Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu od trajanja od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.05 sati.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, govoriću o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine, o izručenju.

U ovom turbulentnom vremenu, okovani pandemijom korona virusa, takođe suočeni i sa devastirajućim teretom kriminala, ali prvenstveno borbe koju je pokrenuo i uspešno sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, da nepokolebljivo udari u glavu zmiji mafije i kriminalne grupe, ne štedeći da u toj borbi ugrozi i sopstveni život, a to je jedan od prioriteta politike i osnovnih načela „Srbije 2025“.

Najbolji primer te politike je i hapšenje najopasnije kriminalne grupe u ovom delu Evrope, klana Belivuk, zbog razgranatosti i opasnosti koju čini organizovani kriminal na globalnom nivou, moramo se ujediniti sa svim državama sveta, ka čemu teži politika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, jer samo tako možemo ovu zver staviti u lance pravde.

Ugovor između Republike Srbije i Republike Argentine, o izručenju, potpisan je u Srbiji, u Beogradu 14. oktobra 2019. godine. Ovim ugovorom je učinjen ozbiljan korak u uspostavljanju pravnog okvira i mehanizma u suprotstavljanju najtežim oblicima trans-nacionalnog kriminala koji se javlja u savremenom društvu.

Odgovornom politikom i fantastičnim odnosima koja je Srbija ostvarila sa ovom južnoameričkom republikom, koja se smatra regionalnom silom Južne Amerike, koja nije priznala Kosovo i Metohiju, kao nezavisnu državu, pokazala je time da je, ne samo partner u bilateralnim odnosima, već istinski prijatelj Republike Srbije efikasnost obe države u istrazi, krivičnom gonjenju i sprečavanju kriminala, kroz saradnju i uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima i na taj način se doprinosi efikasnoj borbi protiv svih vidova kriminala i efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Ova borba protiv kriminala koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić na svim nivoima, gde nema zaštićenih, balvan je u oku Dragana Đilasa i njegovih konsiljera koji u paničnom rastrojstvu, jer su svesni svog lopovluka kojim su u prah i pepeo pretvorili državnu kasu i opustošili građane Srbije, ne prezaju u agoniji svoje nemoći, a svesni da im ruka pravde kuca na vrata, vandalski, kako samo oni to znaju i jedino umeju, napadaju porodicu predsednika Aleksandra Vučića, ali i sve one koji sprovode politiku poštenja, pravde, istine koja je njima strana.

Zato im nisu strane egzotične destinacije gde kao zmija noge skrivaju ogromne sume novca. Konkretno mislim na 57 tajnih računa koje poseduje Dragan Đilas. Dok njegovi, po novcu sledbenici, poput Dragana Šolaka, Marinike Tepić, Vuk Patrik Hoa Jeremića ne biraju sredstva da u svojim tajkunksim medijima omalovaže uspehe Srbije u vakcinaciji, stranim investicijama, putevima, finansijskoj pomoći građanima u doba pandemije, najboljim rezultatima u ekonomiji i svega onoga za šta oni nisu bili sposobni da učine, jer su sve to protraćili za vreme svoje vlasti. Ali, bili su spremni da učine za svoje račune u familijarne odnose koje nije merila ljubav, nego valuta deponovana na računima, a porodična tradicija i kultura u ogromnim kvadraturama po najelitnijim lokacijama u Beogradu, ali i po Srbiji.

Sve to narod Srbije vidi zato ih je i stavio na marginu političke prošlosti koja više nikada neće svojim žutim tajkunima, tajkunskim preduzećima upravljati Srbijom i odlučivati o njihovim životima, o životima građana Srbije.

Bezbednost i sigurnost narodu, saradnja sa svetom to su izbori politike koju sprovodimo, a potvrđujemo je i ovim sporazumom. Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo sporazume između Vlade Republike Srbije i Argentine i drugih država.

Pošto su moje kolege dosta toga rekle, dozvolite samo dve rečenice da kažem, da svaki ugovor ili sporazum između Vlade Republike Srbije ili bilo koje druge zemlje otvara vrata Republici Srbiji u saradnji sa svakom pojedinačno i Srbija to koristi, pogotovo dolaskom na vlast SNS i Aleksandra Vučića. Tako jačamo naš međunarodni ugled, Srbija tako jača širom sveta. Međutim, taj međunarodni ugled odraz je i unutrašnje politike, unutrašnje stabilnosti naše zemlje, a to i svake druge se manifestuje na međunarodnom planu. Ja o tome neću unutrašnjem delu govoriti, zato što u unutrašnjoj politici to svakodnevno govorim ovde svim narodnim poslanicima.

Taj međunarodni ugled Srbije jača iz dana u dan zahvaljujući doslednosti naše politike, a to je politika mira, broj jedan, broj dva, politika mešanja u unutrašnje probleme pojedinih zemalja. Da li to pojedine zemlje poštuju i u odnosu na nas, to je veliko pitanje. Dabome da ne poštuju. Dozvolite da kažem da u tom smislu nama susedna, nekada zajednička država Jugoslavija, a danas susedna Hrvatska nije poštovala to. Kod priznavanja Hrvatska se prilikom priznavanja Kosova i Metohije mešala u unutrašnje stvari naše zemlje. Molim vas, da li smo mi tada reagovali? Da je predsednik države tada bivše vlasti samo jednu rečenicu izgovorio, nikada Hrvatska ne bi priznala Kosovo i Metohiju. Znate koja je to rečenica? Ja ću da je kažem. Da je rekao – ukoliko, gospodo, priznate Kosovo i Metohiju, a to je narušavanje integriteta i suvereniteta naše zemlje, priznaćemo Republiku Srpsku Krajinu. Znate kada bi Hrvati priznali Kosovo? Nikada. E, tu je odgovornost bivše vlasti, bivšeg predsednika u tom smislu.

Dozvolite dalje, poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet zemalja, tražeći i od drugih zemalja da poštuju naš teritorijalni integritet i suverenitet. Mi nikada nismo napadali drugog, uvek smo se branili.

Kada je Hrvatska u pitanju, ja ću posebno o tome da malo kažem, izvinite, ali pošto smo ovih dana imali i tu temu Jasenovca i ništa neću da iz glave kažem. Ja se bavim istraživanjem, kako znate, i što bi rekao bivši predsednik Hrvatske Tuđman, daću potku, daću izvore za to. Dakle, politiku solidarnosti provodim, a ne solidarnosti samo nas sa susedima, već solidarnosti sa čitavim svetom. Srbija je to uvek radila. Da li su drugi prema nama to činili? To je sada drugo pitanje, to je sve za analizu.

