Hvala, poštovana predsedavajuća

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.

Inicijativu za potpisivanje Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučno-tehnološkoj saradnji pokrenula je američka strana sa željom da se u narednih 10 godina, ne samo produži već i učvrsti i nadogradi saradnja u svim oblastima nauke i tehnologije.

Potpisivanjem ovog protokola stvara se novi pravni okvir za realizaciju bilateralne međudržavne saradnje na savremen način, uz uvažavanje obostranih interesa, realnih potencijala i aktuelnih tendencija, zasnovanih na principima uzajamne ravnopravnosti, a u izmenama Aneksa A, Sporazuma iz 2010. godine, u kome je uspostavljen pouzdan osnov da se oblast intelektualne svojine nastale u toku te saradnje uredi u skladu sa najboljom praksom i principima VIPO, čije pune članice su obe strane.

Ono što moram da naglasim, kada su pitanju savremeni informacioni sistemi i savremene informacione tehnologije o kojima je danas ovde reč, a s obzirom da smo u jeku opake pandemije izazvane Kovidom – 19, zahvaljujući predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, je napravljen najmoderniji informacioni sistem tako da se za svaku vakcinu protiv korona virusa, koja je nabavljena, tačno zna ko je primio, kada i gde je primio. Novi sistem za praćenje vakcinacije omogućuje da se prati sve, od trenutka kada stigne vakcina do trenutka kada se vakciniše svaki građanin. Na ovakvom savremenom sistemu dobijamo pohvale iz celog sveta.

Takođe, ono što je veoma važno za građane Srbije, ali i za ceo svet, na „Torlaku“ počinjemo ne samo sa proizvodnjom „Sputnjika V“, već ulažemo 18 miliona evra, gde pokrećemo pakovanje vakcina, za grip, tetanus, difteriju, a odvojićemo još 20 miliona za uređenje prostorija, kao i pomoćnih objekata. Ono što je najvažnije pokrenućemo proizvodnju četvorovalentnih vakcina za grip, koji će nas vinuti u sam vrh lidera u Evropi.

Kao suverena država gde imamo odlične odnose sa svima, tu moram da izdvojim posebno odnose sa Republikom Kinom, takođe ćemo i krajem godine početi i sa proizvodnjom vakcine Sinofarm.

Otvaranje novih tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu, kao i širom Srbije, omogućavaju da naši mladi naučnici ostanu, a pri tome da se još mladih ljudi, mladih naših naučnika vrati u Srbiju kao jednu perspektivnu zemlju koja sa punim intenzitetom na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ide u susret budućnosti, za razliku od bivšeg režima koji je u bescenje rasprodavao sve što mu je palo pod šake, da bi to deponovali u poreskim rajevima, gde je lider u tehnologiji devastiranja građana Srbije, naravno bio Dragan Đilas, sa svojim programerima lopovluka, Marinikom, Šolakom, Jeremićem, Patrikom, koji su razvili novi sistem programiranja, na novcu građana Srbije, a prosledili ih na račune širom planete, odnosno na 57 računa za koje se trenutno zna.

Narod Srbije to vidi, zato su i obeleženi na tastaturi kao „delete“, jer takvo programiranje kojim su uništili fabrike, otpustili hiljade ljudi i zavili Srbiju u virus lopovluka i beznađa neće im proći, jer narod Srbije ih je obrisao sa ekrana budućnosti i bacio na deponiju istorije.

Živela Srbija.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Viktoru Jeftoviću.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća, gospođo Kovač.

Uvažena predsedavajuća, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko Kisić Tepavčević, uvaženi državni sekretare, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građeni Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o tri jako bitna bilateralna sporazuma za Republiku Srbiju.

Naime, govorimo o bilateralnim sporazumima između Vlade Republike Srbije, sa jedne strane i između sledećih država, a to je Sporazum sa Ruskom Federacijom koji se tiče fitosanitarnih inspekcija, odnosno zaštite bilja i karantinskog bilja, zatim bilateralni sporazum sa SAD koji se tiče nauke i tehnološkog razvoja i saradnje i bilateralni sporazum sa Vladom Kvebeka koji se tiče socijalne sigurnosti.

Prvo ću govoriti o tom sporazumu sa Vladom Kvebeka. Naime, Kvebek poseduje malo drugačije radno pravo u odnosu na čitavu Kanadu. Ta provincija ima neku svoju autonomiju, ima neke posebnosti, a naročito kada je u pitanju radno pravo i socijalno pravo.

Ovim Sporazumom se omogućava lakši vid saradnje između naše dve Vlade, a naročito se on tiče naših građana koji tamo rade, negde se procenjuje da je više hiljada tih naših građana koji rade u Kvebeku i koji će zahvaljujući ovim Sporazumom ostvariti mnogo lakša prava i pogodnosti, naročito kada se tiču PIO.

Ovaj Sporazum je jako bitno. Takođe sa Kvebekom ali i sa čitavom Kanadom mi baštinimo jedne dobre odnose, baštinimo dobru saradnju, kvalitetnu saradnju. Ta saradnja je, pre svega u oblasti privrede, jača naš izvoz u Kanadu.

Smatram da je ova saradnja plodotvorna, da je jedna dobra saradnja koja ima potencijal za dalji razvoj i naša ta ekonomska saradnja će sigurno biti na još većem nivou.

