Zahvaljujem.

Reč ima Olja Petrović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma na koju ću se ja najpre osvrnuti u svom izlaganju.

Naime, prevencija i borba protiv terorizma predstavlja jedan od prioriteta Republike Srbije kako bi se obezbedila trajna globalna i regionalna stabilnost i samo uspostavljanje ove baze predstavlja značajno unapređenje sistema u ovom cilju, jer se uspostavlja jedinstven pravni okvir baziran na komparativnim rešenjima i dobroj evropskoj praksi u ovoj oblasti.

Ovim zakonom ima se za cilj da se obezbedi efikasna razmena podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podigne sposobnost sistema bezbednosti u Republici Srbiji da blagovremeno i efikasno odgovori na ovu pretnju, a do sada, odnosno u prethodnom periodu mogli smo da vidimo jasan odgovor države i odlučnu nameru da se obračuna sa svim vrstama kriminala.

Ovo je jasna poruka države da zakon mora da se poštuje i da on važi jednako za sve, bez obzira na političku pripadnost i bez obzira na partijsku člansku kartu koja nikoga neće spasiti ukoliko je učinio bilo šta protivzakonito da za to ne odgovara.

Dok su neki iz bivšeg režima za vreme svoje vlasti postali preko noći multimilioneri na račun građana Republike Srbije bez ikakvih sankcija, država danas ima jasan stav prema svima, pa tako čak i prema članovima SNS. Ukoliko se dokaže da su oni prekršili zakon, snosiće za to i sankcije. To je naša dužnost prema građanima koji su nam dali veliko poverenje na izborima da zajedno na čelu sa Aleksandrom Vučićem radimo odgovorno i pošteno za ovu državu i zato neće biti zaštićenih.

U poslednjih devet godina Srbija vodi jasnu i odgovornu politiku napretka i ne smemo da dozvolimo da pojedinci to zloupotrebljavaju. Izgradili smo ugled i poziciju u svetu, što nam je dovelo veliki broj investicija, a u narednom periodu verujem da će ih biti još više, što znači i više radnih mesta, a ujedno predstavlja i bolji život za građane.

Naša ekonomija je najnaprednija u čitavom regionu, a Srbija važi za najpouzdanijeg i najpoželjnijeg partnera na Balkanu. Svi zajedno smo našu zemlju učinili poštovanom i ekonomski snažnom državom. Posebno treba da nas raduju i rezultati iz prvog kvartala, jer nam pokazuju da možemo ostvariti rast čak i veći od planiranog u iznosu od 6%, jer smo očekivali pad od -1,3%BDP-a, a u prvom kvartalu imamo već rast od 1,2%. Tako da smo već sada, po prognozama ministra, na 6,4% ili 6,5% rasta za ovu godinu, što znači da ćemo ponovo biti u samom vrhu u Evropi po pitanju ekonomije. Ovakav rast će nam otvoriti put za još veće ulaganje u infrastrukturu, investicije, a samim tim i rast životnog standarda.

Pred nama su danas i predlozi zakona kojima se nastavlja ulaganje u našu zemlju. Pored ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, gde se do sada najviše ulagalo, danas su na dnevnom redu predlozi zakona o davanju garancija Republike Srbije radi gasifikacije, i to čak u nekoliko okruga širom Srbije koje su moje kolege nekoliko puta pominjale u današnjoj raspravi.

Ova ulaganja će još više uticati da se Srbija razvija ravnomerno. Na ovaj način doprinosi se obezbeđivanju jednakih uslova za život na celoj teritoriji naše zemlje. Radi se na podizanju životnog standarda, otvaraju se vrata za velike, kako domaće, tako i strane investicije, a poput lančane reakcije svakako će ovo ulaganje uticati na rast ekonomije i omogućiti rast plata i penzija, a uz to javni dug će ostati stabilan i neće prelaziti 60% našeg BDP-a.

Srpska ekonomija ne samo da odoleva krizi, već postiže i odlične rezultate na koje i te kako treba da budemo ponosni. Nažalost, pored svih ovih rezultata svedoci smo i da nekima ne odgovara jaka Srbija, ali posebno mi je drago što u našoj Srbiji svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje bez obzira kakvo ono bilo.

Mi nastavljamo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da se borimo za još veći napredak Srbije, kako bi građani koji sada već žive bolje nego što su živeli pre 10 godina u narednom periodu živeli još bolje.

Ovim putem moram ponovo da apelujem na sve nadležne organe da reaguju na pretnje upućene Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici koje su takoreći postale svakodnevne, jer ni jedan predsednik jedne države do sada nije bio izložen tolikim pretnjama, što prelazi sve granice pristojnosti, ali ni sve preteće poruke neće zaustaviti ni Aleksandra Vučića, ni sve nas da se borimo za bolju, lepšu i uspešniju Srbiju, što građani od nas i očekuju.

U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone. Hvala.

Hvala.
Reč ima Nebojša Bakarec.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici i poslanice, poštovani građani, ja ću govoriti o ovom zakonu o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. To je izvanredno i mi već sada nedeljama, što se tiče različitih tačaka dnevnog reda, vidimo koliko su, po mnogim stvarima, izvanredni evropski standardi koji od nas zahtevaju nešto ovako. Ovo je ispunjavanje jednog od njih, ali u svakom slučaju ovo radimo i zbog sebe i upravo stvaranje ovakve baze i donošenje jednog ovakvog zakona je izvanredno.

Znači, ova baza podataka predstavlja realizaciju naših obaveza prema EU. Dakle, pregovaračko poglavlje 24, o njemu se radi. Ova baza omogućava efikasnu razmenu podataka između državnih organa, nadležnih, za prevenciju i borbu protiv terorizma i podiže sposobnost sistema bezbednosti u Srbiji.

