Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije.

Vladavina prava jedna je od temeljnih vrednosti svakog demokratskog društva, a Republika Srbija to jeste.

Strateško opredeljenje Republike Srbije jeste priključenje EU i na tom putu sve vreme, od 2012. godine, Republika Srbija, nadležne institucije, Vlada i danas predsednik Republike Srbije, temeljno i posvećeno rade.

Šta je bilo do 2012. godine? Do 2012. godine, žuto pljačkaško preduzeće, oličeno u liku i nedelima Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Tadića oduzeli su pravo građanima na rad, oduzeli su pravo građanima na postojanje, oduzeli su pravo građanima na pravdu.

Oduzeli su im pravo na rad tako što su kroz 24 pljačkaške privatizacije i kroz druge radnje koje su činili, stavili katance i lance na mnoge firme i mnogo preduzeća, u kojima su građani radili i tako se na ulici, u vrlo kratkom vremenu našlo 400 hiljada radnika, a preduzeća, koja su generacije i generacije, naši roditelji stvarali, ostale su opustošena.

Žuto tajkunsko preuzeće, u liku i nedelima Dragana Đilasa, ukinuli su građanima pravo na postojanje. Ranije sam govorila, a i sada ću ponovo da kažem, da u vreme Dragana Đilasa postojala su pravno nevidljiva lica, 30 hiljada pravno nevidljivih lica, u glavnom Roma, na taj način ta tajkunska vlast, oličena ponovo u liku i nedelu Dragana Đilasa, uskratila je, pre svega Romima, pravo na postojanje, pravo na život, pravo na rad, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje i školovanje.

Žuto tajkunsko preduzeće, ukinulo je pravo građanima na pravdu, ukinulo im je pravo na pravdu, kroz katastrofalnu reformu pravosuđa, koje su izvršili ostavljajući hiljadu sudija i tužilaca prava da ne budu ponovo izabrani, a građanima kroz katastrofalnu mrežu sudova, dostupnost pravde i pravu, učinili toliko dalekim, da neki građani, da bi zaštitili svoja prava i da bi se obratili sudu za pravdu, nisu

mogli ni da dođu, jer to je zahtevalo fizički vrlo veliku udaljenost.

Žuto tajkunsko preduzeće, u vreme svoje vlasti donosili su zakone, ali ti zakoni nisu bili ni po meri građana, ni po meri privrede, ti zakoni bili su po meri tajkuna.

Odmah na sve ovo ukazivala je još, pokojna Verica Barać, posebno kada su u pitanju sporne pljačkaške privatizacije, ukazivala je na 24 pljačkaške privatizacije, ali ukazivala je, da je korupcija u stvari, sistemski ugrađena i da korupcija potiče i polazi od vlasti.

Na korupciju je posebno ukazivala da se ona odnosi i u medijima, zato što izvršna vlast, komanduje i drži monopol nad medijima. To je naravno monopol koji je sprovodio i organizovao Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Tadić itd.

Evropska unija, Venecijanska komisija, MMF u to vreme označili su Srbiju, kao zemlju koja u pravnom smislu reči i u pogledu vladavine prava, nalazi se u jednom ambisu, a MMF je pobegao iz Srbije glavom bez obzira, upravo iz razloga što je Srbija bila najkorumpiranija zemlja u Evropi.

Odmah po dolasku na vlast, 2012. godine i preuzimanju vlasti SNS sa našim koalicionim partnerima, kao jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije stavljena je borba protiv korupcije i kriminala, odnosno nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu.

Naravno da pokretač i motor te borbe protiv kriminala i korupcije, je Aleksandar Vučić, predsednik republike, niko pre Aleksandra Vučića, nije počeo, niti pokušavao da počne odlučnu borbu protiv kriminala, mafije i korupcije.

U svojim ciljevima koje je predložio Vladi, a koje je Vlada prihvatila, jedan od ciljeva upravo jeste borba protiv mafije i kriminala.

Zašto? Zato što kriminal, kao kancer, razjeda svaku državu, kriminal i korupcija, kao kancer osiromašuje građane i naravno osiromašuje privredu, osiromašuje čitave države.