Kanada je jedna velika zemlja po svojoj teritoriji i posle Ruske Federacije druga na svetu i zemlja koja ima ogromna rudna bogatstva, ima ogromna privredna i poljoprivredna bogatstva i mogućnosti da postane apsolutni lider u tom delu sveta.

Takođe, Kanada je deo NAFTA sporazuma sa SAD i SMD. Siguran sam da mi možemo ostvariti mnogo bolju saradnju, naročito kada je u pitanju privreda, IT sektor, ali svakako i drugi privredni sektori.

Što se tiče sledećeg Sporazuma, a to je Sporazum sa Ruskom Federacijom u oblasti biljnog karantina i zaštiti bilja, on se naročito tiče olakšavanja u našoj trgovini, odnosno u oblasti fitosanitarne inspekcije i izvoza naše robe, najčešće tih poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju.

Naime, Rusija, odnosno Ruska Federacija ali i Belorusija, sa njom takođe imamo sličan odnos, to su zemlje koje za svoje građane žele naravno najbolje, ali oni žele da postave određene standarde koji se tiču fitosanitarne inspekcije i fitosanitarnih propisa i pravila, što znači da su one jako stroge kada uvoze određene poljoprivredne proizvode, inspekcije su rigorozne i mi se trudimo, ali i druge zemlje, recimo mnoge članice EU da te standarde usklade.

Zato je jako bitno da pomoću ovog sporazuma mi omogućimo našim poljoprivrednicima, njihovim kooperantima da što više poljoprivrednih proizvoda izvezemo u Rusiju, to su jabuke, drugo voće, povrće, svi oni proizvodi sa kojima Srbija i te kako raspolaže, a koji se mogu plasirati na to rusko tržište. Tu se stvara ogromna mogućnost, ogroman potencijal za saradnju i za unapređenje tih ekonomskih odnosa.

Sa Ruskom Federacijom imamo odlične odnose. Oni nisu samo na toj ekonomskoj ravni, već su to i kulturni odnosi, politički odnosi. Profesor Atlagić je govorio o našim velikanima koji su i te kako učestvovali u izgradnji čitave ruske istorije, čitave ruske države i učestvovali su u tom tzv. zlatnom dobu Ruske Federacije. Mnogi Rusi, pogotovo „beli Rusi“, odnosno njihova emigracija je dosta toga izgradila po Srbiji, najviše po Beogradu. Jedan od arhitekata ovog velelepnog zdanja Krasnov je takođe ruskog porekla.

Želeo bih da naglasim da su ti odnosi iz godine u godinu sve jači i jači. Mi imamo odličnu saradnju sa Ruskom Federacijom, a na tom političkom nivou Rusija je zemlja koja ima pravo da uloži veto u Savetu bezbednosti UN. Ona nam je više puta pomogla i mi to nikada nećemo zaboraviti. Rusija se trudi da te odnose održava na jednom jako, jako visokom nivou.

Setimo se svi da smo, zahvaljujući tim dobrim odnosima, dobili posle 175 godina deo „Miroslavljevog jevanđelja“ odnosno tu jednu jako bitnu stranicu.

Između Ruske Federacije i Republike Srbije su snažni kulturni odnosi. Ti odnosi imaju jak, dubok, temeljan, istorijski nivo, to su jezički odnosi, sličan nam je jezik, uglavnom pripadamo istoj veri. Rusko pismo, ćirilica, i naša ćirilica su jako slični, tako da ti odnosi imaju dobru osnovu i smatram da će se oni i dalje razvijati u budućnosti.

Naravno, moramo se zahvaliti Rusiji, pre svega ruskim umetnicima, ruskim slikarima i ruskim vajarima, naročito kada su u pitanju ta dva ključna kulturna spomenika koja smo izgradili u prethodnom periodu, a to je pre svega spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu i oslikavanje hrama Svetog Save na Vračaru.

Što se tiče odnosa sa SAD, odnosno o ovom bilateralnom sporazumu u oblasti naučnog i tehnološkog razvoja i saradnje, moram napomenuti da SAD jako neguju te naše ekonomske odnose. Nedavno je potpisan i Vašingtonski sporazum i DFC je otvorio svoju kancelariju, odnosno podružnicu u Beogradu i siguran sam da će se ti odnosi na polju nauke, tehnološkog razvoja i generalno na polju privrede razvijati.

Želeo bih da napomenem da je ovaj bilateralni sporazum u skladu sa pravilima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, što dodatno naglašava da se radi o jednom jako ozbiljnom sporazumu, o jednom sporazumu koji će omogućiti pre svega našim naučnicima da još snažnije i još efikasnije sarađuju sa SAD, da učestvuju u brojnim projektima koji su od značaja ne samo za Srbiju, region, Evropu, već za čitav svet.

Kada govorimo o naučnicima, svesni smo da su čvrste te veze između SAD i Republike Srbije – Tesla, Pupin, famoznih sedam naučnika koji su učestvovali u Apolo 11 misiji. Oni su samo neki od onih koji su na neki način preokrenuli čitav tok američke istorije, ne samo srpske, jer ti ljudi su svojim znanjem, svojom sposobnošću, svojim umećem, oni su od SAD napravili svetsku silu. Zamislite da su u prošlom veku naši naučnici aktivno učestvovali u izgradnji jednog tako velikog projekta kakav je Apolo 11. Oni su doprineli čitavoj današnjoj NASI.