Ono što je bitno za dalji tok mog govora, znači, u ovu Nacionalnu bazu zavode se osnovni podaci o fizičkim licima, pravnim licima, grupama i organizacijama. Sve je to važno zato što mi u Srbiji, nažalost, kada pogledamo i organizacije i grupe, ali i pojedince, imamo sve njih koji se bave i sve to polako kroči na našu političku scenu, koji se bave terorizmom. Prethodno je to bio anarhoterorizma, samo anarhija. Međutim, kada pogledate događaje od pre 11 meseci ispred ove Skupštine, niko neće nikoga moći da uveri da se nije radilo o terorizmu. Dakle, upravo o tome ću sada nešto reći. To je tema.

Dakle, terorizam, nažalost, u Srbiji postoji. Od beogradskih izbora, pa na ovamo, ekstremizam dela opozicije koju predvode Đilas, Nogo, Đorđević, mislim Mlađan, Damjan Knežević i drugi postaje sve izraženiji i pokazuje tendenciju transformacije u čist terorizam. Dakle, mnogobrojne pretnje smrću, na primer vešanjem, su stizale sa tih levih i desnih ekstremističkih strana Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić i mnogim drugim predstavnicima vlasti. Mnogobrojnim ženama predstavnicima vlasti su stizale pretnje silovanjem – Ani Brnabić, Ireni Vujović i drugima.

Pretnje, takođe, od 2018. godine, nasilnom promenom ustavnog poretka na ulicu, u krvi i sudovima revolucije uperenim protiv nosilaca vlasti su bili svakodnevni i te pretnje su upućivali i zagovarali Boško Obradović, Jovo Bakić, Goran Marković, Dragan Velikić, Snežana Čongradin i Sergej Trifunović.

Anarhija onog pokojnog saveza za Srbiju iz 2018. i 2019. godine je polako danas prerasla, i to smo videli prošle godine, u teror. Dakle, mi znamo da je Đilasov SSP organizovao serije vandalskih incidenata u Beogradu. Đilasovci su proganjali zamenika gradonačelnika Gorana Vesića ispred njegovog doma, a onda su na promociji knjige, gde su takođe proganjali ljude, izvršili paljenje knjiga, što su samo, kako znamo iz prošlosti, radili 30-ih godina nacisti, ali nacisti su bili teroristi.

Setimo se podsticanja na teror i targetiranja ljudi putem naslovnica NIN-a i „Danas“ i sve što sam govorio, a ima toga još mnogo više, zaista ide u prilog tvrdnji da je deo opozicije debelo zagazio u terorizam.

Zagovornici zastarelog akademskog pristupa terorizmu moraju da budu svesni da se pojedine definicije terorizma brzo zastarevaju. Recimo samo kad pogledamo uspon sajber terorizma. To još udžbenici koji govore i uče o terorizmu nisu još uspeli da zabeleže.

Većina pretnji smrću Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice i članovima SNS upravo dolazi anonimno preko društvenih mreža, a mnogobrojne definicije terorizma, navešću samo dve, idu u prilog ovoj tvrdnji što govorim. Navešću samo dve, jedna je definicija terorizma od stane UN, koja kaže – „To su krivična dela počinjena sa namerom da se izazove stanje terora u javnosti, grupe ljudi, ili određenim osobama zarad političkih ciljeva“, kraj. NATO-va definicija terorizma je „Nezakonita upotreba ili pretnja silom ili nasiljem protiv lica ili objekata u pokušaju prinude ili zastrašivanja vlade ili društva zarad ostvarivanja političkih, verskih i ideoloških ciljeva“, kraj navoda. Tačno to pojedinci i grupe rade u Srbiji, pogotovo od 2019. godine.

Ključni događaj koji svakako ukazuje na terorizam je napad na Skupštinu Srbije koji je trajao od 7. do 14. jula prošle godine, znači punih sedam dana. Taj teror i to nasilje su bili, po meni, klasičan pokušaj državnog udara. Taj teror su organizovali Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević i Damljan Knežević. Đilasovski deo opozicije je obezbedio prateću masu, dakle levičari su obezbedili prateću masu svojih pristalica, kao podršku desnim ekstremistima. Znači, prve večeri terora, podsetiću vas, bilo je pet hiljada ljudi, treće i četvrte - tri hiljade, pete - hiljadu, šeste - petsto, sedme - dvesta i konačno sto. Direktor policije Rebić je tada rekao da se Damljan Knežević i Srđan Nogo mogu označiti kao organizatori napada na Skupštinu.

Podsetiću da medijsku podršku svemu ovom su pružale televizije i to svih ovih dana, televizija N1, televizija Nova S, njihovi portali, portal Đilasov „Direktno“, List Danas i opet more njihovih portala. Osim napada na Skupštinu Srbije, gde je naneta velika materijalna šteta, povređeno je 140 policajaca, paljena i uništavana imovina, teroristi su tada kamenovali i RTS. Napali su dvojicu novinara Tanjuga, zapalili su pet vozila policije, oštetili su žestoko dvoje vrata na ulazu u Skupštinu i drugu štetu su naneli Skupštini. Palili su kontejnere, uništavali izloge, krali iz prodavnica, palili automobile građana, demolirali su plato ispred crkve Svetog Marka, gde se nalazi spomenik Patrijarhu Pavlu.

Nadležni su tada rekli da postoji evidentna umešanost stranih službi u izvođenju cele operacije. Da su te službe bile umešane svedoči činjenica da je BIA tada uhapsila značajan broj stranih državljana koji su učestvovali u teroru i to dvojicu izraelskih, jednog Britanca, jednog Tunižanina, četiri Crnogorca i desetak građana BiH. Kod tih lica je pronađena i teroristička oprema.

