Poštovani narodni poslanici, otvaram sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 109 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja molim poslanike da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 162 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Žarko Obradović i Josip Broz.
Dostavljeni su vam zapisnici sednice Četvrtog i Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja navedenih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 9. i 10. juna 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 166, za – 163, nije glasalo - troje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Četvrtog vanrednog zasedanja.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 16. juna 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 167, za – 165, nije glasalo - dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, koje je sazvan na zahtev 236 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika, dostavljen vam je Zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom, sadržanim u tom Zahtevu.
Za sednicu Šestog vanrednog zasedanja, predviđen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o studentskom organizovanju, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o metrologiji, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, koji je podnela Vlada.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 1. i člana 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
Zajednički načelni pretres o :
Predlogu zakona o studentskom organizovanju;
Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju;
Zajednički načelni pretres i jedinstveni pretres o :
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja;
Zajednički načelni pretres o :
Predlogu zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda;
- Predlogu zakona o metrologiji;
Da li se gospodin Martinović javlja za reč? (Ne.)
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 167, za – 165, nije glasalo - dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Shodno odlukama koje smo danas usvojili vezano za spajanje rasprave, želim samo da vas obavestim da ćemo danas raditi o prve dve tačke dnevnog reda – Zakon o studentskom organizovanju i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, da ćemo sutra raditi po Drugom zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i o Međunarodnom sporazumu sa Singapurom, a u popodnevnom delu rasprave sutra će biti, kako je predviđeno našim Poslovnikom, pošto je poslednji četvrtak u mesecu, poslanička pitanja Vladi Srbije na čelu sa predsednicom Vlade Anom Brnabić. Onda ćemo naš rad nastaviti sledeće nedelje, u utorak 29. juna, po sledećim tačkama dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i prof. dr Bojan Tubić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o studentskom organizovanju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Predstavnik predlagača Branko Ružić ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se danas nalaze dva, rekao bih, veoma značajna zakonska predloga.
Ja bih samo u uvodu podsetio da smo od početka novembra na ovamo, moj tim i ja, dakle, pre svega, državni sekretar Marijana Dukić Mijatović, resorno zaduženi pomoćnici, ali naravno, i drugi državni sekretari, uradili mnogo kao Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upravo na, i zakonodavnoj aktivnosti, ali naravno, na strateškim dokumentima koji su bili iz objektivnih razloga na neki način prolongirani i bili na čekanju, pa je tako usvojena Strategija nauke, pod motom „Moć znanja“ od 2022. do 2025. godine.
Još u februaru mesecu Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine koja je izglasana na Vladi pre, praktično, nekih dvadesetak dana. Takođe Strategija „pametne specijalizacije“.
Što se tiče zakonodavne aktivnosti, iako smo sve što smo radili u tim poslednjim mesecima prethodne godine i početkom ove, sve se odvijalo u donekle, rekao bih vanrednim okolnostima, ipak smo uspeli da organizujemo javne rasprave i da praktično na jedan inkluzivan način sve one koji su akteri u tom lancu uključimo da svojim konstruktivnim predlozima, naravno i kritikama, prosto sačinimo predloge zakona koji će odgovarati, pre svega izazovima ovog vremena i potrebama.
Što se tiče Predloga Zakona o studentskom organizovanju, mislim da je veoma važno sagledati koliko je značajno studentsko organizovanje u pogledu činjenice da je važan segment visokog obrazovanja i praktično egzistira kao tako od samog početka ili začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji.
Ono što jeste, sada već možemo reći istorijska činjenica, to je da do sada niti jednom, ovaj domen nije bio regulisan jednim posebnim zakonskim aktom, već isključivo bilo je uređivano pojedinim odredbama Zakona o visokom obrazovanju.
Zbog nedostatka sveobuhvatnog regulisanja ovog pitanja došlo je, nažalost do ustanovljavanja različite prakse na pojedinim samostalnim visokoškolskim ustanovama, pa čak i na različitim visokoškolskim ustanovama u okviru jedne samostalne visokoškolske ustanove. Zato je potrebno da se ove nelogičnosti otklone, da se studentima omogući da nesmetano učestvuju u akademskom životu.
Ja ću podsetiti da je ovaj tekst Predloga zakona bio aktuelan još 2019. godine. Održana je jedna javna rasprava, pa je početkom ove godine održana još jedna, urađeno jedno fino nijansiranje, i mislim da posle toliko dugo vremena, zaista su i studenti, kao značajan delić mozaika visokoškolskog obrazovanja ili po meni, najznačajniji, zaslužili da se jedan ovakav tekst zakona nađe pred vama kao nosiocima delegiranog suvereniteta od strane građanki i građana Republike Srbije.
Čitav predlog Zakona o studentskom organizovanju počiva na jasno izraženoj dihotomiji oblika studentskog organizovanja. Reč je naime, o studentskim predstavničkim telima i studentskim organizacijama, u okviru studentskih predstavničkih tela predviđena su dva njihova vida.
Dakle, to su studentske konferencije i studentski parlamenti. Postoje dve studentske konferencije, Studentska konferencija Univerziteta i Studentska konferencija Akademija strukovnih studija ili visokih škola, i one faktički predstavljaju najviši oblik studentskih predstavničkih tela i deluju na nacionalnom nivou.
Posebna pažnja se posvećuje načinu finansiranja studentskih konferencija, kao i veoma detaljne njihove nadležnosti, koje praktično logički slede i svojstva krovnih studentskih predstavničkih tela koje imaju studentske konferencije. One će svakako razmatrati pitanja od zajedničkog značaja za studente, birati i razrešavati studentske predstavnike u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, predstavljati, zastupati interese studenata na međunarodnom nivou i tako dalje.
