Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 124 narodna poslanika.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, prisutno je 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim poslanike da ubace kartice.
Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 131 narodni poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Jelisaveta Veljković.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačka od 6. do 10. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Maja Popović, ministar pravde, prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Naumovski, vršilac dužnosti pomoćnika ministra pravde, Vedrana Ilić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Milanka Davidović, šef Odseka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o izručenju, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije i izručenju i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o transferu osuđenih lica i saradnji u izvršenju krivičnih sankcija.
Pre nego što pređemo na poslanike, da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima ministarka Darija Kisić Tepavčević.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred vama je Zakon o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede.
U cilju uspostavljanja bilateralne saradnje u oblasti poljoprivrede, u Beogradu, 4. februara 2019. godine, potpisan je Memorandum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede.
Memorandum su potpisali Ivica Dačić, tadašnji ministar spoljnih poslova Republike Srbije i Ruzvelt Skerit, predsednik Vlade Komonvelta Dominike.
Navedenim memorandumom definisano je unapređenje saradnje u sledećim oblastima: razmena naučnih i tehničkih informacija i dostignuća u naučnim instraživanjima u oblasti poljoprivrede, razvoj i uvođenje modernih tehnologija u oblasti poljoprivrede, primena postžetvenih tehnologija, prerada i plasman poljoprivrednih proizvoda, podsticaj saradnje između preduzeća u oblasti poljoprivrede i povezanim sektorima, unapređenje saradnje u veterinarskoj i fito-sanitarnoj oblasti koja se odnosi na zdravlje, dobrobit i uzgoj životinj,a kao i zdravlje bilja i zaštitu bilja, uključujući seme i drugi sadni materijal, unapređenje saradnje u oblasti biotehnologije, organske poljoprivrede, akvakulture i razvoj politike kvaliteta u poljoprivredi.
Imajući u vidu kapacitete poljoprivredno-prehrambenog sektora Republike Srbije, s jedne strane, i potreba za primenom nauke, tehnologije, inovacija, kao i uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište Komonvelta Dominike, s druge strane, realizacijom navedenog memoranduma, odnosno uspostavljanjem saradnje u navedenim oblastima, poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije bi ostvario značajne benefite kako po osnovu trgovine, odnosno izvoza proizvoda, tako i kroz transfer znanja i tehnologija, što bi svakako doprinelo prisustvu sprskih kompanija u regionu srednje Amerike.
Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima ministarka Maja Popović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije o izručenju, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o izručenju, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o transferu osuđenih lica i saradnji u izvršenju krivičnih sankcija i kao predstavnik predlagača upoznaću vas sa sadržinom ovih ugovora.
Ugovor između Republike Srbije i Republike Belorusije o izručenju potpisan je u Beogradu, 03. decembra 2019. godine. U julu 2020. godine dobili smo obaveštenje da je Republika Belorusija završila interne procedure potrebne za stupanje na snagu navedenog ugovora.
U skladu sa članom 25, ugovor stupa na snagu danom prijema poslednje note kojom su strane diplomatskim putem uzajamno obaveštavaju o završenom postupku potvrđivanja u skladu sa njihovim zakonodavstvom.
Potvrđivanjem ugovora stvoriće se uslovi za čvršću i obavezniju saradnju dveju država u materiji izručenja okrivljenih i osuđenih lica kao specifičnog vida međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i to lica koja se krivično gone u jednoj državi ili su u njoj osuđena zbog krivičnog dela, da ne bi bekstvom u drugu državu izbegla krivično gonjenje ili izdržavanje kazne zatvora koja je izrečena.
Zaključenje ovog ugovora je posebno važno zbog nepostojanja pravnog osnova za izručenje okrivljenih ili osuđenih lica sa Belorusijom, tako da se trenutno ovaj vid pravne pomoći odvija na osnovu uzajamnosti.
Naime, Republika Belorusija je jedina evropska zemlja koja nije pristupila Evropskoj konvenciji o ekstradiciji iz 1957. godine zbog sankcija koje je Savet Evrope uveo ovoj državi.
Stupanjem na snagu ovog ugovora i njegovom primenom omogućiće se efikasnija saradnja između dveju država u navedenoj oblasti.
Primenom ugovora omogućiće se privođenje pravdi izvršilaca krivičnih dela u pogledu svih oblika kriminala, posebno organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji su posebna pretnja savremenom društvu zbog sve većeg kretanja stanovništva iz jedne u drugu zemlju, kao i zbog savremenih tehnologija.
