Poštovana predsedavajuća, poštovana ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja ću se fokusirati na 1. tačku dnevnog reda, zato što smatram da je usvajanje zakona o nacionalnoj bazi podataka za borbu protiv terorizma jedan veoma važan zakon i jedan veoma važan iskorak u pogledu uređenja ne samo baze podataka, već, mogu kazati, uređenja sistemskog odnosa borbe protiv terorizma, jer ono što smo do sada imali, bez ove baze podataka ili bez uređene baze podataka, iako baza podataka neće značiti, sama po sebi, uređenost celokupnog sistema i programa ove borbe i celokupnog delovanja, ali jeste veoma značajan i veoma značajan iskorak.
Ovu temu čini važnom sama činjenica da ona ovako neposredno tretira borbu protiv terorizma, a terorizam je definitivno jedna od najaktuelnijih tema savremenog doba celog sveta, posebno zapadne civilizacije koja uključuje i ovaj naš ovde i državni i regionalni prostor.
Zato ova tema zaslužuje punu pažnju jer ona nije jedna od onih proceduralnijih preko kojih prosto treba proći tek tako, već se radi o temi koja ima stratešku važnost, ali i mogućnost da se kroz njeno uređenje učini puno, ali eventualno napravi i neki propust.
Dakle, terorizam je tema sam po sebi od izuzetnog značaja i zato mi narodni poslanici smo duži ovoj temi dati puni doprinos. Terorizam nije novina u čovečanstvu. On je postojao još od davnih vremena u raznim formama, ali je sada poprimio određenu formu zbog pojave i zbog prisutnosti koju ima, ali isto tako zbog toga što je dobio i određene boje, da tako kažem, u svom ponašanju i delovanju. Terorizam je po definiciji nasilje sa namerom zastrašivanja radi ostvarivanja određenog političkog cilja.
On je postojao i ranije među raznim političkim ideologijama, ali najčešće ekstremnim. Ekstremne ideologije su te koje predstavljaju pogodan ambijent za nastanak samih ideja u pogledu metode borbe kroz formu terorizma i na takvim idejama ekstremno radikalnim se razvija i ova metoda. Ono što jeste svojevrsna novina poslednjih godina, pa možda i par decenija jeste da terorizam poprima sve više dimenziju verskoga. Ne znači da je to potpuna novina, ali je to postalo dominantno.
Ono što je za mene izuzetno važno jeste da se najčešće u medijsko javnosti pa i političkoj ime jedne od najvećih monoteističkih religija, vere islama, vezuje za terorizam. Nažalost, tome doprinose oni koji se odlučuju na terorističke akte i teroristička delovanja, a po svom imenu ili po svojoj verskoj su pripadnici Muslimani. To je nešto što predstavlja najpre udarac samom islamu i samim Muslimanima koji po svom učenju i po svome opredelenju nipošto i ni na koji način ne pripadaju niti žele pripadati takvoj orjentaciji.
Međutim, uprkos činjenici da određeni Muslimani čine ili počine određene terorističke akte sa moralnog, kulturnog i drugih aspekata nemamo osnova nazivati taj terorizam islamskim terorizmom, zato što imamo određene pojave da terorističke akte učine i pripadnici nekih drugih verskih konfesija. Ako je to hrišćanin, ne možemo čuti ni u medijima, ni u političkom diskursu da je to bio čin hrišćanskog ili kršćanskog terorizma. Ili ako je u pitanju Jevrej, Budista ili neko drugi, nismo čuli ili ne možemo čuti niti u jednom obraćanju ili javnoj formulaciji da se taj teroristički čin pripisuje toj veri.
