Zahvaljujem se potpredsednici Narodne skupštine, posebno, pošto se striktno pridržavala vremena predviđenog za poslaničku grupu, koje je sada potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovane ministarke, mislim da smo danas imali jednu od retko, to ne znači da imamo loše sednice inače, ali jednu od najkonstruktivnijih rasprava po određenoj temi koja je vrlo osetljiva i traži mnogo širok pristup da bi se raspravljalo kvalitetno.

Gospođo premijerko, juče sam čitao posebno, sa velikom pažnjom, obrazloženje predloga koji je došao. Završio sam dan nezadovoljan time, jer su mi mnoge stvari u tom obrazloženju nedostajale.

Vama hvala na uvodnom izlaganju, jer je meni upravo to falilo da vidim sve do kraja i da mi sve do kraja bude jasno. Bez tog vašeg uvodnog izlaganja ja bi ostao i dalje uskraćen. Ovako mi je sve čisto, obzirom da su kolege u toku dana dosta toga govorile.

Danas mi je karakteristična sednica i po tome što smo se u raspravama pojedinaca najmanje u odnosu na prethodne sednice ranije ponavljali, nego je svako u svojoj diskusiji bacao težište na ono o čemu već nije govoreno.

Ja ću to ispoštovati, takođe i faktički od onoga što sam mislio govoriti pre nego što je sednica počela, dosta toga je rečeno, tako da ću ja ostati na par kraćih stvari.

Prvo, mislim da jedna ključna stvar koja važi u ustrojstvu zakonodavnom, pre svega, Ustavom ove zemlje, to je postojanje tri oblika vlasti i njihova samostalnost i nezavisnost. Ima jedan problem koji se meni stalno nameće. Mi često imamo u našem društvu eskalaciju nekog problema koji traje mesecima, pa da ne kažem i godinama.

Pomenuću samo jedan sada aktuelan, evo ne prolazi sednica da ne pominjemo Đilasa i sve ono što je vezano uz njega. Meni se stalno nameće pitanje kada su takve stvari na delu, ja ne pamtim kada je iz sudstva neko samostalno pokrenuo ono što je u njegovoj nadležnosti, da se sudski i po tim pravilima taj slučaj ili ta pojava ili taj događaj koji se razvija, a šteti društvu vrlo direktno, da nikada ne pristupe oni sami.

Znači, trebalo bi neko, Vlada ili neko da im, da ne kažem naredi, a s druge strane traži se samostalnost i da se to ne radi. Najčudnija je tu uloga, ja ne znam kako bi se ponašao u ulozi ministra pravosuđa, koji je, kao što je gospođa ministarka sada, koji je direktni pripadnik najvišeg organa izvršne vlasti, a s druge strane, vodi ministarstvo, vodi pravosuđe.

Da li ćemo mi sada statutom da omogućimo i direktno kažemo da ministar mora i ima pravo da pokrene sudske organe, da ne kažem naredi, dogovori i traži da urade to i to? Da li će se reći da je to uticaj na pravosuđe? Da pravosuđe nije samostalno?

Sa druge strane, ako to ne radi onda ne izvršava ono što Vlada treba da radi. Mislim da bi tu trebalo da nađemo još nekakvih razrada i dogradnje odredbi koje bi to jasno i precizno regulisale.

Da završim sa tom temom. Mislim da pravosuđe ne može biti nezavisno i samostalno u okviru ovoga što sam ja rekao, ali može biti i to treba direktno reći, može biti i treba da bude nezavisno u stručnom radu, u donošenju odluka, donošenju presuda, itd. Tu ne sme biti nikakvog pritiska ni iz ove druge dve grane vlasti. To je jedna stvar koju sam hteo da kažem.

Druga stvar. Meni je žao što su otišli ljudi koji su danas svojim nastupima razbijali tu konstruktivnost i konstruktivan prilaz ovome što je nama danas bilo na dnevnom redu.