Republika Srbija sa Republikom Belorusijom već ima zaključen bilateralan ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima koji je potpisan 12. marta 2013. godine, a stupio je na snagu 19. decembra 2013. godine, n a osnovu koga se uspešno odvija pravna saradnja između dveju država.
Ugovorom je predviđeno da će strana na molbu izručiti jedna drugoj lica koja se nalazi na njihovoj teritoriji radi krivičnog gonjenja ili radi izvršenja presude.
Izručenje radi krivičnog gonjenja vrši se za dela koja je prema pravu obe strane ugovornice propisana kazna lišenja slobode u trajanju od najmanje jedne godine ili strožija kazna, dok se izručenje radi izvršenja presude vrši za dela koja su krivična kažnjiva prema pravu obe strane ugovornice, iako je tom presudom izrečena kazna lišenja slobode u trajanju od najmanje šest meseci ili strožija kazna ili ako ostatak neizdržanog dela izrečene kazne iznosi najmanje šest meseci.
Ugovor predviđa i razloge za odbijanje izručenja među kojima su državljanstvo lica čije se izručenje traži i priznat status azila. Predviđeno je rešenje za takvu situaciju. Ukoliko bi se desilo da zamoljena strana odbije izručenje lica zato što je on njen državljanin, strana molilja može ustupiti krivično gonjenje tog lica. U tom slučaju strana molilja će zamoljenoj strani dostaviti odgovarajuću dokumentaciju i dokazni materijal, a zamoljena strana je u obavezi da obavesti stranu molilju o donetoj odluci povodom njenog zahteva o konačnoj odluci u tom postupku.
Ugovorom su regulisani način komuniciranja između strana ugovornica, dokumentacija koja se treba priložiti uz molbu za izručenje, sticaj molbi za izručenje, pronalaženje i pritvaranje lica, pritvor pre prijema molbe za izručenje, odlučivanje o molbi za izručenje, predaja lica koje se izručuje, kao i primena specifičnih instituta kod izručenja.
Takođe, ugovorom je predviđen i tranzit lica koje treća država treba da izriče jednoj od strana ugovornica preko teritorije druge strane ugovornice.
Primena ovog ugovora unaprediće pravnu saradnju dveju država i učiniti je efikasnijom, što će uticati na dalji razvoj delotvorne međunarodne pravne pomoći, kao i na ukupan razvoj odnosa između država, uz obostrano uvažavanje i uzajamno razumevanje.
Kada je reč o ugovorima koji su zaključeni sa Republikom Argentinom, neophodno je istaći da između Republike Srbije i Republike Argentine ne postoje bilateralni ugovori kojima je regulisano pitanje pravne saradnje između dve države u krivičnim stvarima. Do sada se ta saradnja ostvarivala na osnovu odredaba određenih konvencija UN kojima su pristupile obe države, a koje sadrže odredbe o pravnoj saradnji između država potpisnica konvencije, kao i na osnovu uzajamnosti, shodno članu 8. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima Republike Srbije.
Nakon uspešno obavljenih pregovora koji su održani u Buenos Ajresu u avgustu 2018. godine, u Beogradu su 14. oktobra 2019. godine potpisani Ugovor između Republike Srbije i Republike Argentine o izručenju, Ugovor između Republike Srbije i Republike Argentine o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Ugovor između Republike Srbije i Republike Argentine o transferu osuđenih lica i saradnji u izvršenju krivičnih sankcija.
Potpisivanjem navedenih ugovora, Srbija je učinila veoma bitan korak ka uspostavljanju pravnog okvira i mehanizama za suprotstavljanje najtežim oblicima transnacionalnog kriminala koji se javljaju u savremenom društvu. Ovo se posebno odnosi na teške oblike organizovanog kriminala i krivična dela iz domena trgovine drogom, koja se iz zemalja Latinske Amerike transportuje za Evropu.
Republika Srbija je prva država sa kojom su zaključeni bilateralni ugovori o međunarodnoj pravnoj pomoći u ovom regionu, a Republika Argentina je prva država Južne Amerike sa kojom je Republika Srbija započela pregovore o zaključivanju bilateralnih ugovora.
Pregovori o zaključivanju bilateralnih ugovora održani su i sa Brazilom, a razmenjeni su i nacrti ugovora sa Meksikom i Peruom.
Zaključivanjem ovih ugovora omogućiće se ostvarivanje pravnog saobraćaja između dve države, pravna sigurnost fizičkih i pravnih lica na teritoriji drugih država, zaštita ljudskih prava i sloboda izručenih lica i olakšati sprovođenje resocijalizacije osuđenih lica kojima će biti omogućeno da kazne zatvora izrečene u jednoj državi izdržavaju u državi čiji su državljani.
Uređivanje pravne saradnje u krivičnim stvarima bilateralnim ugovorima učvrstiće saradnju između država i omogućiti da se odnosi između dve države uspešno razvijaju i proširuju, uključujući područje međunarodne pravne pomoći u krivično-pravnoj oblasti kao značajnog vida saradnje između država.
Potvrđivanjem ugovora doprineće se kako ukupnom razvoju odnosa između dve države, tako i većoj zaštiti određenih ljudskih prava i sloboda, jer je saradnja u ovoj oblasti uslovljena poštovanjem odnosno garantovanjem određenih ljudskih prava i sloboda.
