, kako vam tada nisu značili? Kako se baš danas setiste slobode medija? Kako se baš danas setiste funkcionerske kampanje, a do 2012. godine niste pominjali tu istu funkcionersku kampanju?
Ali, znate ima tu još nešto interesantno kada govorimo o izveštaju Verice Barać. To je pitanje na koje ja očekujem da ćemo vrlo brzo dobiti odgovor. Taj izveštaj nije potpisala samo Verica Barać koliko je meni poznato iz nekih nezvaničnih izvora. Voleo bih da mi, narodni predstavnici, odnosno predstavnici građana dobijemo odgovor na pitanje ko je sve potpisao izveštaj Verice Barać? Bilo bi vrlo interesantno da vidimo imena koja su potpisala izveštaj koji stoje iza tog izveštaja?
Inače, ja sam potpuno ubeđen da se Srbija neće vratiti u tu najgoru moguću prošlost kada govorimo o slobodi medija, jer sloboda govora, sloboda izražavanja i sloboda mišljenja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kako Srbija danas jeste, a na ovaj način, ne znam da li ste čitali portale, pre nekoliko sati izašao je tekst, kao nezvanično se saznaje šta su predstavnici opozicije, jednog dela opozicije, samozvane opozicije razgovarali sa evropskom parlamentarcima, pa opet naravno mediji, pa opet naravno REM, pa opet naravno smeniće urednike RTS. Smenite urednike RTS, pa kojeg urednika RTS je postavila ova vladajuća koalicija? Apsolutno nijedna.
Bilo bi vrlo interesantno da dobijemo odgovor na ta konkretna pitanja da bi mogli kasnije da razvijemo priču i da vidimo zbog čega se neko i zašto se neko nije bavio tim pitanjem 2011. godine, a interesantno im je da se bave 2021. godine. Naravno, da je jasno zašto se danas bave, zbog pritiska i zato što im smeta samo jedan čovek, a to je predsednik Srbije, predsednik SNS Aleksandar Vučić i važno je izvršiti pritisak pred predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore.
Ali, zaboravljaju jedno. Ta kvazi opozicija zaboravlja jedno, neće za tog Đilasa i ne znam tu njegovu družinu, glasati evropski parlamentarci, nego će glasati građani Srbije, a čini mi se da oni odavno nisu shvatili da su pluskvamperfekat političke scene Srbije i da su im to građani Srbije odavno poručili.
Sad, izvinite gospođo Kovač što sam zanemario temu, ne umanjujući naravno važnost i značaj, želim da govorim o dva sporazuma. Sporazum najpre sa Ruskom Federacijom, a zatim i sporazum sa SAD.
Na samom početku želim da kažem da Srbija pridaje ogromnu važnost i značaj u odnosima sa Ruskom Federacijom. Mi imamo odlične bilateralne odnose na svim poljima, odnose strateškog partnerstva, tradicionalno prijateljstvo naša dva naroda. Jednostavno rečeno, naše odnose možemo definisati kao istinske, bratske, pune poštovanja i svestrane podrške i saradnje.
Takođe, imamo dobre bilateralne odnose kada govorimo o odnosima Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije, jer podsetiću vas da je Narodna skupština Republike Srbije najviši oblik bilateralne saradnje je upravo ostvarila kroz saradnju sa Državnom Dumom Federalne skupštine Ruske Federacije kroz Komisiju za saradnju i takav isti odnos ima sa Narodnom Republikom Kinom. To su jedinstvena dva slučaja.
Sa druge strane, ako bi govorili o grupama prijateljstava recimo, ako polazimo od toga da je parlament Narodna skupština Republike Srbije, ispravio bi me sada sigurno uvaženi profesor Stojmirović, ako Narodna skupština Republike Srbije jeste glas naroda, onda smo mi predstavnici građana, a ako su najmnogobrojnije poslaničke grupe prijateljstava sa Rusijom i sa Kinom, onda vam je potpuno jasan odnos građana prema Ruskoj Federaciji i prema Kini, ne umanjujući naravno nikako značaj odnosa sa SAD i o tome ću posebno govoriti.
Naravno da smo veoma zahvalni na principijelnoj podršci Rusije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije. Dakle, Ruska Federacija ima principijelan stav kada je reč o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način poštuje, ispravite me profesore ako grešim, ali univerzalne principe međunarodnog prava.