Više puta su ispred ove Skupštine novinari zabeležili nasilnike koji su ispred Skupštine salutirali nacističkim pozdravom „Hajl Hitler“. To je samo bio još jedan od dokaza onom fašističkom karakteru tog nasilja i terora.

Umberto Eko je svojevremeno rekao u fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga je pacifizam kolaboracija sa neprijateljem. Upravo su Đilasovi lažni pacifisti i antifašisti stajali iza fašista koji su vršili direktno nasilje. A da je napad i to je ključni argument na ovu Skupštinu bio terorizam svedoči stav predsednika SAD prema napadu na Kongres koji se zbio te iste godine samo u januaru 2020. godine, koji je bio blaži nego napad na Skupštinu Srbije. Dakle, napad na Kongres je trajao jedan dan, na Skupštinu Srbije sedam, osam, a tamo je povređeno 10 puta manje policajaca nego ovde. Predsednik SAD Džozef Bajden je oštro osudio napad na Kongres. On je u svom obraćanju 7. januara rekao: „ Da se niste usudili da ih nazivate demonstrantima. To je vandalska rulja, pobunjenici, domaći teroristi“, kraj navoda.

Iz svega rečenog može se izvući jasna paralela sa napadom na Skupštinu Srbije. Tako mi danas možemo poručiti svima koji su podržali napad na Skupštinu Srbije, Đilasovim i Šolakovim medijima, N1, Nova S, Danas, NIN, Vreme, ono što je rekao Džozef Bajden – da se niste usudili da ih nazivate napadače na Skupštinu Srbije demonstrantima. To je vandalska rulja, pobunjenici, domaći teroristi i Džozef Bajden je najbolje okarakterisao Đilasa, Noga, Đorđevića i ostale tada – domaći teroristi.

Reći ću sada nešto o tom domaćem unutrašnjem terorizmu. Podsetiću vas da je ove godine u februaru došlo do hapšenje terorističkog i mafijaškog klana Belivuk-Zvicer, paravojnog, oružanog krila široke grupe koja ima samo jedan cilj – ubistvo predsednika Vučića i nasilnu promenu vlasti. Ta grupa, vojno krilo, pored oružanog ima i političko krilo, finansijere i ideologe, nalogodavce i podstrekače, a inače u svetu većina terorističkih grupa ima svoje manje ili više legalno političko krilo i potparole. Međutim, do sada se ispostavilo i uglavnom pokazalo svuda u svetu da su i pripadnici političkog krila i potparoli sami teroristi. Tako mi imamo ovde bivšeg potpredsednika Fudbalskog kluba „Partizan“ koji od kada je podneo ostavku nastupa kao potparol oružanog krila Belivuk-Zvicer i zbog toga je dva puta, verovatno, bio na saslušanju u SBPOK-u.

Odgovor na pitanje ko čini političko krilo terora je jasan, svi oni koji godinama unazad pozivaju na nasilnu promenu vlasti, na sudove revolucije, na likvidaciju predsednika Vučića i članove njegove porodice, na likvidaciju funkcionera vlasti SNS i svi koji su do sada pozivali na nasilje ili su organizovali političko nasilje svi oni treba da uđu u ovu bazu, u ovaj registar.

Samo ću vas podsetiti da je količina naoružanja i eksploziva koja je pronađena kod terorističkog klana Belivuk-Zvicer u zgradi terora u vlasništvu ove mafijaške grupe i terorističke u Ritopeku ukazuje da se ne radi samo o mafiji, već o unutrašnjem terorizmu. Pazite, više od 10 kilograma plastičnog eksploziva, pet protivpešadijskih mina, četiri bombe, dve tromblemske mine, jedan tromblonska puška, jedan mitraljez velikog kalibra koji služi za napad na oklopna putnička vozila, 12 automata, šest snajpera, 10 pušaka, četiri pištolja i velika količina municije, a razumno je pretpostaviti da ovi teroristi i mafijaši klana Zvicer-Belivuk imaju još skrivenog oružja po Srbiji.

U prilog svemu što govorim svedoče i sledeće činjenice – setite se svedočenja plaćenog ubice Čabe Dera koji je rekao da su mu dve mafijaško-terorističke grupe iz Srbije i Crne Gore nudile da ubije predsednika Srbije. Setimo se i to je takođe stvar koja dokazuje teror, prisluškivanje predsednika Srbije i njemu bliskih osoba u trajanju od 18 meseci. Setimo se dva saslušanja u SBPOK-u bivše državne sekretarke MUP-a. Setimo se izjave načelnika UKP da je pripreman atentat na predsednika Srbije. Setimo se saslušanja u SBPOK-u bivšeg predsednika FSS. Setimo se dva saslušanja u SBPOK-u ovog bivšeg potpredsednika FK „Partizan“, sada potparola Zvicer-Belivuk koji je osnovao i osniva, najavio je svoju nekakvu partiju, verovatno pedofila i ljudoždera. Ono što je značajno, svi oni koji su pozivani SBPOK ovoliki broj puta su odbili i poligraf. Rekao sam već da postoji političko krilo mafije i terorista. Setimo se opet svih ovih pretnji vešanjima, silovanjima i nasilnih protesta i nemoguće je ne videti da je sve to u punom intenzitetu počelo onog trenutka kada se Đilas 2018. godine, početkom te godine vratio u politiku, a statistika je neumoljiva i opet govorim o teroru koji je uperen protiv SNS.