Ovde je interesantno sada, ja sam obraćao pažnju na to, karakteristično je da se nama sa ovakvim istupima koji odstupaju od ukupnog i jedinstvenog pravca delovanja u bilo kojoj oblasti koju raspravljamo, da su to uvek isti ljudi, to su tri, četiri čoveka kojima je jako stalo, pored onoga što raspravljaju i diskutuju da decidirano, jasno, precizno kažu da su oni protiv toga i da neće glasati. Moj je utisak, dopustite mi da pogrešim, da oni to govore zbog nekoga kome su dužni da polažu račune.

Nemam utisak da su samostalno u to sve ušli, jer ne bi tako nastupali svaki put, bilo bi bar malo nekakvog konstruktivnog prilaza i pristupa, nego da je to tu umešano neko sa strane.

Ja bih voleo da su tu i ja danas neću šire govoriti o tome, a mislio sam da govorim da su tu i ušao bih u raspravu sa njima po tom pitanju. Ne može tako u ovoj Skupštini, u Skupštini njihove zemlje, čiji su državljani, ne mogu oni od njih trojice dvojica da kažu, i to ista formulacija, da ne može u ovoj zemlji ova zemlja biti samo jednog naroda, srpskog naroda, a ne i njihova. Zato ja tvrdim da nisu oni to sami rekli, nego im je to neko rekao, a oni to nisu ni pogledali.

Prva rečenica u Ustavu, u prvom članu kaže - Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj. Dakle, dolaze da razvaljuju ono što stvaramo. Ja ću to u lice da im kažem. Mislim da tako ne možemo da sarađujemo ovde u Skupštini. Može to i na drugi način da se kaže. Ali, oprostite, ja sam to osećao na taj način kako su iznosili, to je jedan prosto neprijateljski nastup. Ja sam se osećao nelagodno. I drugi to poteže, a isto mu to piše.

Predlažem, žao mi je što predsednik Skupštine nije tu, ali mislim da bi mi kolege poslanici trebalo da se dogovorimo i da imamo svoje radne zatvorene sednice Skupštine povremeno, na kojima bismo razgovarali o tome kako treba da se ponašamo. Izvinite, to sve što su oni danas govorili je slušala kompletna naša javnost. Dakle, da imamo i takve sednice Skupštine na kojima ćemo se dogovarati kako moramo raditi, kako se moramo ponašati. Zaboravili smo na kodeks, zaboravili smo na sve. Bar pojedinci, izvinjavam se ostalima. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.

Reč ima narodna poslanica Dunja Simonović Bratić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, predsednice Vlade sa ministarkama i saradnikom, poštovane kolege, promena Ustava, najvišeg pravnog akta, simbola državnosti u jakom smislu te reči, jeste događaj od prvorazrednog značaja. Trebalo bi da bude donesena u radosti i veselju. Ipak, imamo nelagodu i atmosferu iščekivanja, hoćemo li glasati za zakon o promeni Ustava.

Večno je pitanje šta dobijamo a šta gubimo? Mnogo godina su naša rukovodstva, od 2000. pa naovamo, u rezolutnoj odluci da Evropska unija nema alternativu prešla svaku meru dostojanstva, kako sopstva tako i države.

Ovaj naš put se odužio, što smo bliže, stalno se dešavaju neke neverovatne pošasti, pandemija korona virusa, pre nje ekonomska kriza, pa migrantska, i sve i dalje traju.

Od 2013. godine, kada smo dobili status države pridružene EU, traju tzv. pregovori i usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU na koji smo se obavezali. Ovom prilikom želim da čestitam svim našim diplomatskim predstavnicima koji su skeptičnim i prepunim predrasudama predstavnicima određenih zemalja u odnosu snaga veliki nad malim uspeli mnogo toga da preprave i poboljšaju u odnosu na prvobitne nacrte koji su stavljeni na sto.