Pupin, čovek koji je, ne mogu reći da je on samo bio naš naučnik, reći ću i da je on bio jedan veliki diplomata. To je čovek koji je na najbolji način prikazao taj hrabri srpski narod, borbeni narod, koji se borio u mnogim ratovima i koji je uvek izvojevao pobede. Taj hrabar narod je dobio tu veliku čast da na krovu Bele kuće ima svoju zastavu pored američke zastave. I sve to zahvaljujući njegovom umeću, toj diplomatskoj veštini i sposobnosti, ali i odličnim odnosima sa tadašnjim predsednikom SAD Vudro Vilsonom.

Naravno, tu su brojni drugi njihovi glumci, političari, generali, privrednici, biznismeni, naučnici, mnogi ti američki velikani imaju upravo srpsko poreklo. To je jako bitno naglasiti.

Svi ovi bilateralni sporazumi predstavljaju rezultat naše uspešne politike, naše uspešne diplomatije i napora našeg rukovodstva, naročito našeg predsednika, Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, premijerke Ane Brnabić, ministra Nikole Selakovića. To su rezultati naše uspešne politike, upravo ovi bilateralni sporazumi. Ali, to su takođe rezultati svih tih naših ljudi koji su decenijama gradili i SAD i Rusku Federaciju i Kanadu, ti ljudi su učestvovali u izgradnji zlatnog doba tih država.

Mi stalno moramo u tim našim bilateralnim odnosima da naglašavamo značaj svih naših velikana koji su ceo svoj radni vek proveli upravo u tim državama, gradeći ih i praveći od njih svetske sile. Naravno, to su, pre svega, Rusija i SAD.

To su rezultati naše uspešne politike, ovi bilateralni sporazumi, i naših uspešnih diplomata.

Za razliku od njih, dame i gospodo, dragi građani i građanke Srbije, za razliku od njih, od 2000. do 2012. godine imali smo sijaset tih diplomata, nazovi karijernih diplomata, ljudi koji su u potpunosti urušili ugled Republike Srbije u svetu. Na primer, imali smo Vuka Jeremića. Taj gospodin Vuk Jeremić, to je čovek koji je svojevremeno bio i na ključnoj poziciji u UN. To je čovek koji je bio i naš ministar spoljnih poslova. Taj čovek je, slobodno mogu reći, sveo našu diplomatiju na nivo najobičnijeg vrtića, dečijeg vrtića. Namerno ću iskoristiti taj izraz i ponoviću, dečiji vrtić. Zašto?

Pa, setimo se svi kako je taj Vuk Jeremić postavio ono nesrećno, moguće i nespretno, a siguran sam da je to bilo zlonamerno, pitanje koje je postavio Međunarodnom sudu pravde vezano za nezavisnost Kosova i Metohije. To pitanje nas je upropastilo.

Zahvaljujući odluci tog suda, mi smo danas svesni da pitanje, odnosno problem tzv. nezavisnog Kosova i Metohije je i dan danas aktuelan i dan danas raspravljamo o tome, a sve zahvaljujući Vuku Jeremiću. Svedoci smo da je taj Vuk Jeremić jedan od omiljenih likova u albanskim medijima i u samoj Albaniji, ali i najčešće na prostoru Kosova i Metohije.

Kada njih pitate ko vam je omiljeni političar? Pa Vuk Jeremić. Zašto Vuk Jeremić? Evo zašto. Zbog tog nesrećnog pitanja, nesrećnog, nespretnog, malicioznog, zlog pitanja, pitanja koje nas je uništilo. Takav čovek više nikada neće doći na vlast. Takav čovek će postati deo političke istorije.

Nije on jedini taj, nazovi, karijerni diplomata, uspešan nazovi diplomata, već tu imamo još jednog diplomatu koji se zove Dragan Đilas. Taj gospodin Dragan Đilas je čovek koji voli da putuje, znate. To je čovek koji je posetio brojne zemlje. Taj čovek je učinio dosta toga za našu politiku, za naše spoljne poslove. Znate, on je učinio ogromne promene. On je ukrao novac, izvukao novac iz džepova naših građana, iz budžeta grada Beograda, iz republičkog budžeta. Sav taj novac je taj gospodin Dragan Đilas pohranio na brojne račune, na preko 50 bankarskih računa u više od 17 zemalja sveta. Pa šta je to? Je li to neki vid diplomatije?

Dame i gospodo, to je Dragan Đilas, čovek koji je uništio našu privredu, čovek koji je u potpunosti devastirao Beograd, budžet grada Beograda. Setimo se da je dug bio 1,2 milijarde evra. To je nezamisliv dug. Zamislite, 1,2 milijarde evra, a da ne govorimo brojnim aferama koje se vezuju za njega. O tome su pričale i moje kolege, naravno, tu su i „Multikom grupa“, tu je svakako afera vezana za Most na Adi, brojne njegove nekretnine kojima se ne zna poreklo, imovina njegovog brata, 619 miliona evra. O tome smo mnogo puta govorili u ovom veličanstvenom zdanju i taj čovek nas je u potpunosti devastirao, kada je u pitanju ekonomija, ali i kada su u pitanju spoljni poslovi. Zamislite koliko je on urušio ugled Republike Srbije u svetu.

Umesto da ostvari dobru ekonomsku saradnju sa tim zemljama, to je više od 17 zemalja, umesto da se ponaša kao pravi diplomata, da sarađuje sa njima, da on sa svojim saradnicima doprinese da se potpišu neki novi sporazumi, da te zemlje otvore neke fabrike kod nas, da investiraju u Srbiju, ne on to ništa nije radio. On je naš novac pohranio na više od 50 računa, upravo u tih 17 zemalja. E, to je Dragan Đilas, ali tome je došao kraj.

