Poštovani narodni poslanici, otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 131 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Molim vas da radi utvrđivanja tačnog broja, ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Dostavljen vam je Zapisnik 12. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja navedenih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni Zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik 12. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane je 18, 19. i 20. maja.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 149, za – 146, nije glasalo - troje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik 12. sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Poštovane dame i gospodo, u Saziv sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 240 narodnih poslanika, shodno članu 106. stav 3. Ustava Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika, dostavljen vam je Zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, određen je sledeći:
D n e v n i r e d:
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović na osnovu članova 92. stav 2, 157. stav 1. i 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi: 1 - Zajednički načelni pretres o prve četiri tačke dnevnog reda, i 2 - Zajednički jedinstveni pretres o ostalim tačkama dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč? (Ne)
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 164, za – 158, nije glasalo – šest.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj Predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Želim samo da vas podsetim da kada je vanredno zasedanje da se ne glasa o dnevnom redu, zato što smo sami predložili taj dnevni red. Takođe, nema dopuna dnevnog reda zato što se zakazuje u vanrednom zasedanju sednica, samo po unapred predloženim tačkama dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Maja Popović, ministar pravde, Siniša Mali, ministar finansija, Ana Tripković, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Aleksandar Simović, viši savetnik u Upravi za javni dug i Zlatko Petrović i Vladimir Vinš, viši savetnici u Ministarstvu pravde.
Molim poslaničke grupe ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Takođe bih vas podsetio da ćemo danas raditi po prvom pretresu, a sutra o drugom i sutra bi trebalo na kraju dana da bude vreme za glasanje.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni pretres o prve četiri tačke dnevnog reda.
Reč ima predstavnik predlagača, ministarka Maja Popović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnje rasprave želela bih da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrže Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.
Nesporno je da je u današnjem vremenu terorizam predstavlja jednu od najvećih pretnji svakom modernom demokratskom društvu, pa i našem. Istovremeno, reč je o pretnji koja ima univerzalni karakter po bezbednosti u celom svetu. Zbog toga borba protiv terorizma i njegova prevencija predmet je mnogih već donetih dokumenata međunarodnih organizacija čiji je član i Republika Srbija, kao i predmet značajne međunarodne pravne saradnje u krivičnoj oblasti.
Prevencija i borba protiv terorizma predstavlja jedan od spoljno-političkih prioriteta Republike Srbije kako bi se obezbedila regionalna i globalna stabilnost. Zbog potrebe zajedničkog pristupa borbi protiv terorizma postoji i potreba sve veće kontinuirane saradnje država na globalnom i regionalnom planu.
Pored toga, Republika Srbija kao kandidat za članstvo EU preuzela je obavezu svog aktivnog doprinosa učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, kao i aktivnom doprinosu na bilateralnom planu.
U okviru mnogih aktivnosti koje naša zemlja preduzima u borbi protiv terorizma, uspostavljanje nacionalne baze, predstavlja jednu od aktivnosti za ostvarivanje opštih napora Republike Srbije na planu unapređenja sistema za prevenciju u borbi protiv terorizma.
Na taj način obezbeđuje se bolja koordinisanost i efikasnost svih državnih organa nadležnih za ovu borbu. Isto tako, uspostavljanje nacionalne baze predstavlja i realizaciju planirane aktivnosti u akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost, za pristupanje Republike Srbije EU, kao i realizaciju aktivnosti iz akcionog plana za sprečavanje i sprovođenje nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma.
Predložena zakonska rešenja imaju za cilj da, sa jedne strane, na dovoljno jasan i precizan način urede procedure pothranjivanja podataka u bazu, njenu sadržinu, pristup podacima, njihovo korišćenje i zaštitu, sa posebnim naglaskom na poštovanja međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava i sloboda. Sa druge strane, ova rešenja imaju za cilj da obezbede efikasnu razmenu podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podignu sposobnost sistema bezbednosti u Republici Srbiji da blagovremeno i efikasno odgovore na svaku pretnju.
U našem pravnom sistemu osnov za uspostavljanje i formiranje nacionalne baze može biti jedino zakon, imajući u vidu da ustavne odredbe, a ne samo zakon, mogu da propišu obaveze i nadležnosti obaveza državnih organa, da je istovremeno neophodno obezbediti puno poštovanje ustavom zagarantovanih ljudskih prava i sloboda, kao i zbog činjenice da obrada podataka o ličnosti mora biti uređena zakonom. Zbog toga donošenje ovog zakona predstavlja prvu i osnovnu fazu za uspostavljanje nacionalne baze i na taj način obezbeđivanje neophodnog odgovarajućeg zakonskog rešenja.
Druga faza počinje posle donošenja zakona i sastojaće se u tome da nadležni organi u bazu unesu sve neophodne podatke kako bi se baza u potpunosti uspostavila i bila funkcionalna.
Moram da napomenem i da je početni zakonski tekst pripremila posebna radna grupa Vlade, kao i da je on baziran na komparativnim rešenjima i dobroj evropskoj praksi u ovoj oblasti.
U uvodnim odredbama propisano je značenje najvažnijih izraza koji se u zakonu koriste, odnosno data su značenja najvažnijih pojmova. Pored toga, jasno je određen i osnovni cilj zakona, a to je da se baza uspostavlja u cilju efikasne razmene podataka informacija između organa nadležnih za borbu protiv terorizma.
Centralni deo zakona se odnosi na uspostavljanje i sadržinu nacionalne baze. Jedinstvena nacionalna baza se sastoji od osnovne platforme, hardvera i softvera, smeštene kod BIA i pojedinačnog servisa za pristup osnovnoj platformi. Svi nadležni organi su obavezni da prikupljene i obrađene podatke od značaja za bazu unesu u nacionalnu bazu, kao i da ih redovno ažuriraju odmah po saznanju činjenica koje su od značaja za ažuriranje.
