Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Đuro Perić i Jelisaveta Veljković.
Dostavljeni su vam zapisnici Desete i Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno- imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Desete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, održane 29. aprila i 5. i 6. maja 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 184, za - 175, nije glasalo devet narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Desete sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Stavljam na glasanje zapisnik Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, održane 11, 12. i 13. maja 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 184, za - 176, nije glasalo osam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o Predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku o Predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda, o Predlogu za spajanje rasprave i o Predlogu za promenu redosleda pojedinih tačaka.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama, koji je podnela Narodnoj skupštini 13. maja.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 184, za - 179, nije glasalo pet narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici: Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojana Torbica, 16. novembra 2020. godine.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovane koleginice, uvažene kolege, ne treba podsećati da će uskoro biti ravno 22 godine od kada je prekinuto zločinačko bombardovanje i ubijanje građana Republike Srbije od strane NATO pakta i njihovih satrapa.

Mi ni do današnjeg dana ne znamo tačan broj žrtava ove zlikovačke agresije i ove ubilačke misija koja je jedino za cilj imala da uništi Republiku Srbiju, kako otimanjem dela teritorije, uništavanjem privrednih sistema, tako ubijanjem ljudi, vojnika, dece.

Poštovane kolege, svedoci smo da se već dugo vremena žrtve Prvog svetskog rata, žrtve Drugog svetskog rata koje je ovaj narod podneo na svaki mogući način umanjuju i dezavuišu, osporavaju, ismevaju.

Mi danas imamo jedinstvenu priliku da na greškama svojih prethodnika istu ne učinimo. Zato i jeste ovaj Predlog da se sačini poimenični spisak svih onih koji su izgubili živote ili su na bilo koji način stradali za vreme bombardovanja, vojnici, policajci, građani, i deca.

