Zakon o zaštiti poslovne tajne je jedan od onih zakona koji usaglašavamo sa pravnim tekovinama EU. U tom smislu ja bi veću pažnju obratio na to da što je stavljeno u obrazloženju, a to je da ovim postupamo saglasno članu 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i u oblasti intelektualne svojine usaglašavamo svoje zakonodavstvo sa pravim tekovinama EU.
Međutim, pored ovih zakona na koje ne možemo imati primedbe, zato što predstavljaju ono što je dobra tekovina EU, a to je sređivanje odnosa intelektualne svojine i zaštite ljudi koji nešto u svom životu i radu postignu, steknu neka znanja, imaju pravo da ta saznanja zaštite, to je jedna od tekovina zaštite individualnih prava i svega onoga što je EU u svom korenu i ideologiji, na kojoj je nastala ima, samo da kažem još jednu stvar koja je tu bitna, ne mogu zbog ograničenja svog vremena da to elaboriram, ali tiče se toga da u savremenoj političkoj i socijalnoj teoriji, ideja hiper zaštite intelektualnih prava nije svuda prihvaćena i nije svuda tako dignuta na pijadestal, kao što to nama prikazuju ljudi koji nas guraju u pravcu EU. Pogotovo narodi koji su doživeli kolonijalno ropstvo, koji su gurnuti u nemaštinu i siromaštvo, zato što su ih ovi narodi koji danas čine EU, kao kolonijalni gospodari eksploatisali vekovima nisu raspoloženi da štite intelektualnu svojinu njihovih korporacija, mislim korporacija zapadnog sveta, jer to znači da ovi narodi koji su bili pljačkani kroz vekove nikada neće moći izaći iz svog siromaštva.
Ovo izgleda kao jedna načelna rasprava i načelna priča koja ne bi trebala da se tiče Srbije, ali ja hoću da vam skrenem pažnju da Zakon o zaštiti poslovne tajne, kao i ova hiper zaštita intelektualne svojine, pre svega se radi zbog stranih investitora i stranih korporacija.
Znači, jedna je stvar da na ovaj način štitite jedno malo, mikro i srednje porodično preduzeća, a druga je stvar kada štite multinacionalnu korporaciju koja dolazi iz zemalja NATO, iz zemalja EU ili SAD. Te korporacije, gospodo, su učestvovale u podršci svojim zemljama kada su čitave devedesete godine bombardovale, tukle naš narod, uništavale našu privredu, zavodile sankcije.
Znači, te zemlje bi možda prema nama mogle imati isti tretman kao kolonijalne metropole prema kolonijama gde su iz zadužile, što znači ako mi danas imamo toliko mnogo pozitivne diskriminacije, recimo po pitanju ravnopravnosti polova, zašto mi ako smo suverena zemlja ne bi uveli jedan nivo pozitivne diskriminacije po pitanju korporacija koje dolaze iz zemalja koje su nama ostale dužne ratnu odštetu, koje su ubijale naše ljude i koje su i u onoj pljačkaškoj privatizaciji, koju vi često pominjete, posle dvehiljaditih godina zaradile na pljačkanju naše privrede i našeg naroda.
Hajde da pun obim ove zaštite poslovne i svake druge tajne, intelektualne svojine primenimo na našoj domaćoj privredi, na privredi prijateljskih i neutralnih zemalja, na malim, mikro i srednjim i porodičnim preduzećima, a da ovu zaštitu baš i ne damo stranim korporacijama koje dolaze iz zemalja koje su uništavale ovu zemlju. To je jedna ideja koju možete prihvatiti, a ne morate.
Ima jedna druga koja je mnogo bolja ideja, a tiče se ovih drugih zakona, ne Zakona o poslovnoj tajni i Zakona o zaštiti intelektualne svojine, koji jesu zakoni koji mogu i da se prihvate, a to je ideja da one zakone koji izazivaju velike probleme u našem društvu, a tiču se usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU, kao što su bili prošle nedelje Čomićkini zakoni, kao što je na kraju Zakon o akcizama koji rakiju čini skupljom od viskija pa izlazeći u susret uvozničkom lobiju uništava naš brend, da u svim tim zakonima uradimo nešto što je gospodin advokat Goran Petronijević dao jednom kao ideju, a meni se dopala, a to je da uvedemo neku vrstu klauzule društvene zaštite, da sve zakone koje po nuždi usaglašavamo sa EU, da samo uvedemo da njihovo dejstvo počinje prvog dana posle punopravnog članstva Srbije u EU. Ako smo suverena zemlja, hajde da to tražimo od njih, da kada dođu Čomićkini zakoni mi ih usvojimo, kažemo – prvi dan po učlanjenju Srbije u EU krenuće sa dejstvom. Recimo tako i Zakon o akcizama, pa tako razni zakoni i na taj način zaštitimo naše društvo od onoga što veliki deo naših građana gleda kao štetno za naše društvo.
Ako ste raspoloženi za takve ideje, ja sam vam na raspolaganju, a mislim da je krajnje vreme da vratimo suverenitet Srbiji koji su joj davno oduzeli. Hvala.