Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Zukorliću.

Poštovana ministarko, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mirkoviću, izvinite što govorim posle vas, ali iz opravdanih razloga. Poštujem Poslovnik, ali iz opravdanih razloga, nadam se da razumete, nisam stigao da na vreme govorim. Znam da ste predstavnik najveće poslaničke grupe i da shodno tome treba da govorite poslednji. Nadam se da ćete prihvatiti i da ćete razumeti izvinjenje.

Gospodin Mirković u svom završnom delu, zapravo u zaključku je rekao nešto sa čime zapravo ja želim da počnem svoje današnje izlaganje.

Dakle, mi danas govorimo o pet sporazuma. Svaki sporazum je od velike važnosti i značaja za Srbiju. Govoriću kasnije o tome zašto izričem takvu konstataciju, ali obzirom da ste vi, gospođo ministarka, danas prisutni ovde, gospodin Mirković je maločas govorio o pretnjama koje su izrečene gospodinu Orliću i mi, naravno, svaku pretnju ne samo gospodinu Orliću, već svakom poslaniku, svakome ko svoj posao obavlja na odgovoran, ozbiljan i posvećen način najstrožije osuđujemo i samo tražimo jedno –da se omogući da obavljaju svoj posao i ništa više, a građani na izborima procenjuju ko i na kakav način obavlja svoj posao.

Juče je koleginica Snežana Paunović postavila jedno pitanje i pomenula je u kontekstu i mene. Dakle, ne tražimo reakciju nadležnih organa i nadležnih institucija, jer se ne plašimo, jer se mi tih ljudi nismo plašili ni 5. oktobra 2000. godine, pa ih se ne plašimo ni danas, ali apelovali smo, pre svega, ne zbog mene, odmah da kažem, neko zbog koleginica koje su se pojavile pre mene.

Znate, ako se ovde skupi jedna razjarena grupica koja je spremna da koleginice kamenuje i da ih naziva pogrdnim imenima samo zato što su izabrane voljom građana i što rade svoj posao, izvinite, to je nedopustivo. To je nedopustivo i to je nezamislivo u Srbiji.

Ne interesuje mene onaj ko je bio u prvom redu i ko je došao pored moga auto da se sa mnom fizički obračuna. On mene apsolutno ne interesuje. Znate, mene je život naučio da straha u životu nemam. Strah je prirodna pojava, ali život me je naučio da strah nemam, jer da ga imam sigurno ne bih nastavio da obavljam ovaj posao već poodavno, ali me je strah za koleginice. Molim vas da njih zaštitite. Molim vas da nadležni organi i nadležne institucije, i to se ne dešava prvi put, ovo je ko zna koje veče da ja slušam pogrdne izraze koji su upućeni koleginicama samo zato što sede u ovom parlamentu i rade svoj posao i rade ga odgovorno i nemaju radno vreme, već dođu ovde u 10 časova ujutru i izađu onda kada završimo sa tim poslom i to sve u najboljem interesu građana Srbije.

Mene lično ne interesuje ona razjarena grupica koja je došla da pokaže i demonstrira nekakvu silu i da se sa mnom fizički obračuna, pri tom pokušavajući i da nasrnu i na auto. Mene interesuju oni koji stoje iza toga. Te političke gromade me interesuju. Sa tim političkim gromadama bih voleo da se obračunam, naravno, ne fizički, ne zato što nisam u stanju da se danas fizički obračunam, nego zato što imam daleko više argumenata da se sa njima na drugi način obračunam. Njih čekamo i biće prilike. Ne samo da će biti izbora, nego će biti prilike.

Svakako, i to što su pokušali da nas zastraše, da onemoguće da, prosto, prestanemo da govorimo o politici koja je ispravna, koja je opravdana, o politici koja donosi rezultate, koja je na pravi način prepoznata i vidljiva od strane građana Srbije, bez obzira iz koje političke partije dolazili svi se zalažemo za realizaciju tih šest proklamovanih ciljeva i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije. Svi smo ovde da bi pomogli realizaciju tih ciljeva i načela. Neće nas uplašiti, jer da su nas uplašili i da su mene uplašili ja danas ne bih bio tu.

Danas sam ja tu i tek ću da govorim ne samo u Skupštini, a slobodno neka znaju, slobodno se šetam Beogradom, slobodno se šetam svakim gradom u Srbiji. Ne treba meni obezbeđenje, ne treba meni niko. Šta imaju neka kažu, neka priđu, tu sam, ali bih voleo da te političke gromade koje su ih poslale dođu i kažu, ako smeju da dođu i kažu šta imaju, a ne da se politikom bave na ovakav način.

Ovu matricu pominjanja porodica, pogrdnih izraza, pa putem društvenih mreža, itd, itd, mi smo odavno na to upozoravali, tu matricu je započeo jedan deo opozicije i ta matrica se danas nastavlja.

