Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Zakon o zaštiti poslovne tajne spada u red onih zakona čija intencija je zaštititi zdravost privrede, zaštititi ono što je zdravo u privredi od onog što je bolesno u privredi, zaštititi dobre, poštene, profesionalne i korektne privrednike od švercera, mešetara, plagijatora i raznih drugih kriminalaca u privredi.
Dakle, ovaj zakon teži određenoj perfekciji u privredi i tretira jednu veoma delikatnu i bitnu materiju, koja svakako u zakonskoj formi predstavlja važan formalno proceduralni aspekt zaštite zdrave privrede, ali s druge strane, on duboko zadire i u suštinu, koja se u određenim oblastima naziva – poslovnom etikom.
Dakle, ovim dodirujemo nešto što je važno, suštinsko neopipljivo, nešto što se ne može samo zakonom regulisati, nešto što zadire u ljudskost, nešto što je danas veoma aktuelno i na polju određenih naučnih zanimanja i oblasti, nešto što se pokušava tretirati sa više aspekata, kako bi se zapravo ukazalo na važnost poslovne etike ili etike u poslovanju.
Nije slučajno da se interesovanje za etiku u poslovanju pojačava, već je vezano za zapravo opšte, da kažemo, ideološko i sistemsko stanje u svetu, gde je na neki način materija i materijalno doživelo dominaciju u društvu, i tada u takvim okolnostima, a posebno kada je u pitanju privreda, ekonomija i poslovanje, finansije, sve je to vezano za materijalno, odnosno materijalnu dobit i interes, a sve je to opet vezano za onaj materijalni biološki aspekt čoveka. A, materija u svojoj prirodi, ona nema etiku, ona nema metafiziku, ona nema osećaja, ona nema tu stranu ljudskosti koju sadrži, koju zapravo čovek treba da zaštiti određenim mehanizmima, pre svega svešću, a osim svesti, odgoja i duhovnih načina zaštite ljudskosti, potrebno je svakako da te vrednosti dobiju i svoju pravnu formu, odnosno da kroz kvalitetan zakon budu zaštićeni. To je ono što danas činimo i to je ono što je neskrivena namera ovoga zakona i što zasigurno predstavlja važan iskorak u pogledu obezbeđivanja zdravog ambijenta za privređivanje.
Zapravo, ono čemu je doseglo savremeno društvo nakon stotina godina raznih iskustava i raznih eksperimenata u pogledu sistemskog odnosa prema privredi, jeste da je zapravo slobodno tržište ono što treba da bude duh zdravog i normalnog privređivanja, ali ne svakako haotično slobodno tržište, već uređeno slobodno tržište, jer zapravo i sama sloboda, ukoliko nije uokvirena principima, a sve to definisano zakonima, dakle, tada sloboda postaje anarhija, postaje haos. Tako je za sve aspekte života kada je u pitanju čovek i njegov odnos prema slobodi, ali je isto tako ta zakonitost važeća i za privredu, odnosno ekonomiju.
Prema tome, slobodno tržište da, ali uređeno, suštinski uređeno određenim principima. Naravno da pravno uvek imamo različite teorije po kojima treba da uredimo jedan prostor. Jedan od pravnih principa jeste da pravo jednog čoveka doseže do granice prava drugog čoveka. Međutim, to je, da kažem, jedan formalni, pojednostavljeni okvir, ali uređenje sistema se ne odnosi samo na prava dva čoveka, već je u pitanju kompleksna potreba uređenja odnosa u društvu, gde imamo relaciju između dva čoveka, između čoveka i zajednice i između čoveka i države, i to dvosmerno.
Zato u tom kompleksnom paketu uređenja, jako je važno da imamo dobar zakon koji predstavlja okvir. Dakle, ukoliko mi uspemo, a što jeste težnja i nas ovde u Narodnoj skupštini, kroz sve naše zakonodavne aktivnosti, ali isto tako i članova, odnosno predstavnika Vlade koji sa nama ovde zajedno rade, a pre toga potroše sedmice i mesece na pripremu dobrih zakona, sa sve svojim stručnim timovima. I to je ono kao kada dobijete hranu na stolu, pa očito kada vam dobro serviraju hranu na stolu, još ako je dobro aranžirana, niko ne upušta svoje promišljanje šta je sve trebalo u kuhinji uraditi da bi hrana došla do stola i da bi mi uživali u hrani.