Ugovorom između Republike Srbije i Republike Argentine o izručenju predviđeno je da će strane na molbu izručiti jedna drugoj lica koja se traže zbog krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne u državi molilji u vezi sa delom kojim podleže izručenju.
Potvrđivanjem navedenog ugovora stvoriće se uslovi za čvršću, obavezniju i efikasniju saradnju dveju država u ovoj oblasti, kako lica koja se krivično gone u jednoj državi ili su u njoj osuđena zbog krivičnog dela ne bi bekstvom u drugu državu izbegla krivično gonjenje ili izdržavanje izrečene kazne zatvora.
Delo za koje se dozvoljava izručenje, krivično delo po zakonima obe strane, koje je kažnjivo oduzimanjem slobode u trajanju dužem od jedne godine ili strožijom kaznom.
Izručenje lica koja su od strane suda države molilje osuđena na kaznu koja se sastoji u oduzimanju slobode dozvoliće se zbog krivičnog dela koje podleže izručenju ako trajanje kazne ili ostatak koji treba da se izvrši iznosi najmanje jednu godinu.
Ugovor sadrži odredbe kojima su predviđeni razlozi za odbijanje izručenja.
Ugovorom je predviđena obaveza podnošenja molbe za izručenje, način i jezik komuniciranja, kao i neophodna dokumentacija koju je potrebno priložiti uz molbu.
Predviđeno je i pojednostavljeno izručenje.
Ugovorom su regulisana privremena pritvaranja lica, sticaj molbi za izručenje, odluka po molbi, privremena predaja, odložena predaja, načelo specijalnosti, tranzit lica koje treća država treba da izruči jednoj od strana ugovornica preko teritorije druge strane ugovornice itd.
Takođe, predviđene su oduzimanje i predaja stvari molilje imovine dokumenata i dokaza koji su u vezi sa krivičnim delom u odnosu na koje je odobreno izručenje. Takve stvari treba da budu predate, čak i ako se izručenje koje je odobreno ne može izvršiti zbog smrti, nestanka ili bekstva traženog lica. Zamoljena strana može postaviti uslov za takvu predaju davanjem zadovoljavajuće garancije od strane molilje da će stvari što je moguće pre vratiti zamoljenoj strani.
Završnim odredbama uređene su potvrđivanje stupanja na snagu, izmene i raskid ugovora.
Potvrđivanjem Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima unaprediće se efikasnost obe države u istrazi, krivičnom gonjenju i sprečavanju kriminala kroz saradnju i uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima i na taj način doprineti efikasnoj borbi protiv svih vidova kriminala i omogućiti efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.
Prema navedenom Ugovoru, strane će u skladu sa odredbama Ugovora, pružiti jedna drugoj najširu moguću pravnu pomoć u krivičnim stvarima.
Obim pravne pomoći koja je predviđena ugovorom obuhvata uručenje dokumenata, pronalaženje, identifikovanje lica i predmeta, pribavljanje informacija, dokumenata i dokaza, obezbeđivanje predmeta, pretres i konfiskaciju, izvođenje dokaza i pribavljanje izjava, video-konferencijsko saslušanje, pronalaženje, oduzimanje i zaplenu prihoda od kriminala i bilo koji drugi oblik pomoći koji nije u suprotnosti sa zakonom zemlje molilje.
Ugovor sadrži i odredbe koje uređuju način izvršenja zamolnica, formu i sadržaj zamolnica, ograničenje pružanja pravne pomoći, pronalaženje, identifikovanje lica i predmeta, uručenje sudskih pismena i dokumenata, pribavljanje informacija, dokumenata i predmeta, zaplenu predmeta, uzimanje izjava od zamoljene strane, predaju pritvorenih lica radi svedočenja strani molilji, davanje izjava strani molilji, saslušanje putem video-konferencijske veze, pronalaženje imovine proistekle iz krivičnog dela, način i jezik komuniciranja, troškove pružanja pravne pomoći i drugo.
Ugovor između Republike Srbije i Republike Argentine o transferu osuđenih lica i saradnji u izvršenju krivičnih sankcija omogućava da lica koja su državljani jedne države ugovornice a u drugoj državi ugovornici su zbog izvršenog krivičnog dela pravnosnažno osuđena, izrečene sankcije izdržavaju u državi čiji su državljani, dakle, u sredini iz koje potiču, što u krajnjoj liniji doprinosi njihovoj rehabilitaciji i resocijalizaciji, što je glavna svrha kažnjavanja.
Takođe, olakšaće se svi drugi vidovi njihovog tretmana, jer će osuđena lica se nalaziti na izdržavanju kazne u svojoj matičnoj državi i moći će da se sporazumevaju bez jezičkih barijera i biće bliži porodici.
Ugovorom su predviđeni uslovi za transfer osuđenih lica i pored državljanstva osuđenog lica, uslovi za transfer su obostrana kažnjivost, da su osuđeni odslužili minimalni period kazne zatvora ili druge krivične sankcije koje se sastoje u rešenju slobode prema propisima države u kojoj su osuđeni.
Primenom ovih ugovora unaprediće se pravna saradnja dveju država i biće efikasnija, što će uticati kako na razvoj delotvorne međunarodne pomoći, a verujem i na ukupan razvoj odnosa između država, uz obostrano uvažavanje i uzajamno razumevanje.
Na kraju, želim da vam se zahvalim na ukazanoj pažnji i izrazim nadu da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti ove ugovore. Hvala.

Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević ispred Odbora za ustavna pitanja.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Uvažene ministarke sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima koji su se danas našli u plenumu pred narodnim poslanicima. Pomenula bih samo predloge koji su došli od Vlade Srbije, odnosno resorno zaduženog Ministarstva pravde. Naravno, ocenili smo da su svi predlozi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Želim da kažem da se ovi predlozi odnose, pre svega, na potvrđivanje Ugovora o izručenju, uzajamnoj pravnoj pomoći i transferu osuđenih lica i saradnji u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Usvajanje ovih predloga doprineće, naravno, pre svega, boljoj saradnji naše i navedenih država, odnosno država koje su navedene u predlozima, ali i efikasnijem postupanju naših organa shodno zakonima koji važe u međunarodnom pravu.

Želim da kažem i to da je Srbija već napravila ozbiljne pomake u oblasti krivičnog zakonodavstva i ovi ugovori će samo doprineti daljem jačanju pravnog okvira. Često pominjem suštinske i temeljite promene koje smo uneli, ali i da želimo da nastavimo u tom maniru, kako bi zbog građana, njihovog prava na pravdu, ali i njihove bezbednosti, pomerili granice u kojima se kreće naše zakonodavstvo.

Akcenat je svakako na reformi pravosuđa sa ciljem uspostavljanja veće efikasnosti koja će popraviti rad pravosudnih organa i stvoriti viši stepen poverenja građana u sudstvo. Iz tih razloga pozivam koleginice i kolege da podržimo ove predloge u danu za glasanje.