Predviđeno je da jedinstvena nacionalna baza sadrži podatke iz baza koje već postoje. Reč je o podacima o indeksiranim licima sa lista označenih lica UN i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član. Lista je uspostavljena na osnovu zakona koji uređuje ograničavanje raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Konsolidovana lista je uspostavljena na osnovu zakona koji uređuje međunarodne mere ograničavanja kao postojećih baza nadležnih organa uspostavljenih u skladu sa zakonom, što uključuje lica koja su osumnjičena, optužena ili osuđena za krivično delo terorizam i sa njima povezana lica.
U nacionalnu bazu indeksiraju se i skladište tačno propisani osnovni podaci o fizičkim licima, pravnim licima, kao i grupama ili organizacijama koje imaju veze sa terorizmom. Pored toga, tu su i odredbe o posebnom načinu unošenja podataka u slučaju kada postoje posebni razlozi zaštite tajnosti podataka ili posebni razlozi zaštite interesa lica
Organi koji vrše unos i korišćenje podataka iz nacionalne baze su svi najvažniji državni organi nadležni za borbu protiv terorizma: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija, Vojno-obaveštajna agencija, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i svi drugi državni organi i službe kojima je pristup nacionalnoj bazi neophodan u cilju izvršavanja zakonom uređenih poslova u oblasti sprečavanja i borbe protiv terorizma.
Zbog toga je najveći značaj ovog zakonskog predloga upravo u tome što na ovaj način obezbeđuje njihovu potpunu međusobnu efikasnu saradnju i koordinisanost u postupanju. Nadzor nad sprovođenjem zakona vrši će Ministarstvo pravde, nadzor nad obradom podataka o ličnosti organ koji je inače naležan za te poslove – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a kontrolu primene mera informacione bezbednosti organi koji su za to nadležni po Zakonu o informacionoj bezbednosti.
Na kraju bih istakla da donošenje ovog zakona predstavlja značajan korak, ne samo za puno uspostavljanje nacionalne baze, još bolju i efikasniju saradnju između državnih organa, već da predstavlja jasan pokazatelj aktivnosti koje Republika Srbija preduzima u sprečavanju i borbi protiv terorizma, kao i njenu punu opredeljenost za aktivno suprotstavljanje terorizmu na nacionalnom nivou, tako i na regionalnom i globalnom nivou. Želim i da izrazim nadu da će posle rasprave u načelu i pojedinostima Narodna skupština usvojiti ovaj zakonski predlog.
Pred vama se danas nalaze i predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma koje je Vlada Republike Srbije potpisala. Prvi je Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist OTP Banke Srbije a.d. Novi Sad za izmirivanje obaveza JP Srbijagas Novi Sad po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu, radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo. Kredit od 66 miliona evra biće upotrebljen radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo.
Naime, deo teritorije Republike Srbije koja nije pokrivena transportnim sistemom prirodnog gasa je područje istočne Srbije koje obuhvata deo Borskog okruga, grad Bor i opština Negotin i deo Zaječarskog okruga, grad Zaječar, opština Boljevac i opština Knjaževac. Radi se o zonama velikog potencijala za privredne aktivnosti kojima nedostaje prirodni gas kao energent. U ovoj oblasti živi 210 hiljada ljudi, 106 hiljada u delu Borskog okruga i 104 hiljade ljudi u delu Zaječarskog okruga.
Izgradnjom transportnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo sa odvojcima za Bor, Zaječar i Knjaževac, sa pripadajućim glavnim mernoregulacionim stanicama, stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog ekološki prihvatljivog goriva jednostavnog za upotrebu. Korišćenjem prirodnog gasa kao goriva će se u značajnoj meri rasteretiti i elektroenergetski kapaciteti.
Zatim, sledeće na dnevnom redu je Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist OTP Banke Srbija a.d. Novi Sad za izmirivanje obaveza JP Srbijagas Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje. Navedeni kredit u iznosu od 28 miliona evra namenjen je za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje. Još jedna oblast Republike Srbije koja nije do kraja pokrivena transportnim sistemom prirodnog gasa je Pčinski okrug. Radi se o nerazvijenoj zoni sa potrebama velikih ulaganja u privredne aktivnosti, prevashodno stranih investitora, za šta nedostaje prirodni gas kao energent. Završetkom izgradnje transportnog gasovoda Leskovac-Vranje stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasova u svim naseljima i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog ekološki prihvatljivog goriva, jednostavnog za upotrebu. Od Vranja je moguće snabdevati ostale opštine od Pčinskog okruga, Trgovište, Preševo, Bujanovac.
Na dnevnom redu je Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Banka Inteza a.d. Beograd za izmirivanje obaveza JP Srbijagas Novi Sad po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi gasifikacije Kolubarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica. Kredit od 75 miliona evra je namenjen za gasifikaciju Kolubarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica. U ovoj oblasti živi 210 hiljada ljudi, 174 hiljade u Kolubarskom okrugu, 10 hiljada u Barajevu i 26 hiljada u Obrenovcu. Izgradnjom deonice gasovoda od Valjeva do Loznice i povezivanjem sa predstojećim gasovodom obezbeđuje se sigurnost i stabilnost snabdevanja svih potrošača.
Poštovani poslanici, kao što ste mogli da čujete, pred vama se danas nalaze sporazumi koji nam omogućavaju sprovođenje velikih projekata. Sigurna sam da ćemo imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem se predstavnici predlagača, ministarki Maji Popović.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministre, kolege poslanici, danas u ovom setu objedinjene rasprave pored Zakona o registru koji se odnosi na deo koji je vezan za sektor bezbednosti, čuli smo da je Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije kada su u pitanju dugoročni krediti JP „Srbijagas“ i na 32. sednici 27. maja smo usvojili ove predloge, zato što ovi predlozi su inače predviđeni za kompletnu gasifikaciju Srbije i izgradnju mreže koja je definisana i predviđena i budžetom Republike Srbije.