Tako isto u kuvanju, odnosno pripremanju ovih zakona veoma su komplikovane i kompleksne procedure kako biste došli do dobrih zakonskih predloga. I sve dok se ne usvoje ovde u Narodnoj skupštini, to su zakonski predlozi. Zato, kako su god drugi stručnjaci, članovi radnih grupa, predstavnici Vlade, ministri nadležni za određene zakone uložili važan trud, dakle, značajan trud kako bi ovi predlozi bili što kvalitetniji, jednako smo mi dužni kao narodni poslanici da uložimo maksimalan trud kako bismo sagledali sada sa naše tačke gledišta. Naša tačka gledišta jeste da smo predstavnici naroda, da bi trebalo da smo najupućeniji u potrebe naroda, u osećaje naroda, u probleme naroda i da zapravo taj glas i taj ugao gledanja ovde donesemo, donosimo u Narodnu skupštinu i da zapravo sa te tačke gledišta bacimo određene zrake svetla na zakonske predloge i zapravo tim susretom tih zraka ćemo, nadam se, dobiti najkvalitetnija zakonska rešenja.
Dakle, zakon ne može do kraja da uredi jedno polje. Zakon predstavlja okvir. On predstavlja okvir. To je kao i u saobraćaju. Da li ćete kvalitetno da vozite, da li ćete dobro da vozite, da li ćete dobar automobil da vozite, ne mogu da vam pomognu zakonski propisi u saobraćaju. Poštovanje crvenog svetla na semaforu da stanete i zelenog da prođete, kao i poštovanje određenih drugih signalizacija, horizontalnih ili vertikalnih u saobraćaju, ne utiče na vaš kvalitet vožnje u pogledu toga koliko ste vi dobar vozač i koliko imate dobar automobil.
To se morate potruditi sami, vežbati u vožnji, dakle možda i biti talentovani, a onda i zaraditi na regularan način, kupiti dobar automobil. Međutim, ono što zakonski propisi i u saobraćaju i u privredi treba da vam obezbede jeste da ne ugrozite sebe i nekoga drugoga u saobraćaju, da ne izazovete udes, da ne sletite sa puta. To je ono što treba da obezbedi ovaj zakon i svi drugi zakoni.
U tom pogledu ovaj zakon svakako treba podržati, posebno što sam na početku naglasio da on zapravo ima ambiciju da odvoji žito od kukolja. Dok nemamo uređenu dobru zakonsku regulativu na ovoj i sličnim temama, tada mi imamo jedan prostor koji nije sistematizovan, koji nema dobru regulativu i koji nema dobar okvir, gde je mnogo lakše kukolju da klija i raste, nego žitu. To je ono što je permanentno bio problem.
Dakle, ja ću sa vama ponovo podeliti određena iskustva koja nisu tako nepoznata, ali su jako krupna i upečatljiva, pre svega, sa namerom da ako šta možemo popraviti popravimo, a ako ne možemo, onda da barem to imamo u vidu kako se ne bi takve greške ponavljale.
Vi se sećate tzv. novopazarskog čuda u maloj privredi koje smo imali devedesetih godina. Dakle, mi koji smo tamo živeli i sada živimo smo zapravo svedoci sa terena. Dakle, dešavalo se nešto što nije kriminal, što nije neka, da kažemo, pojava koju mnogi tako tumače, jer se dešavala u ratnim godinama. Dakle, kriminal se najčešće odvija u spekulativnim privrednim aktivnostima, raznim oblicima nelegalne sive ili crne trgovine, ali teško se kroz kriminal baviti proizvodnjom. Dakle, onaj ko se odluči da proizvodi nešto, pa se odluči da ima legalno registrovanu porodičnu firmu, porodični biznis, da sa svojim članovima porodice osnuje malu firmu i proizvodi pantalone, košulje, cipele, komad nameštaja ili nešto slično, što jeste bio talas koji je zahvatio Novi Pazar i Sandžak uopšteno, devedesetih godina, gde je ta aktivnost narasla do te mere da smo mi imali u jednom trenutku blizu 5.000 proizvodnih subjekata... Dakle, ne nekakvih agencija, mešetarskih, manipulativnih, nego proizvodnih subjekata, malih preduzeća, porodičnih koje su imale celi sistem proizvodnje, koje su znale da naprave pantalone, da naprave razne druge komade odeće.
