Dame i gospodo narodni poslanici, imamo sada na dnevnom redu zakone iz sistema visokog obrazovanja.
Prva stvar koju narodni poslanik uzme da pročita jeste razlozi za donošenje zakona, pa između ostalog se kaže da se zakon donosi da bismo ispunili evropske standarde i smernice. Ja bih zamolio predstavnike Vlade i ministarstva da više to ne pišu.
Republika Srbija ima strateški cilj, a to je punopravno članstvo u EU i to ovde nije sporno. Od 250 poslanika koji se nalaze u Narodnoj skupštini, ni jedan nije protiv EU. Razlozi za donošenje zakona jesu ti da mi zakone donosimo u interesu naših građana i naših institucija, a ne da bi ispunili uslove.
Sad, to što ispunjavamo uslove, utoliko bolje, ali Narodna skupština donosi zakone pre svega u interesu građana Srbije, privrednih subjekata u Srbiji i srpskih institucija. Jer, ako pogledate malo bolje, izjave usklađenosti propisa sa propisima EU, odredbe sporazuma koje se odnose u normativnu sadržinu propisa SSP - nema. Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama sporazuma - nema. Ocena ispunjenosti obaveze koje proizilaze iz navedenih odredbi sporazuma – nema, itd. Mislim da je ovo bilo suvišno.
Da se vratimo na sam zakon. Jedan od razloga zašto se zakon donosi je taj što već nekoliko godina pokušavamo da reformišemo naše visoko obrazovanje i da otklonimo sve one greške, sve one propuste koje je urušilo sistem visokog obrazovanja za vreme bivše vlasti.
Nama je visoko školstvo počelo ubrzano posle 5. oktobra jako da se urušava. Gubilo se poverenje u visokoškolske ustanove, sama kontrola rada visokoškolskih ustanova bila je jako mala, imali smo ekspanziju diploma i na taj način napravili smo medveđu uslugu pre svega našim građanima.
Imali smo ekspanziju i privatnih visokoškolskih ustanova, protiv kojih nemam ništa protiv, mislim da treba da postoje, ali sa onom normativom kakva je bila za vreme bivšeg režima ne bi trebalo nikako da postoje. Imali smo, na sreću, jedan veliki broj državnih visokoškolskih ustanova koje su sačuvale svoj ugled, kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj javnosti. Svi ovi zakoni koje sada donosimo jesu usmereni baš u tom pravcu, da se, kada su u pitanju naše visokoškolske ustanove, poverenje domaće i međunarodne javnosti što više vrati i da one zauzmu ono mesto koje njima zaista i pripada, pre svega. Ovde vidim jedan predlog zakona koji ide u tom pravcu.
Malo ću da popričam o zakonu o studentskom organizovanju. Znate, smatram da je bolje da se zakonom reguliše način studentskih organizacija nego što je to bilo u prethodnom periodu, a to je da je zakon samo predvideo da postoje određene studentske organizacije i da je potrebno da visokoškolska ustanova svojim unutrašnjim propisom reguliše način izbora, nadležnosti studentskih organizacija itd.
Nažalost, imali smo u jako bliskoj prošlosti, o tome su već govorile neke moje kolege, i zloupotrebu studentskih organizacija i studenata. Ako pogledamo malo u tu našu bližu prošlost, već devet godina je prošlo otkako je Dragan Đilas izgubio vlast i od kako je bivši režim strgnut sa vlasti na demokratskim izborima. Današnji visokoškolac ima otprilike 21 ili 22 godine, u proseku. Koliko je on imao godina kada je Dragan Đilas pao sa vlasti? Dvanaest, trinaest godina. Koliko je imao godina kada je živeo za vreme Đilasove vlasti? Verovatno se rodio za vreme dolaska DOS-a na vlast i živeo je do svoje 12, 13. godine. Šta jedan takav mlad čovek zna o tome kakav je bio bivši režim i kako je vladao Srbijom? Vrlo malo zna.
Znate, mladi ljudi su i ti koji su najbolji materijal za prevarante, lažove, hohštaplere i kriminalce i njih je najlakše zavesti i na jedan način uvesti ih u politiku, a da oni toga često nisu ni svesni. Valjda po onoj seriji, našoj domaćoj, bio je o tome film, znate ono – drug Tito je rekao: „Studenti su bili u pravu“. E sad, neki Đilas, ali ne Đilas iz vremena Josipa Broza Tita, hoće da kaže: „Eto, studenti su bili u pravu“, zloupotrebljavajući pritom njihovo jako skromno životno iskustvo.
