Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena premijerko Brnabić, uvažena ministarko Joksimović, uvažena ministarko Popović, uvažena ministarko Čomić, uvaženi viši savetniče Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici OEBS-a, EU u Srbiji, drugih strukovnih udruženja, organizacija koje se bave tematikom pravosuđa, poštovane kolege iz civilnog društva i svi drugi predstavnici advokatskih komora, sudija i tužilaca, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj Posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o jednoj jako bitnoj temi, a to je predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Mogu vam reći da su ove predložene promene i te kako u skladu sa našim evro integracijama. Kao što znate mi smo država koja je kandidat za članstvo u EU, dosta smo odmakli na tom putu evropskih integracija i ove predložene ustavne promene će nam jako pomoći na tom putu i naravno uticaće na celokupnu demokratizaciju našeg društva i unapređenju celokupnog našeg sistema pravosuđa.
Ove predložene ustavne promene nisu samo bitne iz tog ugla. Kada pogledate mi samo, kao suverena država, mi bismo i te kako i da nismo na tom putu evropskih integracija, mi bismo doneli ovakve ustavne promene jer su one neophodne da se dodatno demokratizuje naše društvo.
Pravosuđe u Srbiji i jeste nezavisno i zaista je nezavisno i kada pogledate taj Ustav iz 2006. godine i kasniju praksu videćete da pravosuđe, odnosno sudska vlas u Srbiji jeste nezavisno, ali postoje određene manjkavosti na polju efikasnosti i efektivnosti tog pravosuđa. U tom Ustavu iz 2006. godine primetne su određene manjkavosti, odnosno nedoslednosti i neke odredbe su čak i u koliziji, neke odredbe su delimično prenormirane ili delimično podnormirne, nejasno redigovane, a zato je neophodno da se, ili prosto malu su drugačije definisane, pa je stoga neophodno da se te ustavne promene sprovedu na najbolji mogući način.
Republika Srbija se pre jedno dvadesetak godina opredelila da krene tim putem evropskih integracija i mi smo u skladu sa tim doneli veći broj akata, a i sa EU smo potpisali više bilateralnih sporazuma, što sa EU, što sa njenim državama, članicama pojedinačno. Recimo, imamo nacionalnu strategiju reforme pravosuđa koja je identifikovala potrebu da se izmeni Ustav kako bi se uklonio eventualno postojeći uticaj zakonodavne izvršne vlasti kada je u pitanju pravosuđe, izbor članova Visokog saveta sudstva, sudija, tužilaca i drugih tela.
Takođe, neophodnost promene Ustava prepoznata je u i toj Strategiji razvoja pravosuđa za 2020. do 2025. godine. Strategija je usvojena 10. jula 2020. godine na sednici Vlade Republike Srbije i tu je takođe prepoznato, uočen je niz slabosti, ali ne u smislu da sudstvo nije nezavisno, već samo da je ono neefikasno u određenim segmentima i neefektivno.
Naravno, brojni problemi koji narušavaju taj nivo efikasnosti u odnosu na efektivnosti tog našeg pravosudnog sistema u praksi je konstatovano da je koren određenog broja tih problema upravo izvire iz tih ustavnih odredbi koje moraju biti promenjene i to i te kako taj predlog za promenu su podržale i brojne organizacije, brojna tela koja se bave tom problematikom, a to zeleno svetlo nam je dala i Venecijanska komisija koja se tu nekako najviše pita kada su te promene u pitanju. Opet ima i najveći legitimitet i najveću stručnost da kaže da li su te promene u skladu sa „aki komuniter“, odnosno tim korpusom prava EU i u skladu sa tim nekim evropskim načelima, normama i tekovinama demokratije.
Ministarka pravde, Maja Popović, je prepoznala da je u tom akcionom planu za pregovaračku Poglavlje 23 bitno sprovesti neophodnu reformu kako bi se sistem dodatno demokratizovao i kako bi se te neke evropske tekovine inkorporirale u naš sistem. Naravno, tu je i Poglavlje 24 uključeno, ali ta dva poglavlja su kao što znamo ključna za čitav proces evropskih integracija i ona će doprineti da se čitava taj jedan klaster, kada su u pitanju naše evropske integracije što skorije i otvori.
Predviđeno je naravno, da Republika Srbija analizira te postojeće odredbe Ustava sa stanovišta tih opšte prihvaćenih evropskih normi i načela, a naravno, oni su izraženi kroz dokumenta EU, UN, organizacije OEBS-a, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca, organizacije države za borbu protiv korupcije GREKO, organizacije SEPEŠ, ali i Evropske mreže saveta pravosuđa.