Statistika je neumoljiva. Od kada se Đilas vratio u politiku u ovoj drugoj turi od početka 2018. godine broj napada na prostorije SNS se učetvorostručio. Do tada je bilo 10 napada tokom pet godina, od 2013. do 2018. godine, a od 2018. godine do danas tokom tri i po godine prostorije SNS su bile 40 puta meta napada, paljenja i uništavanja.

Podsetiću vas samo da je Dragan Đilas sam učestvovao u nizu nasilnih događaja. Setimo se njegovih silnih pretnji i psovki upućenih policajcima i 2015. i 2019. godine kada im je pretio da će ostati bez posla ako on dođe ponovo na vlast.

Setimo se njegovih pretnji i nasrtaja u Skupštini grada kada je nasrnuo na našeg današnjeg poslanika Mirkovića, koji je šef odbornika u Skupštini grada. Setimo se kako je vređao i psovao studente iz grupe „Marks 21“. Setimo kako je predvodio napad na RTS 2019. godine, setimo se kako se Đilas više puta slikao sa kriminalcima optuženim za ozbiljna krivična dela Vladimirom Japancem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem. Setimo se da je Dragan Đilas mnogo puta u ove tri godine direktno pretio predsedniku Vučiću. Znači, u intervjuu za „Istinomer“ 5. septembra, on je rekao – srušićemo ovu fašističku vlast, ova vlast je po mom mišljenju fašistička.

Takođe 2. februara 2021. godine je rekao – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju, 3. maja 2020. godine, Đilas je direktno pretio Vučiću i vređao ga, rekao mu – ti si jedan kreten bre, bolesnik jedan, odgovaraćeš za ovo kad tad, ja ti garantujem.

Na konferenciji za štampu 18. februara 2021. godine Đilas je pretio opet direktno predsedniku Vučiću, kaže: „Plašiš se i treba da se plašiš, da sam na tvom mestu i ja bih se plašio“. Dragan Đilas je jedina osoba u Srbiji, sa tim završavam, koja upotrebljava i zloupotrebljava svoje ogromno bogatstvo protiv države.

Jedino Đilas u Srbiji ima dovoljno sredstava, moći i medija da bude finansijer, inspirator, nalogodavac, ideolog. Kao što vidimo, terorizam ne podrazumeva samoubistva, atentate i bombe već i ono što ono što u Srbiji ovde rade Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević i njihovi sledbenici.

Zbog svega što sam naveo tražim da se u buduću bazu ovih podataka o teroristima, dakle nacionalnu bazu zavedu i osnovni podaci o svim fizičkim i pravnim licima, grupama i organizacijama koje su učestvovale u napadu na RTS 2019. godine, u napadu na Skupštinu 2020. godine i svi pripadnicima mafijaško-terorističke grupe Zvicer-Belivuk. „Tiranija je navika koja prelazi u potrebu“, rekao je Dostojevski. Živela Srbija i hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala vam potpredsedniče Orliću.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani građani Srbije: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru plašeći gospodu“. Ovo su antologijske reči koje se prepisuju Gavrilu Principu kao njihovom autoru, u zatvoru u Terezinu u kome je preminuo u proleće 1918. godine u samo predvečerje Prvog svetskog rata. Umro je Gavrilo Princip, tada osuđen od najznačajnijeg ili možda osuđen od jednog od najznačajnijih sudova toga vremena. E, sada umro je naravno prezren i označen kao terorista, atentator i zlikovac.

Potpredsedniče Orliću, oprostićete mi što sam vas možda naveo na pomisao da izlazim iz teme, ali uzevši u obzir ozbiljnost političkog trenutka i političkih događaja koji se ovih dana dešavaju i u Srbiji i u regionu, ako ćete i u Evropi, shvatićete i imaćete razumevanja za ovo, a sa druge strane ja ću vam to argumentima potvrditi moju tvrdnju da sam i dalje u temama.

Gavrilo Princip je osuđen i nije mu trebala nikakva rehabilitacija. Gavrila Principa je rehabilitovala istorija, Gavrila Principa je rehabilitovalo narodno sećanje, kako naroda u Srbiji, tako i drugih naroda u Evropi, kakva god njegova presuda tada najznačajnijeg suda u Evropi bilo.

Međutim, priznaćete da je u vreme njegovog hapšenja, pritvaranja, pa i u vreme njegove smrti u Terezinu, Srbija bila u jednoj skoro beznadežnoj situaciji u najmanju ruku teškoj, a verovatno nikada težoj u njenoj istoriji. Ako pogledamo unazad, pitam se da li su ljudi tog vremena i te Srbije mogli da pretpostave ovom vremenu i današnju Srbiju? Teško. Teško da su ljudi iz tog doba mogli da vide Srbiju kakva je ona danas, pogotovo uzevši u obzir situaciju u kojoj se Srbija tada nalazila.

I evo opet nekih Srba pred izazovima ovog vremena, pred ovovremenim sudovima, makar formalno najznačajnijim u današnjoj Evropi. I evo opet nekih presuda. Evo opet Srbije, srpskih vlasti, srpskog naroda pred nekim novim izazovima i neće ti izazovi biti i ostati samo na onima koji dolaze spolja, kakve smo gledali ovih dana. Ti izazovi će krenuti i unutar same Srbije. Pitajte me kako?

Pa evo, siguran sam da će Marinika Tepić, Dragan Đilas ponovo reaktivirati svoj zahtev da u svetlu poslednjih događaja ovaj uvaženi dom, Narodna skupština, sopstveni narod proglasi genocidnim. Uradila je to Marinika Tepić u prošlom sazivu, ovaj uvaženi dom je odbio taj predlog. Nemam dilemu da će preko medija, preko udruženja građana, preko političkih partija, kome pripadaju ona i njen politički mentor danas reaktivirati taj zahtev i to isto zatražiti od ovog saziva Narodne skupštine. Eto Srbiji novih izazova.