Ono što je važno, a nas je zanimalo na samom odboru, to su uslovi pod kojima praktično se vrši gasifikacija ovih okruga, pre svega kad govorimo o Borskom i Zaječarskom, to je 66 miliona evra vredan projekat i on obuhvata preko 210.000 stanovnika i mogućnost pristupa gasifikacionoj mreži, na osam godina su krediti sa dve godine grejs perioda, u dinarskoj protivvrednosti, i ono što je važno – sa deviznom klauzulom, ali otplata je tromesečna i kamatna stopa je 1,7%.

Kada govorimo o gasifikaciji, takođe kod OTP banke, kredita koji se povlači za pravac Leskovac-Vranje, ali on obuhvata i Trgovište i Bujanovac i Preševo, onda govorimo o kreditu od 28 miliona evra, zato što je na toj deonici već nešto urađeno u saradnji sa „Jugorosgasom“, tako da je kredit takođe na osam godina, sa dve godine grejs perioda i 1,78% kamate godišnje. Kada je u pitanju gasifikacija Kolubarskog okruga, onda govorimo o kreditu od 75 miliona evra i takođe povučeno 178 na osam godina realizacije.

Ono što je važno da se kaže, da 169 miliona evra davanje garancije na ova tri praktično kredita i na ova tri strateška projekta za Republiku Srbiju pre svega će dozvoliti implementaciju četvrtog paketa direktiva Zelene energije, koja je pod tzv. zelenom agendom, zatim postizanje ekoloških i ekonomskih standarda, ali i rasterećenje energetskog, elektroenergetskog sistema Srbije, čime u stvari mi jačamo svoju privredu i otvaramo mogućnosti za priliv novih stranih direktnih investicija.

Ovim Srbija dobija jako mnogo i to je jedan proces u koji ulazimo i mislimo da podrškom ovim zakonima za davanje garancija u stvari razmišljamo o budućnosti Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka pravde sa saradnicima, borba protiv terorizma svakako je borba 21. veka i cele civilizacije i samo ako ujedinjeni pristupimo toj borbi ima nade da će biti određenih rezultata.

Kada je reč o današnjem zakonu, mi stvaramo jedan pravni okvir, jedinstven zakon gde ćemo ujediniti u jedinstvenu bazu podataka sve podatke o terorizmu koje su do sada bile pojedinačno i parcijalno raspoređene u baze podataka Vojnoobaveštajne agencije, VBA i BIA. Danas pravimo jedan okvir koji će omogućiti, kažem, da svi ti podaci budu ujedinjeni i sigurno je da će naše službe bezbednosti i dalje nastaviti da daju ogroman doprinos uopšte u svetskoj borbi protiv terorizma zato što, slobodno mogu da kažem, ne postoji skoro nigde slučaj da su službe bezbednosti određene zemlje na ovako dobar način upućene u samu ovu problematiku, s obzirom da smo se mi još devedesetih godina suočili direktno sa islamskim terorizmom u Bosni i da imamo priliku da danas vidimo da svi ti koji su tada još krvarili ruke nad srpskim narodom kasnije su vršili zlodela širom sveta. Mi smo, kažem, imali tada još sukob direktno sa teroristima, koji su danas glavobolja za skoro ceo svet. Retko koja država ima priliku da uopšte ima takvu jednu, rekao bih, dobru praksu kada je reč o toj borbi koja traje već nekoliko decenija. Dakle, terorizam je već odavno postao problem svetskih razmera.

Jasno je kao dan da danas najveća bezbednosna pretnja za našu državu dolazi sa prostora Kosova i Metohije. Više stotina terorista koji su ratovali u Siriji, na Bliskom istoku vratili su se na prostor Kosova i Metohije i naše službe su o tome i te kako dobro obaveštene i međunarodni partneri su mogli da se informišu od strane naših službi o tome ko su ta lica i da, naravno, i te kako obratimo pažnju na to šta bi oni mogli u budućnosti da urade, s obzirom da su fanatici koji su učestvovali na svetskim ratištima gde su bili pripadnici Islamske države i znamo šta smo sve gledali na prostoru Bliskog istoka u proteklim godinama.

Kažemo – više je nego jasno da je danas Srbija jedini faktor mira i stabilnosti na Balkanu i da samo jaka i snažna Srbija može biti taj bedem od terorizma dalje ka Evropi. To je, dakle, svima danas jasno u svetu. Nažalost, možemo reći da određene stvari koje se dešavaju, pritisci na našu državu koji se odvijaju nesmanjenom žestinom će se sigurno dešavati narednih meseci. Veliki je pritisak oko Kosova i Metohije, oko Republike Srpske. Mogu da kažem da je bio ponosan svaki Srbin juče dok je predsednik Aleksandar Vučić branio pozicije srpskog naroda juče u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Juče je bio posebno težak dan za srpski narod, sramna presuda generalnu Mladiću je samo dokaz da je Haški tribunal jedan politički sud, sud koji je stvoren da izvrši reviziju istorije i da srpski narod optuži da je vršio zločine, dok su svi drugi oslobođeni. Sramno je da su juče sa slobode i Gotovina i Markač i Haradinaj i Naser Orić i svi krvnici srpskog naroda mogli da gledaju izricanje presude srpskom generalu Ratku Mladiću. To je zaista jedan nonsens, da oni koji su definitivno krivi za sva ona zverstva koja su se radila u Kravici, u Bratuncu i na prostoru Kosova i Metohije, 250.000 proteranih Srba, 2.000 ubijenih u „Oluji“, niko od njih nije dočekao pravdu, dok se sudi samo jednoj strani, jedna se strana optužuje za genocid.