Kada je u pitanju Hrvatska i Jasenovac, dozvolite ipak da nekoliko rečenica kažem. Istražujući kao istoričar, a voleo bih da me neko od hrvatskih istoričara demantuje, a i naši, koji, vidim, zaista istorijske izvore ne koriste.

Tvorac nezavisne suverene države Hrvatske od 1991. do 1995. godine je Franjo Tuđman. E, to mi ne možemo shvatiti, ukoliko biografiju Tuđmanovu ne znamo. Ko je Franjo Tuđman? Pa on je i u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bio bojovnik. Ja neću da govorim, da ne citiram sada sve moguće izvore, kada se on zaklinjao da će stvoriti nezavisnu hrvatsku državu bez Srba. E, to je suština genocida. I vi koji ste išli u Hag trebali ste konsultovati nekoga ko ima te podatke pre izbijanja rata u Hrvatskoj. Na stotine skupova je pretnji bilo.

Dozvolite da ja ipak uporedim, da ne bih pričao napamet, nekoliko stvari. Ja ću sada da kažem, poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, poštovani istoričari, da uporedim NDH sa suverenom, kako bi Hrvati rekli, Nezavisnom Državom Hrvatskom.

Prvo, pitam vas – da li je tačno da je Pavelićeva ustaška NDH, a i Tuđmanova suverena, kako on kaže, demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine izbacila iz Ustava srpski narod? Da li je to radila Pavelićeva? Jeste. Da li je to radila Tuđmanova? Jeste. Ja sam bio taj u Hrvatskom saboru, drago mi je što kolege iz Hrvatske to sada gledaju, jedan deo, koji je prvi postavio to pitanje na Drugoj sednici radnoj Hrvatskog sabora. Znate li kada sam dobio odgovor? Pa nisam ga dobio, naravno da nisam.

Drugo, i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. godine i Tuđmanova savremena, suverena, kako on kaže, i demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine izbacile su iz upotrebe srpski jezik i srpsko pismo – ćirilicu. Je li tako, gospodo hrvatski zastupnici u Hrvatskom saboru, koji ovih dana stalno pljujete, pogotovo general, kako oni kažu, bojnik Prkačin, Srpsku pravoslavnu crkvu, nazivajući je agresorskom itd?

Treće, da li je tačno da je i Pavelićeva ustaška NDH iz 1941. do 1945. godine, kao i Tuđmanova, samostalna, suverena, kako on kaže, demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine upotrebljavala istu monetu – kunu? Da li je tačno ili ne? Dabome da je tačno.

Četvrto, i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. godine i Tuđmanova samostalna, suverena, demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine progonile su srpske intelektualce. Da vam ne nabrajam sad, stotine intelektualaca, posebno od 1941. do 1945. i od 1991. do 1995. godine. Moja malenkost jedna je od tih, a to znaju kolege na fakultetu na kojem sam u trećinskom odnosu bio i dva sata puštanja ustaških pesama. Izdržao sam to predavanje. Rata nigde nije bilo tada.

Dakle, idemo dalje. I Pavelićeva ustaška NDH iz 1941. i 1945. godine i Tuđmanova samostalna, kako bi on rekao, su otpuštale Srbe sa posla. Nemam vremena da vam dajem iz svake radne organizacije popis Srba koji su otpuštani pre sukoba, 1988, 1989. i 1990. godine. Moja malenkost je postavila u Hrvatskom saboru direktna pitanja. Dokumentacija postoji u zapisnicima danas, neke, vidim, ima i na internetu.

Idemo dalje. Šesto, i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. godine i Tuđmanova samostalna, suverena, demokratska od 1991. do 1995. godine upotrebljavale su iste i slične ustaške velikohrvatske simbole. E, da stanemo sad ovde. Gde je greška jednog dela Srba, a gde je greška Hrvata kada su simboli? I da pitanje šahovnice skinemo sa dnevnog reda danas. Kako? Sama šahovnica bez ideoloških oznaka nije ustaška. Ona se upotrebljavala hiljadu godina ranije, da ne nabrajam kulturnoistorijske spomenike, bez obzira je li crveno polje prvo ili belo. Negde je jedno, negde drugo. Šta je ustaška? Kada su ustaše došle, stavile su jednu kocku poviše šahovnice i kada su komunisti došli na vlast, skinuli su tu jednu kocku gore poviše šahovnice i stavili petokraku zvezdu. A znate li kako percipiraju Hrvati nas kao četnike? Kada vide ovog dvoglavog orla, vidite ga gore u grbu, čim ga vide, kaže – četnički, a on hiljadu godinu stariji nego što su četnici upotrebljavali, pored ostaloga, dve one kosti, lobanju itd. Nemojmo to raditi jedni drugima. Indoktriniramo narod. To Hrvati zloupotrebljavaju u jednom delu. Ne kažem da nema i kod Srba da zloupotrebljavaju i taj drugi deo.

Dakle, kada su simboli u pitanju, Tuđman je stavio gori nego ustaški. E, sad je vreme da to objasnim. To je ako gledate hrvatski grb, prvi u nizu u kruni jeste polumesec sa šestokrakom zvezdom. Dozvolite, predsedniče, da kažem četiri rečenice vezano za to. Kada su stvarali hrvatski grb, u kabinet mu je došao predsednik sindikata tada i pitao – ima li ijedan simbol koji obuhvata BiH i Sloveniju? Kaže – nema, nazad, vratite se i taj simbol stavite. Znate li koji je to simbol? Polumesec sa šestokrakom zvezdom. To je simbol velikohrvatstva, Riterove velike Ilirije. On je rekao: „Ilirija jednako totius Croatius (čitava Hrvatska)“ i omeđio je – Slovenija, Hrvatska današnja, Srbija, Bugarska, Grčka, a centar je Banjaluka. E, zato su kidisali na Banjaluku. Jer je polumesec sa šestokrakom zvezdom jedan od grbova srednjovekovne Bosne. E, to je ta velikohrvatska ideja, ne ustaška, nego još gora nego što je ustaška.