Gospođo ministarka, niti je to politike, niti je to suština postojanja politike. Izvinite, to je nasilničko i siledžijsko ponašanje i u ovoj Srbiji to ne može i ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji i protiv toga moramo da se svi zajedno borimo i vi kao ministarka i mi kao narodni poslanici i predstavnici građana, jer Srbija to ne zaslužuje. Građani Srbije ne zaslužuju takvu sliku i takvu sramotu, a ovi njihovi lideri i liderčići neka se oni samo opredele da izađu na naredne izbore, pa neka odmere svoju snagu i neka vide koliko zaista vrede, a proteklih dana smo videli, spremni su da prete poslanicima, spremni su da upućuju pretnje ministrima, spremni su da upućuje pretnje novinarima, da vrše pritisak, a zalažu se za savremenu demokratiju, zalažu se za slobodu medija. Pa da li je to ta sloboda medija? Da li je to ta savremena demokratija, tako što ćete pretiti nekome krivičnom prijavom jer vam je postavio pitanje na konferenciji za štampu, tako što ćete reći da ćete nekoga da pregazite kolima, koliko je meni poznato?

Pa, čekajte, hajde da da postavimo jedno prosto pitanje – a kako bi se oni ponašali, to se, naravno, nikada neće desiti, to je pluskvamperfekat političke scene Srbije, ali kako bi se oni ponašali da imaju nekakav deo odgovornosti u Srbiji, da imaju najmanji deo odgovornosti u Srbiji? Pa, kako bi se ponašali? Pa, ne bi tu bili ovi podaci koje je koleginica Sandra Božić vrlo precizno iznosila danima, to bi bilo deset puta više. Nema više, to vreme je prošlo. Politička magla i politički marketing je prošao. Ovde se danas samo vrednuju rezultati, a mi smo tu da bi odgovorno, ozbiljno i posvećeno radili upravo zarad tih rezultata i da bi pomogli realizaciju tih rezultata, bez obzira iz koje političke partije dolazili, jer ovde govorimo o iskrenom uverenju u ciljeve koje želimo svi zajedno da postignemo.

Kao što sam rekao, danas govorimo o nekoliko sporazuma. Naizgled, kada bi neko pogledao onako laički, prokomentarisao bi – pa, dobro, to su tamo neki sporazumi. Ne, svaki sporazum je važan, svaki sporazum je saradnja, svaki sporazum je jačanje bilateralnih odnosa. Srbiji je potrebna saradnja sa svakom državom, bez obzira koliko je ta država mala ili velika, bez obzira koliko ta država ima stanovnika, ali Srbija mora da gradi mostove i da jača bilateralne odnose sa svakom državom.

Recimo, upravo jačajući i gradeći te mostove, evo, napraviću jedno poređenje 2008. godine, pitanje Kosova i Metohije, odnos prema SAD i 2020. godina i razgovor predsednika Srbije u Vašingtonu upravo oko pitanja Kosova i Metohije. Da li znate kako je to izgledalo? Onog trenutka kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije niko nas ništa nije pitao. Preko 110 država je tada prihvatilo jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, Amerika takođe.

Ukoliko bi došli u SAD da razgovarate o pitanju Kosova i Metohije, vi ste mogli da razgovarate o tehničkim pitanjima i to na nivou Stafera. Dolazimo do 2020. godine, kada predsednik države razgovara sa predsednikom SAD, sada bivšim, ali tada predsednikom SAD, ne o tehničkim pitanjima, već o suštinskim pitanjima koja se tiču Kosova i Metohije i nacionalnih i državnih interesa, i kaže vrlo jasno - tačka 10. se ostavlja po strani. To vam govori o jačanju međunarodnog ugleda i međunarodnog imidža Srbije.

Da nije bilo diplomatske aktivnosti tada predsednika Srbije i ministra inostranih poslova Ivice Dačića, Srbija ne bi ojačala međunarodni ugled i međunarodni imidž. Upravo smo zahvaljujući tom međunarodnom ugledu i međunarodnom imidžu došli u mogućnost da pitanje Kosova i Metohije vratimo na dnevni red, da se konačno shvati da pitanje Kosova i Metohije nije rešeno i da nema kompromisa i rešenja bez Srbije. Zato je važno jačati odnose sa svim državama. Samo sam napravio jednu digresiju i jedno poređenje.

S druge strane, suočavamo se sa najvećim zdravstvenim izazovom. Nadam se i verujem Kriznom štabu, i verujem struci, da se kraj polako nazire. Svi verujemo u to. Verujemo da će još veći broj građana da se vakciniše, jer postoji jedan zaista odgovoran i ozbiljan odnos i predsednika i Vlade i celokupne zdravstvene struke. Ali, ovaj period kovida je pokazao jednu jako važnu stvar. Kada je najteže, vi možete da računate na dve stvari, o tome sam mnogo puta do sada govorio, prva stvar su sopstveni resursi i sopstveni izvori, a druga stvar su upravo odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Treba nam što više tradicionalno prijateljski orijentisanih država.

Mi danas, mi sredinom oktobra meseca gradimo fabriku za proizvodnju vakcina sa našim prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, iz Kine. Dnevna doza će biti dva miliona i te vakcine neće biti korišćene samo u Srbiji, već će biti izvezene i u druge države u regionu.

Kada govorimo o regionu, žao mi je što region i države u regionu, mnogo mi je žao, nisu shvatile na pravi način kako se treba ophoditi i na koji način treba da razgovaramo u regionu, ne da pričamo loše jedni o drugima, već da jednim glasom nastupamo, kako je i predsednik rekao, pred EU, pred Briselom, pred svetskim silama, a ne samo da sarađujemo sada u periodu kovida.