Sa druge strane, došli smo do trenutka kada mi kao predstavnici naroda koji su do sada imali jedini pravi puni legitimitet u izboru nosilaca pravosudnih funkcija, imamo šansu da se opredelimo. Na primer, za pet članova Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva i većinom od tri petine glasova svih narodnih poslanika biramo vrhovnog javnog tužioca Srbije i odlučujemo o prestanku njegove funkcije.

U odnosu na ono ranije, došli smo do krnjeg legitimiteta narodnih poslanika, a sve zarad krucijalne primedbe Venecijanske komisije da se smanji uticaj politike na nezavisnost pravosuđa. Ne treba biti istrenirani cinik pa reći da nema nezavisnih i da ako ima, to je svedeno na prost broj i u društvu ima status žive legende onoga koji je uvek drugačiji i diže glas, tj. onoga kojeg žrtva stoji na krstu za sve nas koji zavisimo i bdimo nad našim malim sudbinama.

Zato odredba o nezavisnosti i kvalifikacija našoj Republici da je mlada demokratija deluje, u najmanju ruku, neprimereno. Jer, ako se brani pravosuđe od uticaja politike, što se ne brani od uticaja velikih korporacija, ambasada, finansijskih lobija, recimo, stranih banaka?

Kada se radi o sintagmi "mlada demokratija", mora se reći da smo mi mnogo duže demokratija nego većina članica EU. Pod tim mislim na naše slavne ustave. Recimo, Sretenjski ustav iz 1831. godine, koji je bio inspirisan francuskim revolucionarnim nasleđem i prvi put uveo podelu na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast kod nas.

Ovde se računa da je demokratija stigla godinu dana posle NATO bombardovanja naše zemlje, gde su je krvavu, urušenu i zatrovanu zakucali na tarabu čuvenim izborima iz 2000. godine. I ovaj svetli dom u kom smo mi danas bio je žrtva mahnitog pirovanja.

Mnogi naši kritičari su sada iskreniji nego tada, malo i razočarani što umesto krvi i osiromašenog uranijuma nisu potekli med i mleko. Ne smemo zbog svih naših žrtava dozvoliti, a i zbog naše dece da veštački stid i sram koji žele da nam usade u svest, gde od naših heroja i patriota prave zločince, poverovati, jer malo je falilo da u tome i uspeju.

Zato se nadam i verujem da ćemo uspeti iz svih tih pregovora, a tek nam slede oni najteži, biti na visini zadatka koji nam je dat, koji u mnogome nismo birali. Mnogi naši ustavotvorci nisu danas među nama. Pre svih, mislim na velikog Ratka Markovića. Njegov doprinos teorijskom i praktičnom smislu je nemerljiv i tek će biti predmet ozbiljnog proučavanja.

Iz Vladinog predloga o promeni Ustava u oblasti pravosuđa možemo uočiti potrebu za relaksacijom podela na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, sa prevagom na sudskoj.

Otfrid Hefe, jedan od najčuvenijih nemačkih profesora filozofije i teoretičara države i prava, pisao je o tome u svom delu "Pravda". Ovu pojavu nazvao je državom sudija i izveo istorijsko-pravnu analizu kako je sudska grana vlasti u početku bila najslabija karika, a da je sada zarobila ostale.

Mi kao narodni poslanici na neki način bivamo kastrirano. Oduzima nam se nešto što svaki parlament baštini. Nije primereno da sada baš tome toliko i aplaudiramo, ali šta je, tu je. Što bi naš narod rekao, predali smo se bez ispaljenog metka. Zato u delu koji nam svima sleduje apelujem da budemo što oprezniji i budniji na svaku sugestiju ili predložene iskorake u odnosu na ranije najviše akte. U životu živimo oslanjajući se na nadu, a u politici na izoštrena čula i jasno iscrtane crvene linije. Na kraju, mi ćemo živeti naše i njihove zakone. Implikacije na naše pravosuđe i, još važnije, naše građane svakako će biti jedna o tema kojima ćemo se intenzivno baviti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dunji Simonović Bratić, posebno što je ovo bilo njeno prvo izlaganje, pretpostavljam, u ovom sazivu.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana premijerko, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije sa saradnicima, poštovani gosti i dragi građani Republike Srbije, svi koji pratite ovaj prenos, premijerka Brnabić je govorila o posvećenosti Vlade Republike Srbije vladavini prava u različitim oblastima, od borbe protiv korupcije, medija, izbornih uslova itd. Ja ću se osvrnuti samo na jedan od njih. Pričaću o bori protiv korupcije kao jednom od šest ciljeva Vlade Republike Srbije, odnosno jedan od šest ciljeva koji su postavljeni pred sve nas.