Idemo dalje, nemam vremena, o tome sam ja pisao u nekoliko radova kolege iz Hrvatske to vrlo dobro znaju.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđmanova, samostalna, kako on kaže, suverena i demokratska Hrvatska 1991. do 1995. katoličili su Srbe, Pavelićeva najmanje 350.000, a Tuđman 30.000. Izvor, Stipe Šuvar, Hrvatski karusel da ne navodim stranicu, od toga je danas hiljada srpske dece, samo dok je Šuvar ovu knjigu napisao i danas se to radi. A šta priča Stipe Mesić prekjuče, on će posebno sada doći na dnevnih red, da ga pitam da li je tačno da je to radio ovo što budem sada izgovarao.

Idemo dalje, pod rednim broj osam. Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska 1991. do 1995. godine, osnivale su logore za Srbe. Nemam vremena da vam nabrajam logore u toku sada 1991-1995 godine, jedan od njih jeste Maksimir i to kolege iz Hrvatske znaju. Ovo su sve istorijski izvori da ih sada ne navodim, ja ih imam, obrađene su u zadnjem „Napretku“ ovog našeg časopisa i u mnogim radovima ranije koje sam ja i kolega Martinović pisali kada smo o Jasenovcu pisali.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. godina i ove Franje Tuđmana 1991. do 1995. godina, koju je stvorio, otuđivale su srpsku imovinu otuđivali, zemlju, kuće, stanove palili, uništavali. Jeli tačno poštovani građani Republike Srbije i Republike Hrvatske? Dabome da je tačno.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđman je samostalna, suverena demokratska, kako on kaže 1991. do 1995. spaljivali su srpske kuće i srpske crkve. Pa, znate koliko su crkava, da brojke ne govorim, samo u zapadnoj Slavoniji, da ne kažem u čitavoj Hrvatskoj, a manastira da ih i ne govorim. Jedanaesto i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska Hrvatska 1991. do 1995. osnovali su Hrvatsku pravoslavnu crkvu. Da li je tačno narodni poslanici? Hrvatska pravoslavna crkva danas postoji. Nažalost, i Milo Đukanović to radi. E, vidite.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska 1991. do 1995. godine, sprovodili su državni teror nad Srbima. Državni teror, u hrvatskom saboru, ja sam bio zastupnik ispred Saveza socijalista Hrvatske, tri čini mi se poslanika i Gordana Ajduković, koja je ovde bila, koja je nastradala kako znate u Osjeku itd. Išikaniran u tom saboru i gde Gorici kažem, evo što mi čine. Kaže - Atlagiću za ruku me uhvati i morao sam pobeći i telegraf slao naveče da nema razlike između Pavelićeve i te. Imaju oni taj telegram tamo. Govorimo na osnovu istorijskih činjenica, gospodo istoričari koji se bavite sad Hrvatskom državom.

Idemo dalje, i Pavelićeva, trinaesta ustaška NDH od 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska 1991. do 1995. godine, nagrađivali su ustaše, obratite pažnju uvaženi narodni poslanici, ustaški dužnosnik, Pavelićeva NDH u Dubrovniku, Ivo Rojnica, nosio je ogrlicu od srpskih nokata 1941. godine. Znate šta je rado devedesetih godina? Tuđman ga postavio za dužnost kao Argentinu. Da li je tačno gospodo Hrvati? Kako su se osećali Srbi tada? To je posebna priča i šta je rađeno Srbima.

Dakle, idemo na redni broj četrnaest i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, kako on kaže, suverena i demokratska, koliko je demokratska neka to sami Hrvati procene, od 1991. do 1995. godine, upotrebljavali su ustaški pozdrav za dom spremni. El tačno? Pa, to čitav svet vidi. Dabome da je tačno.

Petnaesto i poglavnika ustaške NDH Antu Pavelića, posebno ovo podvlačim, primio je papa Pije XII, 12. maja 1941. godine. Znate zbog čega, poštovani narodi poslanici? Zbog klerikalno katoličke smernice o NDH, ali je primio vrhovnika HDZ samostalne suverene demokratske Hrvatske 25. maja 1992. godine, papa Josip Pavle II zbog klerikalno katoličkih smernica, a pape Pavle II bio je fašista. Da li je bio hemičar u jednom logoru proizvodio jedan od gasova, za uništavanje u Aušvicu logoraša i u Jasenovcu. E, tu smo gospodo. El tako, gospodine Stipe Mesiću koji vrlo dobro to znaš.

E, sad dozvolite, doktor Tuđman je prvi falsifikator logora Jasenovac. Moja malenkost je to dokazivala 80-ih godina ranije, 19 veka u Hrvatskom „Vjesniku“. „Vjesnik“ se zvao tada i zbog toga sam zaista priznajem, bio pozvan od izvršno sekretara CK Hrvatske, gospodina Celestina Sardalića da čestitam. Morao sam šest pisama uredništvu napisati. Dakle, prvi sam dokazao da je 1963. godine falsifikate završio. On je tvorac svih, a ne sad ovo što Stjepan Razum i ovi minimiziraju, uzeli su njegovu doktrinu.

Dozvolite nekoliko rečenica da o tome kažem. Doktor Tuđman je jedino nadmašio Antu Pavelića u tome što je stvorio nezavisnu i suverenu Hrvatsku državu bez Srba. Tuđman je stvorio bez Srba. Kod Pavelića su ostali, jedan sam ja od tih, ostataka zaklanog srpskog naroda, oni koji danas žive u Hrvatskoj. I, tu nema dileme. Doktor Tuđman je izvršio masovno etničko čišćenje Srba tako što ih je više od 560, nemojte baratati sa cifrom, molim vas, Oluja je samo 250, 560 hiljada je proterano iz Hrvatske. Ostalo je samo 130 hiljada Šuvarovih, da stranicu ne navodim. I, mi ponekad grešimo. Time je Tuđman realizovao ono što nije mogao realizovati Franjo Josif, Benito Musolini, Adolf Hitler i doktor Ante Pavelić i Josip Broz Tito. El tako, gospodino, narodni poslanici, hrvatski zastupnici koji sada ovo posmatrate iz Hrvatskog sabora.

Idemo dalje. Da je doktor Tuđman želeo rat i da je stvorio Republiku Srpsku Krajinu, Tuđman, sada ću vam dokazati u dve, tri rečenice. Dozvolite, ovaj citat. Tuđman je na Jelačićevom trgu u Zagrebu 24. maja 1995. godine okupljenim građanima priznao, citiram hrvatski izvor – rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije trebala, ali mi smo procenili da samo ratom možemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo, navodi Tuđman, vodili političke pregovore, a iza tih razgovora formirali smo svoje oružane postrojbe. Da nismo to uradili, ne bismo došli do cilja, znači, nastavlja Tuđman, rat je bilo moguće izbeći samo da smo odustali od našeg cilja, to jest od samostalne Hrvatske. Završen citat, Hrvatski Vjesnik, 1995. godine.