Na kraju želim još nešto da kažem, jer sam u medijima čula netačne informacije i razna spinovanja koja se odnose na postupak promene Ustava, i to neka služi na čast onima koji izmišljaju i plasiraju laži kako nisu pozvani ili neće biti pozvani na javna slušanja povodom ustavnih promena.

Takođe, predstavnike medija pozivam da se informišu sa sajta Narodne skupštine, jer ćete tamo svi moći da pronađete odluke koje je doneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a koja se odnose na drugo javno slušanje koje je zakazano za 19. maj u 12.00 sati u Maloj sali Narodne skupštine i na treće javno slušanje koje je zakazano za 24. maj u 12.00 sati u Maloj sali, a gde će biti pozvani predstavnici, kako struke, kako stručne javnosti, predstavnici pravnih fakulteta, sudija Pravosudne akademije, tako i predstavnici civilnog sektora.

Prema tome, to što neko želi da u okviru pravosudnog sistema vrši neku nezavisnu ili samostalnu funkciju, a da istovremeno bude i političar, ne daje mu nikako pravo da kritikuje postupak za promenu Ustava, a ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ću, verujte, u svakom trenutku odbraniti i integritet članova i zamenika članova tog odbora koji zaista neumorno rade na tome i integritet Narodne skupštine kojoj pripadam.

Mi poslanici, pre svega, poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu i naše koalicije smo došli u Narodnu skupštinu da radimo i da damo sve od sebe kako bi građanima Srbije bilo dobro i ovaj postupak za promenu Ustava koji sprovodimo će imati samo benefite za građane Srbije. Mi nismo oni koji će na Narodnu skupštinu ići ni kamenom, ni motkom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Marijan Rističević, Odbor za poljoprivredu.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, po meni, najvažniji odbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije je podržao zakon o potvrđivanju Memoranduma između Republike Srbije i Dominike Komonvelt. Nadam se sada, ako je Đilas čuo da ta država postoji, da neće otvoriti račun.

Dakle, mi smo podržali sporazum i članovi Odbora su izrazili i zahvalnost zato što je ta ostrvska država povukla priznanje Kosova, lažne države koju su Albanci proglasili februara meseca 2008. godine, tik posle izbora Tadića, što je bio uslov DS da se to desi. Tik posle izbora Albanci su proglasili nezavisnost, i to zahvaljujući tome što je DS molila predstavnike američke ambasade da Albanci odlože, samo da odlože, proglašenje nezavisnosti Kosova, a da ne bismo ometali Tadića da dobije, na našu žalost, drugi put pravo da bude predsednik Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi mnogo toga možemo da pomognemo toj maloj ostrvskoj zemlji, posebno iz oblasti poljoprivrede, jer imamo dovoljno iskustva i znanja, imamo dovoljno stručnjaka, imamo fakultete, institute, voćarstvo, stočarstvo, povrtarstvo itd. Mnogo toga možemo da naučimo predstavnike te ostrvske države, ali i oni možda mogu nešto da nauče nas, odnosno mogu da se razviju saradnje iz oblasti poljoprivrede i verovatno da će postojati i saradnja iz oblasti turizma. Kada Đilas ovo čuje, verujem da će potrčati tamo i da će postojati finansijski razlozi zašto treba dve zemlje da sarađuju.