Moram da istaknem i pohvalim vrlo efikasnu, koordiniranu i gotovo impresivnu akciju, Ministarstva unutrašnjih poslova, u hapšenju kriminalno-mafijaške grupe zvane Belivuk, kada su na 30 različitih lokacija, u isto vreme pohapsili kriminalnu bandu, njihove vođe i stavili ih tamo gde zaslužuju, iza rešetaka.

Kriminal i korupcija treba da budu sklonjeni, a posebno kriminal, s obzirom da on podrazumeva i trgovinu drogom, trgovinu narkoticima, zaradu od toga, treba da budu sklonjeni sa ulice i da budu sklonjeni od naše dece. Energičan obračun sa tim upravo je otpočeo Aleksandar Vučić.

Srpska napredna stranka, odnosno poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ šalje jasnu poruku da u zemlji Srbiji nema zaštićenih, da svako onaj ko je prekršio zakon, za te prekršaje mora i treba da odgovara, u skladu sa Ustavom i zakonima. Tužilaštvo, odnosno sud je taj koji sudi, ali na nama je da ukazujemo na sve ono što imamo kao saznanja, a tiče se i kriminala i korupcije, zarad pre svega boljeg kvaliteta života svakog našeg građana.

Ono što moram posebno da istaknem to je da je ova Narodna skupština upravo u skladu sa agendnom koju imamo proklamovanu, a tiče se donošenja antikoruptivnih zakona donela dva jako značajna antikoruptivna zakona, tj. Zakon o nadležnosti i organizaciji državnih organa u borbi protiv kriminala, korupcije i terorizma, da je u pet viših sudova formirana posebne udane grupe, upravo sa ciljem kako bi se udarilo na sve one koji se bave kriminalom.

Takođe, moram da istaknem i donošenje Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu koji je stupio na snagu 12. marta ove godine.

Očekujemo od nadležnih državnih organa da, pre svega u skladu sa zakonom ispitaju kako je moguće da žuti pljačkaš narodnih para i tajkun Dragan Đilas u vreme vršenja svoje vlasti, u vreme vršenja političke vlasti, preko svojih firmi zaradi 619 miliona evra? Kako je moguće da na desetine akcija po svetu, u takozvane poreske rajeve iznese oko 70 miliona dolara? Kako je moguće da za vreme vršenja vlasi stekne nekretnine koje se ne mere u metrima kvadratnim, kao što je to slučaj kod drugih građana Republike Srbije, te nekretnine koje je stekao zajedno sa svojim bratom Gojkom mere suarima, a Boga mi, meni se čini i u hektarima? Odgovor na ova pitanja tražimo od nadležnih državnih organa.

Dragan Đilas, pljačkaš narodnih para, jedinu politiku koju ima je pljačka, laž, manipulacija i obmana. Toj ljudskoj kreaturi ništa na ovom svetu nije sveto, nije sveto ni ono što je svakom građaninu u Republici Srbiji sveto, a to su deca. On upravo udara tamo lažima, obmanama, klevetama, na šta je svaki čovek najosetljiviji, a to su deca. Za vreme vršenja svoje vlasti udarao je na romsku decu, krao je od dece najelitnija mesta na Košutnjaku kako bi stekao milione kroz uvođenje prvog rijaliti programa u Srbiji „Velikog brata“.

Krao je od dece ometene u razvoju, pljačkao je trudnici porodilje, pljačkao je najugroženije socijalno ugrožena lica, nezakonito je pljačkao roditelje dece koji su smeštali decu u vrtić na taj način što im je po mnogostruko višoj ceni naplaćivao usluge dečijeg vrtića. Danas, gotovo svakog dana udara na decu predsednika Aleksandra Vučića, na njegovog sina Danila, velikog patriotu, na Milicu, ali i na malog Vukana.