Predsednik jeste ujedinio region, poslao na desetine hiljada vakcina. Nije tu reč o vakcinama i o donaciji, tu je reč o poverenju. Nadam se da će konačno shvatiti da nije suština u tome da pričamo loše jedni o drugima, već da sarađujemo, da razgovaramo i da zajednički nastupamo na važnim strateškim stvarima, koje jesu, pre svega, u interesu naših građana.

Tačno je da mi najveću trgovinsku razmenu imamo sa EU, ali dozvolite, pa mi 70%, 80% trgovinske razmene imamo u regionu. Manite se, ljudi, više barijera, taksi, manite se rampi, manite se zabrana, otvorite granice, omogućite građanima, omogućite slobodan protok ljudi, kapitala, roba i usluga. Pustite građane normalno da žive. Politička pitanja ćemo rešavati na drugi način. Nismo mogli politički da se dogovorimo toliko dugo, pa hajde da napravimo tu ekonomsku normalizaciju, građani će živeti bolje. Mislite o građanima. Ponašajte se onako kako se Srbija danas ponaša u regionu, a Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu.

Srbija želi mir, stabilnost, prosperitet, a ukoliko postoje otvorena pitanja, pa ta otvorena pitanja rešava kroz dijalog, a ne kroz jednostrane poteze i jednostrane akte.

Što se tiče sporazuma, ovi sporazumi, dakle, jesu značajan deo međunarodne saradnje, kao što sam rekao, koja se stalno proširuje, što je potvrda aktivne spoljne politike, koja se vodi u poslednjih nekoliko godina. Ono što želim da naglasim jeste upravo to da je u poslednjih nekoliko godina i Narodna skupština ratifikovala više desetina sporazuma o bilateralnoj saradnji sa velikim brojem država, među kojima su naši tradicionalni prijatelji, poput Rusije, poput Kine, Francuske, ali su tu i sporazumi o saradnji sa zemljama koje su naši novi prijatelji sa kojima smo učvrstili saradnju u prethodnim godinama.

Ne mogu a da se danas ne zahvalim svim državama sveta koje nisu priznale samoproklamovanu državu Kosovo ili su svoje priznanje povukle. Ovakva prijateljstva za nas imaju posebnu važnost i beskrajno smo zahvalni svim tim državama koje su ostale na braniku međunarodnog prava koje brani suverenost svake međunarodno priznate države članice UN, što država Srbija svakako i jeste.

Veliki broj bilateralnih sporazuma i ugovora o saradnji znače da je Srbija osnažila svoju međunarodnu poziciju, kao što sam već rekao. Našu borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta prepoznao je veliki broj članica UN. Zato sa velikim respektom i poštovanjem govorim o svim ovim zemljama sveta, bile one male, kao što sam rekao, ili manje poznate ili velike.

O diplomatskim aktivnostima rukovodstva Srbije kojima je učvršćivan međunarodni položaj Srbije sigurno bi mogao više da govori predsednik Narodne skupštine, koji je bio ministar spoljnih poslova. Rezultat tog diplomatskog rada, zajedno sa predsednikom Republike, kao što sam rekao, jeste 18 odpriznavanja, 18 država je odpriznalo i povuklo priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Među tim prijateljskim državama su i Republika Argentina, Republika Belorusija, Komonvelt Dominika, sa kojima smo potpisali ugovore o saradnji koje Narodna skupština treba da ratifikuje nakon ove rasprave.

Što se tiče najpre sporazuma sa Argentinom, pre toga želeo bih da podsetim na istoriju diplomatskih odnosa. Ona je uspostavljena pre više od 90 godina, tačnije od 1928. godine i tradicionalno su prijateljski. Postoji saglasnost, slični pogledi kada su u pitanju značajna međunarodna pitanja. S tim u vezi, Argentina poštuje teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Ona je uvek u teškim trenucima stajala uz Srbiju. U potpunosti poštuje Rezoluciju 1244 i neće promeniti svoju poziciju o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

O posebnoj vezi naša dva naroda govori i činjenica da je pre par godina, čini mi se, otvoren trg Srbije u Buenos Airesu. Pre dve godine tada ministar spoljnih poslova, danas predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, je na konferenciji UN „Jug-jug“, koja se održala u Buenos Airesu, tom priliko je istaknuto da u svetu rastuće međuzavisnosti i kompleksnosti, zajednički izazovi zahtevaju i zajednička rešenja. Poštovanje međunarodnih institucija, međunarodnog prava, kao i ključni principi koji usmeravaju saradnju i da predstavljaju najbolji odgovor na globalne izazove, a Republika Srbija će i ubuduće nastaviti da se snažno zalaže za jačanje multilateralizma, sistema UN, međunarodne solidarnosti, uz poštovanje suverene jednakosti svih država članica.