Mi moramo da nastavimo da se borimo, kao što je predsednik Aleksandar Vučić rekao, ne možemo uticati na svetske trendove koji danas postoje u svetu. Mogu oni da rade šta hoće, a na nama je da čuvamo nezavisnost, stabilnost Republike Srbije, da čuvamo našu Republiku Srpsku, zato što je ona legat svih ljudi koji su se borili i koji su izginuli, 20.000 mladića je dalo svoj život u temelje Republike Srpske, a njihov predvodnik je bio general Ratko Mladić, zato smo svi danas i juče bili i te kako tužni zbog činjenice da gledamo kako se nad jednom stranom vrši revizija istorije, dok se druga strana oslobađa krivice i da za srpske žrtve nema pravde.

Još jednom kažemo, moramo da čuvamo našu nezavisnost, našu stabilnost. Jedino jaka i stabilna Srbija može biti garant da se našem narodu takve stvari više nikada neće desiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine akademik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja ću se fokusirati na 1. tačku dnevnog reda, zato što smatram da je usvajanje zakona o nacionalnoj bazi podataka za borbu protiv terorizma jedan veoma važan zakon i jedan veoma važan iskorak u pogledu uređenja ne samo baze podataka, već, mogu kazati, uređenja sistemskog odnosa borbe protiv terorizma, jer ono što smo do sada imali, bez ove baze podataka ili bez uređene baze podataka, iako baza podataka neće značiti, sama po sebi, uređenost celokupnog sistema i programa ove borbe i celokupnog delovanja, ali jeste veoma značajan i veoma značajan iskorak.

Ovu temu čini važnom sama činjenica da ona ovako neposredno tretira borbu protiv terorizma, a terorizam je definitivno jedna od najaktuelnijih tema savremenog doba celog sveta, posebno zapadne civilizacije koja uključuje i ovaj naš ovde i državni i regionalni prostor.

Zato ova tema zaslužuje punu pažnju jer ona nije jedna od onih proceduralnijih preko kojih prosto treba proći tek tako, već se radi o temi koja ima stratešku važnost, ali i mogućnost da se kroz njeno uređenje učini puno, ali eventualno napravi i neki propust.

Dakle, terorizam je tema sam po sebi od izuzetnog značaja i zato mi narodni poslanici smo duži ovoj temi dati puni doprinos. Terorizam nije novina u čovečanstvu. On je postojao još od davnih vremena u raznim formama, ali je sada poprimio određenu formu zbog pojave i zbog prisutnosti koju ima, ali isto tako zbog toga što je dobio i određene boje, da tako kažem, u svom ponašanju i delovanju. Terorizam je po definiciji nasilje sa namerom zastrašivanja radi ostvarivanja određenog političkog cilja.

On je postojao i ranije među raznim političkim ideologijama, ali najčešće ekstremnim. Ekstremne ideologije su te koje predstavljaju pogodan ambijent za nastanak samih ideja u pogledu metode borbe kroz formu terorizma i na takvim idejama ekstremno radikalnim se razvija i ova metoda. Ono što jeste svojevrsna novina poslednjih godina, pa možda i par decenija jeste da terorizam poprima sve više dimenziju verskoga. Ne znači da je to potpuna novina, ali je to postalo dominantno.

Ono što je za mene izuzetno važno jeste da se najčešće u medijsko javnosti pa i političkoj ime jedne od najvećih monoteističkih religija, vere islama, vezuje za terorizam. Nažalost, tome doprinose oni koji se odlučuju na terorističke akte i teroristička delovanja, a po svom imenu ili po svojoj verskoj su pripadnici Muslimani. To je nešto što predstavlja najpre udarac samom islamu i samim Muslimanima koji po svom učenju i po svome opredelenju nipošto i ni na koji način ne pripadaju niti žele pripadati takvoj orjentaciji.

Međutim, uprkos činjenici da određeni Muslimani čine ili počine određene terorističke akte sa moralnog, kulturnog i drugih aspekata nemamo osnova nazivati taj terorizam islamskim terorizmom, zato što imamo određene pojave da terorističke akte učine i pripadnici nekih drugih verskih konfesija. Ako je to hrišćanin, ne možemo čuti ni u medijima, ni u političkom diskursu da je to bio čin hrišćanskog ili kršćanskog terorizma. Ili ako je u pitanju Jevrej, Budista ili neko drugi, nismo čuli ili ne možemo čuti niti u jednom obraćanju ili javnoj formulaciji da se taj teroristički čin pripisuje toj veri.

Dakle vera islam u ovoj formi postoji preko 14 vekova. Zato je on imao prilike da se predstavi. Ja sam se i naučno bavio jednom temom, dugo godina sam je istraživao, pod naslovom „Istorija nasilja“, pa sam pobrojao u određenoj studiji veoma bogatoj i veoma obimnoj, samo neke delove sam objavljivao, zapravo kroz savremenu istoriju poslednjih 2.000 godina, pobrojao sam akte nasilja i brojke koje su naučno potvrđene i dokazane od strane ili u okviru određenih kultura i civilizacija.

Ono što je nesporno, jeste da je islamska civilizacija tu jako nisko na lestvici kada su u pitanju nesporne brojke, naučno potvrđene brojke. Naravno, sada ovo nije prilika da ja to ovde elaboriram, ali samo jedan od kraljeva zapadnog kolonijalizma je u jednom kratkom vremenu u nekoj afričkoj zemlji pobio više ljudi nego što ubijeno u sistemu islamske civilizacije kroz određene stotine godina.