Dame i gospodo, poljoprivreda jeste naša šansa i moja stranka, koja nije baš toliko velika, po broju članova, se zalaže zbog zajedničke evropske poljoprivredne politike da uđemo u EU da bi ostvarili podsticaje u poljoprivredi od milijardu evra i više na godišnjem nivou i tako pokušali da ustanovimo održivu poljoprivredu na našoj teritoriji, odnosno da pomognemo pre svega malim farmerima, što je intencija EU i njihove zajedničke poljoprivredne politike u poslednje vreme, da se što više pomogne milionima, a ne milionerima, nadam se da me Đilas nije čuo, pošto se i on bavi poljoprivredom, da se pomogne malim poljoprivrednim farmerima i gazdinstvima, da specijalizuje svoju proizvodnju zbog održavanja zemljišta, sprečavanja erozije, održavanje životne sredine, zbog divljači, zbog lovstva, zbog seoskog ili ruralnog turizma, kako to neko zove.

Dakle, iz tih razloga treba pomagati mala poljoprivredna gazdinstva, da svako od njih ugrabi neku šansu i da na određeni način platimo zato što se živi i radi na selu, jer to pitanje nije samo poljoprivrede, već pitanje bezbednosti i suvereniteta zemlje, odnosno da se ne prazne teritorije.

U vreme kada sam ja radio u IMT, u fabrici traktora, Beograd je 80-ih godina imao milion stanovnika, a Srbija je imala preko 10 miliona stanovnika. U ovom trenutku, bez obzira što ni natalitet u Beogradu nije nešto posebno velik, u Beogradu živi dva miliona stanovnika, a u Srbiji sedam miliona, što znači da preko 25% stanovništva živi u Beogradu, a u odnosu na osamdesete godine živelo je svega 10%. To je rezultiralo pražnjenjem sela.

Starost na selu je 61, 62 godine prosečna, i teško ćemo poljoprivrednu proizvodnju održati ukoliko barem ne zadržimo postojeće stanovništvo na selu, odnosno da se deo stanovništva iz grada vrati, a podsticaj isplativosti poljoprivredne proizvodnje i održiva poljoprivreda može da bude šansa da se deo stanovništva iz grada vrati u napuštena sela i da na takav način budu zadovoljni i sin i otac, odnosno da se otac bavi poljoprivrednom proizvodnjom, a sin da nađe neku šansu u preradi koja treba da se vrši što bliže mestu proizvodnje i dana takav način zadovoljimo i gradsko i seosko stanovništvo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dejan Kesar, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko sa saradnikom, poštovani građani Srbije, Odbor za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici razmotrio predloge zakona o potvrđivanju tri ugovora između Republike Srbije i Argentine, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i države Belorusije i predložio plenumu Narodne skupštine da iste predloge zakona u celosti prihvati.

Na početku svog izlaganja, u svojstvu izvestioca Odbora za pravosuđe, želeo bih da kažem da ćemo danas u Domu Narodne skupštine raspravljati o zakonima koji spadaju u nadležnost resora Ministarstva za pravosuđe i koji se odnose na uspostavljanje međunarodne pravne pomoći, kao i transfer, izručenje osuđenih lica.

