Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je predložio narodnim poslanicima da prihvate Predlog zakona.

Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja.

Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima EU.

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom.

Investiranjem u stvaranje i primenu intelektualnog kapitala štiti se pravo nad intelektualnim svojinama patentom, dizajnom ili autorskim pravom, kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno, a nije opšte poznato. E takvo dragoceno znanje i iskustvo, kao i poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive, čine poslovnu tajnu.

Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i kupaca, projekti itd.

Smisao zaštite poslovne tajne je da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica, poverljivih informacija koje zakonito kontroliše držalac poslovne tajne, fizičko ili pravno lice.

Osnovni preduslovi za obezbeđivanje ovakvog vida zaštite neke poverljive informacije su da ta informacija predstavlja tajnu, jer nije u celini ili u pogledu precizne strukture i skupa svojih sastavnih delova opšte poznata ili lako dostupna licima u krugovima koji se uobičajeno bave tom vrstom informacija, da ima komercijalnu vrednost zato što je tajna i da je predmet razumnih mera koje preduzima lice koje zakonito kontroliše informaciju da bi je sačuvalo u tajnosti.

Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne, to jest precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna.

Takođe, uređuje se pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitom, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.

Odredbe sadržane u predloženom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne.

Takođe, predlaže se da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup ako je učinjena od strane privrednog društva ili odgovornog lica u tom privrednom društvu, a kao prekršaj ako je učinjena od strane fizičkog lica ili preduzetnika.

Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom, ona mora biti poverljiva, odnosno tajna. Opšte poznate informacije ili informacije koje su licima koji u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija, lako dostupne, ne mogu se zaštititi poslovnom tajnom.

Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom ne zahteva se apsolutna tajnost, već je bitno da ta informacija nije opšte poznata ili je lako dostupna relevantnim krugovima javnosti. Tako, na primer, moguće je određenu informaciju saopštiti drugim licima da se time ne ugrozi njen status poslovne tajne pod uslovom da se lica kojima se informacija otkriva obavežu određeni pravnim sredstvima da istu neće otkrivati nekim drugim, trećim licima.

Opšte poznate činjenice koje nisu poslovna tajna, a moram da ih naglasim, jeste da su tajkuni uložili preko milijardu evra da pokušaju da sruše predsednika Srbije Aleksandra Vučića. A, koji su to tajkuni? Mnogi spolja, ali i mnogi unutar države, tako što ulažu novac u medije, organizacije koje podržavaju i kojekakve analitičare. Pokušavaju, takođe, i da ucene predsednika Aleksandra Vučića i emocionalno da ga povrede, tako što pričaju notorne laži o njegovom sinu Danilu, o bratu Andreju i celoj porodici Vučić.

Mi ćemo se pravim argumentima i činjenicama koje stoje iza našeg rada boriti.

Srbija, na čelu sa predsednikom Vučićem, neće dozvoliti da je neko zgazi i otme Kosovo i Metohiju. Oni znaju da Srbija nije ona iz 1998. godine i nije slaba i jadna kao iz 2008. godine, dok su na čelu bile žute egzotične tajkunske hobotnice Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i drugi. I žele opet da dođu na vlast, ali neće uspeti u tome, jer nemaju nikakve ideje, već bi samo da sruše predsednika i nasilni putem preuzmu vlast, kao što su i pokušali jula 2020. godine upadom u Narodnu skupštinu.

Srbija korača snažnim koracima napred, među najbržim u Evropi, sa jedne strane su vrednosti, a sa druge strane pragmatična politika očuvanja veza sa svim prijateljima, ali najvažnija je ekonomija. Srbija je od 2012. godine izgrdila 315 kilometara autoputa, a da ne pričam o kilometrima magistralnih i lokalnih puteva. Ovo su sve putevi o kojima su naši građani više od pola veka mogli samo da sanjaju, a sada se ti snovi ostvaruju zahvaljujući prevashodno vama, poštovani građani Republike Srbije, jer bez vaše podrške ne bismo ništa od ovoga mogli da uradimo.

Na kraju, apelujem i molim sve građane Republike Srbije koji se nisu vakcinisali, da se vakcinišu i zaštite svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih i tako dođemo do kolektivnog imuniteta.