Pozivam sve nadležne organe da preduzmu sve mere, jer sva deca u Republici Srbiji treba i imaju jednaka prava. Bojim se da u ovakvoj kampanji Dragana Đilasa deca predsednika Republike Aleksandra Vučića izgleda da nemaju ta prava koja imaju drugi.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, naravno da se zalaže za jače sudstvo, za efikasno, za nezavisno sudstvo, nezavisno u smislu mešanja drugih, ali i te kako zavisno od Ustava i Zakona, jer sudije nikada ne smeju da zaborave da svoje odluke, svoje presude donose u ime naroda.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.10 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Srbija je demokratska zemlja i pravo i pravda je drže da takva bude. Pravda mora postojati i u sudnici, i u Vladi, i u Narodnoj skupštini i na ulici, gde god se nalazili građani Srbije. Čak moramo da poštujemo i one koji su prekršili i Ustav i zakon Republike Srbije, jer je Srbija demokratska zemlja.

Verujem u državne institucije Republike Srbije i da će da odgovaraju svi oni koji su oteli novac od građana Srbije.

Svi napadi na predsednika Vučića, premijerku Brnabić, predsednicu Vrhovnog Kasacionog suda Jasminu Vasović, koju smo nedavno u ovom visokom domu izabrali za predsednicu, na direktora BIA Bratislava Gašića, ministra policije, ministarku pravde, svi ovi napadi nisu slučajni. Napadaju se svi oni koji čestito i u skladu sa Ustavom rade svoj posao i bore se za državne i nacionalne interese, a da li znate zašto? Zato što na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem predvode borbu protiv mafije u našoj zemlji.

Dragi građani Republike Srbije, Srbija je pravna država i 2012. godine je vraćena vera u institucije. Vraćena je vera u institucije zahvaljujući političkim promenama koje smo imali tada, a vrlo dobro znamo šta se dešavalo u srpskom pravosuđu do 2012. godine.

Naišli smo na skroz razoreno srpsko pravosuđe. Na našu sreću, ubrzo je promenjena tadašnja predsednica Vrhovnog Kasacionog suda Nata Mesarović, koja se proslavila po katastrofalnoj reformi pravosuđa, sa tada svojim kolegama Snežanom Malović, Slobodanom Homenom, Dušanom Petrovićem i da ne nabrajam dalje.

Poštovani građani Republike Srbije, znate li kako su oni u to vreme radili, u vreme tzv. žutih sudija? Oni su, kako oni kažu, dobijali presude. Dakle, nisu donosili presude u ime naroda, već su dobijali presude.

Kada kažem žute sudije, mislim na one sudije koje su isključivo radile po nalogu i interesu tada Demokratske stranke i po nalogu Dragana Đilasa i Borisa Tadića, koji sada, zamislite, hoće ponovo da bude predsednik Srbije, ali ima samo jedan veliki problem - neće ga više narod, neće ga više građani Republike Srbije. Ne žele građani Republike Srbije da ih neko po ko zna koji put prevari.

Sudije se više ne biraju na sastancima opštinskih odbora pojedinih političkih stranaka, kao što smo imali slučajeve 2009. i 2010. godine. To vreme je prošlo i to vreme je iza nas. Takvu katastrofalnu reformu pravosuđa je narod kaznio na izborima 2012. godine. Narod je prave reforme pravosuđa uvideo posle 2012. godine, gde je profesionalnost, stručnost i objektivnost stavljena na prvo mesto. Uveren sam da će građani pružiti punu podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i na izborima koje očekujemo naredne godine.

Kao što sam rekao, tako isto i oni koji su napravili katastrofalnu reformu pravosuđa su odgovarali pred građanima Srbije i narod ih je kaznio na izborima 2012. godine, 2014. godine i svi ti iz žute koalicije ne da su izgubili izbore, nego su ostali ispod cenzusa.

Nećemo dozvoliti bilo kakve napade od strane opozicionih, nazovimo lidera koji su pripadali bivšem režimu, ne samo političari, već i novinari, urednici i svi drugi. Nećemo dozvoliti da bilo ko preti ili vređa bilo kog funkcionera SNS, bilo da je reč o članici predsedništva gospođi Vladanki Malović, mojim kolegama iz Skupštine, Vladimiru Orliću, Aleksandru Martinoviću, Marku Atlagiću i drugima ili da je reč o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Dozvoljeno je dobrom delu pripadnika bivšeg režima da nama, funkcionerima Srpske napredne stranke, mogu da prete i da mogu da prete našim porodicama, našoj deci i našim roditeljima. E, pa ne mogu. Narod zna istinu i naš narod je najbolji zaštitnik svih nas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Narod je uvek uz one koji se bore za bolju Srbiju, koji se bore za budućnost i koji se bore da naša deca žive u boljoj i pristojnijoj Srbiji od one do 2012. godine.