Kada je reč o studentskom parlamentu propisano je da svaki mora imati dva pravna akta, Poslovnik o radu i Pravilnik o izborima, a propisali smo i nadležnosti načina izbora njegovih članova.
Takođe, uvodimo mogućnost studentima koji budu obavljali neku od funkcija u Studentskom parlamentu, samostalne visokoškolske ustanove, kao i predstavnicima u studentskoj konferenciji, može biti na lični zahtev odobreno mirovanje njihovih studentskih obaveza dok obavljaju te funkcije.
Intencija ovakvog rešenja je bila da se studentima koji će u budućnosti obavljati najviše funkcije u studentskim predstavničkim telima koja su sa druge strane od izuzetno velikog značaja za sve studente omogućeno da većinu svog vremena posvete upravo tome.
Suština ovog predloga je da predstavnici studenata učestvuju u radu uključujući pravo na odlučivanje stručnih organa visokoškolskih ustanova povodom širokog kruga pitanja od kojih je svakako najvažnije pitanje predlaganje kandidata za organe poslovođenja. Predlogom je predviđeno da će njihovi predstavnici od sada imati pravo da po ovom pitanju učestvuju u odlučivanju i na stručnom organu visokoškolske ustanove.
Druga velika celina ovog Predloga zakona se odnosi na studentske organizacije. Reč je o udruženjima osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja građana, odnosno funkcionisanje udruženja građana koja su registrovana kao studentska organizacija u skladu sa postupkom koji je takođe detaljno sadržan u Predlogu zakona koji je ispred vas. Podrobno su propisani uslovi koje jedno udruženje treba da ispuni da bi moglo steći status studentske organizacije.
Status studentske organizacije se stiče na tri godine i može se obnavljati, a može prestati ranije ukoliko otpadne jedan od uslova za sticanje tog statusa. Svaka visokoškolska ustanova je dužna da vodi registar studentskih organizacija koje na njoj imaju taj status, propisana je i mogućnost uz ispunjenje određenih kriterijuma i uslova i da se studentske organizacije udružuju u saveze studentskih organizacija, a propisano je i osnivanje nacionalnog saveza studentskih organizacija.
Ovim zakonom će studenti posle dugo vremena dobiti unifikovana, jednobrazna, uvremenjena pravila kojima će se urediti njihovo organizovanje na visokoškolskim ustanovama.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, uvaženi predsedniče i poštovani narodni poslanici, Predlog zakona praktično je veoma značajan i korespondira sa neophodnošću podizanja kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji i kada je reč o izmenama i dopunama ovog zakona, iz 2017. godine, važno je da naglasim da ćemo na taj način urediti relevantna pitanja u vezi sa radom nacionalnog akreditacionog tela.
Ovo je važno i radi našeg usklađivanja sa preporuka koje Evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju ENKVA, dala kako bi se nacionalnom akreditacionom telu obnovilo punopravno članstvo u toj evropskoj asocijaciji.
Iako status ove asocijacije ni na koji način ne utiče na validnost i kvalitet diploma stečenih na našim visokoškolskim ustanovama, on je svakako od velikog reputacionog značaja za pozicioniranje Republike Srbije u evropskom i međunarodnom prostoru visokog obrazovanja.
Zato mi dozvolite da pojasnim, ovim izmenama zakona će se u potpunosti ispuniti evropski standardi i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju u pogledu nezavisnosti u postupanju i u donošenju konačnih odluka o proveri kvaliteta u visokom obrazovanju.
Upravo zato su u predlogu koji je pred vama predviđene izmene i dopune koje se odnose na preciznije razgraničenje nadležnosti između Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Nacionalnog akreditacionog tela i to u oblasti spoljašnje provere kvaliteta i akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa, kao i na uspostavljanje operativne nezavisnosti Nacionalnog akreditacionog tela.
U njegovom sastavu formira se žalbeni organ u čiju nadležnost prelazi postupanje po žalbama visokoškolskih ustanova na odbijajuća rešenja o zahtevima za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, tako da se žalbeni postupak neće više odvijati u okviru Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i ovakvo rešenje na primer postoji u drugim evropskim državama među kojima je i naš sused Hrvatska.
Smatram neophodnim da dodam da smo želeli da preciziramo i radni status i nadležnosti direktora Nacionalnog akreditacionog tela. Direktor se bira i razrešava u skladu sa zakonom na osnovu javnog konkursa iz reda profesora univerziteta koji imaju iskustvo u poslovođenju i obezbeđivanju kvaliteta u visokom obrazovanju. Novina u odnosu na prethodno rešenje je da bi direktor zasnovao i radni odnos u Nacionalnom akreditacionom telu.
Predložene su izmene i u pogledu toga da članove Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela bira Narodna skupština, a sada ih imenuje Vlada, i povećava se broj članova Upravnog odbora sa sedam na devet, povećava se i broj članova Komisije za akreditaciju sa 17 na 19 članova od kojih je 17 članova iz reda nastavnika visokoškolskih ustanova, jedan iz reda studenata i jedan iz reda privrednika.
Članovi Komisije za akreditaciju ne biraju se više na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje nego na osnovu javnog poziva. Članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje bira Narodna skupština, a sada ih takođe imenuje Vlada. Promenom organa koji bira ove institucije pokazuje se namera da se i formalno uklone sve eventualne sumnje u pogledu uticaja izvršne vlasti na njih.
Takođe, u procesu primene Zakona o visokom obrazovanju uočena je potreba sa dodatnim definisanjem okvira teološkog obrazovanja u Republici Srbiji usklađenog sa njegovim posebnostima.
Predviđene izmene i dopune odnose se na visokoškolske ustanove koja ostvaruju akademske studijske programe u oblasti teologije, jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Osobenosti koje proizilaze iz ciljeva i prirode teološkog obrazovanja upućuju na potrebu propisivanja dodatnih uslova koji se odnose na pribavljanje saglasnosti organa crkve, odnosno verske zajednice u odnosu na lica koja vrše službu učenja na visokoškolskoj ustanovi, kao i saglasnosti za upis na akademijski studijski program iz oblasti teologije, a radi očuvanja identiteta duhovnih vrednosti koje su osnov identiteta crkve, odnosno verske zajednice čija teologija jeste u stvari predmet izučavanja.
Takođe, važeći zakon već sadrži odredbe čija sadržina odražava specifičnosti visokoškolskih ustanova koja ostvaruju studijske programe za potrebe na primer policijskog, odnosno vojnog i obrazovanja za potrebe nacionalne bezbednosti, pa u tom kontekstu smatramo važnim da se uredi specifičnost u oblasti teološkog obrazovanja, pri tome, naravno, ne stavljajući ih u istu ravan, ali uvažavajući praktično specifičnosti koja su imanentna kategorija svim ovim nivoima obrazovanja.