Dolazim iz opštine Negotin, gde ima mnogo naših ljudi koji su otišli na privremeni rad u zemlje zapadne Evrope i oni se sada vraćaju u Srbiju, žele da pokrenu biznise u Srbiji, vraćaju se na svoju dedovinu i započinju poljoprivrednu proizvodnju, vakcinišu se u Srbiji, jer tamo moraju da čekaju tri do šest meseci kako bi se vakcinisali, jer nema vakcina. Ovde odmah odu na vakcinalni punkt i mogu da biraju između četiri vakcine koje žele da prime zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i celom zdravstvenom timu, koji bi ovog puta pohvalio i zahvalio im se za sve što čine za naše zdravlje. Živela Srbija.

Hvala.
Narodni poslanik Dušan Radojević ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, ja kada analiziram zakone, volim da uđem u njihovu suštinu i u razgovoru sa kolegama narodnim poslanicima i građanima, želim da vidim šta su to benefiti i interesi koje dobijaju građani i dobija država Srbija njihovom implementacijom i sprovođenjem iz tih zakona.

Kao država smo se obavezali da ćemo Sporazumom o pridruživanju i stabilizaciji EU uspostaviti saradnju, dakle, uskladiti i naše zakonodavstvo sa pravom EU i ovaj Zakon o zaštiti poslovne tajne, da ćemo načiniti još jedan korak na tom putu i to jako dobar i kvalitetan korak, jer iako ovaj zakon evropski, on u velikoj meri štiti interese Republike Srbije, naše privrede, a opet, samim tim i naših građana.

Zašto to kažem? Pa, dve trećine svih proizvoda i usluga koje izvozimo usmerene su na područje EU i naši najveći partneri upravo dolaze sa područja EU. Koleginica Milica Dačić je spomenula fabriku „Forverk“ koja je jedna od najvećih stranih investicija koja je došla u Čačak u zadnjih 30 godina. To je fabrika koja trenutno zapošljava 600 naših sugrađana, sa daljom tendencijom rasta zaposlenih. To je pravi način kako mi možemo da iskoristimo saradnju i sve evropske zakone i da uskladimo naše zakone u oblasti privrede i prava kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta. To je nešto što građane zanima.

Zato ja smatram da je ovaj zakon dobar. Ne smemo da zaboravimo da je od 2000. do 2012. godine bila jedna loša vlast u Srbiji i rezultat te vlasti je 2012. godine bilo 27% nezaposlenih naših građana, a da smo mi od 2012. godine, nakon fiskalne konsolidacije i uređenja javnih finansija, planiranjem jasne strategije, pa i formiranjem i izglasavanjem ovako kvalitetnih zakona stvorili uslove da se otvore nova radna mesta i da se na taj način zaposli toliko građana da je danas nezaposlenost negde između 7% i 9%, varira zbog korone, ali smo i pokazali da se u svim ovim izazovima koje je korona donela, da smo se odlično snašli, da smo sačuvali naše državne i nacionalne interese, da smo sačuvali privredu i ono što je najbitnije, što je predsednik Aleksandar Vučić istakao, sačuvali živote naših građana.

Najveći doprinos koji sada građani, a i mi kao pojedinci možemo u ovom trenutku da donesemo, da se odazovemo pozivu na vakcinaciju, pogotovo mi mladi, na kojima sve ovo ostaje. Stariji sugrađani su dali svoj doprinos. Na nama se zalomilo to da sada damo doprinos, da se vakcinišemo i da se život vrati u normalu.

Džaba sva ulaganja u infrastrukturu, džaba sve fabrike ako budemo morali i dalje da trpimo sve ove posledice koje nam korona donosi.

Mi kao ozbiljna država, koja je jasno pokazala da je put naše zemlje trasiran ka EU, ali ujedno i da pokazujemo na mnogim poljima samostalnost i nezavisnost, pokazala se kao dobra, jer smo zahvaljujući toj politici obezbedili dovoljno vakcina i uspeli da se izborimo sa svi ovim nedaćama.