Nemam ništa protiv da se studenti bave politikom, ali najviše bih voleo da se bave politikom u političkim strankama, jer političke stranke jesu zato i registrovane, zato i postoje, i zato i jesu političke stranke te koje su nosilac demokratskog društva i uređenja. Ako žele da izađu na izbore kao neka grupa građana, nemam ništa protiv i da izađu, ali da se legitimišu i da saznamo čije oni to zaista interese zastupaju i u ime kojih političkih stranaka zaista izlaze na izbore. Imali smo takvih prilika da je Đilas u jako bliskoj prošlosti bojkotovao izbore, a istovremeno preko nekih grupa građana, udruženja, pa čak i studentskih, pokušavao, valjda opet po onoj izreci iz te serije kada je, kao, drug Tito rekao: „Studenti su bili u pravu“, da ostvare neki politički rezultat na izborima koji su održani prošle godine.
Međutim, ono što je mene danas prilično zaprepastilo, a tiče se visokoškolskih ustanova, obrazložiću to malo kasnije, jeste jedno saopštenje Stranke slobode i pravde koje je, po meni, vrhunski bezobrazluk. Ja nešto bezobraznije, nevaspitanije, podlije nisam pročitao u svom životu. Jedan vrhunac licemerja. Pročitaću samo jedan deo: „Stranka slobode i pravde, gde je predsednik Dragan Đilas, saopštila je danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić oterao iz zemlje 450.000 građana koji ne mogu drugačije da prežive nego da odu, a sada smatra da treba da plaćamo rađanje dece za „Linglongove“ i druge fabrike“. Dalje se navodi: „Pošto je nesposoban da zaustavi reke ljudi koji odlaze iz Srbije svakog meseca, koji najviše beže zbog nemogućnosti da prežive od prvog do poslednjeg u mesecu, bednih plata, nesigurnosti i robovlasničkog odnosa, koji zaštićeni strani investitori imaju prema našim radnicima, Vučić je upao u paniku“, naglasila je Stranka slobodne i pravde.
E, sada dolazimo do visokoškolskih ustanova. Jedan broj akademika, a to je čak i moj kolega Marko Atlagić spominjao, akademika Dušana Teodorovića, a ima i još nekoliko univerzitetskih profesora, nisu neka velika većina, na najoštriji mogući način napadaju politiku koju sprovodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pod izgovorom da se sprovodi u Srbiji diktatura, da nemamo slobodne i fer izbore, da jedan čovek odlučuje o svemu, da Skupština ne služi ničemu itd. Morate da postavite pitanje – a zašto je motiv tim, da kažem, profesorima, akademicima, stručnjacima da uopšte ulaze u politiku? Ja razumem ako je neko završio pravo, filozofiju, neki sličan fakultet društvenog smera da se bavi politikom, nekako je srodno, ima nekog smisla, ali sad mi objasnite – zašto se bave i profesori na ovakav način, ne svi, naravno, profesori koji su završili prirodne nauke?
Moram da kažem da ipak bivši režim nije uspeo da potpuno uništi Beogradski univerzitet, a pogotovo fakultete koji su prirodnog smera. U dobrom delu smo to sačuvali. Imali smo ekspanziju privatnih fakulteta društvenog smera, a za prirodne smerove malo je drugačije. Nije potrebna samo zgrada, nisu potrebne samo klupe, potrebno je da obezbedite laboratorije koje su jako skupe, određene instrumente, da studenti imaju vežbe itd. To je mnogo ulaganja, sa nekim možda i neizvesnim ishodom kako će to da ispadne i koliko će u suštini da se zaradi, a i veliki broj tih privatnih visokoškolskih ustanova za vreme DOS-a gledale su samo profit, vrlo malo znanje studenata koji su izlazili.
E sada, dešavalo se nešto što je jako teško da se pronađe u srpskom jeziku reč kojom bi se opisalo, jer su se mnogi profesori, još uvek manjina, neki profesori, između ostalih i akademik Dušan Teodorović, bavili time da biraju najbolje studente sa fakulteta, da prate njihov rad, ali ne da bi ovi stekli što je moguće bolje znanje i ne da bi ovi ostali u Srbiji, nego da bi ih prodali stranim kompanijama za neki novac i da ti naši najpametniji, najsposobniji i najškolovaniji građani odlaze iz Srbije za vreme vlasti bivšeg režima, a Dušan Teodorović i ostala klika trpaju sebi novac u džep. Eto, to je razlog zašto takvi akademici napadaju sve ono što se danas radi u Srbiji i što Srbija u svakom pogledu napreduje.
Jako je teško to podvesti pod neko krivično delo, jako je teško to iskoreniti, ali zašto im toliko smeta Aleksandar Vučić? Ti mladi ljudi su najviše odlazili zbog finansijskog momenta, jer zamislite koliki je finansijski momenat za jednog diplomiranog inženjera elektrotehnike, mašinstva, rudarstva, saobraćajnog smera itd, ako je prosečna zarada u Srbiji 320, 330 evra, kao za vreme vlasti Dragana Đilasa.