Dakle vera islam u ovoj formi postoji preko 14 vekova. Zato je on imao prilike da se predstavi. Ja sam se i naučno bavio jednom temom, dugo godina sam je istraživao, pod naslovom „Istorija nasilja“, pa sam pobrojao u određenoj studiji veoma bogatoj i veoma obimnoj, samo neke delove sam objavljivao, zapravo kroz savremenu istoriju poslednjih 2.000 godina, pobrojao sam akte nasilja i brojke koje su naučno potvrđene i dokazane od strane ili u okviru određenih kultura i civilizacija.
Ono što je nesporno, jeste da je islamska civilizacija tu jako nisko na lestvici kada su u pitanju nesporne brojke, naučno potvrđene brojke. Naravno, sada ovo nije prilika da ja to ovde elaboriram, ali samo jedan od kraljeva zapadnog kolonijalizma je u jednom kratkom vremenu u nekoj afričkoj zemlji pobio više ljudi nego što ubijeno u sistemu islamske civilizacije kroz određene stotine godina.
Ne možemo na osnovu tog celokupnog, duhovnog, etičkog i civilizacijskog iskustva, prisutnosti islama preko 1.400 godina sve to zanemariti, zato što imamo poslednjih godina određene ljudi koji pripadaju određenim ekstremnim percepcijama, to je nesporno, iako se one vezuju za islam, ali one nisu deo primarnog, klasičnog, priznatog, stabilnog, kontinuiranog učenja kojem pripada apsolutna većina i islamske naučne, odnosno učenjačke elite i uopšte Muslimana. Ne može se zanemariti sve to i reći, prosto prihvatiti se i u medijskom i u političkom diskursu kao da je to uobičajeno i normalno da se kaže islamski terorizam. Islamski terorizam ne postoji. Terorizam je terorizam, on je akt nasilja i ako ga čini neki pripadnik islama, formalno, iako je sporno da li pravi pripadnik islama može činiti akt nasilja, da li može ubijati decu, civile i tako dalje, jer je to sa aspekta islama apsolutno ne prihvatljivo.
Prema tome, ovo želim podvući iz razloga što na taj način zapravo pravimo neku vrstu stigme, pravimo neku vrstu targetiranja jedne cele vere, pripadnika jedne vere koja danas broji skoro dve milijarde svojih pripadnika. To je nešto što je jako važno, ono nije u direktnoj vezi sa današnjim zakonom u pogledu toga da će ova baza zapravo uticati na ovo, ali hoću da ovim ukažem na to koliko će biti važno da nakon što uredimo ovu bazu, zapravo uredimo i određenu analitiku, određenu klasifikaciju, ali svakako i samu bazu podataka i samu upotrebu tih podataka, zato što naše iskustvo do sada, evo da razumemo da nismo imali nacionalnu bazu podataka, pa da su bili određeni propusti.
Dakle, nama se dešava da ljudi značajni autoriteti islamske zajednice jednostavno osvane njihovo ime negde tamo na nekom, ne znam kakve su to liste, vi iz sektora bezbednosti to bolje znate, na graničnim prelazima. Ti ljudi prosto ne mogu da prođu granični prelaz, što neće biti zadržani najmanje dva sata ili više vremena, na određeno ispitivanje ili samo čekanje da se, kako se to tamo kaže, nešto proveri. Radi se o ljudima koji su značajni autoriteti, funkcioneri, ulema islamske zajednice.
Ono što želim da verujem i da se nadam, da će ova baza podataka, ova nacionalna baza podataka doprineti uređenju ovog prostora, gde neće moći bilo koji službenik određene službe bezbednosti ili obaveštajne službe ili policijske službe da prosto nekoga zato što je čuo na televiziji da neko govori o tome kako teroristi imaju takve brade, takve pantalone, ne znam kakve frizure. Pošto svakodnevno imamo takve nastupe na javnim sredstvima informisanja, i onda taj tamo službenik kaže, čekaj ovaj meni ispunjava uslove i ja ću njega da stavim tamo, pa neka oni njega ispituju. Mi takvu praksu smo, takve pojave, koje su nadam se i bile ostaće na nivou izuzetaka ili ćemo ukinuti te izuzetke, ali prosto ne mogu ne skrenem pažnju na ovo.