Ne možemo na osnovu tog celokupnog, duhovnog, etičkog i civilizacijskog iskustva, prisutnosti islama preko 1.400 godina sve to zanemariti, zato što imamo poslednjih godina određene ljudi koji pripadaju određenim ekstremnim percepcijama, to je nesporno, iako se one vezuju za islam, ali one nisu deo primarnog, klasičnog, priznatog, stabilnog, kontinuiranog učenja kojem pripada apsolutna većina i islamske naučne, odnosno učenjačke elite i uopšte Muslimana. Ne može se zanemariti sve to i reći, prosto prihvatiti se i u medijskom i u političkom diskursu kao da je to uobičajeno i normalno da se kaže islamski terorizam. Islamski terorizam ne postoji. Terorizam je terorizam, on je akt nasilja i ako ga čini neki pripadnik islama, formalno, iako je sporno da li pravi pripadnik islama može činiti akt nasilja, da li može ubijati decu, civile i tako dalje, jer je to sa aspekta islama apsolutno ne prihvatljivo.

Prema tome, ovo želim podvući iz razloga što na taj način zapravo pravimo neku vrstu stigme, pravimo neku vrstu targetiranja jedne cele vere, pripadnika jedne vere koja danas broji skoro dve milijarde svojih pripadnika. To je nešto što je jako važno, ono nije u direktnoj vezi sa današnjim zakonom u pogledu toga da će ova baza zapravo uticati na ovo, ali hoću da ovim ukažem na to koliko će biti važno da nakon što uredimo ovu bazu, zapravo uredimo i određenu analitiku, određenu klasifikaciju, ali svakako i samu bazu podataka i samu upotrebu tih podataka, zato što naše iskustvo do sada, evo da razumemo da nismo imali nacionalnu bazu podataka, pa da su bili određeni propusti.

Dakle, nama se dešava da ljudi značajni autoriteti islamske zajednice jednostavno osvane njihovo ime negde tamo na nekom, ne znam kakve su to liste, vi iz sektora bezbednosti to bolje znate, na graničnim prelazima. Ti ljudi prosto ne mogu da prođu granični prelaz, što neće biti zadržani najmanje dva sata ili više vremena, na određeno ispitivanje ili samo čekanje da se, kako se to tamo kaže, nešto proveri. Radi se o ljudima koji su značajni autoriteti, funkcioneri, ulema islamske zajednice.

Ono što želim da verujem i da se nadam, da će ova baza podataka, ova nacionalna baza podataka doprineti uređenju ovog prostora, gde neće moći bilo koji službenik određene službe bezbednosti ili obaveštajne službe ili policijske službe da prosto nekoga zato što je čuo na televiziji da neko govori o tome kako teroristi imaju takve brade, takve pantalone, ne znam kakve frizure. Pošto svakodnevno imamo takve nastupe na javnim sredstvima informisanja, i onda taj tamo službenik kaže, čekaj ovaj meni ispunjava uslove i ja ću njega da stavim tamo, pa neka oni njega ispituju. Mi takvu praksu smo, takve pojave, koje su nadam se i bile ostaće na nivou izuzetaka ili ćemo ukinuti te izuzetke, ali prosto ne mogu ne skrenem pažnju na ovo.

Recimo, pre nekoliko meseci, na jednoj televiziji sa nacionalnim signalom, gostuju dvojica, tzv. profesora, znači, koji su veoma prisutni na temi terorizma, posebno kada je u pitanju sprega sa islamom. Oni, obojica dakle, iznose tako opasnu, tako otrovnu laž, toga dana na toj televiziji koja glasi i obojica to potvrđuju voditelju koji se eto iznenađuje, govoreći kako Muslimani po svojoj veri, po svom verskom učenju ne mogu i da hoće ne mogu da budu lojalni državi u kojoj nisu većina. Zamislite kakva je to opasna teza. Kakva je to otrovna teza na kojoj vi zapravo pravite takav jaz, takvu podelu takvo targetiranje, takvo stigmatiziranje, svim Muslimana u državi u kojoj nisu većina, u ovom slučaju i u samom Srbiji.

Kada vi kao navodni stručnjaci obaveštavate javnost, milionski auditorijum, u kome kažete da ovi Muslimani, kako vam se god predstavljali, kako vam se god ponašali, oni po njihovom verskom učenju ne mogu da budu lojalni državi Srbiji, kakva je to poruka, molim vas, službama, kakva je to poruka srpskoj javnosti? Šta sad treba običan građanin da misli? To je skandalozno.

Nazvao sam urednika i kazao - molim te, zakaži emisiju sa ova dva kretena, sa ova dva idiota, ne znam kako da ih nazovem, zovi me i neka predamnom to kažu, da im ja pojasnim. Kazao je da hoće, ali nikad više nije uspeo da ih dobije kad je najavio da ću ja doći u emisiju.

To je strašno! Zamislite vi, bez ikakve sankcije, bez ikakve posledice, neko ko ima navodne doktorate, koji predaje na univerzitetu, jedan od njih predaje na beogradskom univerzitetu, na političkim naukama, znači, on tako edukuje studente. Ti studenti će sutra postati političari, postati javne ličnosti. Ljudi, to je laž!

To je neistina, izmišljena, šovinistička neistina koja ima za cilj satanizaciju, koja ima za cilj da zapravo sve ove naše borbe, ovaj naš trud nas Muslimana, bilo političkih delatnika, intelektualnih, verskih, koji zapravo želimo da pomognemo da se sve te istorijske rane, nedaće, sudari, problemi koje smo imali na relaciji pravoslavnog i muslimanskog stanovništva i šire u regionu, a posebno ovde u Srbiji, da se prevaziđu, da se ozdrave. I dođu vam takve spodobe, takvi profili, da vam na taj način truju javnost.