Taj finansijski momenat je jako izražen, jako je veliki. I, čovek postavlja pitanje, zašto se ja školujem kada ću raditi u najboljem slučaju za 500, 600 ili 700 evra i neću moći da izdržavam svoju porodicu? Neću moći da zasnujem svoju porodicu, neću imati pravo na budućnost. I onda je mogao akademik Dušan Teodorović da ih prodaje po belom svetu kao stoku i kao najobičnije roblje. E, zato sad napada politiku Aleksandra Vučića, jer ne može više tako lako da izvozi studente iz Srbije, svršene studente kada je prosečna zarada u Srbiji 550 evra, sa tendencijom povećanja, a ne pada kao u njihovo vreme.
Zato je bitno da mi naše visoko-školske ustanove i njihov rad unapređujemo kroz zakone da dobijemo što je god moguće kvalitetnije svršene buduće stručnjake da ostanu da rade u Srbiji, a ne da budu roba na koju su je sveli Dragan Đilas, Teodorović i njemu slični, roba u inostranstvu. Onda, pazite vrhunac tog licemerja bezobrazluka, napadaju se strani investitori koji dolaze u Srbiju i to jednim delom investitori, koji su plaćali te studente da odlaze u zemlje zapadne Evrope, i koje je isti taj Dragan Đilas zajedno sa Teodorovićem izvozi. E, zato je to vrhunski bezobrazluk, licemerje, podlost. Nemam reči kojima mogu da opišem jedno ovakvo saopštenje.
Kaže se ovako - 60 hiljada ljudi godišnje pobegne u jednom pravcu. Kažem, izbegavam teške reči, ali ovo je laž. Šezdeset hiljada ljudi odlazilo u jednom pravcu za vreme njegove vlasti, Dragana Đilasa. Dvesta četrdeset hiljada ljudi je napustilo Srbiju u periodu od 2008. do 2012. godine. Šta je on uradio dok je bio na vlasti u Srbiji da zadrži tih 60 hiljada građana? Vratićemo se na to što je radio, ali sve samo ne da ih vrati u Srbiju ili da ih zadrži u Srbiji.
Motiv je, navodno, da će Aleksandar Vučić ostati kratkih rukava u svojim kombinacijama sa investitorima. Evo, još jedne rečenice, koja je opet vrhunski bezobrazluk, to saopštava Dragan Đilas, mangup koji je došao u Srbiju sa 15, 16 hiljada evra i kad je izgubio vlast ima 600 miliona evra. O kakvim to kombinacijama, Dragane Đilase govoriš? I odgovori jednom kako si zaradio tih 600 miliona evra? Zloupotrebom vlasti ili zato što si bio pametan? Ne, nego zato što si bio lopuža, najobičnija.
Rečenica koju je predsednik Republike izgovorio juče u Narodnoj skupštini ledi krv u žilama, plaćaćemo i rađanje dece ako treba, jer drugačije nećemo imati radnu snagu u fabrikama, navela je Stranka slobode i pravde. Nećemo imati dece u Srbiji, nije u pitanju radna snaga, nećemo imati ni Srbiju. Ali, hajde da pogledamo šta se dešavalo za vreme njihove vlasti.
Jedan od motiva za rađanje dece jesu prvo zdravstvene ustanove u kojima prvorotke treba da se porode, jel su napravili neku bolnicu? Nisu nijednu. Takođe, jedan od motiva jeste i uslovi pod kojima se decu školuju, jel su napravili neku školu? Nisu nijednu. Takođe, jedan od motiva jeste i taj koji fakultet mogu da završe, da li mogu sa tim fakultetom da se zaposle? Izvozio ih je Dragan Đilas. Jedan od motiva za rađanje dece jeste i taj da li to dete koje završi školu može da se zaposli, sve su fabrike zatvorili. I, sada on ima pravo da svoje zasluge prepisuje drugom.
Po izrekama našeg naroda, to je najobičnije kukavičije jaje, kao što je Dragan Đilas jedno najobičnija kukavica. To da je kukavica vidi se po tome da želi da na vlast dođe van izbora, da ga neko drugi uvede u Narodnu skupštinu, da ga neko drugi uvede u Vladu Republike Srbije i to što njemu ledi krv u žilama jeste to što će novac građana Srbije da im bude vraćen, a neće da završi u njegovim džepovima. E, zato Dragan Đilas ne sme da izađe na izbore i pobeđivaćemo ga i njega i bilo koju njegovu drugu parastranku koju on kandiduje zato što je u pitanju jedna najobičnija lopužetina, lopovčina i kriminalac.