Konkretne ove ustavne promene bi se ticale da se omogući ulazak u pravosuđe mladim sudijama, mladim tužiocima i oni bi stalno prolazili jedan proces stručnog usavršavanja i napredovanja u službi, naravno, uz poštovanje stalnosti sudijske funkcije. Znači, nećemo više imati onaj probni mandat od tri godine, već jednom kada sudije ili tužilac bude izabran, on će ostati na toj funkciji. Oni će proći kroz, da kažem, taj proces stručnog usavršavanja, a za to će biti zadužena Pravosudna akademija. Pravosudna akademija će biti ustavna kategorija i ona će doprineti tom usavršavanju tih novih sudija i tužilaca.
Neophodno je utvrditi tu veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Naravno, kasnije ćemo precizirati u narednoj fazi ovih ustavnih promena, samim amandmanima, ali verovatno će Državno veće tužilaca promeniti naziv u Visoki savet tužilaca, ne bili postojala analogija sa već postojećim Visokim savetom sudstva, pa tako i Visoki savet tužilaca. Oni će imati po deset članova, umesto po jedanaest.
Pomenuo sam i stalnost sudijske funkcije, a naravno neophodno je promeniti i sam naziv Vrhovnog kasacionog suda. Kao što znamo u pravnoj teoriji imamo ta dva neka modela ili je Kasacioni sud ili je Vrhovni sud. Znači, ili vraća na ponovno odlučivanje, ako je Kasacioni ili jednostavno Vrhovni, da odlučuje o meritumu odluke onih nižih sudova. Mi ćemo se opredeliti za taj model Vrhovnog suda gde će se odlučivati o meritumu odluke nižih sudova i to je jedna praksa u brojnim evropskim zemljama koja je jako pozitivna i dala je pozitivne rezultate. Mi smo prepoznali da je to neophodno da na taj način te ustavne reforme sprovedemo u Srbiji.
Naravno, ono ključno, političko pitanje, prosto važno je napomenuti, da ovim Ustavom mi nikako ne menjamo našu preambulu. Mi nećemo menjati preambulu, nećemo menjati onu odredbu koja se tiče Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija ostaju definitivno u sastavu Republike Srbije. Kosovo i Metohija jesu sastavni deo Republike Srbije i biće i to se nikada neće menjati. Mi novim ustavnim reformama, promenama, zakonima, Kosovo i Metohija jesu sastavni deo Republike Srbije. Neće se menjati one odredbe, koje se tiču kataloga ljudskih prava, ekonomskog uređenja, teritorijalnog uređenja ili generalno izbora ili uređenja vlasti.
Moram napomenuti još jednu stvar, da proces ustavnih promena od samog početka je transparentan, inkluzivan, a predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u Narodnoj skupštini Republike Srbije Jelena Žarić Kovačević, je u današnjem izlaganju rekla da su pozivani svi akteri, svi koji su bili zainteresovani da uzmu učešće u tom dijalogu, u javnim slušanjima koje smo mi organizovali kao Odbor. Oni su mogli da dođu da iznesu svoje mišljenje, da daju neki predlog, neku sugestiju.
Želim još da napomenem da smo mi organizovali čak sedam javnih slušanja. Sedam javnih slušanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali smo organizovali i javno slušanje u Novom Sadu, javno slušanje u Nišu, javno slušanje u Kragujevcu, sve to da bi se postigao što širi društveni konsenzus, jer ovo je najvažnije pitanje, dame i gospodo. Ustavne promene su za jednu Narodnu skupštinu najvažnije pitanje, važnije možda i od budžeta. Zato je bitno postići što širi društveni konsenzus da bismo imali legitimitet da zaista donesemo te odluke, odnosno te ustavne promene na najbolji mogući način.
Zato ja molim sve prisutne narodne poslanike da prihvate ove ustavne promene, odnosno ovaj predlog za ustavne promene da prihvate, jer ovaj proces je, čitav proces promene Ustava je inače zvanično i započet i to je profesor Petrov, koji je inače član Venecijanske komisije ispred Republike Srbije, on je lepo objasnio na prethodnim javnim slušanjima da je ovaj proces zvanično započet onog trenutka kada je Vlada kao ovlašćeni predlagač, ja mislim, 4. decembra još uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predlog za promenu Ustava Republike Srbije.
Ovaj proces smo započeli, zato molim sve građane, a pre svega, sve narodne poslanike da jednostavno shvate da je ovo jako važan posao za nas i ovo više nije ni političko pitanje, ovde ne možemo, ni kome mi pripadamo, kojoj stranci, ovo se tiče svih građana Republike Srbije i zato molim sve, ali sve narodne poslanike da glasaju, da podrže ove promene, jer sa ovim promenama naše sudstvo će biti još efikasnije, još efektivnije, celokupno društvo će se dodatno demokratizovati i samim tim cela naša država će napredovati.
Zato ponovo apelujem i molim na sve prisutne narodne poslanike da glasaju, da podrže ovo, jer ovo je pitanje koje se tiče svih nas, svih građana Republike Srbije. Živela Srbija.