Pored ovih važnih novina koje sam predstavio želim i da vas upoznam sa još par koje su proizašle kao rešenja nekih izazova u praksi sa kojima smo se susretali. U predlogu izmena zakona je predviđeno i da nastavnik u zvanju redovnog profesora koji je ispunio uslove za prestanak radnog odnosa i odlazak u penziju, a postoji potreba za nastavkom rada i produži radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine, ne može biti biran u organe visokoškolske ustanove i njenih organizacionih jedinica.
Podsetiću vas i na to da je Narodna skupština Republike Srbije u aktuelnom sazivu 11. februara ove godine donela Autentično tumačenje odredbe člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, da zakon treba razumeti tako da se organ poslovođenja odgovarajuće visokoškolske ustanove, dakle rektor, dekan, predsednik, odnosno direktor ne može birati iz reda nastavnika kojima je prestao radni odnos na kraju školske godine u kojoj su navršili 65 godina, a kojima je opet spram ove odredbe produžen radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine uz mogućnost dodatnih produženja, a najduže do kraja školske godine u kojoj navršavaju 70 godina života.
Kada je u pitanju produženje radnog odnosa akcenat je svakako na znanju i iskustvu redovnih profesora u pogledu nastave i podizanja nastavnog i naučnog podmlatka, a svakako ne na rukovođenju ustanovama kada su ta lica u ograničenom trajanju mandata.
Ovo je u skladu sa pomenutim Autentičnim tumačenjem i sa uspostavljenom praksom koja je nakon toga usledila u akademskoj zajednici, da organi poslovođenja ne mogu biti birani iz reda lica sa ograničenim mandatom, pa bi usvajanje dijametralno suprotnih rešenja u veoma kratkom vremenskom periodu dovelo, rekao bih, ne samo do pravne nesigurnosti, što nije u skladu sa težnjom Republike Srbije da se podigne kvalitet visokog obrazovanja, već i do na neki način upitnog kredibiliteta ovog doma koji se bavio upravo veoma komplementarnim pitanjem u februaru mesecu ove godine.
Posebno, naravno, ne u trenutku kada menjamo zakon, u cilju sticanja punopravnog članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju i delovanja u ravnopravnom statusu u okviru evropskog obrazovnog prostora. Ovde smo, u ovom predlogu zakona izmena i dopuna zakona takođe utvrdili naše namere kada je reč o uvođenju državne mature 2024. godine i to da će visokoškolske ustanove vršiti upis na studije u skladu sa zakonom uz vrednovanje opšte, stručne i umetničke mature, i oni će svojim opštim aktom utvrđivati koji se ispiti sa mature vrednuju prilikom upisa na studije. One će to uraditi do 31. avgusta 2022. godine, dve godine pre uvođenja državne mature kako bi đaci unapred znali šta je potrebno za upis u određenu visokoškolsku ustanovu.
Važno je znati da je državna matura jedan krupan reformski iskorak na kome je ova Vlada i prethodne vlade rade praktično skoro 15 ili 16 godina. Na ovom projektu imamo izuzetnu asistenciju, ne samo u materijalnom, već i u ekspertskom smislu od strane EU, i sagledali smo zaista realnu sliku i dijagnozu dokle je taj projekat odmakao. Mislim da je mera koju smo opredelili da državna matura otpočne 2024. godine upravo je mera koja korespondira sa podizanjem kvaliteta čitavog obrazovnog sistema kako srednjoškolskog obrazovanja, tako i visokoškolskog obrazovanja, ali je važno da shvatimo da državna matura praktično ima i taj sertifikacioni kriterijum, ali naravno i kvalifikacioni i sertifikacioni u pogledu potvrde onog stečenog znanja tokom srednjoškolskog školovanja bilo da se radi o gimnazijama, srednjim stručnim školama, umetničkim ili nekim muzičkim.
Takođe, taj kvalifikacioni koji praktično predstavlja prolaz ili prolazak na neku visokoškolsku ustanovu. Upravo na tom polju je važno da smo održali niz sastanaka i sa predstavnicima svih univerziteta u Srbiji i ukazali na potrebu da se oni kao visokoškolske ustanove još aktivnije uključe kako bi omeđili strukturu i složenost zadataka koje bi određenim segmentima definisali kao kriterijum za prolaznost na svoje visokoškolske ustanove.
Na kraju problem koji takođe rešavamo ovim izmenama, na žalost ne po prvi put, je i produženje roka studiranja studentima koji su započeli studije po propisima koji su važili do 10. septembra 2005. godine na još jednoj školsku godinu, posebno imajući u vidu da bi prelazak na nove studentske programe podrazumevalo značajno povećan obim akademskih obaveza, iznos troškova studija, a oni se ipak nalaze pred samim završetkom studija.
Ovo je jedno pitanje koje traje u kontinuitetu i smatram da iziskuje još, rekao bih kvalifikovanog promatranja, razmatranja, analize, nekih uporednih brojki, pa ćemo u nekom budućem periodu, nadam se iznaći model koji će zaista i na jedan pedagoški način uticati upravo na tu strukturu studenata da privedu kraju u nekom realnom mogućem vremenu svoje studije, ukoliko to žele, ali da im se svakako ne ospori pravo da svoje studiranje obavljaju na način na koji oni smatraju da je njima prilježno.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani predsedniče, poštovana predsedništvo, ja vam se zahvaljujem na mogućnosti da u najkraćim crtama prestavim ova dva Predloga zakona, takođe da u kratkim crtama ukažem na neke stvari koje su urađene ovih prethodnih šest ili sedam meseci. Verujem da smo dovoljno jasno prikazali šta je praktično intencija ovih zakonskih predloga i nadam se da ćemo za ovakve predloge dobiti i vašu podršku u danu za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Idemo na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala predsedničke Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome je i ministar sa saradnicima bio prisutan razmatrali smo ove predloge koji se danas nalaze pred nama u plenumu i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Dakle, radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Kao što smo mogli da čujemo i u ovom uvodnom izlaganju od strane ministra Ružića, u Zakonu o visokom obrazovanju koji je donet 2017. godine potrebno je izmeniti određene odredbe koje se pre svega odnose na sistem obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju u cilju uspostavljanja odgovarajućeg pravnog okvira. Ali, da bi nacionalno akreditaciono telo u potpunosti moglo da ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju. To će naravno biti od velikog značaja za pozicioniranje Srbije, ne samo među zemljama EU, već uopšte u jednom međunarodnom prostoru koji se tiče obrazovanja.