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS, danas su stvari u potpunosti drugačije. Danas je Srbija zemlja koja ostvaruje veoma dobre rezultate na polju ekonomije. Svesni smo da smo u zadnjih nekoliko godina ostvarili najveću stopu privrednog rasta u čitavoj Evropi. Svesni smo i toga da smo apsolutni lideri, mogu reći šampioni vakcinacije, ne samo na prostoru Evrope, već i na prostoru celog sveta. U celom svetu mi smo maltene prvi, kada je u pitanju vakcinacija. Naši građani imaju četiri različite vakcina ne raspolaganju, a svesni smo da jedan broj evropskih državljana dolazi u Srbiju i da se vakcinisao besplatno.

To je pokazatelj jedne uspešne, odgovorne politike, politike koja označava pobedu, politike koja kaže nema više mesta za ovakve lopove, nema više mesta za ovakve, nazovi karijerne diplomate, nema više mesta za ovakve ljude koji su naš ugled u svetu u potpunosti urušili, za ljude koji su našu zemlju ponizili. Nema više mesta ni za Đilasa, ni za Jeremića, ni za ostale pripadnike te žute bande. Ima mesta samo za uspešnu Srbiju, za Srbiju koja pobeđuje. Živela Srbija!

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.
Izvolite.

Hvala.

Aktuelni saziv Narodne skupštine je u prethodnom periodu osvojio veliki broj predloga zakona o sporazumima sa različitim zemljama i tim sporazumima uređuju se odnosi naše države i tih država sa kojima su ti sporazumi potpisani.

Današnji sporazumi sa Sjedinjenim Državama, Ruskom Federacijom i Vladom Kvebeka su svakako nastavak te prakse i opredeljenja naše države i ove Vlade za saradnju sa svim državama sveta.

Prošle nedelje sam imao tu čast da, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, govorim o Sporazumu o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i SAD, odnosno želji za podsticanjem privredne aktivnosti u Srbiji preko Međunarodne finansijske korporacije – DFC, koja će kroz kapitalne investicije i projekte ostvariti sve ove zacrtane ciljeve.

Podsetiću vas samo da je ovo institucija koja je predstavnik američke države i koja ima budžet od 60 milijardi dolara za investiranje u države koje su van granica Sjedinjenih Država. Tim Sporazumom postavili smo zakonski okvir i postavili uslove za početak rada ove institucije u Srbiji i time posebno poslali signal svim onim privatnim kompanijama iz SAD koje žele da investiraju i posluju u Srbiji.

Imali smo kroz istoriju sa Sjedinjenim državama različite odnose. Nekada su bili prijateljski, nekada manje prijateljski, ali ono što je te odnose krasilo jeste to što smo, narodski rečeno, uvek znali na čemu smo. Mi kao država želimo partnerski odnos sa Sjedinjenim Državama i smatramo da je uloga Sjedinjenih Država od suštinske važnosti za mir i stabilnost na ovim prostorima, ali i za ekonomski i privredni napredak svih zemalja u regionu. Zbog toga se trudimo da budemo ozbiljni i poštujemo sve one sporazume koje smo potpisali i koje ćemo potpisati sa SAD.

Prošle godine je predsednik Vučić u Vašingtonu sa tadašnjim predsednikom Trampom potpisao Vašingtonski sporazum i tim sporazumom smo uspeli da promovišemo neke svoje ideje, ideje ekonomske saradnje, ideju Mini šengena, ali da zaista mudrom politikom predsednika države izbacimo tačku 10) koja se ticala međusobnog priznanja Srbije i Kosova. Koliko je to veliki uspeh govori činjenica da je to uvek bila polazna tačka u razgovorima između naše dve zemlje.

Pored ekonomske i političke saradnje sa Sjedinjenim Državama moramo ostvariti naučnu i tehnološku saradnju, i to je i predlog današnjeg sporazuma. Nije sramota učiti od onih koji su u nečemu ispred nas i primenjivati ona znanja koja su oni primenili u svojim državama i na taj način dokazali da su dobra i kvalitetna, kako za te države, tako i za njene građane.

Kao što većina zapadnih zemalja dolazi u Srbiju i uči o modelu imunizacije koji smo mi primenili, tako isto i mi primenjujemo ona znanja za koja smatramo da su korisna. Svakako, od Amerike se ima šta naučiti, jer je to zaista najnaprednija zemlja u oblasti inovacija i njihovi univerziteti i fakulteti su u vrhu svetskih lista kada su ocene u pitanju. Moj kolega Marinković je malopre napomenuo da sve značajne američke kompanije imaju naučno-tehnološke parkove, i to je svakako nešto na čemu Srbija treba da insistira u budućnosti.

Kada je reč o Sporazumu sa Vladom Kvebeka, on se pre svega tiče socijalne sigurnosti i benefite između ovog, kada usvojimo nadam se ovaj sporazum, će imati pre svega naša dijaspora, odnosno naši sunarodnici koji žive i rade u ovoj severnoameričkoj državi, odnosno pokrajini.