Mi smo se bavili implementacijom GREKO preporuka i kada kažem GREKO preporuke, mislim, pre svega, na onih 13 GREKO preporuka. Od tih 13 preporuka, jedna nije do skoro započeta. To je preporuka koja se odnosi na Kodeks ponašanja narodnih poslanika i mi smo čak i to usvojili u ovom mandatu.

Formirana je i Radna grupa za izradu operativnog plana za borbu protiv korupcije. Premijerko Brnabić, vi ste rekli da plan treba da bude gotov do kraja ovog meseca, što su izuzetno dobro vesti.

Konkretni su rezultati. Ukoliko posmatramo samo prva četiri meseca ove godine, videćemo da je ogroman porast u broju otkrivenih krivičnih dela koja se odnose na samu korupciju i tu se jasno vidi da zaštićenih nema. Nema veze da li oni pripadaju SNS ili bilo kojoj drugoj političkoj opciji, jednostavno zaštićenih nema i ne treba da bude.

Pre samog izlaganja, zbog građana Republike Srbije, ja moram da napomenem da se mi danas ovde načelno slažemo o tome da li ćemo prihvatiti predlog Vlade Republike Srbije ili nećemo prihvatiti predlog.

Dakle, mi ovde treba da iskažemo saglasnost, da li smo mi saglasni da uopšte uđemo u promene Ustava Republike Srbije ili ne. Eventualnim usvajanjem predloga koji nam je uputila Vlada Republike Srbije, mi dajemo saglasnost na to da li ćemo da započinjemo tu proceduru ili ne.

Srbija se nalazi na evropskom putu i postoje određene obaveze koje proističu iz pregovora sa EU. Međutim, mi ne ulazimo u ovaj veliki i ozbiljan proces samo zbog našeg procesa evropskih integracija, već i uopšte zbog unapređenja kvaliteta života građana Republike Srbije i to indirektno dalje doprinosi i povećanju plata, penzija, itd.

Ono što je nama jako važno jeste taj osećaj građana da su svi građani jednaki pred zakonom i ono na čemu svi mi zajedno treba da radimo jeste da pravda bude, kao što je i premijerka jutros rekla, i brza i dostižna, a pravosuđe nezavisno i odgovorno.

Za razliku od vremena kada je reforma pravosuđa koštala preko 40 miliona evra, ovoj današnjoj sednici prethodio je jedan ozbiljan pripremni period koji je trajao 18 meseci. Ovo je prvi put da smo mi imali jednu ozbiljnu, široku debatu da bismo ostvarili jedan široki društveni konsenzus. Dva puta je čak bila i konsultacija sa Venecijanskom komisijom i na kraju, u decembru prošle godine, Vlada Republike Srbije je uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog za promenu Ustava.

Bez obzira na to što su prethodne konsultacije koje je Vlada radila i prethodna javna slušanja i pozitivna ocena Venecijanske komisije, Narodna skupština Republike Srbije je organizovala javno slušanje. To je jedna serija javnih slušanja koja su bila i u sedištu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i van sedišta i učešće su mogli da uzmu svi oni koji su bili zainteresovani da dođu na javno slušanje i da daju neku svoju sugestiju ili eventualno iskažu svoj stav.