Gospodo Hrvati, da li je ovo tačno ili ne i gospodo uvaženi narodni poslanici ovde u srpskom saboru? Naravno da je Tuđman i potpuno bio svestan toga. E, sad kada smo kod njega, dozvolite ipak da kažem, pošto je on stvorio svoj san, zločinačkom akcijom Oluja iz 1995. godine, kada je izvršeno najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata na tlu Evrope. I to je naš predsednik rekao i oni ga napadaju zbog toga. Pa, to svako zna, to znaju gospoda Hrvati, to zna čitav svet. Doktor Tuđman je u vlaku, kako kaže slobode, na relaciji Zagreb-Knin-Split 26. kolovoza, kako kaže, 1996. godine poručio gradu i svetu, kako kaže, citiram – nema više onih Srba koji bi budućnost Hrvatske ugrožavali u hrvatskom nacionalnom telu, to se ne može izraziti nikakvim novcem, nego li upravo time da je ovim korakom olujom, budućnost Hrvatskog naroda zagarantovana. Završen citat, doktor Stipe Šuvar, Hrvatski karusel, 2003. godine, strana 358, da sad ne citiram druge. Nisam ja ovo izmislio ovo su hrvatski izvor, ne srpski nego hrvatski.

Kad smo već kod tog dela dozvolite ipak da kažem da nije samo Tuđman jedini državnik koji je stvarao nezavisnu državu Hrvatsku, Stipe Mesić, ovo što sam prekjuče sa Borisavom Jovićem se ovde sastajao. Vi, koji pamtite i koji znate on je veliki lažov. To se kaže varalica, odnosno luftiguz. Luftiguz znači varalica u prevodu pogledajte u rečniku, a da je Stipe Mesić zaista takav bio, on je osuđen još 1971. godine na kaznu zatvora pored ostalog i služio je u Leskovcu, neka kaže kako se proveo. Zašto je nosio bradu tada? Ja neću o tome da govorim, neka on o tome kaže.

Kad sam već kod njega, Marijan je juče govorio o njegovom rođaku, Marku Mesiću, koji je bio njegov rođak. Vodio je jula 1941. godine 4.000 ustaša. Ustaša na Staljingrad, kao pomoć Nemačkoj u okviru nemačkih informacija protiv Sovjetskog Saveza.

Deo tih Mesićevih ustaša, dakle deo, je pogubljen na ratištu tamo, a veoma mali broj, mali je zarobljen, pa od njih Tito 1944. godine, niko drugi nego Tito 1944. godine je formirao Mesićev partizanski odred. Znate gde su oni završili? Oni su skoro svi izginuli kod Čačka i kod Užica, ali ostao je Marko Mesić u borbama protiv Nemaca i Mesićev rođak je živ, posle rata je živeo dugo, i što je interesantno učlanio se 1945. u KPJ, da li to radi Stipe Mesić danas? Pa, on je vođa antifašizma danas, a sada ćete čuti kako se za ustašluk zalagao. Dakle, sve izvori, ne pričam na pamet.

Po završetku rata, pucao je njegov rođak iz puške u čelo ikone Isusa Hrista u crkvi Svetog Andreje Prvozvanog na Dedinju, izbio je ikoni jedno oko i danas i čelo i oko nema ta ikona kasnije se učlanio u savez komunista. E, Mesić je jedan od glavnih Stipe razbijača SFRJ.

Poštovane dame i gospodo, poštovani građani, Jugoslavija se nije raspala ona je razbijena. Malo ima vremena, ja neću o tome govoriti, ali nadam se u jednom broju časopisa koji se sprema, ja mislim za tri, četiri meseca ćete videti ko je razbijač bio te Jugoslavije. Da nema Milošević ama baš nikakve veze sa tim.

Idemo dalje, Mesić je na sednici Sabora Republike Hrvatske 5. decembra 1991. godine rekao zastupnicima hrvatskog Sabora, ovo je pravi izvorni, citiram – hvala vam što ste me izabrali u predsedništvo SFRJ tačka, ja sam svoj zadatak ispunio tačka Jugoslavije više nema tačka. Da li je tačno gospodine Mesiću da ste to rekli u hrvatskom Saboru? Šta pričate prekjuče gospodine Mesiću ovde na sastanku sa Borislavom Jovićem i Turpovskim. Perete biografiju. Vi ste jedna varalica, vi ste luftiguz jedan, to ne možete raditi istoričare, bez obzira na naciju i veru.

Svoj stav prema Srbima Mesić je izrekao na predizbornom skupu 2. marta 1999. godine u Gospiću. Obratite pažnju uvaženi građani Republike Hrvatske i uvaženi građani Republike Srbije. Pred 1.000 Hrvata, koji su bili pod kišobranom, pošto je padala kiša strašna, Mesić je Srbima o Hrvatskoj tada poručio, citiram – kada mi Hrvati stvorimo državu, svi Srbi u Hrvatskoj staće pod jedan kišobran, završen citat.

Jel to Budak govorio 1941. godine, pre rata?

Genocid znači namera, ovo je ta namera 90-ih godina, a ima ovakvih stotine citata pre rata. Ali, ako nema ove namere, a ima samoubistva onda je homocid, to nije genocid, nego homocid – klanje. To naučnici dobro znaju, ne znaju doduše mnogi, vrlo malo ih zna te definicije i sa tim pitanjima se malo bavim.

Ja neću govoriti o njegovom koncentracionom logoru šta je on govorio, Stipe Mesić, to je ispod svakog nivoa.

Dakle, poštovani narodni poslanici, ja sam samo pokušao da vidimo šta je Hrvatska radila. Ja ću vam sad citirati jedno pismo izvorno da vidite ko je kriv za bombardovanje SRJ i za stvaranje nezavisne države Kosovo.

Dozvolite da kažem da ovo pismo je svedočio po njemu Vilijam Vimer, autor je tog pisma, tadašnji potpredsednik parlamentarne skupštine OEBS-a, vi koji idete u skupštinu OEBS-a, upućen 2. maja, obratite pažnju, 2000. godine, Nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, ja ću ga izvorno pročitati i završiti sa tim da vas ne umaram više i sve će vam biti jasno. Ja izvornik neću tumačiti, tumačite vi uvaženi građani i Hrvatske i Srbije i BiH. Evo, tog pisma.