Ali, evo i Srbiji novih reči koje treba pamtiti taman onoliko, koliko i Gavrilove iz 1918. godine. Ovaj put ih izgovara srpski predsednik. Citiraću ih, malo su duže, ali čuo ih je čitav svet. Kaže srpski predsednik: „Glavu gore, ni Srbija, ni srpski narod nisu osuđeni. Na nama je da radimo još marljivije i otvaramo fabrike“.

Evo novih reči koje treba da vode Srbiju i ka pravu i ka pravdi i ka sigurnosti i ka fabrikama i ka marljivom radu. Evo gospodine Orliću i mojih argumenata da se i te kako danas u svom govoru nalazim u temi.

Nije li potpredsedniče Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma upravo put ka pravu, pravdi i ka sigurnosti svakoga od nas?

Nije li uvažena ministarka ova baza sredstvo pomoću koga ćemo moći identifikovati sve potencijalne terorističke pretnje i potencijalne teroriste, spremne da ugroze ovu Srbiju, pravo, pravdu i sigurnost?

Nije li gasifikacija Paraćina, Boljevca, Negotina i zakon koji to predviđa i nije li gasifikacija Leskovca, Vranja i zakon koji to predviđa i gasifikacija Valjeva i Loznice koja mi je posebno draga, na samoj granici Republike Srpske, upravo put ka fabrikama i marljivom radu? Jer, nema fabrika tamo gde nema dobrog gasovoda, ili barem nema ozbiljnih fabrika. Ozbiljne fabrike, marljiv rad, investicije zahtevaju i ozbiljnu gasnu infrastrukturu.

Nije li sve ovo što sam vam sada rekao, put ka ostvarenju reči ovovremenog srpskog Gavrila Principa? Nije li ovo put ka ostvarenju reči srpskog predsednika, koje je sinoć izgovorio naglas da ih čuje ceo svet? Eto vam i dokaza da sam bio u temi.

Hvala vam potpredsedniče, hvala vam uvažene kolege. Srbijo, glavu gore. Živela Srbija, živela Republike Srpska, živeo naš narod na Balkanu.

Hvala gospodine Vujadinoviću.
Odmah da vam kažem da ste me u potpunosti ubedili da govorite u okviru teme.
Reč ima Vesna Nedović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, terorizam je oblik nasilja koji ugrožava kako unutrašnju, tako i međunarodnu bezbednost.

Savremeni teroristi su uglavnom kategorija razboritih i promišljenih pojedinaca za koje je terorizam racionalni izbor ostvarivanja svojih političkih ciljeva. Oni su izabrali put krvoprolića, straha i panike širom sveta. Mogućnost upotrebe oružja za masovno uništenje nije isključeno. Cilj terorista je stvaranje nebezbednosti, nemoći, nepoverenja u državnu vlast koja je dužna da u jednoj zemlji osigura bezbednost i sigurnost svojih građana.

U borbi protiv terorizma nužnost formiranja ove baze više nego je potrebna. U njoj ćemo moći naći podatke koji će nam dati odgovore na pitanja – ko su teroristi, koje su terorističke grupe, organizacije, kao i jedno važno pitanje – ko ih finansira? Tačnije, da li je to pravno ili fizičko lice, da li je registrovano ili ne registrovano na listi Ujedinjenih nacija ili nacionalnoj listi terorista ili listi terorističkih organizacija. U njoj ćemo takođe naći podatke o licima koji su već imali terorističke aktivnosti.

Nacionalna baza biće skup podataka o postojećim bazama nadležnih organa. Obaveštajna služba se smatra prvom linijom borbe protiv terorizma. Prikupljanje podataka, formiranje baze i razmena sa drugim institucijama i njena analiza su ključni preduslovi antiterorističke strategije.

Svedoci smo pritiska na Srbiju, a posebno na našeg predsednika Aleksandra Vučića, sa željom da se zaustavi dalji napredak Srbije.

Kao što je i bilo reči, Srbija je počela proizvodnju vakcina u „Torlaku“ „Sputnjik V“ u saradnji sa Rusijom, a veoma brzo počinje izgradnju fabrike za proizvodnju „Sinofarm“ vakcine u saradnji sa našim kineskim saradnicima.

Time je Srbija stavila tačku na uticaj od te farmaceutske mafije. Srbija više nikada neće biti u redu čekajući milostinju i mrvice, kako bi mogla da vakciniše svoje građane.

Odgovorna politika Vlade Srbije, našeg predsednika govori o tome da je napravljena bolja i uspešnija Srbije. Pod velom zelenih i brige za ekologiju, Srbija trpi pritisak velikih moćnika uz pomoć njihovih sluga u Srbiji. Dvesta pedeset miliona dinara uloženo je u nacionalne parkove i zaštitu životne sredine, pravljenje fabrika za preradu otpadnih voda, reciklažnih centara, kao i projekat Ministarstva životne sredine i prosvete o edukaciji dece po školama u želji da se postigne svest i briga za čistiji vazduh, čistiju zemlju, čistiju vodu.

Čvrsta opredeljenost za borbu protiv kriminala jasno govori i o prilogu hapšenja predsednika opštine Palilula, da niko neće biti izuzet od sprovođenja zakona o poreklu imovine.

Ovim potezom vladajuća stranka pokazuje da je narod na prvom mestu, kao i odgovornost prema glasu naroda. I ovo je poruka narodu, kao i svima u vlasti i opoziciji da će morati da polože račun i objasne odakle veliki kapital od prosečne funkcionerske plate.