Dakle, to je stvar koja je jako opasna. Šta vi time zapravo postižete? Time se šalje takva poruka da svi oni Muslimani koji se gnušaju nad terorističkim aktima, koji se gnušaju nad svakim oblikom nasilja, koji pripadaju i veri i uverenju da je islam vera mira, gospodo, dame i gospodo, islam je po definiciji vera mira, pojam islam je od "selam", na arapskom znači mir i sigurnost, dakle to je u samoj definiciji i imenu, osnovnoj identifikaciji same vere i to je nešto što je osnov.

Naravno, postoje razne percepcije, postoje upotrebe, naravno, postoje i zloupotrebe, ali islam se ne dokazuje zadnjih 20 godina kada imamo priču o terorizmu. On je na sceni 1.400 godina i ako ćemo govoriti o samoj praksi, imamo je. Ali, hajmo krenuti od same teorije. Ovakvi primeri su strašni.

Ono što želim sugerisati i nadležnim organima koji će dalje uređivati samu nacionalnu bazu podataka i na kraju koji će koristiti, u redu, mi ćemo srediti tu bazu podataka, odnosno sredićemo način njenog formiranja i korišćenja, što jeste intencija ovoga zakona, ali će ponovno ljudski faktor biti taj koji će odlučiti ko će da uđe u tu bazu podataka, šta će tamo da se napiše i ko će zapravo da bude tema ne samo obrade već i određenih drugih mera.

Ja znam da je to neophodno i svakako ćemo mi da podržimo danas usvajanje tog zakona, jer mi smatramo da je jako važan. Ali, nećemo moći unaprediti borbu protiv terorizma ukoliko stanemo na tome.

Vidite, kao što istini nije najveći neprijatelj laž, istini je najveći neprijatelj poluistina, pravdi nije najveći neprijatelj nepravda, pravdi je najveći neprijatelj ili mnogo veći neprijatelj polupravda ili pomešana pravda i nepravda, pomešana istina i neistina su veći problem.

E, zato je nama jako važno da borbu protiv terorizma i celokupno delovanje na tom polju se profesionalizuje i podigne na najviši mogući stepen.

Ali, to neće značiti da ćemo samo ostati na nivou podataka i na nivou rada obaveštajnih odnosno bezbedonosnih službi, pogotovo kada je u pitanju ekstremizam, kada su u pitanju ekstremna shvatanja koja su bazirana na percepcijama, na pogrešnim percepcijama vere ili na namernim zloupotrebama vere.

To je pitanje mnogo više duhovno. Zato, ukoliko celokupni sistem borbe protiv terorizma ne obuhvati mere ili delovanje koje će da zaustave trovanja, ideološka, verska, kvaziverska, frakcijska, sektaška, tu zapravo stanuje glavna energija, negativna, ali i šansa da tu negativnu energiju pametnim delovanjem, širokim frontom se zapravo demontira i smanji se prostor za regrutovanje. Tu je čitava poenta.

Jer, ukoliko vi omogućite ili nenamerno ili namerno zapostavite taj prostor, da se prosto kod mladih generacija događa trovanje, ukoliko vi nemate uspostavljenu kontrolu nad određenim strukturama, edukacije, zvanične, nezvanične, poluzvanične, ukoliko država toleriše, smatra normalnim razbijanje islamske zajednice, neki njeni delovi i pojedinci to i dalje potpomažu, odnosno se toleriše ono što je udar na islamsku zajednicu 2007. godine, sa posledicama do danas, čime nije samo posledica tog udara dve islamske zajednice, ne, posledica tog udara je gubljenje kontrole nad edukacijom mladih Muslimana, nad edukacijom omladine, gubljenje kontrole.

Do tada smo tačno znali gde, kada, šta se može govoriti, iz kog udžbenika i na koji način. Nakon toga se gubi ta kontrola i niču na desetine raznih subjekata edukacije, indoktrinacije, ideologizacije i ne znam čega još.

Neću reći - svi ekstremni, ali, samim tim što gubite kontrolu, samim tim što nemate vertikalu odgovornosti, vi ne možete biti uspešni u toj borbi samim tim što ćete imati formalne aktivnosti nadležnih i bezbednosnih službi, službi sigurnosti, odnosno ostalih nadležnih službi.

Zato je važno, nakon što usvojimo ovu bazu podataka, odnosno usvojimo ovaj zakon, potrebno je da se ovim pitanjem temeljito pozabaviti, sa pozicija nadležnih državnih organa da prosto preventivom, odnosno fokusom na preventivu, umanjimo mogućnost regrutovanja ekstremnih ideja koje su osnov za razne oblike nasilja, uključujući i same terorističke akte, ili aktivnosti i to je pravac kojim treba da krenemo i da zapravo budemo jedinstveni u tom frontu, svesni da nasilje i zločini te vrste i sam terorizam jesu usmereni protiv nekoga konkretno ali su oni zlo i za onog protiv koga su usmereni, ali i za onoga u čije ime se čine u kulturnom civilizacijskom i svakom drugom smislu.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDPS, narodni poslanik dr. Muamer Bačevac.

Uvažena ministarko sa gostima, uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, pre svega želim da se zahvalim Ministarstvu i ministarki zaista na agilnosti i želji da se nekim novim rešenjima i prilagođavanju našeg pravnog sistema, unificiramo sa evropskim pravnim sistemom i to je nešto što ćemo mi socijaldemokrate uvek podržavati, jer mislimo da kulturno, civilizacijski, pravno pripadamo tom evropskom prostoru, i geografski, ali i kao što rekoh na drugi način.

Pred nama je danas zakon kojim se uspostavlja danas nacionalna baza podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Uspostavljanjem ove baze je jako bitno, jer je deo onih opštih mera koje naša država sprovodi za pre svega, prevenciju, a onda i efikasnu borbu protiv terorizma, a istovremeno je kao što rekoh na samom početku, to jedan od naših zadataka i mi praktično, ovo su neke aktivnosti koje smo mi preduzeli da činimo i obavezali se da činimo, pre svega kroz akcioni plan za pregovaračko poglavlje 24. odnosno pravda, sloboda i bezbednost, ali su deo i naših planskih regulativa, odnosno akcionog plana i strategije nacionalne strategije naše države za borbu protiv terorizma, od 2017. do 2021. godine.