Ovom prilikom bih, a nećete mi, premijerka, zameriti posebno čestitao predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jeleni Žarić Kovačević, na sjajnoj organizaciji javnih slušanja, jer su apsolutno svih predstavnici struke i predstavnici svih grana vlasti imali prilike da iskažu svoja mišljenja i daju svoj doprinos i ujedno da se zahvalim zbog toga što smo i mi kao članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali priliku da aktivno uzmemo učešće i damo svoj doprinos.

Javna slušanja su važna, pre svega, zbog omogućavanja što šireg društvenog konsenzusa. S tim u vezi, već sam rekao, mi smo organizovali javna slušanja i u Beogradu, dakle, u sedištu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i van Beograda, i to u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Važno je donošenje današnje odluke o prihvatanju predloga, kao i sve druge odluke o promenama Ustava, važno je da bude transparentno i inkluzivno, ali i da se čuje mišljenje struke. U skladu sa tim je zaista bilo jako važno organizovati ova javna slušanja.

Predsednica Odbora, Jelena Žarić Kovačević, je rekla da je to bila najšira moguća javna rasprava i pribavljanje određenih korisnih mišljenja i sugestija i ostvarivanje saglasnosti u vezi sa ustavnim promenama koje treba da budu, i ovaj deo se meni jako dopao, i pravične i efikasne, ali i dugoročne, zbog toga što je predlog, tačnije proces promene Ustava jako kompleksan i relativno dugačak i, jednostavno, Ustav se ne menja svakog dana, tako da, i treba da bude što širi društveni konsenzus.

Ministarko Popović, jako mi je drago što ste vi bili prisutni na apsolutno svakoj javnoj raspravi i što ste vi, samim tim što ste ministar i što ste bili prisutni, dali dodatnu snagu i dodatnu jačinu našim javnim slušanjima.

Bili su prisutni svi predstavnici grana vlasti, diplomatskog kora, međunarodnih institucija, predstavnici struke, ali ne samo oni, nego i svi oni koji su želeli da iskažu svoj stav. I ovako širok društveni konsenzus je važan da postignemo, pre svega, zbog građana Republike Srbije. Na samom kraju, građani Republike Srbije će imati završnu reč i oni će na referendumu reći da li ove promene treba da se dese ili ne.

Ono što je izuzetno važno za građane Republike Srbije, moje kolege su to ponovile više puta, ja ću ponoviti to još jednom, dakle, promene Ustava Republike Srbije, o kojima mi danas pričamo, se tiču isključivo pravosuđa. Dakle, ne obuhvataju ni u jednom jedinom segmentu preambulu Ustava ili bilo koji drugi deo, bilo koji drugi segment Ustava, ne diraju teritorijalni integritet Republike Srbije i samim tim, znači da Kosovo i Metohiju ostaje sastavni deo Republike Srbije.

Dakle, ovo je bilo važno pomenuti najviše zbog toga što, i vi ste, premijerka, govorili o teme, i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, ja mislim i sve moje kolege koje su imale priliku da pričaju i u medijima, ali i ono što je važnije, u plenumu, o tome šta se menja, o čemu mi konkretno danas pričamo, da li se menja samo deo o pravosuđu ili ne. Zbog toga je bilo važno i važno je još jednom da pomenemo da se menja samo deo koji se odnosi na pravosuđe.

U skladu sa svim onim što smo mi danas čuli, jasna je i posvećenost vas i predsednika Aleksandra Vučića, ali i Narodne skupštine Republike Srbije vladavini prava. I smatram da treba da usvojimo Predlog Vlade Republike Srbije.

Ja ću zbog toga u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Vama hvala na inicijativi.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas je kao prvi izlagač naše partije trebao da govori gospodin Toma Fila, koji je, nažalost, kasnio i evo, da je stigao dva minuta ranije, sada bi on govorio, što bi možda bilo interesantnije, ali ja ću pokušati veoma kratko da izložim neke svoje stavove vezano za Predlog za promenu Ustavu, pri čemu ću se, naravno, uzdržavati od prejudiciranja konkretnih rešenja.