Obratite malo pažnju, uzeću vam pet minuta vremena i završiću, jer vam dosađujem više. Berlin, 2. maja, za vreme bombardovanja 2000. godine, veoma cenjeni gospodine kancelaru. Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i američki spoljno-političkih institut republikanske stranke.

Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO. Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na šta ukazuje prisustvo velikog broja predsednika Vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se osim Srbije, da napomenem, da znate, među važnim tačkama, od tema zaslužuju da ih se naročito istakne.

Prvo, organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država, što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo. Šta sada kažete?

Drugo, organizatori su izjavili, dakle, predsednici Vlada, ministri inostranih poslova, da se SRJ nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan završnog dokumenta, iz Helsinkija. Da pojasnim, to je onaj dokument, iz 1975. godine, u kojem implicitno stoji da pokrajine ne mogu izvršiti secesiju i to za nas ne vredi, za svakog drugog vredi, kako vidite u ovom pismu.

Treće, evropski pravni poredak, obratite pažnju, predstavlja smetnju za sprovođenje plana NATO, i u tom smislu, znatno je pogodniji američki pravni poredak, za primenu u Evropi. Nema povelje UN, zgaženo je međunarodno pravo. To je Hitler radio i raspala se liga naroda. Da li će se UN raspasti, ostaje da se vidi. Ja se nadam da će da oživljavaju i da dobijaju sve više međunarodni ugled.

Četvrto, e ovo je posebno, rat protiv SRJ, vođen je, ono što često puta dr. Martinoviću, diskutujemo i jedan od elemenata evo ga ovde, rat je protiv SRJ vođen da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Nastavlja dalje, zbog toga, iz strateških razloga, tamo se moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945. Jel vam jasno sada?

Dabome da je jasno svima.

Peto, evropski savez je učestvovao u ratu protiv Jugoslavije, da bi de fakto prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja koncepta nove strategije, tzv. NATO pakta.

U aprilu 1999. godine, to je taj novi koncept, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili Kepsa. Vidite šta se radi.

Šesto – ne umanjujući važnost naknadne legalističke, pravnici znaju šta to znači, interpretacije Evropljana da je kod širenja zadataka NATO preko granica zakonski dogovorenog područja, a to znate koje je, u ratu protiv Jugoslavije bila reč samo o izuzetku ipak je jasno, priznaje da je u pitanju presedan na koji se u svako doba svako može pozvati i tako će mnogi ubuduće i da postupaju. Nema prava. Sila je iznad prava. Kao što je bilo i kod lige naroda.

Sedmo – valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, obratite pažnju, kako je postojala za vreme rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

Ja nemam vremena da istoriju tumačim. To studentima tumačimo tu istoriju koja je bila koncepcija.

Osmo – zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i sa juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbedi kopnenu vezu sa Turskom. Srbija, u zagradi stoji, verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD zatvorena zagrada, trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

Deveto – severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sanpeterburga Baltičkom moru.

Deseto – u svakom procesu prava naroda na samoopredeljenje treba dati, gospoda pravnici to dobro znaju, prednost nad svim drugim odredbama ili pravima međunarodnog prava, a ja dodajem osim Srbima. Eto, Srbi nemaju pravo. Oni su zabranili samo Srbima to.

I jedanaesto zadnje – obratite molim vas poštovani građani ovo je jako bitno – tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava nije osporavana na ovoj konferenciji. Zamislite. Svesno sila nad pravom. S prijateljskim pozdravom Vili Vimer, da ne kažem izvorni koji, dosta je za mene, ima ih više, itd.

Poštovani građani Republike Srbije i na Jugoslovenskim prostorima, Srbija danas vodi politiku mira, politiku bezbednosti svih građana Republike Srbije ali ne samo i tu nego i svih građana u ovom delu, pa ako hoćete i šire, poštuje suverenitet i integritet svih država, a brinuće se u budućnosti o svakom Srbinu ma gde on bio, kao što to radi Nemačka, kao što to radi Rusija, kao što to radi Amerika ili bilo koja druga zemlja.

Naš predsednik Vučić je jako tolerantan čovek, jako pametan čovek i često prelazi preko uvreda koje nam se svakodnevno upućuju iz regiona. Ne mogu oni uvrediti nas, ti koji vređaju mogu samo sebe uvrediti. I svojim komšijama Hrvatima poručujemo, poručujem ja lično – svaka država, oni to znaju istoričari, koja nastaje na kostima drugog naroda nikada u istoriji nije bila dugog veka. A što ja želeo Hrvatskoj to želeo i sebi. Moraju se gospoda Hrvati suočiti sa svojom istorijom. Imali su priliku 90-te godine, a ne izbaciti iz Ustava srpski narod, da Stipe Mesić prekjuče kaže novinaru – možda smo i trebali. Pa jeste sada kaže kada je etnički očistio ono što nije Pavelić. Možda smo trebali, sada neka ih stavi, sveli ih sa 17% na 4,5%.

Dakle, politiku mira i saradnje, ali istoriju i sećanje nema te sile koja će nam zabraniti, zajedno sa hrvatskim istoričarima. Ništa nije sporno. Dokument je na stolu, istoričari i drugi naučnici drugih grupa, a ne zloupotrebljavati.

Ja moram da kažem da zloupotrebljavaju i naši neki istoričari ovde. Zamislite profesor doktora u institutu radi, prekjuče, za akademiju koju smo pripremili za Dan pobede, kaže – ja nisam gledao, ali osuđuje predsednika države. Gospodine Koljanin ja te prozivam imenom. Da li tako čitaš istorijske izvore? Da li tako pišete knjige koje imate korektnih knjiga? Zašto to radite?

To metodologija ne dozvoljava. To rade naši novinari, jedan deo novinara, tzv. novinara, pa nam iskrivljuju svaku rečenicu u ovom visokom Domu, lažu. Obmana „N1“, „Utisak nedelje“ i onaj drugi utisak. Tvorac laži, koje sam tobože ja izgovorio u ovom Domu, znate ko je bio prvi? Jedan bivši koministar iz bivše vlasti, Prelević onaj. Nakon 15 dana šta veli - ne napadate Atlagića. Izgovorio uopšte nisam ono što oni govore. Toliko morala imaju, ovde u stenografskim beleškama i onda se to vrti na njihovim medijima, izmišljaju i tako dalje. To Gebels nije radio.