Takođe, zahvalni smo što Rusija ni jednog trenutka nije rekla da je protiv evropskog puta Srbije, već da podržava Srbiju na evropskom putu i da kada je reč o KiM podržava svako kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dođe kroz dijalog, kroz razgovor, poštujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Sa druge strane, takođe zahvalni smo Ruskoj Federaciji na tome što je na bilateralnom planu onemogućila da samoproklamovana država Kosovo postane deo međunarodnih organizacija. Na taj način Ruska Federacija po ko zna koji put pokazuje da je i graditelj, ali i da na najbolji način brani jedan pravedniji međunarodni poredak zasnovan upravo na međunarodnom pravu, zasnovan upravo na ciljevima i pojmovima koji su definisani u povelji UN. Dakle, što se tiče toga velika zahvalnost Ruskoj Federaciji. Sporazum o kojem danas govorimo je svakako još jedan korak napred u unapređenju ovih bilateralnih odnosa.
Raduje to što spoljno-trgovinska razmena beleži rast poslednjih nekoliko godina, ali još uvek ima prostora naravno da se ekonomski odnosi i razmene unaprede. Zaštita bilja je deo poljoprivredne proizvodnje koji čini značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda, a samim tim utiče i na trgovinsku razmenu.
Od početnog stanja reprodukcionog materijala zavisi dalja proizvodnja, ali je takođe važno i sprečiti mogućnost prenošenja štetnih organizama. Važna mera u ovom pravcu može da bude biljni karantin, koji postoji u svim zemljama sveta. Ova mera podrazumeva izolovanje biljaka od sadnog materijala u određenom vremenskom periodu, prilikom uvoza ili izvoza. Osnovni razlog za uvođenje biljnog karantina je pre svega odbrana poljoprivrednog potencijala i proizvodnja naše zemlje. Unošenje samo jednog zaraženog biljnog organizma može da uzrokuje, kako kažu, velike posledice u pogledu celokupne poljoprivredne proizvodnje.
Koliko je poljoprivredna proizvodnja jedne države važna pokazao je upravo period kovida, pokazao je period od marta meseca. Mnogo puta sam do sada rekao, ponoviću i danas, onda kada je najteže vi možete da se oslonite definitivno samo na dve stvari, a to su sopstveni izvori, kada kažem sopstveni izvori i sopstveni resursi pre svega mislim na poljoprivedu, jer poljoprivreda je prehranila Srbiju onda kada je bilo najteže, i druga stvar na koju možete da se oslonite to su tradicionalno prijateljski odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Dakle, u potpunosti podržavamo ovaj sporazum sa Ruskom Federacijom.
Drugi sporazum, kada je reč o SAD, želim najpre da kažem da mi želimo i očekujemo pre svega političko približavanje, unapređenje dijaloga na visokom političkom nivou. Ne želim da merim danas kakvo je pismo za Sretenje napisao Bajden, kakvo je pismo napisao Tramp, mislim da imamo mnogo razloga da poštujemo Vašingtonski sporazum, jer potvrđujemo svoj kredibilitet na međunarodnoj sceni, kao država koja je pouzdan, siguran i stabilan partner i koja ispunjava obaveze. Mislim da je važan Sporazum koji su potpisali ambasador Godfri i ministar finansija, jer to potvrđuje da se Sporazum iz Vašingtona sprovodi, da SAD ima poverenje u Srbiju i to je veliki signal za investitore. Ono što je izuzetno važno jeste da se te garantne šeme odrade što pre jer se tiču mikro, malih i srednjih preduzeća. Dakle, mislim da treba nastaviti, naravno, saradnju sa SAD, pokušavati da se politički približimo, ponavljam, pokušavati da unapredimo dijalog na visokom nivou.
Što se tiče konkretno sporazuma o kojem danas govorimo, tiče se, dakle, toga ko ima pravo na ono što se desi tokom akademske razmene, pruža prostor za tehnološki razvoj u Srbiji, bez obzira što se program dešava u Americi, bez obzira što će patent biti registrovan tamo, imaćemo pravo na uvid u patent.
Ono što sam želeo da predložim, a nadam se da ćete to preneti ministru prosvete, tehnološkog razvoja i obrazovanja, smatram prosto da programski akademske razmene su dobre. Šaljemo naše ljude na usavršavanje, a po američkom viznom sistemu oni imaju obavezu da se vraćaju u Srbiju nakon dve godine da koriste stečena znanja.
Treba apelovati, i apelujemo, na one koji su učesnici akademske razmene da povežu institucije iz kojih dolaze iz naše zemlje sa institucijama u kojima su bili u SAD. Mi kao mali treba da koristimo prilike da usavršavamo naše ljude i treba da koristimo te ideje koje donesu za pospešivanje akademskog okruženja u kreativnom smislu u našoj zemlji, dugoročno razmišljati o dovođenju velikih obrazovnih institucija za nas, odnosno iz SAD kod nas. Tražiti da SAD u toj saradnji dovode svoje stručnjake kao, recimo, gostujuće predavače, uključujući naše naučne institute u američke naučne i tehnološke programe. Možda nemamo skupu i modernu opremu, ali svakako stručan, obrazovan i osposobljen kadar imamo. Država mi smatramo da bi trebalo da osmisli program, da investira u obrazovanje, ljude sa dugoročnim ciljem.