Dugogodišnje prijateljstvo i, pre svega, međusobno razumevanje dobra su i čvrsta osnova da se politički dijalog intenzivira, osnaži ekonomska saradnja. Sličnog smo temperamenta, karaktera. Srbija i Argentina do sada imaju zaključene i potvrđene sporazume u različitim oblastima – trgovina, ekonomska saradnja, naučna, tehnološka saradnja, veterina, o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Ugovor sa Republikom Argentinom o transferu osuđenih lica i saradnji o izvršenju krivičnih sankcija, zatim, ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i ugovor o izručenju, nastavak su te plodne saradnje i prijateljskih odnosa

Potpisani ugovori će stvoriti uslove za što čvršću, obavezniju, efikasniju saradnju o kriminalu, to smo potpuno ubeđeni, i omogućiti efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Organizovani kriminal, koji predstavlja globalni problem, zahteva saradnju i reagovanje ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom i svakako na međunarodnom planu, što mi danas i činimo razgovarajući o ovakvim bilateralnim sporazumima.

Kako je Srbija posvećena vladavini prava i borbi protiv organizovanog kriminala, to će organizovanom kriminalu i korupciji biti, naravno, sve teže, jer ovde postoji jedna sinergija praktičnog i, rekao bih, normativnog delovanja kroz razgovore i potvrđivanje ovakvih bilateralnih sporazuma.

Potpisivanje ovog ugovora predstavlja prvi korak u daljem jačanju i proširenju saradnje dve zemlje u oblasti pravosuđa.

Inače, Srbija je prva zemlja u regionu sa kojom je Argentina potpisala ugovore u oblasti pravosuđa.

Mi ćemo u danu za glasanje svakako podržati ovaj sporazum.

Kada je reč o Sporazumu sa Belorusijom, osvrnuo bih se na Ugovor sa Republikom Belorusijom o izručenju, tačnije, istakao bih važnost diplomatskih odnosa i bilateralne saradnje sa Belorusijom, sa kojom je Srbija uspostavila diplomatske odnose još 1994. godine. Naše dve države bliske su kulturološki, u jezičkom, verskom, tradicionalnom smislu. Između Srbije i Belorusije postoji iskreno prijateljstvo. Belorusija je veliki prijatelj Srbije i zbog toga smo zahvalni, a ta zahvalnost i poštovanje srpskog naroda ostaće zauvek zato što je Belorusija želela, htela i smela da pokaže podršku onda kada je to bilo u najtežim trenucima.

Znam da sam prekoračio vreme, neću previše dužiti.

Gospođo ministar, naravno da ćemo podržati sve sporazume, nisam imao dovoljno vremena da o svakom govorim pojedinačno. Izvinjavam se, gospodine Zukorliću. Zahvaljujem.

Hvala vam kolega Milićeviću.
Pošto više nemamo prijavljenih predstavnika, niti ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Prvi na listi je narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Poštovani predsedavajući akademiče Zukorliću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavniče Ministarstva pravde, današnji sporazumi sa Vladom Komonvelta Dominike, Argentinom tri sporazuma i Belorusijom su tehničke prirode i naš poslanički klub i mi kao najjača bošnjačka stranka, Stranka pravde i pomirenja, u danu za glasanje ćemo ih podržati.

Ovi sporazumi su dokaz međunarodnog ugleda i respekta koji naša zemlja ima na međunarodnoj sceni, jer ne možete vi sporazum da potpisujete sami sa sobom. Jednostavno, nije dovoljno da vi samo imate želju da sarađujete sa nekim, već i drugi moraju da imaju želju da sarađuju sa vama i da vas poštuju na međunarodnoj sceni.

Prošle nedelje smo potpisivali i mislim baš pre sedam dana smo diskutovali, a onda i glasali, o sporazumima sa Vladom SAD i Ruskom Federacijom, danas imamo ovih pet drugih sporazuma i to je dokaz jedne dobre dinamike, ali prvenstveno dokaz međunarodnog respekta.

Međunarodna politika koju vodi predsednik države, koju vodi Vlada, je nešto što svakako ima podršku i naše poslaničke grupe i naše stranke i međunarodna politika je suštinski važna i za unutrašnju stabilnost, a prvenstveno je važna za ekonomski razvoj naše zemlje, a to je ono što najviše interesuje sve građanke i građane.

Lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić, u svom današnjem obraćanju istakao je važnost regionalne politike. Kao što se baltičke zemlje oslanjaju jedna na drugu i prvo imaju tu saradnju između sebe, kao i skandinavske zemlje, kao i što zemlje Beneluksa usko sarađuju, tako mislim da i mi, balkanske zemlje, zemlje eks-ju prostora jugoistočne Evrope i jugozapadnog Balkana prvenstveno treba da imamo tu tesnu saradnju. I ta inicijativa tog tzv. mini Šengena je nešto što je pokrenuo predsednik naše zemlje i što mi kao Stranka pravde i pomirenja podržavamo. Smatramo da je to inicijativa od koje svi možemo i moramo imati koristi.

Zemlje regiona su jako važne za našu ekonomiju, jer skoro sa svim zemljama regiona naša zemlja ima suficit.

Što se tiče Evropske unije, to je naš najvažniji spoljnopolitički prioritet i to su temeljne demokratske vrednosti kojima mi težimo, zato što želimo da ih suštinski implementiramo i što su deo našeg bića, a ne zato što je to domaći zadatak koji nam je neki birokrata u Briselu postavio.

Što se tiče SAD, Ruske Federacije i Kine, to su najvažniji svetski igrači i svakako da treba nastaviti održavati dobre odnose sa njima.