Ono što je bitno to je da rešenja u ovom zakonu pre svega žele da urede procedure na jedan jasan način, kako se pothranjuju podaci, kako se čuvaju podaci i kako se koristi podaci. Meni je od krucijalnog značaja da će se sve to činiti uz naglasak poštovanja međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava i sloboda.

Jasno je da je ovo izuzetno pitanje i jeste veliko pitanje na koji način će se prikupljati i ko će biti deo tih podataka, ali mi moramo kao građanska vlast, kao predstavnici građana imati jak nadzor. Mene raduje što će i u samom ovom postupku i procesu veliki značaj imati i Poverenik za informacije od javnog značaja, odnosno njegova uloga je jako bitna i on će biti još jedan od oblika kontrole na koji način se ovi podaci prikupljaju.

Rešenja sadržana u ovom zakonu imaju za cilj, kao što rekoh, da urede ove procedure, ali sa druge strane imaju za cilj da obezbede efikasnu razmenu podataka između naših državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i, naravno, da podignu sposobnost našeg sistema bezbednosti, da blagovremeno i efikasno reaguju u situacijama koje izazivaju ili koje prete.

Meni je drago što mi nismo imali, da kažem, mnogo takvih situacija. Apsolutno, videćete, izneću neka istraživanja da mi spadamo u grupu zemalja koje su označene kao zemlje sa jako niskom stopom ili mogućnošću za terorizam.

Borba protiv terorizma je nužna i neupitna, ali je, još jednom ponavljam, potrebno naglasiti nužnost očuvanja slobode pojedinca, kao i drugih najviših vrednosti i liberalne demokratije. Jedino na taj način borba protiv svakog oblika terorizma će biti uspešna.

Pre gotovo 250 godina Bendžamin Freklin je upozorio da oni koji se odriču esencijalnih sloboda da bi dohvatili malu i prolaznu sigurnost ne zaslužuju ni slobodu, ni sigurnost.

Države, naravno, imaju pravo na borbu protiv terorizma, ali nemaju pravo na neograničenu slobodu u svom delovanju jer to dovodi u pitanje čitav moralni okvir unutar kog su izgrađeni međunarodni zakoni. Pravne i legitimne države poseduju norme, pravila i deklaracije koje su potpisali i kojih se trebaju podržavati, bez obzira na neprijatelja, u ovom slučaju mogućeg teroristu.

Mi u SDP-u smatramo da je u borbi protiv terorizma potrebna kombinacija tri modela – upotreba politike i diplomatije, sprovođenje pravnog sistema i kaznenog zakonodavstva i sa treće strane, kao poslednje, upotreba policijskih i vojnih snaga, odnosno snage moći.

Traži se izbegavanje preterane reakcije i opšte represije, a naglasak je stavljen na potrebu delovanja u okvirima, naravno, zakona.

Sve tajne i obaveštajne službe i druge institucije i agencije koje su uključene u borbu protiv terorizma trebaju i moraju biti pod strogom kontrolom civilnog društva i izabrane vlasti. Jedino na taj način borba protiv terorizma može postati uspešna bez opasnosti za naš demokratski i liberalni poredak.

Skrenuo bih pažnju na neke nove tendencije koje danas postoje i koje su se javile u zadnjih nekoliko godina, a pre svega su dobile na značaju, na ubrzanju za vreme pandemije. Postoji nešto što se zove globalni indeks terorizma, koji pokazuje vrlo jasno da danas ekstremna desnica postaje najveća pretnja.

Broj žrtava terorizma u svetu opao je, petu godinu uzastopno, ali je broj napada ekstremne desnice porastao za 250%, do nivoa koji nije viđen poslednjih 50 godina, što pokazuje ovaj globalni indeks o terorizmu iz 2020. godine uz procenu da je vrlo izvesno da će pandemija dodatno povećati i podstaći taj trend.

Broj žrtava terorističkih napada širom sveta opao je 2019. godine za 15%, odnosno za 59% nego što je to bilo 2014. godine.

U istraživanju Instituta za ekonomiju i mir, čije je sedište u Sidneju, navodi se da se terorizam druge uzastopne godine najviše smirio na Bliskom istoku i Severnoj Africi. U tim regionima najmanji je broj ubijenih još od 2003. godine, a pandemija bi mogla to da produži i da još dodatno naglasi.

U ovoj studiji su analizirani trendovi globalnog terorizma i stavljena je i napravljena, kao što sam već rekao, lista zemalja ugroženosti od terorizma. Na toj rang listi ima šest kategorija, a prva tri mesta kao zemlje sa vrlo visokim uticajem terorizma zauzimaju Avganistan, Irak i Nigerija. Sledi grupa od 17 zemalja koje su predvođene Sirijom i u toj grupi nema evropskih zemalja.

U grupi od 27 zemalja, gde terorizam ima srednji efekat su SAD, Rusija, Ukrajina, Francuska, Velika Britanija i Grčka. Gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ušle su u grupu od 55 država u kojima terorizam ima veoma mali efekat. To je nešto što pokazuje statistika i struka.

Po oceni autora studije, smanjenje broja terorističkih napada može se u najvećoj meri prepisati smanjenju teritorije, odnosno nestanku one tzv. islamske države, ekstremističke države i deskalacije sukoba na Bliskom istoku. Međutim, danas se beleži više teroristički napad na ekstremne desnice. Ima ih više u ovoj godini, nego u poslednjih 50 godina i to je ona opasnost na koju želim da ukažem, da jačanje desnice, nacionalizma, šovinizma je opasnost koja danas može da prevlada i terorizam i koja ide u tom pravcu.