U Srbiji dolaze investitori najavljujući nova ulaganja u nizu novih fabrika koje će zaposliti 18.000 tj. 16.835 radnika i time dodatno smanjiti nezaposlenost i poboljšati standard naših građana.

Ukupna investiciona obaveza za ove fabrike je 2.067.400 evra i to, ja ću pročitati i gradove i fabrike.

U Jagodini „Fišer“, automobilska industrija plastičnih delova enterijera, planiran broj zaposlenih 400. Ćuprija, „Feka“ - automobilska industrija proizvodnje svetlosnih elemenata i ogledala, planirani broj zaposlenih 130. „SNP“ proizvodnja premijum delova za enterijer vozila, planirani broj zaposlenih 445. Loznica i Šabac, „Mint-1“ i „Mint-2“, automobilska industrija, planirani broj zaposlenih 1.000, Kraljevo, „Leoni“ automobilska industrija kablovskih setova, planirani broj zaposlenih 4.500. Pančevo, svetski proizvođač transmisione kutije za vetroturbine, planirani broj zaposlenih 281. „Bros grup“ proizvodnja motornih upravljača električnih pumpi i motora za hlađenje, planirani broj zaposlenih 1.100. Inđija, „Graundfos“ proizvodnja pumpi, planirani broj zaposlenih 300. Stara Pazova, „MTV aero“ fabrika za remont delova avionskih motora, planirani broj zaposlenih 440. Surčin, „Nestle“ konditorska industrija, planirani broj zaposlenih 197. Novi Sad, „Kontinental“ proizvodnja visoko-tehnoloških delova za enterijer automobila, planirani broj zaposlenih 501. „Beri Kalebo“ fabrika za proizvodnju čokolade, planirani broj zaposlenih 100. Japanski „Nidek“ proizvodnja elektromotora, planirani broj zaposlenih 500. „BMTS tehnolodži“ automobilska industrija za proizvodnju turbo punjača, planirani broj zaposlenih 500. Valjevo, „Bizerba“ fabrika za proizvodnju vaga, planirani broj zaposlenih 305. Zrenjanin, „Linglong“ proizvodnja automobilskih guma, planirani broj zaposlenih 1.200. Niš, proizvodnja farova i zadnjih svetala za automobile, planirani broj zaposlenih 1.000. Kruševac, "Henkel" novi pogon, hemijska industrija deterdženata u kapsulama, planirani broj zaposlenih 100. "Janfeng traj sistem" automobilska industrija metalnih ramova za auto sedišta, planirani broj zaposlenih 162. Zaječar, "Aptiv" proizvodnja kablovskih instalacija, planirani broj zaposlenih 2.500. Subotica, "Bojsen" automobilska industrija auspuha, planirani broj zaposlenih 400.

Na kraju, apelujem na Beogradski univerzitet, kao i na Ministarstvo prosvete da reaguju, daju saopštenje, iskažu svoj stav, daju neku izjavu povodom morbidnih izjava i pretnji profesora Pravnog fakulteta Vladimira Vuletića.

Bili smo svedoci da su reagovali na mnogo manja dešavanja, ali sada ništa, ćute. Čovek koji preti da će Aleksandar završiti u ćevapima. Predstavlja se kao brat Veljka Belivuka koji je mnoge svoje protivnike mleo u mašini za mlevenje mesa i pravio ćevape. Onda je ova izjava ozbiljna pretnja produžene ruke mafiji.

U danu za glasanje podržanju predlog zakona, kao i moja poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite samo nekolike rečenice o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Pošto su moje koleginice i kolege dosta o tome govorili, dozvolite da kažem samo zašto su nam potrebni ovi zakoni, odnosno ovaj zakon. Iz najmanje dva razloga.

Složićete se svi zbog efikasne borbe protiv terorizma i to nije sporno. Drugo, zbog realizacije akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 24. sa EU, a koje nosi naziv, posebno podvlačim - pravda, sloboda i bezbednost za pristup Srbije EU. Posebno podvlačim - pravda i sloboda, jer jednog političkog prvaka stranka nosi naziv - pravda i sloboda, a o tome ću posebno kasnije nešto da kažem.

Sva pomenuta rešenja o ovom zakonu imaju dva cilja. Prvo, da se na jedan transparentan način uvede u procedure pohranjivanja podataka u bazu, njenu sadržinu, pristup podacima, njihovo korišćenje i zaštita sa posebnim naglaskom za poštovanje međunarodnih standarda ljudskih prava i sloboda. Ne samo to, nego i drugo, da obezbede dobru razmenu podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podignu stepen bezbednosti u Republici Srbiji, a posebno se odnosi ovo na Ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, poštovani potpredsedniče dr Orliću, pravda kada je u pitanju, a ovde smo videli da i poglavlje, kako sam rekao, nosi naziv 24, nema pravde bez pravosuđa. Verujem da ćete se složiti sa tim.

Dozvolite sada da kažem da se bivša vlast hvalila da je izvršila reformu pravosuđa u vremenu od 2008. do 2012. godine, a u stvari šta je radila? Sveli su pravosuđe na najnižu moguću meru u istoriji pravosuđa u Srbiji. Za vreme Đilasove i Jeremićeve reforme pravosuđe je postalo najgore u Evropi, to ne kažem samo ja, i Evropska komisija je tada dala takvu ocenu.