Istina, tome jeste na neki način dunuo u leđa vetar određene krize tog trenutka, embargo itd, tako da je tu dodatno bilo pojačano interesovanje cele zemlje, dakle građana cele zemlje koji su dolazili u Novi Pazar da kupe tu robu. Da, to jeste šansa, to jeste retki trenutak koji Novopazarci jesu iskoristili na način da je kriza nekada i šansa, ali je za to trebalo biti sposoban, trebalo je znati pokrenuti proizvodnju, trebalo je napraviti proizvod koji neko hoće obući. Nije to stvar nestalo hleba, pa jedemo i hleb kakav god, nego odeću ne oblači niko ako mu se ne dopada, ako nije kvalitetna. Znači, radi se o jednom privrednom bumu koji se desilo i koji je možda imao neke sistemske manjkavosti, ali u suštini je bio ogromna pozitivna energija.
Dakle, to je funkcionisalo između 15 i 20 godina. To je nešto što je moglo da se koristi kao primer kako dalje razviti malu privredu, kako pokazati celom društvu da je moguće da obični ljudi, kada hoće da rade, kada imaju kreativnost, kada imaju ambiciju i na koncu kada im se omogući… Mi smo se tada hvalili sa tim novopazarskim čudom. Hteli smo to da nudimo ostatku zemlje, ostalim biznismenima i građanima u regionu. Međutim, onog trenutka kada se počelo dešavati normalizovanje stanja u zemlji, umesto da ovaj model dobije podršku od tadašnjih vlasti, nažalost nekome je to zasmetalo. Dakle, prošle vlasti su se pobrinule da, ne samo da se ne podrži taj model, nego da se on guši.
Kako se gušio taj model? Gušio se kroz korupciju određenih struktura u vlasti, u poreskoj upravi, u zloupotrebi inspekcija koje umesto da pomažu malu privredu zapravo drastično, brutalno i surovo reketirale te male privrednike, davile ih i samo oni koji bi pristali da im plaćaju veoma skup reket oni bi opstajali. Međutim, s obzirom da su u pitanju jako male firme, da je tržište bilo jako tesno, velika konkurencija, svako manje gušenje je počelo da davi, odnosno da ugrožava one najslabije, njihov se broj počeo smanjivati.
Ključni udarac je došao od organizovanog kriminala. Organizovani kriminal je zadao ključni udarac toj maloj privredi, nečemu za čim sada svi žalimo kako smo dopustili da se tako nešto uništi. Određeni kriminalci, narko-dileri, a mi znamo da krupni kriminalci nikada ne mogu biti krupni ako nemaju svoje saradnike u strukturama vlasti.
Nije prvi put da o tome govorim da na području Novog Pazara i Sandžaka i dalje imamo jako blisku spregu organizovanog narko-kriminala i ostalih aspekata organizovanog kriminala sa sudijama, tužiocima, određenim strukturama u policiji. Postoje određeni pokušaji da se taj u uticaj eliminiše ili smanji. Nažalost, još nemamo puni fokus države da ona krene protiv tih kriminalaca, kao što kreće ovde u Beogradu protiv velikih kriminalnih grupa, što je za svaku pohvalu i podršku, nešto što ni na koji način ne treba omalovažiti, ali ta energija se mora preliti na periferiju, pogotovo tamo gde je veoma plodno tlo za kriminal, jer su u pitanju pogranična područja, područja sa značajnim komunikacijskim mogućnostima, sa određenim tačkama kriminala i unutar zemlje i izvan zemlje.
Šta se dešavalo? Krupni kriminalci su zapravo osnivali proizvodne strukture određene fabrike koje su im bile paravan za trgovinu droge. Sada takvi ljudi kojima je glavna zarada trgovina drogom su zapravo imali potrebu da imaju neku fabriku. Kada oni proizvedu pantalone koje njih koštaju u proizvodnji 15 evra, oni treba da ih prodaju 25 da bi nešto zaradili. Da li je tako?