Ono što posebno hoću da istaknem jeste dobra saradnja sa muslimanskim svetom. Republika Turska je otvorila preko 500 kompanija u Republici Srbiji i to je nešto što svakako treba da se pozdravi. Naravno, očekujemo da će neke od tih kompanija u narednom periodu otvoriti svoje pogone i u sandžačkim opštinama. Ujedinjeni Arapski Emirati, dobra saradnja koju predsednik naše zemlje ima sa vladarskom porodicom Muhameda ben Zajida el Nahjana, sa Kraljevinom Bahrein uspostavljamo dobru saradnju, sve je to šansa i za našu namensku industriju i za građevinsku operativu, ali posebno hoću da istaknem, za proizvođače hrane.

Srbija i naše kompanije su veliki proizvođači halal proizvoda, to su tradicionalna halal tržišta i kada su u pitanju gotova jela i kada je u pitanju konditorska industrija, ali i kada je u pitanju industrija vode i sokova, to su svakako resursi koji su zemljama na Bliskom i Dalekom Istoku neophodni.

Ono što hoću da iskoristim jeste prisustvo predstavnika Ministarstva pravde i da apelujem na njih da se vodi računa o procentualnoj zastupljenosti manjinskih zajednica u tim sudskim institucijama i jedinicama u Republici Srbiji. Znači, trećina građanki i građana u Republici Srbiji su predstavnici manjinskih zajednica, želim da zajedno partnerski na tom radimo.

Želim da istaknem primer jednog prekršajnog suda, na primer u Prijepolju, koji dobro radi, hoću to da istaknem, ali da od osam zaposlenih je samo jedan Bošnjak, a 50% stanovništva su Bošnjaci. To je nešto što je, hoću da kažem, i nasleđeni problem, ali to je nešto na čemu moramo partnerski da radimo. Svakako podržavamo nešto, što bi rekli, stručnost ispred politike, ali, naravno, ne mogu se saglasiti da niko iz mog naroda nema stručnost. Znači, ima ih i onda partnerski treba da radimo da motivišemo ljude da ulaze i da se javljaju na konkurse, a da na konkursima biramo najbolje. Hvala vam.

Hvala kolega Tandir.

Narodna poslanica Danijela Veljović ima reč. Izvolite.

Hvala.

Koleginice i kolege narodni poslanici, organizovani kriminal predstavlja značajnu pretnju na ekonomskom i društvenom planu u razvijenim zemljama, ali i zemljama u razvoju. Republika Srbije se nalazi na spisku zemalja koje su pristupile ozbiljnoj borbi protiv organizovanog kriminala. U nastojanju da se što uspešnije država suprotstavi kriminalu raste potreba da država reaguje i dela i van državnih granica. Koliko je Republika Srbija spremna da ozbiljno pristupi borbi protiv organizovanog kriminala pokazuje i potpisanje ovakvih ugovora.

Uloga ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine, kao i Republike Srbije i Belorusije o izručenju i pružanju međunarodne pravne pomoći jeste da poboljša njihovu saradnju u sprečavanju širenja organizovanog kriminala. Između Republike Srbije i Republike Argentine, kao i Republike Srbije i Republike Belorusije nije do sada postojao sporazum kojim bi bilo regulisano pitanje pravne saradnje o izručenju okrivljenih lica i pružanju međusobne pravne pomoći.

Prema važećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije nema kazne bez krivice i nikome ne može biti izrečena kazna za delo koje, pre nego što je učinjeno zakonom, nije bilo određeno kao krivično delo. Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granicu za određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu.

U svrhu ovih ugovora delo za koje se dozvoljava izručenje je ono koje predstavlja krivično delo po zakonima obe strane. Izručenje se odbija u slučajevima političkih krivičnih dela ili kada je zahtev za izručenje podnet u svrhu gonjenja ili kažnjavanja lica zbog rasne, verske, nacionalne pripadnosti, seksualne orijentisanosti, političkog uverenja, za krivično delo koje je isključivo krivično po vojnom zakonu, kao i kada postoje opravdani razlozi da traženo lice može biti izloženo torturi, surovom i nehumanom kažnjavanju.

Podsećam da je Republika Srbija potpisnica Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prema toj Konvenciji, zabranjeno je mučenje i svako ima pravo na pravično suđenje i pravo na delotvorni pravni lek pred nacionalnim vlastima.

Mnoge kriminalne grupe teže da grade svoje kriminalne operacije van državnih granica, jer smatraju da su time šanse da budu otkrivene manje. U glavnom je to slučaj kod lica koja pokušavaju da prikriju svoje novčane prihode stečene kroz kriminalnu aktivnost.

Ekonomski, finansijski kriminal, korupcija sve više imaju trans-nacionalni karakter i samim tim krivična istraga zahteva da istražni organi prikupljaju dokaze i van granica određene države. Većina oblasti kriminalnog delovanja međusobno su povezane, a počinioci tih krivičnih dela su dovoljno fleksibilni i svoje aktivnosti menjaju u skladu sa datim mogućnostima i rizicima. Zbog toga je jako važno da i napori koji se ulažu u borbi protiv organizovanog kriminala budu fleksibilni.