Zato smo mi, narodni poslanici, tu izabrani od strane i volje naših građana, da budemo pravi narodni glasnogovornici i prenosimo glas našeg naroda koji nas je izabrao i to poverenje ćemo sigurno opravdati.

Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Kada je na dnevnom redu Predlog odluke za sastav određenog odbora, bez obzira koja poslanička grupa da podnosi takav predlog, uvek je dobro da naglasimo da odbori u okviru Narodne skupštine Republike Srbije imaju značajnu ulogu, jer svaki odbor razmatra predloge zakona i drugih akata koji su podneti Narodnoj skupštini, zatim sagledava stanje vođenja politike Vlade Republike Srbije i prati izvršavanje zakona i drugih opštih akata od strane Vlade i drugih državnih organa i tela.

Obzirom na sve navedeno važno je da kažemo da su i odbori kao radna tela Narodne skupštine Republike Srbije zaista imali značajnu ulogu kada je u pitanju napredak Srbije, kada je u pitanju sprovođenje reformi, kada je u pitanju sprovođenje politike koju kandiduje i realizuje predsednik Aleksandar Vučić, a to je politika napretka, prosperiteta i razvoja Srbije.

Kada govorimo o razvoju Srbije, o boljoj Srbiji, prvo što želim da kažem jeste to da je Srbija danas finansijski ekonomski stabilna zemlja, zemlja u kojoj je nezaposlenost na istorijskom minimumu, odnosno nezaposlenost je u poslednjem periodu ispod 10% i uprkos krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa prosečna neto zarada je u Srbiji u 2020. godini bila 60.000 dinara, a prema podacima je početkom 2021. godine zabeležen rast zarada.

Srbija je zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano povećavaju. Zahvaljujući odgovornoj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući teškim ekonomskim merama koje su sprovedene, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, povećali smo direktne strane investicije za više od tri puta, pa smo dostigli i vrh svetske rang liste kada je u pitanju broj investicija u odnosu na veličinu privrede.

Naša ekonomska politika privukla je investitore i mi smo za sedam godina u Srbiji zaposlili više od 700 hiljada ljudi, za razliku od neodgovorne i pljačkaške vlasti bivšeg režima, za čije vreme su zatvarane fabrike, za čije vreme je nezaposlenost bila nikada veća u Srbiji, preko 26%, a sada je, kao što rekoh malopre, ispod 10%. U njihovo vreme je prosečna plata u Srbiji bila 330 evra, a danas je prosečna plata u Srbiji 540 evra. U Beogradu je prosečna plata 700 evra, a plan je da, u skladu sa Planom „Srbija 2025“ do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra. Jutros je i predsednik rekao da nam je plan i da nam je cilj da do 01. januara 2022. godine imamo prosečnu platu u Srbiji 600 evra.

Srbija je u ovim teškim kriznim vremenima pokazala da je tu za svoju privredu i građane. Sproveli smo dva paketa podrške privredi i građanima, a trenutno se realizuje i treći. Sprečeno je zatvaranje fabrika i proizvodnih pogona, sačuvana je likvidnost privrednih subjekata i sprečena su masovna otpuštanja i očuvan je životni standard građana.

Mi smo u prvom kvartalu ove godine imali rast BDP-a +1,2%, što je suprotno u odnosu na ono što je planirano -1,3%.

Ranije smo imali javni dug 78%, a pre početka krize izazvane pandemijom korona virusa, imali smo 52% javni dug, sada je 58% i cilj nam je da zadržimo ispod 60%, ako budemo imali rast ove godine, kao što se predviđa do 6%, čak i 7%, svakako će nam javni dug biti ispod 60% BDP-a, to možemo da postignemo zahvaljujući privrednom rastu i vakcinaciji.

Kada pominjem vakcinaciju, želim da kažem da smo mi u Ubu prošlog petka imali sjajnu posetu predsednika Aleksandra Vučića. On je obišao mobilni vakcinalni punkt u selu Vrelo kod Uba i tom prilikom je istakao da je pitanje opstanka pitanje vakcinacije i svakako, pozvani su građani da se vakcinišu.