Voleo bih samo da iskoristim priliku sada da se obratim jednoj organizaciji u okviru Dveri, ne znam kako se već taj pokret njihov zove, vezano za žene, pošto su prethodnog vikenda kritikovali nas poslanike iz Čačka kako nisu razumeli šta mi u stvari donosimo ovde, zakone vezano za diskriminaciju i šta se time postiže i zaštiti porodice i svakog oblika nasilja u porodici, da je mene začudilo da tako nešto postoji, jer sam ja očekivao od njih u prethodnom sazivu da bar osude ponašanje njihovog lidera Boška Obradovića kada je u pitanju nasilje koje je bilo usmereno prema Maji Gojković, tadašnjoj predsednici Narodne skupštine, a današnjoj ministarki, ili možda čak da osude nasilje i napad na novinarke Maru Dragović i Gordanu Uzelac.

Sve je to nekako izostalo, pa sam ja mislio da je to njihova politika, da neće osuđivati svog lidera, ali danas definitivno u njihovih saopštenjima ja vidim da oni ne razumeju i uopšte se ne bore za potrebe i prava porodice, ne smeta im bilo koji oblik diskriminacije, ne smeta im nasilje prema ženama i jednostavno, ne zalažu se za jednakost žena i muškaraca u ovom društvu. Mogu da im kažem da ako su i želeli da se upoznaju sa tim zakonima ili da daju neki svoj doprinos izradi tih zakona, mogli su se odazvati na javni poziv i dati neke svoje primedbe.

Tako da, nećemo se baviti time i iskreno, nećemo ih mi učiti nečemu što oni treba da znaju i što treba da bude i njihov program i borba u normalnoj, savremenoj i modernoj državi Srbiji. Tako da, ako šta mogu da urade, neka se uključe i pozovu građane na vakcinaciju. Ako i toliko ne mogu, neka nas ostave na miru, jer njihovi koalicioni saučesnici su pokazali brigu i šta znaju, kada su bili na vlasti punih 12 godina.

Što je rekao kolega Mrdić - kako bi danas Srbija izgledala da su oni na vlasti usled ove korone? Daleko bilo da smo to doživeli, da nam DS danas vodi politiku u vreme ovih najvećih izazova sa kojim se suočava ceo svet i Evropa. Mi imamo sreću da je narod izabrao predsednika Aleksandra Vučića. Mi sledimo jasno tu politiku, jasno je zastupamo i donosimo kvalitetne zakone kojima štitimo interese i zdravlje naših građana, ali čuvamo privredu i ovim zakonima branimo naše privrednike, jer ne samo da usklađujemo naše zakone sa evropskim zakonima, kada je u pitanju privreda, već i stvaramo nove uslove i kvalitetniju zaštitu za naše privrednike kad je u pitanju zaštita intelektualne svojine ili poslovne tajne, sprečavamo nelojalnu konkurenciju i stvaramo im uslove da budu bezbrižni, jer znamo da je postojalo dosta primera da su neki ljudi imućniji zloupotrebljavali to, krali tuđe ideje, realizovali ih i stvarali veliki kapital.

Danas država brine o tim privrednicima nizom zakona to pokazuje, nizom mera kojim podržava privredu i sve ono što radimo, ponovo kažem, radimo u interesu naroda ove države i pozivam još jednom mlade i sve moje generacijski bliske mlade ljude da se odazovu pozivu na vakcinaciju, da daju svoj doprinos da bi se što pre vratili u normalu i da bismo ponovo slavili pobede i da bi nastavili da radimo onako kako smo radili pre korone, da otvaramo nova radna mesta i da gradimo sigurnu budućnost za nas, ali i za svu našu decu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Nevenka Kostadinova.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo raspravu o Zakonu o zaštiti poslovne tajne.

Ovim zakonom se omogućava pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja. Zaštita poslovne tajne uređena je Zakonom o zaštiti poslovne tajne koji je donet 2011. godine. Ovim Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa regulativom i propisima EU.

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u razvoj, sticanja i primenu znanja i drugih informacija, a koje im pružaju prednost u odnosu na konkurenciju. Poslovnom tajnom se štite informacije koje se odnose na proizvodne procese, na finansijske, razvojne i poslovne planove, na marketing strategije, istraživanja tržišta i slično. Takođe, ovim zakonom se štiti intelektualna svojina, patenti, dizajn i autorsko pravo, kao i pristup znanju koje je privrednim subjektima dragoceno.