Drugi Predlog zakona je predlog jednog novog zakona, odnosno Zakona o studentskom organizovanju. Studentsko organizovanje je poznato i u prethodnim godinama, da ne kažem desetinama godina, kao važan činilac visokog obrazovanja. Postojalo je u različitim oblicima od samog začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji. Mi imamo zakon iz 2005. godine koji daje određeni okvir učešća studenata u okviru visokog školstva i propisuje se postojanje tzv. studentskog parlamenta.

Odredbe koje se odnose na studentsko organizovanje unete su i u Zakon iz 2017. godine, međutim praksa je pokazala da su primene ovih zakona bile takve da su zapravo bile različite na različitim fakultetima, odnosno univerzitetima u našoj zemlji i to je moglo da ugrozi ili je u određenom stepenom ugrozilo funkcionisanje ovog segmenta visokog školstva. Zbog toga je upravo važno doneti Zakon o studentskom organizovanju.

Pre svega ovaj zakon će raditi na unapređenju i usaglašavanju sa evropskim standardima u ovoj oblasti, na uređivanju strukture u okviru studentskog organizovanja i zapravo napraviće onakav institucionalni okvir, odnosno zakonodavni okvir kakav je nama potreban u ovom trenutku.

Upravo iz svih ovih razloga koje sam navela, a iz svih razloga koje je danas izneo ministar Ružić, ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ove predloge u danu za glasanje.

Hvala vam.
Muamer Zukorlić u ime Odbora, a hoćete onda i u kontinuitetu minuta ili dva puta. Dobro, izvolite.
Dajem vam sada reč kao izvestiocu Odbora za obrazovanje.

Poštovani prisutni, dame i gospodo, Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj veoma je temeljito razmatrao predložene zakone. Zakon o studenskom organizovanju kao i predloge izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju i imao vrlo korisne rasprave na sednici. Dakle, saslušali smo i ozbiljne diskusije po pitanju Zakona o studentskom organizovanju. Složili smo se da je ovo veoma važan iskorak u pogledu uređenja, zakonskog uređenja ovog polja, pogotovo što dolazi nakon veoma duge pauze i nedostatka, izostanka ovog zakona. Svakako da smo saslušali i određene primedbe i naravno, da samim tim što se zakon donosi kao nov, nakon tako dugog perioda verovatno ćemo vrlo brzo u primeni dobiti i određena iskustva i potrebu da zakon dalje dorađujemo.

Što se tiče zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, radi se kao što znate o veoma važnom zakonu, zakoni koji predstavlja jednu od najživljih materija u celokupnom našem zakonodavstvu. Evo, bar dok sam u Narodnoj skupštini, a ovo mi je peta godina, nijedna godina nije bila bez promene Zakona o visokom obrazovanju. To zapravo ukazuje na činjenicu da ono što smo započeli 2005. godine na polju reforme viskog obrazovanja je veoma krupan zalogaj, zahteva jako puno i suočavamo se sa brojnim pitanjima, izazovima i zato je permanentna potreba da se ovaj zakon dorađuje.