Međutim, oni su prodavali svoju robu, odnosno te pantalone po 10 evra, jer im nije bilo bitno da li će zaraditi, izgubiti, jer njihova zarada nije bila proizvodnja pantalona, nego trgovina drogom.
Šta se dalje dešava? Svi oni pošteni, svi oni proizvođači koji nisu kriminalci, koji nisu narko-dileri, moraju da zatvore svoju fabriku. Imao sam prijatelja koji, ne samo da je zatvorio sve svoje proizvodne pogone, nego se iselio, prosto je doživeo potpuni kolaps, poraz. Nekolicina njih je pobegla iz Pazara, nisu mogli da se suoče sa time. Dakle, prepuštali smo grad kriminalcima, narko-dilerima. To se desilo nakon 2000. godine. To se desilo i mi danas ne možemo od toga da se oporavimo.
Sa druge strane, prljavi narko-kapital koji je bio najkonkurentniji u procesima privatizacije, gde su prodavani razni pogoni, fabričke hale po Novome Pazaru… Svi oni koji su teško i pošteno došli do svoga kapitala nisu mogli biti konkurentni na tržištu privatizacije i sada te dve, da kažem, nuklearne bombe, zapravo je Pazar privredno razoren. Danas je veoma mali broj tih ljudi ostao na nogama i proizvodi to što su proizvodili tada, što je zaista za žaljenje.
Još nije kasno da se mnogi spasu. Još imamo one koji tavore, koji se bore, koji su uporni, koji nisu odustali, ali i dalje još imamo dominaciju kriminalaca i narko-dilera. Tu mi moramo zajedno da delujemo. Preko Ministarstva privrede da se zaštite ovi mali, pošteni koji tavore, krvare, jedva spašavaju svoje privredne subjekte, da se preko MUP-a, Ministarstva pravde krene u konačni obračun sa kriminalcima koji piju krv poštenih ljudi kroz poresku upravu, kroz povraćaj PDV-a.
Ljudi, ne trebaju vam posebne kriminalističke službe. Samo uzmite izveštaje kroz Poresku upravu i vidite zašto jedni te isti ljudi vrše povraćaj toliko enormno velikih cifara PDV-a, vrlo jasno sa knjiženjem da je to otišlo dalje negde za Crnu Goru, a svi znaju da nije.
Dakle, radi se o stvarima koje su zapisane. Ne treba vam nekakav Eliot Nes koji će to otkriti. Dakle, jednostavno je potrebno da se dobije nalog od Ministarstva finansija, od ostalih drugih nadležnih službi da se uđe u taj obračun. Pominjao sam juče carinu, ponovo je pominjem. Dakle, vrlo jednostavno, zašto su samo neki ljudi privilegovani da carine određenu robu na jednom mestu, a drugi nisu. Znači, gde god postoje ekskluzive, to je kriminal, gde god nisu svi jednako u jednakoj šansi, to je kriminal. Dakle, potrebno nam je sa dve strane da krenemo, oštar obračun sa organizovanim kriminalom koji ne može da bude ni organizovan ni jak ukoliko nema podršku određeni vladajućih struktura, u ovom slučaju su vrlo jasne adrese na lokalnom i srednjem, možda i nekim drugim nivoima, a sve to drugo treba istražiti.
Tada, dakle, ukoliko mi bazično, bazično se pozabavimo stopama, pozabavimo se stubovima, pozabavimo se temeljima, onda će i ovi zakoni perfekcionistički ako ih tako mogu nazvati, kao što je zaštita poslovne tajne, onda će oni imati smisla. Znači, to je kao kod zdravlja, ako neko ima maligno oboljenje, a vi se bavite liposukcijom, bavite se njegovom kožom i da li ima neku boru ili nema boru, verujte to nema smisla. Moramo se pozabaviti bazičnim, statističkim, dakle, konstrukcijama, tu popraviti stanje, tu sprečiti pukotine i onda će zasigurno ovaj zakon koji je veoma dobar i potreban dati svoje rezultate. Hvala vam.