Videli ste sinoć jednog njihovog predstavnika. Njih programi ove države ne interesuju. Neka dođu na vlast kao 05. oktobra silom. Nije ovo vreme Srbije 2000. godine, ovo je 2021. godina. Nema dolaska na vlast pred građanima Republike Srbije bez izbora. Ništa nije u redu ako oni nisu na vlasti. Morate naučiti da ste u opoziciji, da ste u vlasti za dobrobit svih građana Republike Srbije i države Srbije.

Još jednom, komšijama Hrvatima, svojoj bivšoj domovini, ja imam i hrvatsko državljanstvo pored srpskog, poručujem – gospodo Hrvati, suočite se sa svojom istorijom. Odbacite ono što treba da odbacite i onda ćemo ići u zajedničku budućnosti. Idemo i sada ka istom cilju, a to je mir, bezbednost, sloboda svih građana, bez obzira na veru i na nacionalnost, ali ne možemo da se služimo lažima. To rade i pojedini u Republici Srbiji. Ne možete negirati ono što su Hrvati u Vojvodini i u Srbiji dobili. Mi se ponosimo sa time što smo dobili, i hrvatsko pismo i hrvatski jezik, to trebaju i Srbi u Hrvatskoj. To Pavelić nije davao. To i danas jedan deo ne da.

Prevaziđimo to, okrenimo se budućnosti, izučavajmo zajedničku prošlost, ništa nije sporno. Idemo za sto, ne možemo falsifikovati. Ne možete reći da je zločinac Gavrilo Princip, kao što naša Dubrovka Stojanović, ona će posebno da dobije ovih dana, posebno jedan deo … jedino ona kaže - u Prvom svetskom ratu 700.000. Nema izvora koji ne kaže – najmanje 1.200.000. Zašto to radite, gospođo Stojanović? Da vam nije možda plitak džep? Nađite mi izvor na osnovu čega to radi. Nemojte to raditi o bilo kom da se radi.

Ja se izvinjavam građanima što sam uzeo više vremena i vama, gospodo narodni poslanici. Ovo mi je struka, pa na neki način želimo da prevaziđemo neke stvari, ali da se okrenemo budućnosti, i da ne možemo laži izgovarati što smo izgovorili. Svi moji govori u Hrvatskom saboru su dostupni i Hrvatima i Srbima, nijednog se ne odričem, što sam devedesete godine govorio, to i danas govorim.

Prvi sam diskutant i upozorio predsednika Tuđmana – kako Srbe ne spominjete na prvom višestranačkom saboru. Poslaničko pitanje - da li mislite da ih izbacite iz Ustava ili lapsus? Znate kad sam dobio na to odgovor? Jedino na to nisam dobio. Jedan naučnik kaže - dobio je odgovor kad su ih izbacili iz Ustava. Sad Mesić kaže – možda smo trebali. Dakle, kad je ostatak zaklanog naroda od 1941. do 1945. godine, izvršeno etničko čišćenje. Što ja želim svakom Hrvatu, to sebi želim i svom detetu i bilo kom drugom. Ja volim svoj srpski narod toliko koliko poštujem svaki drugi.

Hvala.

Zahvaljujem profesoru Atlagiću.
Sledeći reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko pravde sa saradnikom, poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, uvaženi profesore Atlagiću, na samom početku da vam kažem da nema potrebe da se izvinjavate što ste produžili ovaj govor koji je trajao kao jedan školski čas. I ne ističem to kao bilo kakvu primedbu, već sam srećan i zadovoljan zato što u ovom parlamentu, u ovom sazivu upravo koji mnogi žele da isprljaju, smo imali priliku da čujemo diskusiju i dr Martinovića i kolege Jovanova i vašu i gospodina Rističevića juče, neka mi ne zamere svi ostali, u kontekstu teme koju smo imali juče, a koja danas očigledno iz potrebe da se kaže što se juče nije moglo stići, jer je bilo puno govornika, i danas uzima dobar deo vremena.

Ali, pre svega, da kažem zašto ne treba da se izvinjavate. Pa, ne treba da se izvinjavate zato što, nažalost, ovaj parlament godinama i u različitim mandatima, u decenijama, nije slušao ovakve govore. Slušao je govore koji su bili iskrivljeni, slušao je govore kojima jeste bilo mesto u trenutku, vremenu u smislu toga šta mi kao narod treba da uradimo da se izvinimo za neka zlodela koja su pojedinci u naše ime učinili na prostorima bivše Jugoslavije.

Ali, ove teme koje danas slušamo su na nekim drugim medijima, koje danas nećemo prozivati, retrogradne, radikalne, pase. Nećemo da pričamo o prošlosti. Dajte nešto sveže nešto neku novu aferu da izbacimo danas. I toliko smo se udaljili od sebe, od svog vrednosnog sistema, od svoje istorije, da i sama pomisao ili dužina govora ili teme u ovom Visokom domu izaziva u jednom delu javnosti ne samo čuđenje, već i osudu. Pa da je to javnost Republike Hrvatske, ja bih mogao nekako i da shvatim, koja je indoktrinirana godinama i decenijama, pa ne može da sluša ovakve diskusije koje su surovo činjenično prikazane.

Šta sad ja ovde, kao potomak Adama Škaljca sa Korduna, koji je stradao 1944. godine u oslobođenju Cazina, koji je bio većinski muslimanski tada i poginuo i nema, ni krsta, ni kamena, ni spomenika bilo kakvog, niti znamo gde je stradao, da kažem u ovom visokom domu?

Slušao sam juče pažljivo kolegu, kao svakog drugog, Jovanova, koji je govorio o tome, o svojim potomcima. Evo slike, pošto su svi pokazivali fotografije, jedine fotografije koju ja imam od svoga dede. Ovo je moj deda Adam, po kojem ja nosim ime. I kao što vidite, on ima kraljevu uniformu, nema na njoj ni kokarde, ni petokrake. Ali, ima njegovog groba, kojeg nismo videli nikad i on se borio za tamo neke kuće, za neke šume, za neke livade, gde nije živela devetočlana porodica. Evo, on i Milija su izrodili osmoro dece.

Zato sam ponosan kada danas slušam da ovde u ovom domu se govori o tome, zato što mora ne samo danas, već svaki put da govorimo o tome i ističemo, jer samo onda ćemo znati da smo na pravom putu i da smo se vratili sebi i svojim vrednostima.