Ono što je primetno, da je Radna grupa na čelu sa Ministarstvom, odnosno predstavnicima Ministarstva uložila veoma ozbiljan trud i definitivno ovo predstavlja još jedan važan iskorak. Razgovarali smo na Odboru, bilo je pitanja u vezi sa ovim limitiranjem, starosnim limitiranjem učešća, dakle, profesora iznad 70 godina u upravnim organima i bio je jasan stav i sa pozicije predlagača, ali i sa pozicije većine u ovom odboru, da treba ostati dosledni onome što smo imali kao stav u februaru, u autentičnom tumačenju. Kredibilitet Narodne skupštine i kredibilitet Odbora za obrazovanje između ostalog se gradi i na toj doslednosti. Dakle, ne možemo u tako kratkom periodu bez određenih objektivnih razloga, prosto, menjati taj stav, jer smisao mogućnosti učešća u akademskom životu obrazovnom i naučnom procesu, dakle, poslanika iznad 70-te godine jeste zapravo smisao daljeg korišćenja njihovog znanja i njihovog iskustva u znanju. Dakle, u akademskom životu, a ne u samom upravljanju. Tako da je zapravo to ono što je ostao stav Odbora i verovatno će tako dalje i biti.

Ono što je između ostalog novina jeste i pitanje fokusa na obezbeđivanje kvaliteta pored provere kvaliteta, što je bio jedan od nedostataka dosadašnjeg tok akreditivnog procesa, gde su se akreditaciona komisija najčešće ponašala inspektorski. Zapravo uloga i zamisao akreditacione komisije i po njenom stvarnom smislu postojanja, ali i sa pozicije sugestija koje dobijamo od strane, jeste zapravo da akreditaciona komisija bude faktor koji će pomoći univerzitetima da postignu standarde, a ne zapravo samo biti neki konaca ili neka crvena linija koja će rezati one koji to jesu i one koji to zapravo nisu.

Ono što je možda jedan od ključnih povoda za promenu zakona jesu sugestije koje smo dobili, primedbe koje smo dobili od Evropske agencije za akreditaciju ENKUE, ali nisu oni jedini razlozi.

Da budemo vrlo jasni, znači te sugestije postoje, te primedbe postoje, međutim, ono što naša ovde obaveza treba da bude jeste stvarni kvalitet. U redu su sve primedbe koje dobijamo, ali mi ne smemo, ne valja da prihvatimo ulogu da budemo kao neki loši učenici koji se samo usklađuju sa onim što, eto, dobijemo iz Brisela, odnosno na što se nateramo.

Da, te su primedbe na mestu ali svakako da mi idemo dublje, dakle, idemo da, zapravo, standarde i akreditacije i uređenja visokog obrazovanja uređujemo sa našim stvarnim potrebama, sa kvalitetima. Dakle, to je ono što je bio ključ i osnov i za podršku Odbora koja je data zakonima u načelu. Hvala.

Hvala.
Sada prelazimo na ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Kao što sam malo pre najavio opet prvi je na redu Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, namerno sam tražio da se razdvoje govori, jer sa različite pozicije i u različitoj ulozi govorim i hoću da ono što govorim u ime odbora zapravo bude, dakle, uloga izvestioca onoga što je bilo na odboru gde se ne stavljaju u prvi plan lični stranački stavovi ili stavovi poslaničke grupe.

Tako da, zapravo, sada ću govoriti u svojstvu ovlašćenog predstavnika kako je i najavljeno u ime poslaničke grupe Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke.

Naime, pred nama su dva veoma važna zakona – Zakon o studentskom organizovanju, koji predstavlja, zapravo, okvir studentskog organizovanja, odnosno okvir u kome će zakonski okvir u kome studenti kao jedna od najznačajnijih društvenih kategorija u našoj zemlji u svakoj zemlji mogu, zapravo, da ostvaruju ne samo svoja studentska prava, već, zapravo, da dobiju mogućnost, zakonsku mogućnost da se ostvare i personalno i kolektivno u duhu onoga što jeste uloga studenata.

Uvek u svakom društvu studenti su veoma važna kategorija. Istina, sada u našem vremenu kada smo na neki način i pod blagodetima tehnologije, digitalizacije, što predstavlja i nužnost i potrebu i određenu prednost, ali s druge strane smo i pod udarom tehnologije i digitalizacije, koja se neminovno odražava i na određene, dakle, i psihološke, mentalne i karakterne aspekte formiranja mladog čoveka.

Mi, zapravo, možemo onako i golim okom bez ulaska u neku određenu dubinu da zapravo shvatimo kako ove mlade generacije koje sada niču, imaju mnogo manje energije, manje dinamike od onih ranijih mladih generacija pre 20 ili 30 godina.

Možda nije fer ovako površno optužiti samo digitalizaciju i tehnologije, ali definitivno jeste to jedan od ključnih faktora i time bi trebalo da se pozabave i psiholozi i sociolozi i socijalni psiholozi koji bi morali voditi računa, a naravno i mi kao zakonodavci o celokupnom i mentalitetu i karakteru i zdravlju nacije, odnosno celokupnog društva.

Dakle, zato je i Zakon o studentskom organizovanju, zapravo, veoma važan, ne samo da bi omogućio određenu dinamiku mladog čoveka, elitnog mladog čoveka, pripadnika akademske zajednice, koji nosi naziv studenta.