Važno je da budemo odgovorni da sačuvamo svoje zdravlje da bismo mogli da nastavimo ekonomski rast, a ekonomski rast nam je važan kako bismo imali i veće plate i veće penzije, kako bismo imali nastavak izgradnje puteva, pruga, bolnica, škola itd.

Vidite, godine su prošle i mnogo napora, truda i rada je uloženo da bismo imali rezultate kakve danas imamo kada govorimo i o javnom dugu i o rastu i o prosečnoj plati i o penziji. Za razliku od nekog prethodnog perioda kada građani nisu imali nikakvu sigurnost, kakva je državna kasa bila za vreme bivšeg režima, ne da nije bilo prostora da se povećavaju plate i penzije, nego nije bilo uopšte sredstava da se isplate plate i penzije, pa su, da kažem, veliki stručnjaci, veliki mozgovi iz prethodnog režima uzimali skupe kredite kako bi uopšte isplatili plate i penzije građanima.

Onda zamislite koliko je licemerno da Dragan Đilas izađe da drži kojekakve konferencije za novinare i da on sebe predstavlja kao žrtvu, a zapravo ispada da se ruga narodu, jer ljudi se vrlo dobro sećaju kako su živeli za vreme njegove vlasti. On u stvari treba svaki dan da održi po jednu konferenciju za novinare gde će posvetiti bar po jednoj egzotičnoj destinaciji gde skladišti novac građana Srbije, da objasni kako je taj novac dospeo tamo i može da nam objasni kako je on tu pametniji i mudriji i sposobniji od drugih i neka objasni tu novu metodologiju za obračun procenata, da i nama bude jasno. Očigledno je kakva je matematika bila u pitanju za njegovo enormno bogatstvo.

Takođe, svaki put kada drži konferencije za novinare, može da govori o uspesima Srbije, o uspesima ove vlasti, kada vidimo koliko imamo urađenih puteva, koliko je urađeno, obnovljeno železničkih pruga, koliko je fabrika sada otvoreno u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno, ali ne, očigledno su parametri za uspeh u vlasti oni koji su prepoznatljivi za njega, a to je 619 miliona evra na računu, pljačka i preprodaja TV sekundi preko RTS-a. Zato je ovih dana fokus kada se pomenu izbori upravo to da njegova privatna televizija ima nacionalnu frekvenciju.

Sada kada je Srbija ekonomski jaka i kada je puna državna kasa i pošto mu to smeta, sada kada ne zna kud će, on kreće da brutalno i napada i da targetira sina predsednika Republike. I ona osoba koja ima mrvu časti i iole nečega pristojnog u sebi, ne se tako ponašala. Očigledno je da je on sada megafon vođe kriminalne grupe Belivuka, kao što je i njegov megafon Marinika Tepić, ali njegova bezidejna politika je prošlost za građane Srbije.

Naravno, kada govori i o ovim izbornim uslovima i kada uslovljavaju i ucenjuje time da želi da njegova privatna tajkunska televizija ima nacionalnu frekvenciju, ako se ne ispune te želje, onda će da pravi nerede i izaći će na ulice, i to je već odredio do jeseni ove godine. Jasno je da tu nema nikakve iskrene volje, jasno je da nema tu nikakvog programa, plana, ničega što se tiče budućnosti građana Srbije. Samo izmišljaju afere da bi se domogli vlasti.

Za razliku od njih, mi tražimo rešenja i da sačuvamo živote zdravlja naših građana, da obezbedimo ekonomski rast. I dok je za njihovo vreme cvetao kriminal, korupcija, zatvarane su fabrike i stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla.

Ali, narod je izabrao put prosperiteta i napretka i neće dozvoliti da se oni vrate na vlast, da odlučuju o njihovom životu, u stvari brinući samo o sopstvenim interesima.