Svakako se ovim aktima daje jasna poruka da svako ko je izvršio krivično delo u obavezi je da odgovara pred nadležnim organima. Trudiću se da u svom izlaganju danas budem što koncizniji, jer se radi o četiri vrlo važna ugovora.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izručenju osuđenih lica, istim su jasno definisani način i uslovi za izručenje lica protiv kojih se pred nadležnim srpskim sudovima i sudovima Argentine vodi krivični postupak, kao i prema onim licima kojima je od strane nadležnog suda izrečena kazna zatvora.

Veoma je važno da prilikom postupka izručenja dođe do punog poštovanja svih osnovnih ljudskih prava i prava osuđenika, a sve u skladu sa zakonom. Predlogom zakona se stvaraju uslovi da državljani Republike Srbije i Argentine, i to na osnovu zamolnice budu izručeni drugoj strani ugovornici, ukoliko je prema njima izrečena kazna zatvora duža od godinu dana.

Kada govorimo o Predlogu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, ovaj Predlog zakona, pre svega, uspostavlja bolju i efikasniju saradnju između dve države ugovornice u pogledu istrage krivičnog gonjenja i otkrivanja svih oblika kriminaliteta, kako nacionalnog, tako i transnacionalnog karaktera.

Predmet međunarodne pravne pomoći je usmeren na otkrivanje i identifikaciju lica, predmeta i dokaza, kao i oduzimanje imovine koja je proizašla iz krivičnih dela.

Međunarodna pravna pomoć je danas izuzetno značajna zato što se susrećemo sa novim oblicima kriminaliteta i nadam se da će ova pomoć doprineti da se ti novi oblici kriminaliteta svedu na najmanji mogući nivo.

Predlogom Zakon o transferu osuđenih lica su jasno takođe definisani načini i uslovi za transfer lica koji su zbog izvršenja krivičnih dela pravosnažno osuđeni u drugoj zemlji ugovornici. Ali, isto tako ovaj Predlog zakona omogućava da državljani Republike Srbije koji su pravosnažno osuđeni za izvršenje krivičnog dela u Argentini budu isporučeni zemlji Srbiji i da tu kaznu zatvora izdržavaju ovde, kako bi mogli da koriste svoj jezik, da budu u kontaktu sa svojim porodicama, što značajno doprinosi postupku rehabilitacije, odnosno resocijalizacije istih lica.

Takođe, predmet ovog zakona su krivična dela koja su kažnjiva po zakonu obe države i bitan uslov jeste da su osuđena lica izdržala minimalni deo kazne u državi domaćina.

Svakako ovi predlozi zakona su usmereni na sprečavanje svakog oblika kriminaliteta i kao što sam rekao koji imaju nacionalni i transnacionalni karakter. Ali, Srbija ne sme i ne može da bude zemlja u kojoj će pojedinci vršiti krivična dela i nadati se da mogu izbeći bilo kakav oblik odgovornosti.

Svedoci smo danas beskompromisne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije na čijem čelu se nalaze kako Ministarstvo pravde, tako i Ministarstvo unutrašnjih poslova i te rezultate svakodnevno možemo videti u medijima. Ali, isto tako smatram da stub ove borbe protiv organizovanog kriminala čine sudovi i čini pravosuđe i nadam se, ministarka, da više nikada nećemo dozvoliti reformu pravosuđa iz 2010. godine koja nas je unazadila mnogo godina unazad.

Ne smemo dozvoliti nikada više da sudovi budu izdvojena politička krila političkih stranaka kao 2010. godine i da se presude donose u ime Demokratske stranke ili njihovih satelita, a ne da se donose u ime naroda što je u skladu sa zakonom. Sudovi moraju da budu mesta u kome nema kompromisa, bez obzira protiv koga je podignuta optužnica i da li je taj okrivljeni član bilo koje političke stranke.

I zbog svega ovoga navedenog pozivam sve moje kolege da u Danu za glasanje podrže predloge zakona o potvrđivanju ugovora. Hvala.