Zato, ovim zakonom ne samo da regulišemo ovaj prostor, već zapravo i gradimo to postolje na kome će student moći da se oseti bitnim faktorom, ne samo da se bavi time da ostvari neke elementarne potrebe i prava na univerzitetu, odnosno na fakultetu, što u prvom planu jeste na neki način uloga studentskih organizacija, ali već i da, zapravo, studenti osete da su bitan faktor.

Istina, na studente se skrene pažnja samo kada se studenti pobune, kada organizuju neke proteste. Znamo kroz istoriju da su studenti vrlo često menjali, ako tako mogu kazati, tok istorije, da su, zapravo, uticali na promenu celokupnih državnih, socijalnih, ekonomskih sistema. Nekada je to bilo i na globalnom planu, nekada i na planu pojedinih država i naroda.

Dakle, mi bismo se značajnije morali pozabaviti, istina, naš domet je ovde zakonodavstvo i sa ove pozicije dok usvajamo ovaj zakon treba da sugerišemo zapravo i drugim društvenim faktorima i akademskoj zajednici, mislećim ljudima koji se bave ovim temama, ali isto tako i medijima i svim onim faktorima, školama, naravno, obrazovanju i na drugim nivoima kako bismo, zapravo, pod agresivnim udarom drugačijeg načina života, pod ovom tehnologijom, gde se zapravo mladi čovek, sada na neki način statizira, vezuje se za kompjuter, vezuje se za telefon, daleko je od prirode, daleko je od dinamike u prirodi, daleko je od dinamike u sportu, osim jednog malog broja ljudi i sve su to veoma važne pojave koje ukoliko blagovremeno detektujemo, koje blagovremeno shvatimo možemo verovatno barem pokušati naći odgovore na sve ove izazove i sve ove probleme.

U tom smislu kažem, ovaj zakon predstavlja veoma važan iskorak i on će biti dobar okvir da zapravo studentske organizacije i studentska predstavništva pored onoga što će biti njihovo ostvarenje elementarnih i pojedinačnih i kolektivnih prava, zapravo biti i osnov za njihovo organizovanje dinamiziranje njihovog studentskog života, mladalačkog života, entuzijazma, energija, ideje koje uvek mladi ljudi imaju više u značajnoj meri od nas starijih.

Tako da ovom zakonu svakako treba dati podršku, kao što sam malopre rekao očekujući da ćemo nakon određenog vremena implementacije se suočiti sa određenim potrebama samih izmena i usklađivanja.

Želim poseban fokus staviti na Zakon o visokom obrazovanju, odnosno predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Dakle, kao što sam na početku kazao, sama činjenica da pribegavamo promeni ovog zakona o izmenama i dopunama skoro svake godine, poslednjih pet ili šest godina, zapravo ukazuje koliko je to važna materija, živa materija i koliko zapravo nam još treba da bi uhvatili pravi kurs, pravi pravac, i da bi zapravo odgovorili savremenim izazovima visokog obrazovanja.

Kada kažem , izazovima, mislim na one suštinske izazove u pogledu implementacije izvršenja i realizacije naših obrazovnih strategija, ali pre svega na izazove koji predstavljaju odgovor na ono što su stvarne potrebe pojedinca, stvarne potrebe porodice, stvarne potrebe privrede i stvarne potrebe društva u celini.

Vi znate, od 2005. je krenula, ali 2005. je Zakonom o visokom obrazovanju, koji je predstavljao svojevrstan radikalan zaokret u koncepciji i percepciji visokog obrazovanja, mi smo dobili velike izmene uvođenjem Bolonje, uvođenjem Bolonjske deklaracije, što nam je donelo određene novine, možda i određene prednosti, ali i velike probleme i ozbiljne nedostatke.

Evo vidite, posle 16 godina, nisam siguran da smo se najbolje snašli i da smo zapravo uspostavili harmoniju, kako bi i sam Bolonjski proces u visokom obrazovanju uspeli da iskoristimo isključivo u segmentima prednosti ovog procesa.

Dakle, mi imamo tada tu novinu, a onda imamo od 2005. godine i novinu uvođenja procesa akreditacije. Naravno, da je taj iskorak bio veoma važan i on je bio neminovan. Ne možemo reći da smo u tome pogrešili. Činjenica da smo morali tako naglo da uvedemo sam proces akreditacije, kada se tako velike novine prave, onda su rizici uvek veliki, a posebno što imamo uobičajeni problem u tranzicionim društvima gde reforme u obrazovanju ili bilo koje reforme vršite sa nosiocima tih reformi koji su ne reformisani.

Vi imate ljude koji su proveli tridesetak godina i potpuno se formirali u starom sistemu visokog obrazovanja i onda oni budu kapetani broda reformi obrazovanja i onda do tri sata govore, odnosno zastupaju potrebe reformi, a posle tri sata, još kada malo popiju, onda pričaju, ma to kod nas nema šanse, to nema, to za trideset godina neće da zaživi.

Mi smo, zapravo, ušli u neko mutno vreme po pitanju reforme visokog obrazovanja i posebno akreditacije. To mutno vreme je posebno trajalo između 2005. i 2017. godine. U mutnom vremenu zna se ko se najbolje snalazi. Dakle, oni koji vide i noću i kada je mutno. Oni su uhvatili kormilo visokog obrazovanja kroz akreditacionu komisiju i svakako bili ključni profiteri jer su se oni predstavili kao sveznalice, oni su jedini znali Bolonju, oni su tumačili Bolonju, oni su tumačili akreditaciju, oni su se smenjivali na čelu akreditacione komisije, jedan mandat vojvoda, drugi mandat serdar, pa se opet zameni, ti meni, ja tebi.