Moram da kažem kao neko ko je jedan kraći deo svog života proveo radeći u Americi, odnosno u Saveznoj državi Aljasci u industriji „Ibeda“, jer izuzetno je bitno poštovati, izuzetno je važno donositi ovakve propise, jer ja sam u tom trenutku, u toj prilici imao priliku da se susretnem sa svim onim što ovde često znamo da kažemo i da označimo kao surovi američki ili zapadni kapitalizam.

Kada kažem surovi, ne mislim da je to nešto negativno. Surov je pre svega zbog uslova rada koji su takvi kakvi jesu, ali znate, za onoliko rada koliko pokažete i truda i za rezultate koje postižete bićete i plaćeni.

Ono što zaista nosim kao uspomenu jeste to što je ta američka kompanija sa kojom smo tada potpisali ugovor u Beogradu je sve vreme striktno insistirala na poštovanju odredaba tog ugovora koji smo potpisali i bilo je nekih naših sunarodnika kojima se to nije svidelo u jednom momentu tamo, ali zaista dobili su kartu u jednom pravcu i to je nešto, nedisciplina i nepoštovanje onoga što ste potpisali je nešto što se u Americi apsolutno ne poštuje.

Ne moram mnogo da govorim o tome kakve su istorijske i prijateljske veze između naše države i Ruske Federacije koliko smo kroz istoriju puta bili pomognuti od strane te države i koliko i sada dobijamo pomoć na svim poljima i kada je reč o borbi protiv pandemije i kada je reč o zaštiti naših državnih interesa, odnosno borbi za suverenitet i teritorijalni integritet, borbi za Kosovo i Metohiju.

Ali, nešto zbog čega sam izuzetno srećan i zadovoljan, a što se upravo danas desilo i zbog čega bi gospodin Milićević znam bio srećan izuzetno, s obzirom da se tiče barske pruge, odnosno ovih dana je u toku ispitivanje i snimanje stanja barske pruge, odnosno deonice od Valjeva do Vrbnice, odnosno granice sa Crnom Gorom i to je nakon 45 godina, odnosno tačnije 2017. godine je rekonstruisana jedna deonica od Beograda do Valjeva, a sada nas očekuje rekonstrukcija od Valjeva do Vrbnice i to je zaista ogroman posao koji se finansira iz sredstava ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica. To je projekat vredan gotovo 21 milion evra i svakako, s obzirom koliko je to zahtevna i značajna železnička infrastruktura, za zapadni deo naše zemlje svakako da je to zaista jedan izuzetno važan projekat.

Govorio sam i o tome koliko je putna infrastruktura, odnosno izgradnja puteva, autoputeva bitna za privredni i ekonomski razvoj svih delova naše zemlje, pa i kraja iz kojeg ja dolazim, odnosno iz zlatiborskog kraja iz Priboja.

Rekao sam tom prilikom da je, izneo sam podatak da je Priboj prošle godine privikao najveći broj investicija po glavi stanovnika i dobio sam u međuvremenu dosta poruka kako negativnih, tako i pozitivnih na to moje izlaganja, ali ono što zarad istine i zarad svih građana Srbije imam dužnost da kažem, šta je to što su rezultati SNS bili u Priboju u prethodnom periodu, odnosno od dolaska SNS na vlast.

Pa najpre 100 miliona evra, fabrike automobila „Priboj“ odnosno FAP je otpisan od dugovanja te fabrike na taj način je ta fabrika stavljena na noge. Nije to više ista ona fabrika koja je nekada mogla da proizvede dnevno na desetine kamiona, ali sada saradnjom sa Vojskom i Ministarstvom odbrane Republike Srbije svakako da kroz namensku industriju ono što je najbitnije da smo uspeli da zadržimo određeni broj radnika u toj fabrici.

Godine 2016. je formirana i slobodna zona i to je jedna od najbržih rastućih slobodnih zona u Srbiji. U njoj trenutno je zaposleno preko 500 ljudi, posluju domaće inostrane kompanije poput kompanija iz Amerike, iz Španije ili iz Turske.

Takođe, Priboj će ove godine dobiti novu toplanu vrednu sedam miliona evra. Pre dve godine su rekonstruisane i potpuno obnovljene Mašinsko-elektrotehnička škola i OŠ „Desanka Maksimović“. Vrednost tih radova je bila čak 680 miliona dinara. Za par dana kreće i obnova seoske škole u Bučju, koja će biti pretvorena za školu u prirodi i ta sredstva su obezbeđena takođe iz sredstava Ministarstva privrede.

Na kraju moram da kažem da je prosečna plata u Priboju prošle godine iznosila 48.000 dinara, dok je samo pre nekih sedam-osam godina, tačnije 2013. godine ta prosečna plata iznosila negde oko, nešto malo jače od 20.000 dinara.

Priboj je uvek zaista bio slika i prilika Srbije, čak i u onim vremenima koja su bila teška i koja su iza nas, ali i danas je slika i prilika Srbije u vremenu kada nezadrživo grabimo napred.

Ono što je opredeljenje svih nas, opredeljenje ove države, ove Vlade, predsednika, jeste da nastavimo taj kontinuitet razvoja cele Srbije, svih onih delova Srbije koji su u prošlosti bili zanemarivani da na taj način pokažemo da brinemo o svakom pojedincu i o svakom građaninu Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nataša LJubišić.
Imate još 12 minuta.

Hvala gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege Narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovim Sporazumom sa SAD i Sporazumom sa Ruskom Federacijom mi dokazujemo da i u pomenutim oblastima imamo izuzetnu saradnju i sa istokom i sa zapadom.