Recimo, pre nekoliko meseci, na jednoj televiziji sa nacionalnim signalom, gostuju dvojica, tzv. profesora, znači, koji su veoma prisutni na temi terorizma, posebno kada je u pitanju sprega sa islamom. Oni, obojica dakle, iznose tako opasnu, tako otrovnu laž, toga dana na toj televiziji koja glasi i obojica to potvrđuju voditelju koji se eto iznenađuje, govoreći kako Muslimani po svojoj veri, po svom verskom učenju ne mogu i da hoće ne mogu da budu lojalni državi u kojoj nisu većina. Zamislite kakva je to opasna teza. Kakva je to otrovna teza na kojoj vi zapravo pravite takav jaz, takvu podelu takvo targetiranje, takvo stigmatiziranje, svim Muslimana u državi u kojoj nisu većina, u ovom slučaju i u samom Srbiji.
Kada vi kao navodni stručnjaci obaveštavate javnost, milionski auditorijum, u kome kažete da ovi Muslimani, kako vam se god predstavljali, kako vam se god ponašali, oni po njihovom verskom učenju ne mogu da budu lojalni državi Srbiji, kakva je to poruka, molim vas, službama, kakva je to poruka srpskoj javnosti? Šta sad treba običan građanin da misli? To je skandalozno.
Nazvao sam urednika i kazao - molim te, zakaži emisiju sa ova dva kretena, sa ova dva idiota, ne znam kako da ih nazovem, zovi me i neka predamnom to kažu, da im ja pojasnim. Kazao je da hoće, ali nikad više nije uspeo da ih dobije kad je najavio da ću ja doći u emisiju.
To je strašno! Zamislite vi, bez ikakve sankcije, bez ikakve posledice, neko ko ima navodne doktorate, koji predaje na univerzitetu, jedan od njih predaje na beogradskom univerzitetu, na političkim naukama, znači, on tako edukuje studente. Ti studenti će sutra postati političari, postati javne ličnosti. Ljudi, to je laž!
To je neistina, izmišljena, šovinistička neistina koja ima za cilj satanizaciju, koja ima za cilj da zapravo sve ove naše borbe, ovaj naš trud nas Muslimana, bilo političkih delatnika, intelektualnih, verskih, koji zapravo želimo da pomognemo da se sve te istorijske rane, nedaće, sudari, problemi koje smo imali na relaciji pravoslavnog i muslimanskog stanovništva i šire u regionu, a posebno ovde u Srbiji, da se prevaziđu, da se ozdrave. I dođu vam takve spodobe, takvi profili, da vam na taj način truju javnost.
Dakle, to je stvar koja je jako opasna. Šta vi time zapravo postižete? Time se šalje takva poruka da svi oni Muslimani koji se gnušaju nad terorističkim aktima, koji se gnušaju nad svakim oblikom nasilja, koji pripadaju i veri i uverenju da je islam vera mira, gospodo, dame i gospodo, islam je po definiciji vera mira, pojam islam je od "selam", na arapskom znači mir i sigurnost, dakle to je u samoj definiciji i imenu, osnovnoj identifikaciji same vere i to je nešto što je osnov.
Naravno, postoje razne percepcije, postoje upotrebe, naravno, postoje i zloupotrebe, ali islam se ne dokazuje zadnjih 20 godina kada imamo priču o terorizmu. On je na sceni 1.400 godina i ako ćemo govoriti o samoj praksi, imamo je. Ali, hajmo krenuti od same teorije. Ovakvi primeri su strašni.