Zato Republika Srbija danas i ovim sporazumima na diplomatskom planu, na ekonomskom planu, na planu borbe protiv organizovanog kriminala, protiv mafije, protiv narko mafije, ali pre svega, u smislu vraćanja vrednosnom sistemu, onom koji je najvažniji, naših naroda, piše zlatna slova istorije.

Mi se nalazimo u takvom političkom ambijentu, u takvom istorijskom ambijentu, koji smo zahvaljujući podršci građana Republike Srbije, mudrom, dostojanstvenom vođenju njenog predsednika Aleksandra Vučića, došli u poziciju da konačno možemo da o ovome pričamo.

Mi ne zloupotrebljavamo ovo vreme, mi smo konačno došli u period u kojem u narednim godinama, u decenijama možemo govoriti ono što se nije moglo govoriti i u bivšoj državi, a i dobrom delu, da kažem, sadašnje države kada su bili drugi predstavnici vlasti, kada su ove teme bile pase, kada su retrogradne, tada su bile radikalne. Nisu to, gospodo, radikalne teme. To smo mi, sa svojim dostojanstvom, sa svojim identitetom i sa svim onim što jesmo.

Ja danas, kao predsedavajući Zukorlić, kako je malopre čestitao, čestitam svim vernicima muslimanske veroispovesti Ramazanski Bajram, ali čestitam i Svetog Vasilija Velikog Ostroškog. Čestitam i Dan vojske Republike Srpske ili danas Trećeg pešadijskog puka, vojske Republike Srpske koja je stvorena od naroda koji je živeo na prostoru BiH, većim delom današnje Republike Srpske i koji su stvorili Republiku Srpsku. I ponosan sam zato što sam ovde i što je predsednik Republike Srbije rekao da nikakvi izmišljeni dokumenti, već samo ovi stvarni ugovori, evo, koje danas potpisujemo, neki non pejpr dokumenti u kojem moja Republika Srpska, kao i moja Srbija treba da bude kompenzacija za sutra oteto Kosovo i Metohiju. Naš predsednik je rekao da to ne dolazi u obzir i da takva razmena nikada neće doći na radni sto da li ove Skupštine, Vlade ili bilo koga drugog. Prema tome je jasno.

Boli me danas i tužan sam jako kada sam čuo izraelskog ambasadora jutros šta je izgovorio, našeg prijateljskog naroda, da kažem, koji je pretrpeo, zajedno kao i mi, strašnu golgotu u istorijskom periodu o kojem smo govorili juče, kada mogu tako lako da prelaze preko određenih stvari, izgovaraju određene besmislice, pa se tokom dana popravljaju, znajući šta nama znači Kosovo i Metohija, kao što i mi znamo koliko su oni čekali da dođu u poziciju da mogu danas sa pozicije Izraela da izgovore nešto. A i taj prst u oko, u ovom slučaju, mnogo više boli zato što znamo, iz prostog razloga, šta to znači u ovoj vrsti priče.

Iz tog razloga bih hteo još nekoliko stvari da kažem ovde, koje su izuzetno važne, a čini mi se da uvaženi profesor Atlagić o tome je već mnogo govorio, ali bih rekao samo jednu stvar koja je za nas itekako bitna, a to je da sebe više nikada ne dovedemo u tu poziciju zbog bilo kakve politike, političara, odnosa koji u regionu treba, u svakom slučaju, da budu relaksirani politički, da imamo odnos saradnje, zajedničkog nastupa, povezivanja, putovanja i svega ostalog, da dođemo u poziciju da sami sebe ponižavamo, da sami ne smemo da govorimo o svojoj istoriji.

Gospodo draga, mi smo juče govorili o muzeju genocida. Ja sam iz opštine Gradiška, treće opštine po broju stradalih u bivšoj Jugoslaviji, iza Kozarske Dubice i Beograda. Dobro znam da smo svake godine do 1991. godine išli i obilazili Muzej dečijeg logora u Staroj Gradišci, Muzej dečijeg logora u Staroj Gradišci koji, nažalost, danas više nema nijednu postavku svoju, jer su pripadnici tih modernih ustaških kamarila, prvo što su uradili u Staroj Gradišci, kad su se dokopali tamo, uništili tu muzejsku postavku i pokušali da unište dokaze i sve ono što su ljudi dobri pokušali posle da skupe, nažalost, oni su svojom rukom, svojom čizmom, kao i 1941, 1942, 1943. i 1944. godine tad radili, tako su počeli raditi i 1991. godine i svake sledeće godine, gde su postojali ti tragovi. I neka ih boli ovo što moraju da slušaju, ali ako negde treba da čuju to, treba da čuju upravo u srpskom parlamentu. Toliko. Hvala.

Profesore, nema prava na repliku po Poslovniku.
Zahvaljujem narodnom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam ovih dana, nekoliko dana, strpljivo pratio izlaganje mojih kolega i nadao sam se da će neko drugi osuditi pojavu koja se desila u Sarajevu, nekad meni dragom Sarajevu koji je živeo jedan multietnički život, ali koji je doživeo neku transformaciju koju ja nikada neću moći da razumem. Bilo je rata, bilo je svega, ali transformaciju koju doživljavamo i ovih dana ja ne razumem.

Ovo je Muhamer Bazdulj, pisac, novinar, kolumnista, više puta nagrađivan u Srbiji. Da ne bi neko pomislio da je vladajućoj većini politički drag, ovde je njegova kritika iz „N1“ televizije, gde otprilike kao kritičar vlasti kaže da je ograničeno trajanje Vlade, da je to znak uspeha bojkota itd. Znači, ne radi se o političkom istomišljeniku, ne radi se o nekome ko podržava vladajuću većinu, pa bih ja imao potrebu zbog toga da dignem glas.

Ovo je fotografija gde Muhamer Bazdulj zajedno sa Emirom Kusturicom i Handkeom nobelovcem peva pesmu u Andrić gradu, pesmu, znači dva muslimana pevaju pesmu trećeg muslimana Halida Bešlića „Ej da mi je da se kući vratim ranije“. Zamisliste taj greh.

„Sarajevsko oslobođenje“ odmah sutradan skida kolumnu pisca, književnika, novinara, kolumniste, gospodina Bazdulja i izvinjava se čitaocima što su pustili vest i fotografiju o ovom događaju koji ni po čemu nije diskriminatorski, ni po čemu nije uperen protiv bilo koje nacije, a posebno ne protiv muslimanske.