Još jednom u nizu, Srbija dokazuje da vodi samostalnu spoljnu politiku, isključivo vođenu sopstvenim interesima. Možemo se pohvaliti da smo za prethodnih nekoliko godina izgradili naučno-tehnološke parkove u velikim gradovima u Srbiji.

Za vreme bivšeg režima, nismo mogli ni da čujemo da se planira bilo kakvo ulaganje u nauku i tehnološki razvoj, dok je SNS sprovela to u delo. Time smo omogućili da se naši mladi ljudi usavršavaju i razvijaju svoje ideje u našoj zemlji, samim tim da ovde ostaju i da grade za sebe bolju budućnost.

Zamislite koliko bi smo imali škola, novih, osnovnih ili srednjih da smo za tih 619 miliona evra, koliko je Dragan Đilas uzeo od građana Republike Srbije. Koliko bi moglo da se uradi novih škola i srednjih i osnovnih za onih 68 miliona evra koliko za sada znamo da Dragan Đilas ima na 53 računa u 17 država.

Razlika između politike SNS i politike žutih tajkuna je ta što SNS ulaže u bolji i kvalitetniji život građana Republike Srbije, dok je Dragan Đilas, dok je bio na vlasti, ulagao isključivo u sopstvene firme i isključivo na sopstvene račune polagao novac građana Srbije.

Kao što smo vodili samostalno i pametno i odgovorno politiku kada je reč o nabavkama vakcina, tako sada vodimo i mudro politiku i istoka i zapada u svim ostalim oblastima. Kada je u pitanju nabavka vakcina, na taj način smo jedina zemlja koja u regionu ima na raspolaganju četiri različite vrste vakcina za svoje građane. Naši građani mogu samostalno da odlučuju koje vakcine žele, koju vakcinu žele da prime.

Naša zemlja je inače pomogla i komšijama u regionu tako što im je isporučila određene količine vakcina, kao što je i isporučila vakcine i Severnoj Makedoniji i Crnog Gori i Republici Srpskoj i BiH.

Po broju vakcinisanih stanovnika Republike Srbija je danas prva u Evropi. To je veliki uspeh naše zemlje. Zapravo, to je uspeh našeg predsednika Aleksandra Vučića koji se žustro svim snagama borio kako ličnim kontaktima, tako i uvaženim kontaktima i ugledom sa stranim političarima da našoj zemlji sa svih strana i sa istoka i sa zapada obezbedi dovoljne količine vakcina koje naši građani mogu samostalno da biraju kojom vakcinom će se vakcinisati.

Na kraju meseca maja naši građani biće nagrađeni, danas smo čuli od predsednika Aleksandra Vučića. Svi koji su vakcinisani do kraja meseca maja prvom dozom ili sa obe doze bilo koje vakcine dobiće 3.000 dinara pomoći države, kao nagradu za odgovorno ponašanje. Još jedan dokaz da država motiviše građane Republike Srbije da se u što većem broju vakcinišu. Dokazujemo još jednom da su nam životi građana na prvom mestu.

Ovim putem pozvala bih sve građane Republike Srbije koji se do sada nisu vakcinisali da iskoriste svoje pravo i da iskoriste to pravo da biraju bilo koju od četiri vrste vakcine, koje pravo nema nijedan građanin Evrope, kao što imaju građani Srbije, i da se vakcinišu i spase živote, kao i ekonomiju Republike Srbije koja je i dalje na dobrom putu i da ostanemo na tom putu da budemo prvi u Evropi i dalje po stopi privrednog rasta.

Na kraju, u danu za glasanje ja ću zajedno sa mojom Poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati ove predloge zakona i glasaću za njih.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Sandra Božić.
Imate sedam minuta.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministri, predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, pre svega građani Republike Srbije, na koncu današnje rasprave koja je zaista bila iscrpna, sveobuhvatna, ono što ostaje kao zaključak jeste da zaista ovim sporazumima koji su danas na dnevnom redu imamo priliku da na još jedan način poboljšamo životni standard građanima Republike Srbije i to je suština našeg rada, to je suština našeg postojanja za razliku od onih drugih, koji su u prethodnim danima, a obrazložiću ovo što govorim vrlo kratko, s obzirom da mi mnogo vremena i nije ostalo od poslaničke grupe, oni drugi koji, naravno, za dobrobit građana kao da nikada nisu ni čuli jer su za sve vreme svog vladanja bili tu isključivo zbog sebe.

Pravo je zadovoljstvo danas kada vas ovde u sali ima toliko, razgovaramo o standardu, životnom standardu naših građana, penzionera, radnog stanovništva, kada govorimo o ekonomiji, kada govorimo o borbi protiv korona virusa. Zaista svako od nas poslanika ko je danas govorio u ovoj sali, koji dolazimo sa različitih strana naše lepe zemlje, možemo da čujemo, između ostalog, pored teme razgovore o tome šta je u svakoj sredina, šta je u svakoj od opština, šta je u svakom gradu urađeno i šta je postignuto i na koji način se svi zajedno borimo za dobrobit Srbije, za boljitak koji svakako treba da ostane, bez toga da to bude floskula, iako je to naš slogan „Za našu decu“, jer zaista sve ovo što radimo, rezultat koji pravimo je istorijski rezultat, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji se lavovski bori za svaki rezultat, što ekonomski,

što zdravstveni i apsolutno sam sigurna u tome da već sada pravimo istorijsku razliku, a da ćemo tek u danima, mesecima, godinama koje dolaze zaista napraviti sasvim drugačije lice Srbije, drugačije od onoga što su ostavili nama od 2012. godine sasvim sigurno, pa nadalje, ali drugačije i u periodu koji je pre toga bio.