Takođe, jedna od velikih zabluda jeste da terorizam najviše pogađa zemlje Zapada. On njih najmanje pogađa. Najviše pogađa zemlje u kojima postoje sukobi. Pre svega, 90% terorizma događa se u kontekstu koji je trenutno u toku, na primer, u Avganistanu, u Siriju, u Nigeriji, u Somaliji ili u Jemenu i tamo terorizam ima neslućene razmere i uništava i ne nanosi samo gubljenje života, nego zaista materijalna sredstva i kompletnu infrastrukturu zemlje briše i pravi zaista ogromnu štetu, pre svega tom prostoru.

Postoji, još jednom kažem, bojazan da bi ekonomske posledice koje izazove kovid mogle da utiče dalje na učestalost i oblike terorizma, ali još jednom naglašavam da veću opasnost ovaj kovid može da da u povećanoj stopi ekstremizma koji je u rastu.

Želim dalje da kažem da pod ovim društveno-ekonomskim pritiskom moglo bi da se desi da se još više ljudi otuđe od društva i da misli da su diskriminisani i da na taj način jedna od bojazni ove studije jeste dođe do eksplozije onog što sam rekao, da ekstremna desnica i ljudi koji pripadaju nekakvim ekstremnijim ideologijama i stavovima budu najveća pretnja u bliskoj budućnosti.

Naravno, svakako da ne postoji islamski terorizam, ali sigurno postoji islamofobija koja je u zapadnom delu zemljinog šara danas u porastu i muslimani širom sveta, pre svega mislim na one koje označavaju srednji put, koji su umereni, ravnopravni i odani stanovnici evropskih zemalja, zaista doživljavaju jednu torturu i u stalnom su strahu, ničim izazvano, po svoj život i po osnovna svoja ljudska prava.

Samo značenje reči „musliman“ znači bogu odan. To istovremeno znači državi odan, istovremeno znači čovečanstvu odan, istovremeno znači odan svim humanim idejama i čovekoljublju i u nikakvoj situaciji se ne može dovesti u vezu sa bilo kakvim nasiljem.

Naravno da islamska doktrina vrlo jasno zabranjuje bilo kakvo nasilje, a ubistvo jednog čoveka gleda kao ubistvo cele planete. Stoga, potaknut sam, eto, pominjanjem toga, moram da kažem još jednom da islamski fundamentalizam ne postoji i da je kao pretnja u ovom delu Evrope, vrlo mali, odnosno, mala je ta pretnja.

Mogu tu da navedem mnogo stavova, ali izreći ću kao završetak ovog govora i osvrtanja na tu temu, jednu izjavu Jasera Arafata, koji je u javnoj osudi, a podsetiću vas da je Jaser Arafat dobio Nobelovu nagradu za mir u jednoj, a prepoznat je kao borac za prava palestinskog naroda. Moram da kažem jednu njegovu izjavu koja kaže – nijedan stupanj otpora i nijedan nivo očaja nikada ne može opravdati ubijanje nevinih civila, osuđujem terorizam, osuđujem ubijanje nevinih civila, bili oni Palestinci, Izraelci, Amerikanci itd.

Stav Islama prema ubistvu ili samoubistvu je neupitan, a pogotovo prema samoubistvu, gde je apsolutno neprihvatljivo i sa stanovišta božjeg zakona, jako je, da kažem, kažnjivo i zabranjeno učiniti nešto takvo.

Reći ću nešto i o predlozima zakona o davanju garancije Republike Srbije bankama za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagasa“, koji se odnosi na dugoročni kredit za gasifikaciju tri oblasti naše zemlje, jako bitno, Borskog i Zaječarskog okruga, onda, za razvodni gasovod Leskovac i Vranje i gasifikaciju Kolubarskog okruga.

Meni je jako drago i negde krajem prošle godine ovde sam direktno pitao premijerku i postavio pitanje kada će proći gasovod ka Novom Pazaru, Tutinu, Aleksandrovcu? Ona je ovde nama ustvrdila i zaista rekla da će krucijalna tema ove godine, u 2021. godini, glavna tema biti rešavanje deponija, preko 3500 deponija koje imamo u našoj zemlji, i gasifikacija naše države i dala je tvrdo obećanje da će i gasovod koji od Aleksandrovca, preko Kopaonika ide do Novog Pazara i Tutina, vrlo brzo ući u realizaciju.

Tako da, danas gasifikacija i, praktično, ovaj glavni korak koji ćemo učiniti sa garancijama prema bankarskim, gasifikacija ove tri oblasti naše zemlje me jako raduju i očekujem vrlo brzo da se započne sa izgradnjom gasovoda koji će i Sandžak gasifikovati, jer je mnogo razloga za to.

Devetog februara ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje o saglasnosti na Studiju o proceni na životnu sredinu projekta izgradnje razvojnog gasovoda RG094/2 Aleksandrovac-Kopaonik-Novi Pazar-Tutin, sa pratećim objektima. Znači, što se tiče dokumenata, evo, i saglasnosti, praktično završeno je sve i očekujem da se jedna ovakva garancija veoma brzo nađe i pred nama, što je i obećanje premijerke i za gasovod koji će voditi ka Novom Pazaru.

Naravno da ono što me raduje jeste da je ova Vlada odlučila da se bori protiv i da pokuša da reši probleme koje imamo u ekologiji, da što manje koristimo fosilna goriva, koji su glavni zagađivači i da se okrenemo zdravoj energiji, solarnim panelima, onda korišćenju gasa i da eliminišemo, praktično, mazut kao izvor u većem delu gradova za te lokalne toplane. To je nešto što ćemo mi socijaldemokrate zdušno podržati.

Tako da, najavljujem da ćemo u danu za glasanje podržati sve zakone o kojima danas diskutujemo. Hvala.