Sudstvo je svelo na otpuštanje 832 sudije, i to najčešće najboljih sudija, i oko 200 tužilaca, otprilike oko 1.000. Te posledice danas osećamo i borba protiv terorizma nam otežava upravo to što su oni radili. Na njihova mesta doveli su sudije koje su bile isključivo članovi Demokratske stranke, u njihovim karakteristikama se to nalazilo. Mi smo ovde svojevremeno to i čitali, pojedinačne karakteristike tih sudija. Nisu vodili računa ni o stručnosti, ni o obučenosti, a najmanje o dostojnosti sudija. I gle čuda, dame i gospodo, nećete mi verovati da su u Ministarstvo pravde doveli za pomoćnika ministra osobu koja nije imala završen pravni fakultet. I šta ste očekivali od tog ministarstva njihovog? Šta ste u to vreme očekivali od pravosuđa na koje su ga zaista doveli?

Evropska komisija u izveštaju za 2010. godinu je kazala, citiram: „Reforme koje sprovodi vlast u Srbiji“, tada, je li, Jeremićeva, Đilasova i Tadićeva, „predstavlja posebnu zabrinutost, proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme koje sprovodi vlast bile su najgora moguća stvar“, završen citat, stoji u izveštaju Evropske komisije, a objavljeno je, dame i gospodo, u knjizi „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“ na stranici 96, svojevremeno objavila i beogradska „Politika“ 7.7.2012. godine.

Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, Republika Srbija donela je Strategiju reforme pravosuđa, koju je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 1. jula 2013. godine, pa drugu 2018. godine, nigde za vreme njihove vlasti nema strategije. Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela je sedam elemenata, koji su jako bitni zbog ulaska u Evropsku uniju, a to su: nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, efikasnost pravosuđa i dostojnost. Tih sedam elemenata su jako bitni.

Ono što je vrlo važno, to je da je Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela i potrebu izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora sudija i razrešenje sudija, predsednika sudova i Državnog veća tužilaca. O tome smo ovih dana govorili u ovom visokom domu, kada je u pitanju promena Ustava. Promene Ustava, podvlačim posebno, notirala je i Strategija pravosuđa 2020-2025. godine. Zašto ovo govorim videćete sada.

Ovih dana vršimo i realizaciju tog procesa. Važeći Ustav, sadašnji, Republike Srbije proglašen je 8.11.2006. godine, dakle, za vreme vlasti Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića. I gle čuda, pre usvajanja Ustava od Venecijanske komisije, iliti Evropske komisije za demokratiju, zatraženo je mišljenje na poglavlje o pravosuđu i neke preporuke Venecijanske komisije vlast Đilasa i Jeremića je prihvatila, ali, podvlačim, najveći broj predloga nije uzela u obzir. I mi danas ispravljamo te greške, i ne samo na području pravosuđa i borbe protiv terorizma, već na svim područjima društvenog i privrednog razvoja naše zemlje.

Poštovane dame i gospodo, posle donošenja Ustava 2007. godine, Venecijanska komisija je upozorila i iskazala zabrinutost zbog preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu na sudsku nezavisnost koja predstavlja, složićete se, uslov demokratije. Venecijanska komisija je zaključila da će političke stranke kontrolisati sudstvo i ja sam na početku to i rekao, Demokratska stranka je to koristila, pa evo da kažem, u potpunosti, jer u biografiji svakog sudije, to smo i ovde čitali, stajalo je da su bili članovi Demokratske stranke, ako ne članovi, onda i ljubitelji.

Ono što je važno, u proteklih 14 godina naša ustavotvorna nauka nacionalna uočila je niz slabosti u delu Ustava koji se odnosi na pravosuđe i pravdu, pogotovo u pogledu nezavisnosti sudstva, a i drugih elemenata. Mi ovih dana ispravljamo to i verujem da ćemo narednim izmenama Ustava urediti sudstvo tako da ćemo postići nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, dostojnost, efikasnost, svih sedam elemenata koje poseduju sudovi u Evropskoj uniji. Time će i naše pravosuđe biti usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Poštovani potpredsedniče, godinama propagandna mašinerija laže o predsedniku Vučiću, njegovim roditeljima i njegovoj porodici, sprega je tajkunsko-mafijaških politikantskih grupa i pojedinaca kako inostrane, tako i domaće provenijencije. Najnovije izmišljotine o predsednikovom bratu od strane Borislava Novakovića iz Novog Sada, inače direktora bivšeg Zavoda za građevinu, deo su tih svakodnevnih izmišljotina koje imaju za cilj demonizaciju lika i dela predsednika Vučića u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa i tu nema dileme, to isti su radili, isti ljudi, isti mediji i 2000. godine, kada je dovelo do onoga do čega je dovelo.

Đilas svakodnevno, bez ikakvog povoda, vređa predsednika Vučića. Tako je Đilas 20.1.2018. godine brutalno uvredio predsednika Vučića samo zato što je predsednik posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji, doneo im pomoć. Đilas je rekao, citiram: „Vučiću, sram te bilo“, samo zato što je posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji i odneo pomoć. Da li možete verovati, uvaženi narodni poslanici, da je to Điki mafija izgovorio.

A 05.5.2020. godine u emisiji na N1, zaista moram reći zloglasnoj, Đilas je kazao, citiram: „Vučiću, ti si lud“. Na pitanje novinarke: „Hoćete li prestati sa tim?“, Đilas je odgovorio, citiram: „Pojačaću to“ i ponovio nekoliko puta: „Vučiću, ti si lud“. A bajna Olja Bećković znate šta je govorila? Ostala je nema. E, tako radi Olja Bećković i ta mašinerija N1. Samo da građane upozorim, ja beležim to, imam na negde 200 strana samo njihove laži izrečene o predsedniku Vučiću i narodnim poslanicima u ovom visokom domu i to ću objaviti. Da vidite mašineriju izvlačenja laži, jedne rečenice, i onda se to vrti 24 časa. To ni Gebels nije radio. A 14.4.2020. godine kazao je Điki mafija, citiram: „Vučiću, ni nisi normalan“. Đilas je 17.11.2020. godine, ovo olakšavam Palibrku advokatu, pošto će podneti krivičnu prijavu, da mu bude lakše, verbalno uvredio predsednika Vučića samo zato što se gradi „Beograd na vodi“.