Dakle, mislim da istorijske korake koje Aleksandar Vučić pravi i u međunarodnoj politici, međunarodnim odnosima, u ekonomiji, zaista prave razliku koja će se i te kako dugo, ja mislim, pisati, prepričavati, iz koje će mnogi koji će doći iza nas učiti.

Drago mi je pre svega što sam danas pored dnevnog reda imala priliku da čujem i da se raspravlja i da se pominje taj 3. maj, dan slobodnih medija u Srbiji i mislim da je bez obzira što to nije tema dnevnog reda ja kao predsednik Odbora za kulturu i informisanje ne mogu da se ne osvrnem na taj 3. maj koji je iza nas, dan slobode medija, u kojima su svi oni koji su zarobili medije u nekom svom prošlom vremenu našli priliku da se baš tog dana i jave.

Tu naravno kada govorim govorim o Draganu Đilasu, govorim o onome koji je upravo tog dana trebalo da verovatno nađe neku mišiju rupu u koju će da se sakrije kako se baš on ne bi javio po ovom pitanju, ali naravno onakav kakav je bez sramote i bez obraza da nam pokaže i da pokaže građanima Srbije ko je zapravo gazda svih medija u Srbiji, našao je i dobru priliku da gostuje upravo na jednoj od svojih televizija, na jednom od svojih medija gde je bez obzira što je jedan vrlo, da kažem, bogat rasadnik gluposti Dragan Đilas uspeo da nas iznenadi i da nam kaže još jednom ono što svi znamo, a svojom nepažnjom i svojim matematičkim, kako kaže, da mi sada kolege koji su prirodnjaci da mi ne zamere, s obzirom da je, mislim, onim što je Dragan Đilas izjavio apsolutno ponizio svakog čoveka koji se u životu školovao i koji se bavi mašinstvom, a rekao je pod broj jedan, prvu stvar, da je bivši režim 2012. godine izgubio izbore jer je ta vlast bila loša.

To je pre svega jedan podsetnik za onog koliko je taj matematički mozak kojim se on toliko hvali, a koji je uspeo da dođe do 619 miliona na jedan ne mnogo pametan, ali ipak onaj drugi lopovski način, i to je sve ono što građani Srbije i te kako dobro znaju, ali zanimljivo je to što je Dragan Đilas zaboravio da bukvalno spomene i da se priseti da je upravo on bio taj koji je bio na vlasti do 2012. godine i da ti koji su izgubili izbore 2012. godine jesu izbore izgubili zbog lopovluka, zbog nerada i upravo njima je rukovodio pored ostalih, Borisa Tadića, Jeremića, i ostalih iz saveza za propast, jeste Dragan Đilas. Jedan od onih koji je bio i dao najupečatljiviji doprinos razaranju Republike Srbije pravo je bio on, ali je njemu nekako promaklo da tim matematičkim mozgom, analitičkim, kako on kaže, nam predoči da je to ipak sve njegova krivica.

Već kada spominjem ovu drugu rečenicu kojom je zaista ponizio građane Republike Srbije i praktično svoju struku defakto da je on bio jedan od retko talentovanih ljudi koji je uspeo da sabere, odnosno kako je rekao da presabere 20% plus minus 20% itd.

Nama je jasno da je on matematiku koju je u životu imao prilike da vežba vežbao na građanima Republike Srbije, vežbao na budžetu države Srbije i jasno nam je kako je taj skor i kako je taj zbir izgledao. Taj zbir jeste upravo sveden na 619 miliona, na desetine različitih računa po poreskim rajevima o kojima u prethodnim danima i mesecima govorimo i iz ovog doma, ali naravno da se i istražni organi i druge relevantne institucije bave i te kako ovom temom.

Upravo onaj koji nikada nije mogao niti smeo da se javi na ovaj dan, 3. maj, dan slobode medija, je mislio da zloupotrebom toga što je vlasnik medija u Srbiji može da govori o tome i da plasira još desetine hiljada laži koje svakodnevno možemo da čujemo iz njegovih pisanih i štampanih medija i sasvim smo sigurni da ta sprega koju Dragan Đilas ima sa medijima ne čini slobodu medija.

Svakako da je ono što je još bilo zanimljivo jeste da Dragan Đilas je zaboravio, a vi ste danas spominjali, gospodine Atlagiću, vrlo precizno i izveštaj Verice Barać koji decidno govori o tome na koji način je Dragan Đilas u sadejstvu sa svojim kolegama upravo zloupotrebio agencije za medije koje je imao u tom trenutku u svom vlasništvu i nemilosrdno opljačkao građane Republike Srbije i sve to dok je krstario po javnim funkcijama. Podsetiću vas da je bio i gradonačelnik Beograda u vreme kada se pod njegovom vladavinom gradom pod različitim okolnostima oduzimale naknade trudnicama, oduzimale naknade za razno razna socijalna davanja.