Ovaj zakon će uneti red u čuvanju i razmeni informacija i obezbediti garanciju i sigurnost kako velikim kompanijama, tako i malim i srednjim preduzećima. Time će se stvoriti mogućnost za još veća ulaganja u nove tehnologije i inovativni razvoj na tržištu Srbije, što će dalje pospešiti ekonomski rast, stvoriti mogućnost za jačanje i osnaživanje realnog sektora, kao i sektora inovacije, čime će se dalje stvarati uslovi za zapošljavanje mladih i kvalitetnih kadrova i njihov ostanak u našoj zemlji. To će dalje jačati našu ekonomiju koja je u periodu za nama zabeležila izvanredne rezultate i napredak uprkos veoma teškim uslovima.

Dovođenjem velikih investitora na državnom nivou stvoriće se uslovi za investiranje u manje sredine kakvi su jug i jugoistok Srbije i kakva je moja opština Bosilegrad, odakle ja dolazim.

Zašto sve ovo pominjem? Zato što su se u nedelju, 23. marta, u Dimitrovgradu, koji je naseljen uglavnom pripadnicima bugarske nacionalne manjine, susrela dva predsednika - predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Bugarske Rumen Radev, a povodom praznika slovenske pismenosti i zajedno otkrili spomenik braći Ćirilu i Metodiju, tvorcima našeg pisma koje mi danas koristimo. Tom prilikom oba predsednika su još jednom potvrdila da su Srbi i Bugari bratski narod, da su odnosi između dveju država na visokom nivou i da bugarska manjina, kojoj i ja pripadam, treba da bude most saradnje i povezivanja.

Predsednik Bugarske Rumen Radev je poručio bugarskoj nacionalnoj manjini u Srbiji da se ponose time što su Bugari, da čuvaju svoje korene, da čuvaju svoju kulturu i tradiciju, da čuvaju svoj jezik, da budu lojalni građani Republike Srbije i da poštuju njene zakone. Bugarska nacionalna manjina koja živi u Srbiji upravo i jeste takva.

Na zadovoljstvo pripadnika bugarske nacionalne manjine predsednik Aleksandar Vučić je najavio investicije upravo u krajevima gde živi bugarska manjina, jer oni su skoncentrisani u najsiromašnijem delu južne i jugoistočne Srbije.

Moja opština Bosilegrad je u jako nezavidnom položaju po tom pitanju, jer zbog udaljenosti i nedostatka infrastrukture već godinama unazad ne postoji zainteresovanost investitora za ulaganja u mojoj opštini, pa je migracija toliko izražena da preti da opustoši moj kraj, jer je Bosilegrad godinama unazad zapostavljen kao slepo crevo, tamo negde na kraj sveta.

Po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića dobre odnose u budućnosti između Srbije i Bugarske možemo razvijati na radost ljudi koji ovde žive, dakle blizu granice, i koji dele ljubav prema dvema država, a to su upravo pripadnici bugarske manjine i oni mogu, po rečima predsednika, da računaju na raširene ruke države Srbije.

Dva predsednika su se dogovorila da se zajednički potrude da dovedu investitore u krajeve Srbije gde žive moji sunarodnici, kako bi se tim ljudima pružila šansa da ostanu na svojim vekovnim ognjištima, da žive i rade u okviru države Srbije, da tu grade budućnost za sebe i svoju decu. Ovo potvrđuje činjenicu da je država Srbija država koja brine o svim svojim građanima bez obzira na njihovu versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, bez obzira u kom delu države Srbije oni žive.

Da zaključim, u danu za glasanje ja ću podržati zakon koji danas imamo na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Zoran Tomić.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, imali smo prilike u diskusiji mojih uvaženih kolega narodnih poslanika da čujemo puno toga o rezultatima koje smo ostvarili na polju razvoja naše ekonomije, čime smo jasno pokazali da smo, od države pre 2012. godine koja nije uopšte bila interesantna investitorima, postali država koja je šampion u privlačenju direktnih stranih investicija, ali i država u kojoj se ulaže u razvoj znanja i koja razvija svoju ekonomiju baziranu na znanju.