Uzajamna pravna pomoć predstavlja formalan način na koji države traže i pružaju pomoć, prilikom prikupljanja dokaza koje se nalaze u jednoj zemlji, a potrebni su za vođenje krivične istrage ili krivičnog postupka u drugoj zemlji. To je zapravo mreža saradnje, uspostavljanje uzajamnih kontakata.

Ustav Republike Srbije u članu 16. stav 2. jasno navodi da opšte prihvaćena pravila Međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori predstavljaju sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije. Mišljenje koje preovlađuje u EU jeste da ovakvi sporazumi predstavljaju osnov za koordinaciju, a ne osnov za utvrđivanje pravila u oblasti pružanja pravne pomoći. Svi memorandumi o saradnji treba da poštuju okvire nacionalnog zakonodavstva.

Prema izveštaju SOCT-e o proceni opasnosti od ozbiljnog i organizovanog kriminala najveće pretnje građanima Evrope su aktivnosti u trgovini ljudima, migrantima, trgovina drogom i on-line prevare. Po tom izveštaju organa EU, ključno je da procena pretnji živi u praksi. Što se tiče Republike Srbije ključni napredak u otvaranju Poglavlja 24 ogleda se u jakoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i u efikasnoj saradnji policije i tužilaštva.

Socijaldemokratska partija Srbije pruža punu podršku svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala i mafije. Država mora da pokaže da je jača od bilo koje kriminalne grupe i time poslati jasnu poruku da se nikome neće isplatiti način organizovanja i delovanja koji nosi nemerljivu štetu stabilnosti i budućnosti jedne države i razvoju čitavog društva. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Veljović.
Reči ima narodni poslanik Slavenko Unković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pre svega želim da uputim punu podršku predsedniku JS, gospodinu Draganu Markoviću Palmi, u nameri da se do kraja razotkriju i raskrinkaju sve laži i sve lažne optužbe koje je Marinika Tepić i njena ekipa zadnjih mesec dana plasirala u javnosti.

Zahtevam od policije i nadležnog javnog tužioca da obavesti javnost, što je zakonska mogućnost i obaveza, kada je šira javnost zainteresovana o tome da li su preuzete bilo koje procesne radnje povodom iznetih laži i ako jesu, da li je procesujirano bilo koje lice.

U koliko gospodin Marković nema status osumnjičenog, a nema i neće ga ni imati, što je do sada moralo biti rečeno, tada je neophodan odgovor na pitanje da li je lice koje je iznelo optužbe i laži procesujirano i ako nije, zbog čega nije?

Izostankom reakcije i bilo kakvog epiloga, izgovorena reč koja prekoračuje definiciju slobode govora vodi pravnoj anarhiji, a to je preduslov i pravni i moralni linč, što se po mojoj oceni ovde dešava.

Kada su u pitanju tačke dnevnog reda, Memorandum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominika potpisan je pre dve godine na osnovu uzajamnog poštovanja i obostrane koristi. Vlada Komonvelta Dominika je 2018. godine suspendovala svoju poziciju o priznanju Kosova i dala podršku u dijalogu Beograda i Prištine, uz posredovanje EU i naravno Srbija ceni takav stav.

Mi želimo da razvijamo ekonomsku saradnju sa svim zemljama, Asocijacija država Kariba, kao i Karipske zajednice. Cilj je naravno proširenje ekonomske, naučne, tehničke saradnje, u oblasti poljoprivrede i turizma i Srbija sigurno može biti dobar i pouzdan partner.

Svi ovi zakoni o potvrđivanju ugovora između naše zemlje i Vlade Republike Argentine, kada je u pitanju pružanje pravne pomoći kod krivičnih dela, izručenju okrivljenih i osuđenih lica, su u interesu naše države.

Mi smo prva zemlja, iz našeg regiona, koja ima ovakva sporazum sa Argentinom. Između naših zemalja do sada nije postojao bilateralni ugovor kojim bi bila regulisana ova pravna pitanja oko svih vidova kriminala, pogotovo trans-nacionalnog organizovanog kriminala.

Sada se stvaraju uslovi za čvršću i efikasniju saradnju i veću zaštitu određenih ljudskih prava. Uzajamna pravna pomoć predstavlja formalni način na koji države traže i pružaju pomoć prilikom prikupljanja dokaza koji se nalaze u jednoj zemlji, a potrebni su kako bi pomogli u vođenju krivičnih postupaka u drugoj zemlji.

Srbija i Argentina su dve prijateljske zemlje koje imaju diplomatske odnose duge 85 godina i imamo slične stavove po pitanju međunarodnog pravnog poretka.

Argentina nije priznala lažnu državu „Kosovo“ i stav se neće menjati i nama je cilj da sa takvim državama produbljujemo saradnju na svim nivoima. Za razliku od severnoameričke dijaspore o kojoj je dosta toga poznato o emigraciji u Argentini, nikada nismo imali pouzdane podatke.

Prema nekim istraživanjima, na teritoriji Republike Argentine živi oko 30.000 ljudi srpskog i crnogorskog porekla sa prostora bivše Jugoslavije i svaka vrsta ugovora i sporazuma ekonomske saradnje naših zemalja značiće i za te naše sunarodnike.