Još želim da dodam da mi u poslednje vreme često ovde na sednicama Narodne skupštine imamo na dnevnom redu predloge akata koji se, uglavnom su to odluke koje se odnose na izbor sudija ili prestanak obavljanja sudijske funkcije. Naš stav je zaista jasan kada govorimo o sudstvu, želimo još efikasnije pravosuđe, želimo nezavisno sudstvo, ali kada kažem nezavisno, podvlačim nezavisno i od tajkuna i od kriminala. I sudije se od 2012. godine biraju na način koji je definisan zakonom, biraju se kako treba. U Srbiji se ne sme ponoviti scenario koji je bio aktuelan 2009. godine za vreme vlasti DS, kada su se sudije birale opštinskim odborima, kada su se sudije birale u stranim ambasadama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Stefan Srbljanović ima reč.

Hvala, predsedniče.

Svim sugrađanima i prijateljima islamske veroispovesti želim da čestitam Ramazanski Bajram, uz želju da ga provedu u miru i blagostanju u krugu svoje porodice.

Zakon zahteva poslušnost i treba se braniti. Ova rečenica je iz čuvenog Sokratovog govora pred atinskim porotnicima, tačnije iz odbrane i završne reči na suđenju gde je proglašen krivim što je vređao bogove i kvario omladinu svojim filozofskim učenjem.

Proces Sokratu i njegova osuda na smrt često se uzimaju kao dokaz ograničenja atinske demokratije.

Pričali smo ovde na prethodnim sednicama i utvrdili spregu između određenih sudija, političara i medija i videli kako to izgleda u praksi kada pojedine sudije daju kredibilitet izjavama određenih političara u svojim nastupima u nekim opozicionim medijima. Složili smo se ovde i saglasili da je to svakako odličan, ali negativan primer zloupotrebe sudijske funkcije i nešto što nijedan sudija ne bi trebalo da radi.

Ja nisam pravnik, ali mnoge moje kolege jesu i oni časno obavljaju svoje poslove i brane svoj poziv, pridržavajući se onoga što zovu etički kodeks. U diskusiji sa njima, naučili su me šta je to što podrazumevaju pod tim etičkim kodeksom.

Taj kodeks za njih nekada predstavlja odličan instrument za odbranu svoje profesije. To su principi kao što su dostojanstvenost, stručnost ili odgovornost. Zakon je ono čega se uvek pridržavaju, daju primer drugima i sve ono što rade, za to što rade moraju i trebaju da imaju kredibilitet.

Pominjali smo ovde reformu pravosuđa iz 2010. godine. To je svakako nešto što nikada više ne sme da se dogodi u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Hiljadu sudija je tada ostalo bez posla, hiljadu sudija koji nisu bili podobni i nisu bili po volji tadašnjem režimu DS. To je vreme kada su se sudije isključivo birale po opštinskim odborima DS i kada je jedina referenca za izbor sudije bila partijska knjižica. Tada su sudije sudile itekako i po babu i po stričevima, oličenim u lokalnim i državnim moćnicima iz redova DS. Svi mi vrlo dobro znamo kako je to tada izgledalo u našim lokalnim samoupravama.

Na svu sreću, Ustavni sud je doneo odluku i sudije koje su ostale bez posla u toj tzv. reformi su vraćene na posao, ali je šteta bila već učinjena. Ta šteta je tada procenjivana na nekih 45 miliona i to je ukupan iznos za sve naknade i zarade koje sudije nisu dobijale dok nisu obavljale svoj posao.

Prilikom usvajanja ove odluke o mreži osnovnih sudova, Opštinski sud je nepravedno ukinut i u Priboju i pripao je Osnovnom sudu u Prijepolju. Ovakvim činom građanima Priboja bio je itekako otežan pristup pravdi, iako je sedište Osnovnog suda u Priboju bilo još od pedesetih godina. Opština Priboj je i tada ispunjavala sve uslove za posedovanje sedišta osnovnog suda i raspolagala je i zgradom za sud, sa svim sadržajima, potrebnim uređajima, inventarom, broj stanovnika, velika razuđenost granične teritorije, kao i dovoljan broj predmeta u krivičnoj, parničnoj i vanparničnoj izvršnoj materiji.

Na svu sreću, nakon dolaska SNS na vlast 2012. godine i uz izuzetno veliko zalaganje tadašnjeg ministra pravde gospodina Nikole Selakovića, taj sud je Priboju vraćen 2013. godine.