Evo jedan konkretan predlog za ministra prosvete. Zahvaljujući, recimo, predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, moram kao lokal-patriota to da iskoristim, zapadna Srbija neće ostati slepo crevo. Reći ću zašto pravim ovu digresiju. Zapadna Srbija neće ostati slepo crevo, već će imati svoj priključak na auto-put i to je nešto što je neophodno za investitore, jer koji strani investitor će doći u Valjevo ili bilo koji drugi grad zapadne Srbije ako nema priključak na auto-put? U Valjevo će vrlo brzo doći dva značajna investitora. Dakle, suština je u tome da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.
Govori se o zaduživanju, to je tačno, ali zadužuje se ne da bi se isplaćivale plate i penzije, ovde govorimo o zaduživanju za budućnost i to će se svakako vratiti.
E sada, vraćam se na obrazovanje. Mislim da je obrazovanje budućnost, odnosno ubeđen sam, obrazovanje je budućnost. U tom smislu, svi govore, gospodine, o decentralizaciji. Mislim da, pored onoga što je učinjeno na polju decentralizacije, vi imate pravu priliku i šansu, ja znam da ministar Ružić ne gleda kada će se i da li će se završiti mandat, već pokušava da uradi najbolje moguće. Dakle, vi imate priliku i šansu da napravite još jedan iskorak kada je reč o decentralizaciji konkretno obrazovanja. Evo, reći ću vam na koji način.
Grupa lokal-patriota i ljudi koji dolaze iz Valjeva, igrom slučaja iz poznajem, ponavljam, Valjevo, jer rodom sam iz Valjeva, Valjevo ima komparativnu prednost, jer ima Istraživačku stanicu "Petnica". Dakle, grupa ljudi od struke i zvanja će predložiti da se pokuša napraviti univerzitet zapadne Srbije. Mislim da je to mnogostruko važno za zapadnu Srbiju, za sve gradove i za sve opštine zapadne Srbije. Znate, Beograd je nekada mnogo daleko LJuboviji, Beograd je mnogo daleko Bogatiću ili Malom Zvorniku, iz kojeg upravo dolazim, ali nisu ostali gradovi.
Znamo mi da je proces akreditacije težak, sve je nama jasno, ali uz podršku Ministarstva, uz podršku obrazovanih i stručnih ljudi, kojih ima na teritoriji zapadne Srbije, uz dobru volju lokalne samouprave, kada je reč o infrastrukturi, to državu može mnogo malo da košta, a mnogo više novca da ostane upravo na ovom području.
Pogledao sam neka istraživanja koja su radili ti isti ljudi, dakle, šta je to što mlade ljude u ovom trenutku na teritoriji zapadne Srbije interesuje, kada je konkretno reč o osnovnim akademskim studijama. Obzirom da je zapadna Srbija uglavnom poljoprivredni kraj, naravno da je broj jedan poljoprivreda. Potpuno je logično, jer Valjevo ima jednu, recimo, od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji i logično je da nakon te kvalitetne poljoprivredne škole nastave studiranje na poljoprivrednom fakultetu, koji bi, recimo, bio u Valjevu. Druga po interesovanju je farmacija, treća je ekologija. Ponavljam, imamo komparativnu prednost, uz dužno poštovanje svih ostalih opština i gradova, jer imamo Istraživačku stanicu "Petnica", a nemamo apsolutno ništa protiv univerzitet zapadne Srbije, ne moraju sva tri fakulteta biti u Valjevu, već mogu biti u različitim gradovima. Ali evo, vrlo brzo ćete dobiti, ja sam potpuno ubeđen, kvalitetnu inicijativu i molim vas da o tome razmislite.
Naučno-tehnološki parkovi su sjajna stvar. Onog trenutka kada gospodin Ružić bude posetio Valjevo, a ja se nadam da će to biti naredne nedelje, a ima razloga da to učini, jer smo veoma zahvalni na opremanju IT učionica jedne od osnovnih škola u Valjevu, veoma smo zahvalni za ono što je urađeno za Visoku strukovnu školu, jer su stvoreni uslovi da Visoka strukovna škola, državna škola, može da funkcioniše i da radi. Dakle, dobićete jedan projekat koji će takođe, ubeđen sam, biti kvalitetan, razmislite i o tome, ali vas molim da pokušate da razmislite o decentralizaciji obrazovanja u kontekstu u kojem sam govorio. Znam ja da to ne može u ovom mandatu, ali je važno napraviti prvi korak, neka to bude i za tri, i za četiri, i za pet godina, ali verujte, to je u interesu zapadne Srbije i to je u interesu svakog deteta koje će za tri ili četiri godine završiti srednju školu. Zahvaljujem.