Kada vi propratite tu ekipu koja je vodila akreditaciju od 2005. do 2017. godine sve je to kumstvo, sve je to ti meni, ja tebi, sve je to ja sam tvom sinu mentor, ti si mom sinu mentor, ja tvojoj kćerki, ti mojoj kćerki i tako su se oni držali i zapravo nastaje nervoza kod te grupe koju sam ja u raznim prilikama nazivao svojevrsnom oligarhijom u visokom obrazovanju, nastaje nervoza izmenama i dopunama zakona 2017. godine, kada mi donekle uspevamo da spašavamo akreditaciono telo, odnosno uvodimo zvanično akreditaciono telo.

Ali, šta u stvari tu uspevamo da uradimo? Da donekle ukinemo monopol. Čiji monopol? Monopol jedne grupe. Kakve grupe? Interesne grupe koja se predstavlja kako? Ona se predstavlja predstavnicima akademske zajednice. Oni su akademska zajednica, oni tumače stavove akademske zajednice, oni se kriju iza formulacije akademske zajednice, oni se kriju iza autonomije univerziteta i njihova veza i sprega sa državom je samo da uzmu pare, jer je Vlada osnivač državnih univerziteta i fakulteta. Posle toga, kada ih pitate gde ste potrošili te pare, oni kažu da vi ne poštujete autonomiju univerziteta.

Kada od njih tražite određene standarde, oni kažu da vi ugrožavate autonomiju univerziteta, da su oni suvereni. Ne gospodo. Dakle, suvereno je visoko obrazovanje, ono je suvereno. Suveren je akademski kvalitet, a pojedinci, oni su istovremeno i profesori i naučnici i ljudi i članovi staleža i članovi akademske zajednice. Molim vas, neka mi neko objasni gde je crta između ličnog interesa pojedinca, između interesa staleža akademske zajednice koja ima ambiciju kroz određenu grupu da drži monopol u visokom obrazovanju. Gde je ta granica i granica akademske zajednice, odnosno akademske slobode? Oni su te granice ukinuli i jednostavno svojom visprenošću manipulacijama koje uglavnom prati korupcija, a verujte to ni malo nije teško dokazati.

Mi smo pokušali sa pozicije Odbora za obrazovanje, pre nekoliko godina da tražimo određenu dokumentaciju iz akreditacione komisije. Dokumentacije nema. Odgovor je – ne mogu da je nađu. Dakle, vi imate opšti haos u akreditacionoj komisije između 2005. i 2017. godine. Izgubljeni celi paketi dokumentacije, zapravo ne izgubljeni, bačeni, sklonjeni, jer tamo je bio svojevrstan kriminal i korupcija, a to pored skrivanja te dokumentacije, onog trenutka ako država bude htela posebno organi za krivično gonjenje, verujte, mogu da uhvate te krivce i to je nešto od čega se ne bi smelo nipošto odustati.

Dakle, nakon 2017. godine napravili smo određeni iskorak. Šta se onda desilo? I ove primedbe ENKVA, hoću da znate šta je njihova pozadina. Deo pozadine primedbi ENKVA je objektivan, dakle mi nismo uspeli sve da otklonimo 2017. godine. Ja ću vas podsetiti koliko puta sam lično, kao i poslanici Stranke pravde i pomirenja u ovom parlamentu ukazivao da kasnimo sa nekim odgovorima na zahtev ENKVA, ali to tada nije shvaćeno, hajde videćemo, rešićemo to.

Dakle, deo primedbi ENKVA je objektivan, deo primedbi ENKVA je poručen iz Srbije. Ja vam to ovde govorim da znate, vi to proverite.

Mi smo imali u jednom trenutku pripadnika bivšeg režima i dela ove oligarhije o kojoj govorim, izvesnu Sofiju Pekić koja je bila član borda ENKVA u Briselu i koja je sa te pozicije radila maksimalno da se Srbija istera iz ENKVA-e, da joj se ne obnovi mandat. Zašto? Da se dokaže da vi novi koji ste došli 2016. godine niste sposobni da vodite akreditaciju.

Dakle ovo su vam istine, proverite ih i onda se pravila negativna promocija Srbije, odnosno njenog visokog obrazovanja i zbog toga smo imali veoma rigidan odnos sa ENKVA u pogledu ovih primedbi.

Naravno, neka dođu primedbe, one koje su osnovane mi ćemo da ispravimo, zapravo to sada činimo, ali opet čuvajući ono što je stvarni kvalitet. Zato su oni pokušali kroz primedbe koje su bile tipa prevelikog učešća Vlade u procesu akreditacije, to je bila jedna od primedbi.

Ona je bila osnovana u tome da, hajde, imaćemo drugostepeno odlučivanje žalbene komisije koja treba da bude nezavisna. U redu je, ali ta komisija treba da se bira po konkursu, a ne da je opet imenuju, odnosno implicitno biraju predstavnici tzv. akademske zajednice, čitajte akademske oligarhije, odnosno staleža, odnosno grupe.

Dakle, to su detalji zbog kojih nismo dopustili da se ponovo vrati monopol. U redu je, akademska zajednica kao stručna zajednica isključivo kroz struku treba da ima uticaj u procesu akreditacije, ali ne kao interesna vertikala. Ne sme da se dopusti monopol.