Šta je to što je obeležilo te godine dok je sudu u Priboju sedište bilo u Prijepolju? Pa, uočeni su tada brojni nedostaci koji se odnose, pre svega, na teritorijalnu organizaciju osnovnih sudova i osnovnih javnih tužilaštava.

Imajući u vidu činjenicu da su se krivični postupci i većina parničnih postupaka vodila u sedištu suda, to je stvaralo velike probleme i troškove, kako stranama u sporu, tako i advokatima vezanim za dolazak na suđenje. Pri tome treba imati u vidu da je pored Priboja veći broj lokalnih mesta u Republici Srbiji ostao bez svog suda što svakako nije bilo opravdano, imajući u vidu broj stanovnika u tim mestima, kao i tradiciju, budući da su ta mesta uvek imala svoje osnovne sudove.

Osnovni sud predstavlja bazični sud i najveći broj građana se upravo obraća osnovnom sudu u cilju zaštite svojih prava i interesa i uporedo sa tim je izvršena izmena teritorijalne organizacije osnovnih javnih tužilaštava koja prati teritorijalnu organizaciju osnovnih sudova. Pomenuta teritorijalna organizacija je zbog toga izuzetno bitna, jer je omogućila lakši pristup pravdi svim građanima, s jedne strane, i svakako da je efikasnije obavljanje poslova osnovnih javnih tužilaštava koja se odnose na gonjenje učionica krivičnih dela.

Opština Priboj se nalazi na specifičnom geografskom položaju, tačnije na tromeđi tri države i do dve trećine teritorije opštine Priboj, do pribojskih sela se može stići isključivo prelaskom državne granice sa BiH. Ne moram da vam pričam koliko je bio otežan pristup pravdi onom stanovništvu koje živi u tim selima i u tim mestima pribojske opštine. Zbog toga još jednom kažem koliko je jako važno bilo što je pomenuti sud ponovo iz Prijepolja vraćen u Priboj.

Ono što je itekako još značajno i bitno jeste i otvaranje regionalnog centra granične policije u Priboju nekoliko godina nakon toga i ceo taj centar sada pokriva čitavu teritoriju granične linije Srbije prema BiH i Crnoj Gori i omogućuje da policija efikasnije i bolje radi svoj posao i imajući u vidu geostrateški položaj Priboja omogućiće joj bolji kontakt sa građanima.

Raduje zaista i najavljeno formiranje brdsko-pešadijskog bataljona do kraja godine u Priboju i na ovaj način vraćamo prisustvo države Srbije u Priboj, odnosno institucija države Srbije u Priboj što je nešto što nam je u prošlosti nepravedno oduzimano.

Želimo efikasnije pravosuđe kako nam kriminalci ne bi šetali po ulicama, želimo bolju bezbednost i sigurnost za naše građane, i to je nešto što se ostvaruje na ovaj način. Sve ovo je dokaz i potvrda jednog strateškog opredeljenja Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, a to je oporavak Priboja.

Nije zaista lako, poštovane dame i gospodo, ispravljati tuđe greške, ali je svakako lako pokazati koliko smo bolji od onih koji posle toliko godina imaju naknadnu pamet i predstavljaju tzv. planove za dan posle. Ti planovi nisu ništa drugo već plan za povratak u one nesrećne godine i dane pre 2012. godine kada su ovom državom vladali upravo oni kojima je lični interes jedino bio bitan i gde interes građana, odnosno javni interes građana Republike Srbije nije apsolutno postojao. Nema ni plana, nema ni programa, nikakvog rešenja, ništa oni ne nude, nude samo mržnju ideologije, mržnju prema SNS, Aleksandru Vučiću i svima nama koji mislimo drugačije od njih i koji se iz sve snage borimo da se Srbija više nikada ne vrati u ono vreme koje predstavljaju oni, a to je vreme do 2012. godine.

Svakako da ovo državno rukovodstvo radi sve ono što je u interesu građana Srbije, da se i u ovom parlamentu donose svi oni zakoni i propisi koji su, ubeđen sam, u interesu države Republike Srbije i svih njenih građana. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati sve ove predloge. Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.