Najmanje što možemo da učinimo da te žrtve ostanu za vek i vekova zapamćene, ali da ostavimo u amanet našim potomcima istinu koju niko ne može da ospori. Jedini način za to jeste da se na ovakav način utvrdi tačno koliko je dece, koliko je žena, koliko je muškaraca, koliko je policajaca, koliko je vojnika stradalo od zlikovačke ruke NATO pakta za 78 dana bombardovanja 1999. godine.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 185, za - 22, nije glasalo 163 narodnih poslanika.
Konstatujem Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakona o akcizama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 185, za - 181, nisu glasala četiri narodna poslanika.
Konstatujem Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović na osnovu člana 92. stav 2. Poslovnika, predložio je promenu redosleda razmatranja tačaka, odnosno da se Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama razmatra kao prva tačka predloženog dnevnog reda.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 185, za - 181, nisu glasala četiri narodna poslanika.
Konstatujem Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku o predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda sednice, o predlogu za spajanje rasprave i o predlogu za promenu redosleda razmatranja pojedinih tačaka, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 185, za – 181, nije glasalo četvoro.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Trinaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, u celini.
Molim Službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, koji je podnela Vlada i
Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, Slavica Savičić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, dr Dragan Demirović, v.d. pomoćnika ministra finansija, Zoran Lazić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Valentina Vulić, načelnik Uprave za upravne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Anastazija Tanja Đelić, načelnik odeljenja u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Pre nego što pređemo na pretres, želim samo da napomenem da ćemo danas raditi vezano za prve dve tačke dnevnog reda, da ćemo sutra raditi vezano za 3. tačku dnevnog reda, a u četvrtak rasprava u pojedinostima, ukoliko ima amandmana, a ima, i u popodnevnim satima, kao što znate, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu postavljanje poslaničkih pitanja Vladi, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, do 19.00 sati, a onda nakon toga dan za glasanje.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakona o akcizama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.
Pošto će predstavnik predlagača uskoro stići, da ne počinjemo raspravu bez njega, tako da predlažem 10 minuta pauze. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Pozdravljamo ministra finansija, gospodina Sinišu Malog sa saradnicima i pitam ga da li kao predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Izvolite, ministre finansija.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije pred vama su danas izmene dva zakona koja su izuzetno važna s jedne strane za funkcionisanje naše privrede, s druge strane za kvalitet života naših građana.
Prvi zakon je zakon o izmeni Zakona o akcizama. Razlog zbog kojeg menjamo ovaj zakon je kako bi postigli harmonizaciju akcizne politike u Republici Srbiji kada su jaka alkoholna pića u pitanju sa akciznom politikom EU. Naš postojeći Zakon o akcizama nije usaglašen sa načinom na koji se akcizna politika na jaka alkoholna pića vodi u EU, s druge strane nije u saglasnosti ni sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisan još 2008. godine. Upravo izmenama ovog zakona želimo da se usaglasimo sa tim politikama i prevashodno kada je pristupanje EU u pitanju, da ispunimo preduslov za poglavlje 16. porezi i za klaster tri, kako bismo mogli da otvorimo pregovaranje po pitanju svih ovih poglavlja.
U čemu je razlika? Dakle šta je osnovna razlika? U našoj zemlji akcizna politika kada su jaka alkoholna pića u pitanju se definiše na osnovu vrste proizvoda, dakle da li je rakija od voća od grožđa, rakija od žitarica u zavisnosti od vrste proizvoda definisana je i visina akcize. To nije politika i to nije akcizna politika koju sprovodi EU. Dakle, akciza kada su jaka alkoholna pića u pitanju u EU se definiše na osnovu jednog hektolitra alkohola, dakle, to je 100 litara, na temperaturi od 20 stepeni i onda bez obzira na vrstu gotovog proizvoda, dakle na vrstu alkoholnog pića akciza se obračunava na osnovu zapremine odnosno procenta alkohola u tom gotovom proizvodu. Dakle, potpuno drugačiji način obračuna nego što se sada to radi u Republici Srbiji. Upravo želimo da i na ovaj način naša pravila, našu akciznu politiku usaglasimo sa politikom EU i kao što vidite izmenama ovog zakona u potpunosti se gubi razlika u fiskalnom opterećenju, dakle i akciza i PDV između različitih vrsta jakih alkoholnih pića ukoliko sadrže isti procenat alkohola.
Želim da napomenem da će akciza na pivo i ostala nisko alkoholna pića ostati nepromenjena. Kao što rekoh, izmenama ovog zakona stvaramo preduslove da otvorimo klaster 3 u pregovaračkoj poziciji sa EU kako bismo proces pristupanja EU nastavili još bržim tempom.
Pred vama su takođe i izmene Zakona o ličnoj karti. Naime, Zakon o ličnoj karti usvojen je 2006. godine. Poslednji zakon promene je pretrpeo pre tačno deset godina, dakle stvorili su se uslovi da se ovaj zakon promeni kako bi išao u korak i za digitalizacijom, sa time što želimo da olakšamo servis građana kada je u pitanju i rad Ministarstva unutrašnjih poslova i cele Vlade Republike Srbije.
Ono što je veoma važno, što je cilj izmene ovog zakona je, dakle, da građani i od kuće bez odlaska na šalter, bez čekanja u redovima ostvare svoja prava kako bismo povećali efikasnost prevashodno rada naše uprave. Naravno to je deo velikog programa ne samo digitalizacije, nego i programa koji se zove – stop birokratiji, dakle da ne zavisimo više ni od šaltera, ni od šalterskih službenika, da ne čekamo u redu, da što manje koristimo papir, da što više štitimo našu životnu sredinu, a da na kraju brže i efikasnije ostvarimo svoja prava.
Pa, koja su to najvažnije izmene ovog zakona? Naime, prema odredbama Predloga ovog zakona građani će u slučaju nestanka lične karte neće morati da je oglašavaju u „Službenom glasniku“ i da plaćaju naknadu za oglašavanje kao što je to do sada bilo slučaj. Naime, MUP će u ovom slučaju nakon donošenja rešenja o proglašenju lične karte nevažećom istu oglasiti nevažećom na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji. Na taj način se pored pojednostavljenja procedure smanjuju troškovi koji građani sada imaju. Naravno, to doprinosi i boljoj pravnoj sigurnosti i povećanju opšte bezbednosti.
Druga važna izmena ovog zakona, odnosi se na upisivanje u čip lične karte sertifikata za elektronsku identifikaciju na osnovu čega lična karta predstavlja sredstvo za identifikaciju na daljinu. Osim toga, dopunom se predviđa i upisivanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis čime lična karata defakto postaje i sredstvo za kreiranje elektronskog potpisa visokog nivoa pouzdanosti.
Dakle, sve ove izmene kao što ste videli i kao što sam na početku obraćanja i rekao, doprinose boljoj pravnoj sigurnosti, većoj bezbednosti s jedne strane, ali s druge strane tome da građani brže i efikasnije mogu svoja prava da ostvare.
Takođe, u cilju povećanja pravne sigurnosti predlaže se dodavanje adrese prebivališta u obrazac lične karte kako bi se lakše i preciznije definisala mesna nadležnost organa za postupanje u upravnim stvarima.
Imate još dosta promena u ovom zakonu, ali u svakom slučaju zakon koji je napravljen definisan i pred vama je, a u korist, direktnu korist građana Srbije u smislu ostvarivanja njihovih prava, brže, efikasnije i jeftinije. Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati izmene ova dva zakona, a u međuvremenu vam ostajem na raspolaganju za pitanja i za diskusiju koja sledi. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da, narodna poslanica i potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, razlog za donošenje izmene Zakona o akcizama je sadržan i u potrebi da se u domenu politike akciza, kao što smo to čuli, kada se radi konkretno o oporezivanju akcizom alkoholnih pića postigne postepena harmonizacija akcizne politike sa standardima EU.