Ne treba da vas čudi uvaženi narodni poslanici, sve ono što se gradi od 2012. godine Đilas, Jeremić i Tadić napadaju, a tad je rekao citiram – treba da budeš lud da srušiš autobusku stanicu i prebaciš saobraćaj na privremenu autobusku stanicu, završen citat. Oni su protiv izgradnje svake fabrike.

Đilas nastavlja dalje da uvredama, pa je 16. aprila 2020. godine rekao, citiram – Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje, sram te bilo Vučiću, Vučiću ti si lud čovek, završen citat.

Đilas je 13. maja 2018. godine uvredio predsednika Vučića nazivajući ga fašistom, a državu Srbiju fašističkom zemljom, i da dalje ne nabrajam mogao bi danima i mesecima da nabrajam, ali ono što je važno da kažem da nije samo Điki mafija taj koji vređa predsednika Vučića, već i Vuk Jeremić vođa, jedan od članova međunarodne bande lopova i prevaranata.

On je rekao i uvredio Vučićevog brata nazivajući ga citiram – šefom mafije, Aleksandru Vučiću je rekao citiram – Vučić je čovek teškog narušenog zdravlja, završen citat, 30. decembra 2018. godine i nedavno još ponovio, unazad 15 dana ponovio ovu rečenicu.

Ja bih mogao danima govoriti o bitangi Jeremiću, ali neću. Ali, pred građanima Srbije i pred vama uvaženi narodni poslanici postaviću samo tri pitanja.

Prvo, da li je tačno gospodine Jeremiću da ste vi u vremenu od 2013. do 2017. godine dobili na svoj žiro račun čak 7,9 miliona dolara? Objasnite građanima Srbije, na ime čega ste to dobili i od koga.

Drugo pitanje, da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da vam je 4,5 miliona dolara da su vam uplatile fantomske energetske kompanije koje posluju u Šangaju i Honkongu, gde ste gospodine Vuče Jeremiću operisali zajedno sa vašim bliskim prijateljima i saradnicima koji su uhapšeni u SAD zbog korupcije i pranja novca Patrikom Hoom i Šeikom Tidian Gađiom, da li je tačno ili ne izađite na TV ekrane i recite.

I, treće pitanje – da li je tačno gospodine Vuče Jeremiću da ste dobili 120 hiljada dolara od Katara u Njujorku i ambasadi u Berlinu 200 hiljada dolara?

Uvaženi potpredsedniče, doktore Orliću, pošto sam bio jedan od svedoka u Haškom tribunalu kod suđenja veka, svedok gospodina Miloševića, red je da kažem samo nekoliko rečenica.

Neću govoriti o presudama, a dozvolite samo tri rečenice da kažem, jer bi trebalo danima da otkrivamo istinu šta se zbivalo od 1990. godine do danas, ne samo u Haškom tribunalu, nego na području bivše Jugoslavije.

Ali, ću reći da je Haški tribunal najveća pravna, politička i moralna nakaza 21. veka, kojeg je osnovao nelegalni organ UN, a vi gospodo pravnici koji se nalazite u ovom visokom domu znate ako je nelegalni organ osnovao da sve odluke koje taj organ donosi, kao što je Haški tribunal i koje će u budućnosti donositi nisu validne. Osnovan je samo sa jednim zadatkom da osudi samo srpske prvake, podvlačim srpske prvake u svrhu satanizacije Srba i Srbije, od strane SAD, Vatikana, Nemačke i NATO-a, da bi prikrili svoju odgovornost za razbijanje Jugoslavije i ničim izazvanog bombardovanja Srbije.

To je svrha Haškog tribunala, jer utemeljitelj Haškog tribunala Teodor Merol, zlikovac 21. veka je rekao, citiram – ajmo, osnovati ad hok tribunal da bi u njega strpali sve srpske prvake, pitaju ga zašto – zbog toga što narod stoji iza njih, završen citat.

I, na kraju, poštovane dame i gospodo istina, istina polako, ali sigurno izlazi na površinu, podvlači. Danas veliki broj političkih faktora aktera od 90-ih,do danas i naučnika istinskih su utvrdili nepobitno da su Jugoslaviju razbile SAD, Nemačka, Vatikan i NATO zajedno sa sececionističkim republikama Slovenijom i Hrvatskom.

Hvala predsedniku Vučiću što je sinoć saopštio svetu i gradu Orbis Turb istinu o Haškom tribunalu i njegovim presudama i time pridoneo vraćanje ugledu ne samo Srbije, nego i ugledu Saveta bezbednosti i organizacije UN koje su izgubile zadnjih 30 godina.

Konačno, dok naš predsednik Vučić svakodnevno, kako vidite i sinoć, vraća međunarodni ugled Republike Srbije, koji je bio poljuljan u Đilasovo, Tadićevo i Jeremićevo vreme sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u Srbiji i regionu, politiku ubrzane ekonomske modernizacije Srbije, politiku dugotrajnog, pravednog, kompromisnog rešenja naše južne srpske pokrajine dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić, svakodnevno truju građane Republike Srbije, raznim izmišljotinama i lažima o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, samo da prikriju svoje račune po raznim destinacijama širom sveta.

Poštovani građani stići će i njih pravda sigurno. Hvala.