Amandmani koje je ministarstvo predložilo, izradilo već ranije i dalje figuriraju. Da li će oni postati predlog teksta amandmana koji će i doći na raspravu pred Skupštinom ili će pretrpeti neke korekcije, to ćemo još videti. To će tek biti predmet rasprave. Među njima sjajnih rešenja, ima i nekih kojima bih mogla da nađem zamerku. Ali, kao što sam rekla, o tome ćemo tek diskutovati na nekoj od narednih sednica.

Sada hoću da prokomentarišem dve odluke, dve obaveze.

Samo molim kolege za malo strpljenja. Razumem da smo ceo dan ovde i da je svima prilično naporno, ali prosto, da bi ovo izlaganje imalo smisla, ja molim samo za malo tišine. Maksimalno ću skratiti svoje izlaganje, iako bih o pravosuđu mogla da pričam jako mnogo.

Želim samo da kažem da mi kao zemlja koja čvrsto drži pravac na putu ka članstvu u EU naravno da treba da ispunimo obaveze koje smo preuzeli Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i u tom smislu podrška SPS naravno da neće izostati.

Moje lično zapažanje jeste da se od nas traži da uvedemo standarde koji su na višem nivou od standarda koji postoje u zemljama članicama EU, ali nema problema. Slažem se sa premijerkom i sa poslanicima koji su ranije govorili, da je mnogo važnija obaveza koju imamo prema građanima Republike Srbije, jer oni veoma često odnos države prema njima percipiraju kroz rad sudova i tužilaštava. Zbog toga nam je neophodno nezavisno, samostalno i efikasno pravosuđe.

Isto tako neophodno je da unapredimo položaj samih sudija i tužilaca i na tome je u prethodnom periodu i rađeno. Na nekoj od prethodnih sednica sam i govorila o ogromnim ulaganjima države u pravosudnu infrastrukturu. Palate pravde u mnogim gradovima su renovirane. Takođe, unapređen je odnos države prema sudijskim pomoćnicima i saradnicima, što je takođe važno. Oni zaista imaju mogućnosti da napreduju i prvi put su pre nekoliko godina primljeni u stalni radni odnos.

No, da se vratim na pitanje nezavisnosti i nepristrasnosti, koja je za građane izuzetno važno, država iz dana u dan šalje poruku i demonstrira da nema zaštićenih, i to je izuzetno bitno. Kroz efikasno pravosuđe treba da pošaljemo poruku da nema nezaštićenih, već da će svako moći pred sudovima i tužilaštvima da dobije zaštitu svojih prava. Zato je neophodno da postupanje sudova i tužilaštava bude blagovremeno.

Zbog toga pozdravljam napore Vlade Republike Srbije da iznađu normativan način za unapređenje efikasnosti sudova, kao i spremnost ministarke pravde na kompromis u iznalaženju najboljih rešenja.

Imala sam i svoj predlog, koji bi to bio, ali sada ću ga preskočiti. U svakom slučaju, ono što je do nas jeste da obezbedimo institucionalnu nezavisnost pravosuđa, da obezbedimo da garancije budu što snažnije i što jače, kao i mehanizmi za njihovo ostvarivanje u praksi budu efikasni. Naravno, i da se mi kao zakonodavna i kao izvršna vlast u najvećoj mogućoj meri uzdržimo od svih uticaja na pravosuđe koji bi, eventualno, od nas mogli da dolaze.

U praksi imam izuzetno malo iskustva, ali sasvim dovoljno da sam uspela da uvidim da srpsko pravosuđe ima izvanredne sudije i tužioce koji svojim znanjem i autoritetom zaista garantuju nezavisnost pravosuđa, ali isto tako ima izuzetaka u vidu sudija i tužilaca koji su nezainteresovani, a koje kroz unapređenje ustavnog okvira treba da motivišemo, a ni u kom slučaju kaznimo.