Naime, Zakon o akcizama, trenutno važeći, u delu oporezivanja akcizom alkoholnih pića nije nikako usaglašen sa direktivama EU i to sa dve direktive. Strukturnom direktivom alkoholnim pićima broj 83, još iz oktobra, konkretno od 19. oktobra 1992. godine, kao i direktivom o približavanju stopa akciza na alkoholna pića broj 84, takođe od 19. oktobra 1992. godine.

S tim u vezi, zaista u cilju postepenog usklađivanja domaćeg zakonodavstva, iz oblasti oporezivanja, akcizom alkoholnih pića, konačno se ovim izmenama zakona predlažu konkretne stvari koje se odnose na oporezivanje akcizom jakih alkoholnih pića, kao što smo to čuli.

Od uvaženog, gospodina ministra, u njegovom uvodnom izlaganju smo čuli obrazloženje, a juče na sednici Odbora za evropske integracije, od gospođe državne sekretarke, da kao što je poznato prema propisima EU akciza na jaka alkoholna pića utvrđuje se po hektolitru čistog alkohola na 20 stepeni celzijusa i izračunava se na osnovu tog broja, koji označava zapreminu alkohola izražena u hektolitrima u gotovom proizvodu, bez obzira na vrstu jakog alkoholnog pića, jer ovde sada svi pričaju da li se radi o viskiju ili o rakiji, domaćoj rakiji.

Tako da, bez obzira na vrstu alkoholnog pića i nezavisno od sirovina, od toga od čega se zapravo proizvodi to jako alkoholno piće.

Dok, kao što smo to čuli, kao što je poznato, do sada trenutno, odnosno do sada važeće je bilo da u Republici Srbiji, na jaka alkoholna pića se obračunava akciza prema važećem zakonskom rešenju, plaća u zavisnosti od vrste alkoholnog pića, koja su podeljena u tri kategorije, zapravo je osnova sirovina, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaj etanola. Tako da vrlo je jasno iz ovog da postoji vrlo veliko, ja bih rekla odstupanje između domaćeg zakonodavstva i pravnih tekovina EU. Znači, do sada je postojalo bar to odstupanje, od direktiva EU, koje sam spomenula.

I uvaženi, gospodin ministar je spomenuo, vrlo značajan SSP, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odredba člana 37. SSP-a, kaže, ono se odnosi na zabranu fiskalne konsolidacije.

Kao što je poznato SSP je potpisan još u aprilu, 29. aprila 2008. godine, a stupio je na snagu 1. septembra 2013. godine.

Propisano je SSP-om, između ostalog, da zajednica i Republika Srbija će se uzdržavati od uvođenja i ukinuće u koliko postoji svaka mera ili praksa unutrašnje fiskalne prirode, kojom se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminišu u odnosu na slične proizvode koji potiču sa teritorije druge strane.

Zaista, ono što je osnovno i zašto sada, i zašto po hitnom postupku, zašto u ovom momentu?

Vrlo je značajno da smo mi, Republika Srbija u potpunosti spremna za otvaranje jednog celog klastera, klastera 3, kao što smo to čuli i konkretno se pripremamo za mogućnost otvaranja, najkasnije krajem juna, pregovaračkog Poglavlja 16 i u samoj pregovaračkoj poziciji stoji da ćemo izmeniti Zakon o akcizama, zato je to sada na dnevnom redu i naravno nadamo se da ćemo ga izglasati do kraja nedelje.

Pregovaračko poglavlje 16, oporezivanje se, dakle odnosi na ovu tematiku. Plan je da Vlada Republike Srbije, predlog pregovaračke pozicije usvoji na sutrašnjoj sednici i da dostavi Narodnoj skupštini.

Mi smo, kao Odbor za evropske integracije već zakazali sastanak, na osnovu naše rezolucije, kao što mi radimo, sa predstavnicima nacionalnog konventa EU, kao i sednicu Odbora za evropske integracije, na kojoj ćemo razmatrati ovu pregovaračku poziciju da bi je Vlada finalizirala na sednici 28. i da može da se pošalje u Brisel.