Žao mi je što gospođa Kisić Tepavčević, nije to da kaže u kakvom je stanju ministarstvo bilo do 2012. godine, jer sam sigurna da je i te kako kada je došla na čelo ministarstva imala priliku da izvrši jedan uvid i pregled toga na koji način je ministarstvo do 2012. godine poslovalo, kao jedno od najkompleksnijih ministarstava koje raspolaže najvećim delom budžeta i koje je svakako odgovoran za veliki deo socijalno ugroženih različitih kategorija, koje je upravo Dragan Đilas ostavio bez i jedine prebijene pare dok je tzv. malverzacijama za koje on kaže da nisu postojale, jer je savršeno znao da izračuna procente svojim preciznim matematičkim mozgom i kako kaže on da je 100 minus 20% pa minus 20% verovatno uvek jednako 619 miliona na Mauricijusu, Hong Kongu i po različitim poreskim rajevima.

Međutim, ono što je bitno danas reći, mnogo bitnije od teme kojom, svakako se nadam da će se nadležni organi do kraja pozabaviti i doći do te istine koliko je novca na tajnim računima, koliko još novca i koliko tajnih računa Dragan Đilas poseduje, ali isto tako na koji način i Marinika Tepić kao njegova prva saradnica i te kako iza sebe ima veliki broj malverzacija u kojima je učestvovala dok je bila pokrajinski ministar za sport. To su sve odgovori, odnosno pitanja na koje odgovora još uvek nema. Nadležne institucije bi svakako morale u jednom trenutku da nama građanima Republike Srbije daju odgovore na ova pitanja.

Ono što je za nas jako važno, a to je da imamo i te kako povoda i razloga da govorimo mnogo više o tome koliko uspeha i koliko rezultata je SNS, odnosno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije donela u prethodnom periodu i koja je to razlika koja se napravila. Tako ćemo, to ste i kolege narodni poslanici i prethodnih nekoliko sati i nekoliko puta rekli da će sutra biti isplata 30 evra pomoći za penzionere u okviru sve pomoći koja je u prethodnom periodu pružena građanima Republike Srbije, uspeli su da se oglase i oni drugi koji smatraju da pomoć građanima nije potrebna, odnosno da ta pomoć može biti i selektivna i da nije potrebna baš svakome.

Tu se javio, niko drugi do bivši guverner Narodne banke gospodin Šoškić koji je, ja sam računala na neki period ozbiljnog bavljenja finansijama ove zemlje imao neki ozbiljniji komentar koji bi dao po pitanju pomoći građanima, a znamo da je Republika Srbija jedna od zemalja u Evropi ako ne i u svetu koja je zaista i te kako dobro odreagovala da zdravstvenu krizu izazvanu korona virusom, što se tiče i finansija, što se tiče i zdravstvenih mera, da ne ponavljam, nije mi ostalo mnogo vremena. Kolege narodni poslanici svakako su to danas i spominjali.

Dakle, ono što je jako važno reći da mi ne selektujemo građane na bitne, nebitne, one koje imaju i one koji nemaju. Smatramo da je svako u ovoj krizi na neki način bio pogođen. Onaj kome novac nije potreban neće ga tražiti. Ima i te kako ljudi kojima ova pomoć koja je data u prethodnom periodu, koja će biti sutra isplaćena penzionerima znači.

Meni je jako žao što pojedini bivši funkcioneri DS, tajkunskih organizacija ovo ne mogu da razumeju. Ne mogu da razumeju, jer nikada nisu bili u realnoj sprezi sa narodom, u realnom dodiru i razgovoru sa građanima, jer da jesu znali bi da svaka pomoć, pogotovo u ovom vreme kada je pomoć i te kako potrebna svima je dobro došla. I te kako je država Srbija stala iza svakog svog penzionera, iza svakog nezaposlenog, ali i iza onih kojima je pomoć u privredi bila neophodna.

Pored svega toga infrastruktura nam se razvija. Imali smo ovde priliku da usvojimo rebalans budžeta koji se upravo odnosio na novine investicije. Čuli ste i danas da je predsednik Srbije rekao da će određeni projekti koji su bili planirani u nekom

narednom periodu, kao što je brza saobraćajnica za Beograd-Zrenjanin biti u narednom periodu pokrenuta. Videli ste da su otvoreni radovi na Fruškogorskom koridoru. Moravski koridor uveliko napreduje.

Pored dobrih vesti koje smo dobili iz Brisela, dobili smo i vest da će se graditi pruga Beograd-Niš na dalje ka Severnoj Makedoniji i uz gradnju Fruškogorskog koridora, gradiće se brze saobraćajnice od Požarevca, zatim od Gradišta do Golubca. Ne moramo da govorimo o tome koliko će upravo u ovom delu naše Srbije to pomoći turizmu, da ne govorim o tome koliko će to otvoriti novih radnih mesta i dati prilika za otvaranje novih kompanija, novih fabrika koje će imati priliku da dalji razvoj upravo traže u Srbiji.

Svakako videli ste da od nemačkih partnera, japanskih koji su i te kako i vrlo oprezni oko svojih ulaganja jedni i drugi su našli i te kako dobre investicije upravo u Srbiji. Jedna od najvećih investicija nemačke kompanije se nalazi u Pančevu, druga japanskih naših dobrih prijatelja se nalazi u Inđiji „Tojo Tajers“. Srbija napreduje, Srbija jača i Srbija nikada više neće dozvoliti sebi da dođe u poziciju da je ucenjuju pojedini tajkuni poput Dragana Đilasa. Hvala vam.

Hvala.
Na listama poslanika nema više prijavljenih.
Ko još ima od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika?
Snežana Paunović.
Izvolite.