Dosta vremena je prošlo dok smo uspeli ovakav ambijent da izgradimo, ali svakako da tu nećemo stati, da ćemo dalje raditi na njegovom nadograđivanju, tako da od aktivnosti na podizanju same infrastrukture, preko usaglašavanja zakona sa evropskim direktivama i prihvatanja primera dobre prakse, pa do procesa digitalizacije o kojoj sam i juče pričao, uradili smo zaista dosta i što je dovelo do efekta da smo na Duing biznis listi zaista visoko plasirani u brojnim segmentima gde su sprovedene reforme. Ako pogledamo samo da smo od države gde skoro da nismo imali nikakva gradilišta postali država gde ćemo do kraja godine imati osam autoputeva koji se grade, dosta govori o našem razvoju.

Jako sam ponosan na Moravski koridor koji se gradi. Pored toga što će biti najsavremeniji autoput, ne samo u Srbiji, već u ovom delu Evrope, biće i autoput koji će sa sobom dovesti i nove ekonomske zone, odnosno industrijske zone koje će značajno pomoći da se dalje unapredi poslovni ambijent u slivu Zapadne Morave gde živi oko 500 hiljada naših građana, što će pomoći da se život i kvalitet života unapredi.

Kada govorimo o investicijama, one naravno da nisu male, imamo veliki broj novih firmi koje su došle i mi smo prošli fazu od zemlje koja je bila interesantna za investicije koje su bile uglavnom bazirane na radno-intenzivnim delatnostima, sada smo postali država koja privlači investicije koje će koristiti znanje naših ljudi, naših studenata, kojim se naravno možemo i te kako pohvaliti, odnosno investicije koje će dosta ulagati u taj sektor istraživanja i razvoja čime ćemo zapravo unaprediti i naš intelektualni segment kada govorimo o našoj privredi.

Pored toga, videli smo i da država dosta sredstava ulaže u razvoj nauke, u razvoj instituta. Konkretno kada pričamo o institutu, juče, kao što znamo, je položen kamen temeljac za izgradnju nove zgrade „Biosens“ instituta u Novom Sadu sa kojim možemo i te kako da se ponosimo, da je to institut koji, kao što znamo, razvija proizvode koji će pomoći daljem unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji jer radi na tome da se savremene tehnologije i digitalizacija implementira u proces poljoprivrede. Ali, pored toga, kada govorimo i o snu da naša ekonomija da doprinos i u razvoju istraživanja svemira, pa, eto, „Biosens“ institut je taj na kome se radi na razvoju tehnologije koja će sutradan biti sastavni deo satelita koji će leteti ka Jupiteru 2022. godine i istraživati ovu najveću planetu u našem Sunčevom sistemu. Inače, za izgradnju ovog instituta opredeljeno je 4,5 miliona za samu izgradnju, dok će 9,5 miliona evra biti uloženo u nabavku najsavremenije opreme i ako kažemo da je podršku dala Evropska investiciona banka, to je dokaz koliko je Srbija napredovala i kao područje za investicije i podršku investicija ne samo stranih, već i domaćeg, da kažemo, domaćeg privrednika i domaćih institucija.

Tako da je ovaj zakon o kome govorimo danas, a to je Zakon o zaštiti poslovne tajne jedan dodatni korak koji će pomoći da se poslovni ambijent u Srbiji unapredi, jer kao što znamo, da bi neko bio zainteresovan uopšte da posluje on traži da ima stabilni poslovni ambijent. Uradili smo na makroekonomskom planu da imamo stabilan devizni kurs, imamo nisku stabilnu inflaciju, država je tu koja pomaže i svojim subvencijama i svojim programima da se nove firme formiraju, da firme koje posluju mogu da unaprede svoje poslovanje, stimulišemo mlade ljude da se bave preduzetništvom, a takođe ovaj zakon će značajno unaprediti podizanje nivoa konkurentske borbe na samom tržištu jer mi na putu ka EU, na putu ka razvoju tržišne ekonomije smo zaista odlučni ne samo na rečima već i konkretno na delima.