S toga je značajno da smo ovim izmenama, da ćemo ovim izmenama zvanično, za dva dana, zaista uskladiti i našu akciznu politiku vezanu za ovo pitanje. S toga je Odbor za evropske integracije u načelu podržao ove predložene izmene. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Narodna poslanica Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo juče na odboru razmatrali izmene i dopune zakona koje se odnose na jaka pića i ono što je najvažnije reći da oporezivanje jakih pića, znači, od 2013. godine, od 1. septembra kada je naša obaveza bila da primenimo tu direktivu do dana današnjeg nije usaglašen.

To znači da je ipak dato neko vreme Srbiji da može jednostavno podigne svoje proizvođače kapacitete na način na koji je bio moguć, ali nemojte da zaboravite da smo imali ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, i da jednostavno ovakav način usaglašavanja akciza predstavlja jedno dodatno prihodovanje u sam budžet Republike Srbije, ali i dodatno troškove koje se odnose na same proizvođače, koji će u postupcima trgovine sa zemljama EU i ako želimo da postanemo sastavni deo tog tržišta, moramo biti podjednako konkurentni, jer mi smo predstavljali jednu nelojalnu konkurenciju, kada je u pitanju rakija i kada su u pitanju uopšte pića, koja su izrađena na bazi voća i određenih biljaka.

Zašto ovo govorimo, zato što punjenje budžeta naravno ide od poreza na dodatu vrednost poreza i doprinosa koji se plaćaju kada je u pitanju privreda Srbije i privredna aktivnost i naravno deo ide od akciza.

Srbija osam godina nije bila usaglašena sa ovom direktivom i to je ono što, recimo, kada god su imali prilike evropski parlamentarci u saradnji kroz Odbor za pridruživanje i stabilizaciju EU da nam kažu da je ta direktiva još od 1992. godine i da mi tu nismo bili usaglašeni.

Mi smo na određeni način pokušavali da im objasnimo da time što smo dali tri kategorije u stvari pića i što smo taj zakon 2015. godine, poslednju izmenu imali, se približavali na korak do kompletne primene ove direktive, i to je tako i bilo. Sada imamo uvođenjem ove direktive, metodologije obračuna, kada je u pitanju akciza.

Čuli smo od predlagača i od moje koleginice da je ta metodologija do sada bila kroz tri kategorije u odnosu na jačinu alkoholnog pića, kada je u pitanju procenat alkohola, a od sada ide na fiksnu taksu koja iznosi 42.500 dinara po jednom hektolitru, i osnovica se obračunava na osnovu određenih brojeva koji su definisani o procentu alkohola u tome.

Ono što je važno reći, a to je da ovim zakonom svi proizvođači mora da urade popis lagera, kompletno koji je ostao, neprodat i moraju da podnesu nadležnom ministarstvu i time suštinski zaista pokazujemo da težimo evropskim integracijama i poštovanju njihovih standarda i direktiva i u susret stvaranja uslova, Poglavlja 16. koje ćemo imati prilike ovde na sednici Odbora, u četvrtak, u prisustvu ministra finansija da na zatvorenoj sednici usvojimo pregovaračku poziciju, i to je od velikog značaja, što pokazuje da mi ustvari idemo ka tome da su nam u fokusu klaster 3 i klaster 4, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, a klaster 4, na zelenu agendu.

Sve ove zakone koje mi sada imamo i koje možda u javnosti predstavljaju velike promene, i gde vi vidite da ljudi jednostavno reaguju na te promene, ustvari predstavljaju taj evropski put, o kome mi stalno govorimo i mi moramo da se menjamo na tom evropskom putu, ali i idemo, naravno, postepeno korak po korak.

Suština svega je da vi danas imate rezultat, a to je ono što smo juče imali prilike, gospodine ministre da čujemo, da je sa završetkom marta meseca, priznata prosečna plata od svih međunarodnih institucija, naravno na osnovu svih izveštaja relevantnih institucija u Srbiji, prosečna plata u Srbiji iznosi 555 evra.

To je ono što je taj put, ka podizanju standarda građana. To je ono što mi planiramo da do 1. januara imamo prosečnu platu u Srbiji 600 evra, što je gotovo duplo više nego ono što smo zatekli 2012. godine, i to je ono što ustvari ovaj evropski put nam pokazuje da moramo da prolazimo mnogo toga što je teško, za sve nas kada su u pitanju određene promene, ali mislim da je efikasno i da pokazuje, da Srbija ide napred.

Zahvaljujem se na tome što ste kao predstavnici ministarstva na adekvatan način sve ove promene koje radimo u tom finansijskom delu, zaista na jedan realan način uvek tu da nam obrazložite na samom odboru, jer od velikog je značaja da mi, pre svega kao narodni poslanici to razumemo i možemo u direktnom kontaktu sa građanima da objasnimo zbog čega donosimo određene odluke koje su u interesu svih građana Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem, predsednici Odbora za finansije i republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.