Argentina u ovom trenutku prolazi kroz težak politički i ekonomski period, a pogotovo u uslovima pandemije. Neki mediji su objavljivali da je Argentina bankrotirala po treći put u ovom veku i zaista teška situacija ih je dovela na nivo da imaju oko 40% stanovništva koje se nalazi ispod linije siromaštva.

Ugovor između Republike Srbije i Republike Belorusije o izručenju predstavlja nastavak čvrste saradnje u oblasti pravne pomoći. Cilj je da se što efikasnije regulišu procedure oko izručenja okrivljenih i osuđenih lica. Naše zemlje nemaju otvorenih političkih pitanja i ekonomska saradnja je prioritet naših odnosa.

Belorusija ne priznaje nezavisnost Kosova i mi to izuzetno cenimo. Belorusija ceni Srbiju zato što vodi samostalnu, nezavisnu politiku u regionu. Srbiji je cilj da naš nivo političke i ekonomske saradnje unapređujemo i proširujemo je i da našu trgovinsku razmenu još povećavamo.

Najveće povećanje robne razmene je moguće u razmeni poljoprivrednih proizvoda, naročito ako se reguliše status mesa i mesnih prerađevina prilikom izvoza u Belorusiju. Robna razmena je sada na nivou oko 500 miliona dolara. U Belorusiji uspešno posluje dvadesetak srpskih kompanija, a lider među njima je BK grupa.

Iako Srbija i Belorusija imaju režim slobodne trgovine, Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija je jako značajan za Srbiju. To znači naše prisustvo na tržištu od oko 180 miliona stanovnika.

Sporazum predviđa visok stepen liberalizacije međusobne trgovine i omogućiće da se carine ne naplaćuju na gotovo 99% proizvoda. Sporazum je potpisan pre godinu i po dana. Ratifikacija od strane svih potpisnica je završena ove godine i uskoro se očekuje početak primene ovako važnog sporazuma za našu zemlju.

Današnji svi sporazumi su u interesu naše države i naše zemlje, tako da poslanička grupa JS će u Danu za glasanje podržati ove sve pomenute predloge. Zahvaljujem.

Hvala vam, kolega Unkoviću.
Reč ima narodna poslanica Dijana Radović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas dnevne tačke dnevnog reda koje se odnose na sporazume o saradnji sa nekoliko država.

Smatram da su ove tačke izuzetno važne, jer se pre svega svaki sporazum o saradnji koji ovde ratifikujemo zapravo pokazuje da je to primer dobrih, pozitivnih i afirmativnih aktivnosti svih organa institucija u našoj državi, sa željom da unapređujemo saradnju sa svim ostalim državama iz najrazličitijih oblasti.

Ja ću danas govoriti o prvom Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike u oblasti poljoprivrede. Na samom početku podsetila bih da su bilateralni odnosi između Republike Srbije i Komonvelta Dominike uspostavljeni 2010. godine, da ih karakteriše pozitivna dinamika političkog dijaloga, kao i da postoje obostrani interesi za unapređenje saradnje iz najrazličitijih oblasti.

Ono što bih posebno istakla i što je posebno značajno za našu državu to je da je upravo ova država Komonvelt Dominika jedna od 18 država koja je povukla priznanje samoproklamovane države Kosovo kada je sadašnji predsednik Narodne skupštine bio na mestu ministra spoljnih poslova.

Ova država takođe jeste i punopravni član međunarodnih i regionalnih organizacija, kao što su Karipske zajednice ili Asocijacije država Kariba, što nama ostavlja prostor za unapređenje daljeg razvoja i saradnje i sa ostalim članicama ovih međunarodnih organizacija.

Mi sa Komonvelt Dominikom imamo potpisane sporazume iz oblasti trgovine, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, kao i turizma. Konkretno, ovaj Sporazum o oblasti poljoprivrede jeste za nas značajan. Potpisan je 2019. godine u Beogradu na pet godina i obnavljaće se automatski svake pete godine.

Sporazum se, između ostalog, odnosi i na razvoj i unapređenje modernih tehnologija u oblasti poljoprivrede, podsticanje zajedničkih programa u oblasti trgovine, saradnje u oblasti biotehnologija, ali organske poljoprivrede, što predstavlja izuzetno značajan segment poljoprivredne proizvodnje. Zatim, saradnju u veterinarskoj, ali i fitosanitarnoj oblasti.

Kako piše upravo u ovom Sporazumu obe ugovorne strane obavezale su se da će nastojati da uspostave bolje odnose i bolju saradnju kako između poljoprivrednih gazdinstava između dve države, tako između preduzeća, ali i svih ostalih organizacija koje se bave poljoprivrednom delatnošću i poljoprivrednom aktivnošću.

Kao što svi znamo, poljoprivreda jeste na neki način tradicionalna delatnost, jeste delatnost koja je stara onoliko koliko je staro i ljudsko društvo. Nastala je iz težnje da se zadovolje osnovne ljudske potrebe, potrebe za hranom i samoodržanjem, ali međutim svi smo svedoci da je poslednjih nekoliko godina, čak i desetina godina savremena tehnologija izuzetno značajna i za aspekt poljoprivrede i za poljoprivrednu delatnost. Samim tim postoji i više modernih rešenja za probleme današnjih poljoprivrednika.