Tako da ovim zakonom obezbedićemo da se pored zaštite naravno intelektualne svojine vrši i zaštita poslovne tajne koja, kao što znamo, podrazumeva i procese proizvodnje, poslovne planove, finansijske planove, reklamne strategije, rezultate ispitivanja tržišta, spiskove dobavljača i klijenata, crteže, arhitektonske projekte, građevinske nacrte i slično. Sve ono što može značajno da utiče na poslovanje određene firme, a čije pribavljanje može na nekonkurentski način da utiče na promenu samog poslovnog ambijenta.

Pored toga i sve kreativne tvorevine koje se štite pravom intelektualne svojine koje u sebi mogu da sadrže elemente poslovne tajne ovim zakonom će takođe biti zaštićene. Ono što je takođe bitno da kažemo da su precizirane i procedure kod zaštite samih poslovnih tajni, ali takođe i kod vođenja postupaka oko zaštite i važno je napomenuti da ovim zakonom su za razliku od prethodnog koji je bio na snazi produženi rokovi kojima će se naravno omogućiti da u slučaju da dođe do nelegalnog pribavljanja poslovnih tajni i njihovog odliva iz firme mogu da se preduzmu adekvatni pravni koraci kako bi se firme zaštitile.

Tako da je ovo još jedan od niza zakona koji dodatno potvrđuje našu odlučnost na putu ka EU s obzirom da je usaglašen sa svim evropskim direktivama i da na ovaj način jasno stavljamo do znanja da smo zaista država koja kao što kažem nije samo na rečima, već i delima ide ka EU, a inače sve ovo zahvaljujući politici koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, a to je politika konstantnog unapređenja naše države i kao što kažem, ovo je važan segment koji će podići našu ekonomiju koja će se okrenuti ka razvoju ekonomije bazirane na znanju, a ekonomija bazirana na znanju je ono što je budućnost svih država i sve one države koje krenu da implementiraju ovakav koncept razvoja svoje ekonomije mogu i uspešno da se izbore sa brojnim problemima kao što je i korona kriza sa kojom, kao što vidimo po rezultatima, mi se uspešno borimo.

Tako da realizacijom Plana „Srbija 2025“ ćemo uspeti da razvijemo našu ekonomiju baziranu na znanju i zahvaljujući tome i jesmo šampioni i u privlačenju investicija, zbog toga je u martu prosečna plata bila 555 evra, kao što rekoh, imamo nisku inflaciju, nikada više gradilišta nismo imali u Srbiji, razvijamo i našu železničku infrastrukturu, ulažemo u razvoj naučno-tehnološke parkove, ulažemo u razvoj naših naučnih instituta i zato ćemo zaista na kraju ove godine i imati realnu stopu rasta BDP od 6%. To nije nešto što samo mi tvrdimo. To je nešto što i međunarodne institucije poput MMF i drugih institucija na osnovu svojih prognoza i istraživanja potvrđuju da će se tako desiti. Zbog toga i ono što predsednik Vučić traži i od ministara i od predstavnika lokalne samouprave i od nas samih a to je da stalno učimo, da se stalno usavršavamo i da stalno radimo jer to je ono što je karakteristika i ekonomija bazirane na znanju i ono što na kraju samo mogu da kažem da rezultate koje smo postigli u vreme pandemije i u borbi protiv korone i na ekonomskom planu i bilo kom drugo je nešto što svi u svetu priznaju i u svojim istraživanjima, kao što kažem, i prognoze to dokazuju i ono što je prognoza od ovih 6% jeste nešto što će se ostvariti, a sve je to zahvaljujući politici koju predsednik Aleksandar Vučić nama trasirao, a koju mi treba da sprovedemo do kraja i u sprovođenju ove politike niko nas na tom putu neće zaustaviti, tako da u danu za glasanje sa zadovoljstvom ću sa kolegama iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Imate 14 i po minuta.
Izvolite.

Hvala predsedniče.

Dovoljno je to vremena da bismo rekli stvari. Može se to reći i u nekoliko sekundi, ali potrudiću se i ja da budem što kraći. Naime, poštovane kolege, uvažena predstavnice Vlade Republike Srbije, uvaženi građani, evo ga danas pred nama jedan nov zakonski predlog.