No, od cele ove priče neće biti mnogo uspeha ukoliko ona ne bude u sintezi sa personalnom komponentom nezavisnosti. Dakle, i sudije se za svoj ugled i svoju nezavisnost moraju boriti podjednako kao i zakonodavna vlast, a u smislu iznalaženja najboljih normativnih rešenja. Znate onu izreku da ne čini funkcija čoveka, nego čovek funkciju. To važi, naravno, i za sudijsku i za tužilačku funkciju.

Želim da dam jedan primer, budući da prilikom konstituisanja Narodne skupštine je bilo primedaba kako je funkcija predsednika Narodne skupštine manje značajna, da je protokoralna i možda je nekada ranije tako bilo, ali sada kada tu funkciju vrši Ivica Dačić, sada predsedniku Skupštine Republike Srbije aplaudira ruska Duma, sada predsednika Narodne skupštine Republike Srbije sa oduševljenjem dočekuju najvažniji ruski ministri, sada predsednik Narodne skupštine Republike Srbije učestvuje na ekonomskom formu u Sankt Petersburgu. Predsedniče, hvala vam na tom ponosu koji ste nam priuštili.

Zbog toga u svim oblastima moramo da se trudimo da u svim oblastima omogućimo najboljima, najsposobnijima da dođu do izražaja. Isto tako moramo da ustrojimo sistem izbora sudija i tužilaca koji će omogućiti da to zaista budu ljudi od znanja i integriteta, što nije lako ni u jednoj oblasti, ni u jednom društvu, ali hajde da pokušamo najpre u pravosuđu. Hvala vam.

Hvala ti, Dubravka, imaću u vidu ovo što si me hvalila.
Rekli su mi da su napravili strašnu grešku, da su zaboravili Miliju Miletića. Dva minuta.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedniče Skupštine.

Prihvatam izvinjenje. Koleginica je uvek bila u pravu i sada nema greške, ali vi ste tu da ispravite grešku.

Zadovoljstvo mi je da govorim posle koleginice Dubravke koja je stvarno primer kako treba da se ponaša, kako izgleda poslanica, ali da mi niko ne zameri, vrlo je ozbiljna tema - promena Ustava, uvažena predsednice Vlade, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, to je grad Niš. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sam sa liste Za našu decu – Aleksandar Vučić. Kao i dao sada podržaću predlog Vlade za promenu Ustava zato što je potreba i zato što je nama potrebno da usaglašavamo puno naših stvari vezano sa zakonima EU, ali sa druge strane, nama je pravosuđe vrlo bitno i da to bude onako kako se kaže – za narod. Inače, pokazali smo da naša država, da naše pravosuđe radi svoj posao, da oni koji su krivi za to odgovaraju, da oni koji su krivi, koji su napravili greške, za te greške moraju odgovarati, bez obzira čiju partijsku knjižicu nose.

Mislim da je ispravno da ovo podržimo, s tim što bih dodao nekoliko stvari, a o kojima je govorio i kolega poslanik pre mene, a to je Hadži Milorad Stošić, vezano za seoska područja, za selo, za gradske opštine. Recimo, gradska opština u Nišu ima nekoliko gradskih opština, nemaju status lokalnih samouprava, a imaju potrebu za nekim promenama, ali o tome ćemo govoriti naredni put.

Inače, mislim da je ovo potrebna stvar i da Ustav treba ući u promenu, da ovo sve usaglasimo za dobrobit svih nas, a najviše zbog toga što je potreba da naše pravosuđe bude nezavisno, kao što je do sada. Nekada kada se govori o pravosuđu, govorio je Marijan Rističević, rekao je nekoliko stvari koje su onako pod znakom pitanja za određene funkcije, odnosno za određene ljude koje se bave pravosuđem. Možda bi trebale neke sudije da izađu na izbore, da se glasa za njih, kao što se glasa u Americi, ali ovde kod nas je demokratija, drugačije radimo i ja ću podržati ovaj predlog Vlade sa ciljem da to bude bolje, da se radi za narod i da oni koji su krivi za to odgovaraju.

Hvala još jednom predsedniku Skupštine. Vi ste ispravili grešku. Hvala još jednom i sve najbolje.