Mi u poljoprivredi danas imamo različite vrste inovacija, različite vrste inovativnih rešenja, kao što su recimo korišćenje letelica dronom, zatim digitalne platforme, generalno korišćenje pametnih tehnologija, zatim savremene meteorološke stanice, ali i različiti senzori koji pomažu poljoprivrednicima da što više proizvode i da na neki način unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Samim tim ono što treba i našoj državi i ono čemu težimo jeste da modernizujemo našu poljoprivredu, proizvodimo konkurentne proizvode koji će biti izuzetno traženi i na svetskim, ali i na svim mogućim tržištima.

Samim tim digitalizacija i uvođenje tehnologija više nije stvar izbora. Ona je naša neophodnost i naša potreba. Mi ka tome treba da težimo i onako kako istraživanja pokazuju već 30 do 40% domaćih poljoprivrednika oslanja se na neki vid digitalne tehnologije.

To jeste činjenica koja ohrabruje, ali moramo da vodimo računa da su upravo ovi poljoprivrednici uglavnom veliki poljoprivredni proizvođači ili poljoprivredni proizvođači koji jesu, recimo, u nekoj kategoriji srednjih poljoprivrednih proizvođača. Oni znaju i koriste ove tehnologije da bi dobili veće prinose. Ekonomičnije koriste raspoložive prirodne resurse i potencijale, zatim stvaraju na taj način konkurentne proizvode, ali doprinose i tome da imaju što manje rizika od klimatskih promena.

Ono što je nedostatak uvođenja modernih tehnologija jeste upravo ono što nas najviše muči, a to su mali poljoprivredni proizvođači koji zbog velike količine novca koja je potrebna da i oni uvedu svoja inovativna rešenja u poljoprivredna gazdinstva jeste velika količina novca, velika ulaganja i oni na taj način ne mogu da uvedu sve ove tehnologije i digitalne platforme koje i jesu danas aktuelne.

Takođe, stručna osposobljenost je izuzetno važna kada su u pitanju naši poljoprivredni proizvođači da bi mogli sve ove tehnologije i da koriste, a mali proizvođači koji proizvode na usitnjenim zemljišnim posedima imaju problem i sa tim da bi mogli da se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Ono što ja smatram da je jedan od načina kako mi možemo da unapredimo i da upravo malim poljoprivrednim gazdinstvima omogućimo dostupnost i novih i modernih tehnologija, kao i njihovu stručnu primenu i njihovo stručno korišćenje su upravo afirmacija poljoprivrednih zadruga na taj način što će se naši mali poljoprivredni proizvođači udruživati i na taj način ukrupnjivati svoje posede i uspeti da zajednički uvedu tehnologije i digitalne platforme u svoja poljoprivredna gazdinstva.

Takođe, zadruge mogu i biti budući nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje u ruralnim područjima, posebno u devastiranim oblastima kao što su oblasti sa otežanim bavljenjem delatnošću poljoprivredne proizvodnje. Na taj način kroz udruživanje poljoprivrednih proizvođača, njihovo zajedničko delovanje na tržištu zadruge bi doprinele ukrupnjivanju poseda, boljoj i većoj dostupnosti korišćenju informacionih tehnologija što bi za rezultat imalo bolje korišćenje poljoprivrednih resursa i potencijala u našoj zemlji, ali stvorili bismo konkurentne proizvode koji bi bili izuzetno traženi i zastupljeni na najzahtevnijim tržištima kako u Zapadnoj Evropi, tako i u celom svetu.

U tom smislu proizvodnja poljoprivrednih proizvoda i hrane jeste naš veliki potencijal, jeste naša razvojna šansa. Treba da nastavimo na insistiranju podrške upravo u ovom delu naše proizvodnje i samim tim našoj državi je potreban poljoprivrednik koji koristi moderne tehnologije i savremene, bilo da su to informacione ili neke druge koje imaju u vidu da savremena mehanizacija jeste oruđe koje značajno povećava i efikasnost, ali i produktivnost poljoprivredne proizvodnje.

Na kraju, smatram da bi naši poljoprivredni odgovorili na izazove savremenog društva, na zahteve potrošača koji žive u današnjem vremenu kako bi se proizvodnja na kraju njima i isplatila moramo da podstaknemo naše poljoprivrednike da ulažu više u tehnologiju tako što ćemo ih subvencionisati i podsticati da koriste sve prednosti savremenog društva.

Perspektiva naše poljoprivrede samim tim nije samo orijentisana na zadovoljenje potreba naše domaće potražnje, već i na izvoz i izvoznu orijentaciju. Tu pre svega mislim na izvoz gotovih proizvoda koji jesu budućnost, odnosno to su proizvodi većeg i višeg stepena prerade. Zato je izuzetno važna ova saradnja koju uspostavljamo ne samo sa državom sa kojom danas potpisujemo sporazum, već i sa svim onim državama koje su izuzetno značajne za plasiranje i plasman naših poljoprivrednih proizvoda, kao i svih ostalih proizvoda prehrambene industrije koje izvozimo. Na taj način poljoprivreda će upravo postati naš razvojni prioritet i naša razvojna šansa.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje naravno podržati i ovaj sporazum kao i sporazume sa Argentinom i Belorusijom, o kojima će nešto više i sadržajnije govoriti moja koleginica Dubravka Kralj, a ja vam se zahvaljujem na pažnji.