Dosta je tu napisano u samom obrazloženju ovog zakona i definisana je možda po prvi put na pravi način poslovna tajna, šta je ona, kako se može ugroziti, kako se čuva itd. Dosta je tu i predstavnica Vlade koja je bila u jutarnjim časovima, ministarska Atanasković, rekla u svom usmenom obrazloženju ovog zakona, a glavne stvari koje je izgovorila tiču se zaštite i procesa proizvodnje i kako je rekla zaštite postupka proizvodnje, štite se spiskovi i arhitektura, informacioni sistemi i razne druge informacije koje prate svakodnevno poslovanje.

Reći će ministarka u svom usmenom izlaganju da se radi o harmonizaciji ili ti usklađivanju zakonskih propisa sa zakonskom normativom EU. Međutim, ono što je važno ovde reći u zemlji Srbije se harmonizacija ne radi samo radi harmonizacije i radi pukom pristupanja EU. U Srbiji se ovakve stvari rade pre svega radi uređenja samog srpskog društva, a činjenica je da zakonski postulati i principi na kojima je uređeno društvo EU kao zajednice najrazvijenije naroda na tlu Evrope je dobar primer kako bi trebalo urediti srpsko društvo i to se svakako ne može negirati.

Smatrao sam da je važno da to razjasnimo. Međutim, čini mi se da je najvažnija stvar koju je ministarka Atanasković jutros rekla to da se ovim zakonom u Srbiji štite investicije. Naime, investicije su ako ćemo realno ono na čemu počiva vaskrs i oporavak Srbije. Samo u 2020. godini Srbija ima blizu 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je ako sabiramo u četiri zemlje okruženja više nego u zbiru te četiri države. Naime, to je upravo ono što Srbiju diže iz pepela i diže na noge. Međutim, nije tu kraj priče. Ne radi se tu samo o Srbiji.

U prethodnim danima sam kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, zajedno sa pomoćnikom generalnog sekretara posetio našu zajednicu u regionu, pre svega u Mostaru gde smo razgovarali sa ljudima iz srpskih udruženja i političkim predstavnicima, u Trebinju gde će se okupiti jedan veći broj srpskih političkih lidera, pre svega onih iz opština u Federaciji i BiH, zatim Podgoricu, odnosno Srpsku kuću i sve organizacije koja Srpska kuća okuplja i samu srpsku kuću koju je finansirao predsednik Republike, tj. na čiju inicijativu je ona i osnovana kao krovna institucija srpskog naroda u Crnoj Gori, a zatim i Tiranu i Skadar, gde verovali ili ne i dalje živi jedna malobrojna srpska zajednica.

Ako me pitate za utisak mogao bi se podeliti na dvoje. Težak položaj naše zajednice gde god ona živi, pogotovo tamo gde nema političke predstavnike i direktne donosioce političkih odluka i veliki ponos i zagledanost u uspeh Srbije. To je ono što je jedinstveno i taj ponos i uspeh i zagledanost u napredak Srbije je upravo ono što im daje nadu i što ih drži na njihovim vekovnim ognjištima.

Nije ta zagledanost bez osnova. Polako se i u tim sredinama oseća ono što radi Republika Srbija i što radi njen predsednik. A, šta je u osnovi tog uspeha, opet vas vraćam, investicije. Da nije investicija u Srbiji teško da bi se osećao uspeh i u Srbiji i u okruženju.

Uvažena ministarka, pošto je upravo ovaj zakonski predlog u funkciji zaštite, pre svega investicija, kao jednog malog segmenta ukupne politike koju danas vodi predsednik države i Vlada, mi poslanici SNS ćemo ovaj zakonski predlog podržati.

Drage kolege, Srbijo, ja sam dužan da vam prenesem pozdrave od naših ljudi iz Mostara, Trebinja, Podgorice i Tirane. Pet minuta dovoljno. Hvala vam predsedniče.

Hvala, gospodine Vujadinoviću.
Ostavili ste devet minuta prostora dr Marku Atlagiću. Nadam se da može Marko devet minuta.