Ono što želim sugerisati i nadležnim organima koji će dalje uređivati samu nacionalnu bazu podataka i na kraju koji će koristiti, u redu, mi ćemo srediti tu bazu podataka, odnosno sredićemo način njenog formiranja i korišćenja, što jeste intencija ovoga zakona, ali će ponovno ljudski faktor biti taj koji će odlučiti ko će da uđe u tu bazu podataka, šta će tamo da se napiše i ko će zapravo da bude tema ne samo obrade već i određenih drugih mera.
Ja znam da je to neophodno i svakako ćemo mi da podržimo danas usvajanje tog zakona, jer mi smatramo da je jako važan. Ali, nećemo moći unaprediti borbu protiv terorizma ukoliko stanemo na tome.
Vidite, kao što istini nije najveći neprijatelj laž, istini je najveći neprijatelj poluistina, pravdi nije najveći neprijatelj nepravda, pravdi je najveći neprijatelj ili mnogo veći neprijatelj polupravda ili pomešana pravda i nepravda, pomešana istina i neistina su veći problem.
E, zato je nama jako važno da borbu protiv terorizma i celokupno delovanje na tom polju se profesionalizuje i podigne na najviši mogući stepen.
Ali, to neće značiti da ćemo samo ostati na nivou podataka i na nivou rada obaveštajnih odnosno bezbedonosnih službi, pogotovo kada je u pitanju ekstremizam, kada su u pitanju ekstremna shvatanja koja su bazirana na percepcijama, na pogrešnim percepcijama vere ili na namernim zloupotrebama vere.
To je pitanje mnogo više duhovno. Zato, ukoliko celokupni sistem borbe protiv terorizma ne obuhvati mere ili delovanje koje će da zaustave trovanja, ideološka, verska, kvaziverska, frakcijska, sektaška, tu zapravo stanuje glavna energija, negativna, ali i šansa da tu negativnu energiju pametnim delovanjem, širokim frontom se zapravo demontira i smanji se prostor za regrutovanje. Tu je čitava poenta.
Jer, ukoliko vi omogućite ili nenamerno ili namerno zapostavite taj prostor, da se prosto kod mladih generacija događa trovanje, ukoliko vi nemate uspostavljenu kontrolu nad određenim strukturama, edukacije, zvanične, nezvanične, poluzvanične, ukoliko država toleriše, smatra normalnim razbijanje islamske zajednice, neki njeni delovi i pojedinci to i dalje potpomažu, odnosno se toleriše ono što je udar na islamsku zajednicu 2007. godine, sa posledicama do danas, čime nije samo posledica tog udara dve islamske zajednice, ne, posledica tog udara je gubljenje kontrole nad edukacijom mladih Muslimana, nad edukacijom omladine, gubljenje kontrole.
Do tada smo tačno znali gde, kada, šta se može govoriti, iz kog udžbenika i na koji način. Nakon toga se gubi ta kontrola i niču na desetine raznih subjekata edukacije, indoktrinacije, ideologizacije i ne znam čega još.
Neću reći - svi ekstremni, ali, samim tim što gubite kontrolu, samim tim što nemate vertikalu odgovornosti, vi ne možete biti uspešni u toj borbi samim tim što ćete imati formalne aktivnosti nadležnih i bezbednosnih službi, službi sigurnosti, odnosno ostalih nadležnih službi.
Zato je važno, nakon što usvojimo ovu bazu podataka, odnosno usvojimo ovaj zakon, potrebno je da se ovim pitanjem temeljito pozabaviti, sa pozicija nadležnih državnih organa da prosto preventivom, odnosno fokusom na preventivu, umanjimo mogućnost regrutovanja ekstremnih ideja koje su osnov za razne oblike nasilja, uključujući i same terorističke akte, ili aktivnosti i to je pravac kojim treba da krenemo i da zapravo budemo jedinstveni u tom frontu, svesni da nasilje i zločini te vrste i sam terorizam jesu usmereni protiv nekoga konkretno ali su oni zlo i za onog protiv koga su usmereni, ali i za onoga u čije ime se čine u kulturnom civilizacijskom i svakom drugom smislu.