To je dokaz da će pomirenje u Bosni ići teško, ne zbog Srba, kao što tvrde sarajevski političari, već zbog toga što su sarajevski političari izvršili transformaciju jedne nacije koja više nije ono što je bila, ma šta mi tvrdili, ma šta mi pričali.

Zato sam ja očekivao da oni koji su trebali da dignu glas ne dižu glas protiv sukoba Izraela, Hamasa i Palestine i Gaze tražeći da mi nešto reagujemo, ja sam juče očekivao da baš ti ljudi dignu glas protiv ovakve pojave, jer je ovo gotovo neverovatno. Ovo je za verovati ili ne, da neko zbog jedne pesme koja je u stvari, Halid Bešlić, ja mislim, živi u Sarajevu, zbog jedne pesme koju pevaju dva muslimana, pesmu trećeg muslimana, oni zabrane zato što je tu nobelovac Petar Handke, u gradu drugog nobelovca Ive Andrića. To je gotovo neverovatno i mene zaprepašćuje ta vrsta transformacije, budućnosti radi i zbog mogućeg zanavljanja sukoba u meni dragoj BiH, posebno zbog Republike Srpske.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde imamo sporazume sa Argentinom. Da je to nekada bilo, da je takav sporazum postojao 1957. godine, da su malo bile ažurnije naše službe, da je ažurnija bila CIA koja je jedno vreme štitila Antu Pavelića, koja mu je pomogla da se domogne Buenos Ajresa i ulice Sančez, da je toga bilo nama verovatno u to vreme ne bi trebao Blagoje Jovović.

Dakle, Blagoje Jovović, da ne pomisle partizani da se radi samo o četniku, to je osoba koja je bila i u partizanima i u Jugoslovenskoj vojsci otadžbine koju neki nazivaju četnicima.

Dakle, radi se o osobi koja je bila u jednom i u drugom antifašističkom pokretu. S obzirom da su sve službe omanule, verovatno namerno, on je sebi dao za pravo da na neki način osveti i kazni, da osveti žrtve Jasenovca, žrtve Jadovna, itd, svih tih logora, on je našao za shodno da sam, svojom rukom, ispravi nepravdu i u toj ulici Sančez je sa dva metka smrtno ranio najvećeg zločinca u istoriji Balkana, Antu Pavelića, koji je dve godine kasnije od posledica ranjavanja umro u Frankovoj Španiji, što dovoljno dokazuje i pokazuje o orjentaciji i samog Pavelića, samog Franka, a, Boga mi, i Argentinu.

Stoga, danas verujem da imamo Sporazum o izručenju, da ukoliko se ponove neke ovakve pojave da će u tom slučaju vrlo brzo zločinac, kriminalac biti izručen nama ili ćemo mi izručiti njima, ukoliko neki kriminalac bude njihov na teritoriji Srbije i ukoliko ga oni zatraže.

Što se tiče Sporazuma o poljoprivredi, ja sam već o tome govorio i značaj poljoprivrede je daleko bitniji od onoga što većina nas misli. Ko želi da jede ukusan hleb, on mora da podrži poljoprivredu. Ukoliko ste gladni između mirisa novca, mirisa zlata, mirisa srebra, mirisa dijamanata i hrane i sveže pečenog hleba vi ćete se opredeliti za sveže pečeni hleb. Ukoliko ste gladni između mirisa novca i mirisa zrelog slatkog voća opredelićete se za ovo drugo.

Stoga je tačna tvrdnja koju neprestano ponavljam da je važnost hrane daleko veća od važnosti novca, dijamanata, zlata, jer kad ste gladni to ne možete pojesti, ne možete preživeti, možete jesti hrpu papira, ali nećete utoliti glad.

Ova zemlja daje dovoljno za svačije potrebe, ali ne i za svačiju pohlepu. Ova zemlja je temeljno pljačkana, pa i njena poljoprivreda, ali mi koji konzumiramo hranu moramo vratiti poljoprivredi ukoliko želimo da imamo više hrane, ukoliko želimo da imamo veću kašiku, u tom slučaju moramo da imamo i veću motiku.

Moramo više da uložimo u poljoprivredu da bi više imali i s toga se ja stalno zalažem da što pre uđemo u EU, čiji agrarni budžet je 45% ukupnog budžeta EU. Kad dođemo u EU, naši poljoprivrednici će pod istim uslovima kada budu poslovali brzo preteći sve druge poljoprivrednike u Evropi i pod ovim teškim uslovima se nosimo u regionu i sa Hrvatskom, sa Bugarskom, bez obzira što su njihovi podsticaji tri do pet puta veći nego što su trenutno podsticaji u Srbiji.

Ja se zalažem za to da se za poljoprivredu izdvaja u podsticajima milijardu i više evra godišnje, ali da to bude iz evropskih fondova, da što pre uđemo u EU ili da naša privreda dovoljno ojača u regionu, da sama može toliki iznos da uputi u poljoprivredu.

Mi moramo da izgradimo održivu poljoprivrednu proizvodnju. Da bi zadržali stanovništvo i male farmere, moramo novčano da ih nagradimo, da ostanu da žive na selu i tako sprečimo dalje migracije iz sela u grad, gradovi, gotovo da će se Srbija svesti na tri-četiri velika grada, a da će okolo biti samo praznine i pustinje. Mi to moramo sprečiti, a najlakše ćemo to sprečiti tako što će se poljoprivredna proizvodnja isplatiti i zato što će ljudi videti priliku da u poljoprivrednoj proizvodnji zarade novac, što kroz cenu poljoprivrednog proizvoda, što kroz podsticaje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo govorili dovoljno o sukobima koje želimo u budućnosti da izbegnemo. Sve se svodilo na to u ovom regionu i ova Vlada vodi ispravnu politiku koja će biti u korist poljoprivredi.

Što veće tržište za poljoprivredne proizvode to je veća šansa za razvoj. Zato podržavam i Šengen, zato što je to preteča EU. Poslovati u regionu po principima EU - dobro za našu poljoprivredu. Mi smo do sada uvek, mi u Srbiji smo bili olako zapaljivi. Često smo ulazili u sukobe, i umesto da rešavamo svoje probleme, rešavali smo tuđe probleme. Često smo u ulazili u sukobe ne zato da rešimo silom neki svoj problem, već da učestvujemo u problemima velikih koji su se međusobno sudarali, a mi uleteli u taj sukob i umesto da živimo za sebe, mi smo ratovali za druge, a sa tom vrstom politike, nadam se, da smo zauvek prekinuli. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Ilija Matejić.
Izvolite.