Ono što se sada ovim zakonom dorađuje i rešava jeste ravnoteža između akademske zajednice, između države, preko Vlade i parlamenta, između studentske zajednice i između privredne zajednice, odnosno šireg društva.

Akreditacija, univerziteti, odlučivanje o njihovom postojanju i suverenitetu je nacionalno državni resurs i on ne može biti vlasništvo grupe ljudi koja se krije iza akademske zajednice.

Monopol je zlo u svakom smislu i zato je jako važna ova ravnoteža gde ne može niko imati potpuni primat. Akademska zajednica neka uloži stručnost. Država je osnivač većine univerziteta i naravno da je ona odgovorna za svoje ustanove, jer ih finansira i ona tako treba da se ponaša odgovorno kroz sve to.

Prema tome, pravimo sada veliki iskorak. Dobro je da je stavljen fokus na kvalitet, na obezbeđenje kvaliteta, dobro je da se teološke nauke uvode zvanično na vrata zakona i da ih … istina, taj proces nismo dovršili, ovo je još jedan iskorak, jer mi smo imali to pitanje teologije u visokom obrazovanju, do sada nezvanično zastupljeno kroz Bogoslovski fakultet SPC koji je članica Beogradskog univerziteta i to je bila jedina veza teologije sa zakonom, odnosno sa visokim obrazovanjem u zvaničnom smislu.

Sada imamo neku vrstu transparentne zakonske legalizacije svega toga. Istina nismo stigli da dovršimo taj proces i to nas čeka u nekoj novoj promeni zakona. Jesmo principijelno konstatovali visoko školske ustanove tradicionalnih crkava i verskih zajednica, to smo priznali, legalizovali.

Ali, ono što nedostaje jeste da omogućimo i praktično i organizaciono isto pravo koje garantuje Ustav i koje garantuje ovaj zakon i drugim crkvama i verskim zajednicama, zato što sada imamo stanje u kojem se Bogoslovski fakultet SPC kroz Beogradski univerzitet finansira 100% sa budžeta, dok su drugi teološki fakulteti legalni i legitimni iz tradicionalnih crkava i verskih zajednica se ne finansiraju na budžetu države.

Izgovor je kako oni nisu članica nekog univerziteta čiji je osnivač država. To ne može biti izgovor za pravo koje je garantovano Ustavom i zakonima. Mi moramo naći modalitet u kome će i ostali teološki fakulteti tradicionalnih crkava i verskih zajednica imati istu mogućnost da budu finansirani od strane države jer su svi građani ravnopravni. Ravnopravnost crkava i verskih zajednica se garantuje i Ustavom i zakonima i to nas čeka i moramo se za to pripremiti, jer nije bilo dovoljno vremena da zapravo sa svih aspekata i ovaj momenat rešimo kroz ovaj zakon.

Imajući sve ovo u vidu, pravimo ozbiljan iskorak i treba dati podršku ovom zakonu za Zakon o studentskom organizovanju zbog toga što smo dobili određene argumentovane primedbe na Odboru. Dakle, postoji mogućnost da ćemo imati i neki odborski amandman, što ne isključujemo, ukoliko to bude neophodno. Ali, u svakom slučaju, zbog svih ovih kvaliteta i ovih momenata o kojima sam govorio, poslanici naše grupe, odnosno poslanici Stranke pravde i pomirenja će u danu za glasanje dati podršku ovim zakonima. Hvala.

Zahvaljujem potpredsedniku Zukorliću.
Dame i gospodo, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda.
Reč ima dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani naše države, pod visokim obrazovanjem podrazumeva se akademsko usavršavanje na nekoj od visokoškolskih institucija naše zemlje na fakultetu, visokoj školi ili akademiji.

Sistem visokog obrazovanja u našoj zemlji, kao što znamo, uređen je Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017. godine, koji bi danas trebali da usavršimo nekim odlukama i nekim promenama i to je dobra stvar.

Ovaj zakon je u skladu, i to je jako bitno reći, sa bolonjskim sistemom obrazovanja, odnosno Bolonjskom deklaracijom, koja je usvojena 1999. godine i koja je potpisana od strane 27 ministara prosvete zemalja EU, a glavni cilj Deklaracije je da kroz Bolonjski proces dovede do stvaranja jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja.

To je ono što je najbitnije, da mi budemo deo jednog jedinstvenog evropskog sistema u univerzitetskoj nastavi, u naučnom istraživanju, jer je to, složićete se sa mnom, verovatno najnapredniji sistem koji postoji na ovoj planeti.

Neki od ciljeva visokog obrazovanja u Srbiji definisani su Zakonom i visokom obrazovanju, a to su pre svega broj povećanja akademskih građana u Srbiji, prenošenje znanja i veština, povećanje broja, omogućavanje pojedincima da se obrazuju pod jednakim uslovima i u toku čitavog života.

Glavni zadatak onoga što mi danas činimo, a to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, jeste da nam omogući ponovno postajanje punopravnog člana u "European association for quality assurance in higer education" ili ENQA, koje je telo EU koje promoviše evropsku saradnju i obezbeđuje kvalitet visokoškolskim ustanovama, učestvuje u širenju informacija, znanja i iskustava među članicama i ostalim akterima.

Dobro je rekao ministar, za nas je izuzetno bitno, obzirom da smatram da imamo jako dobar obrazovni sistem i stvar je prestiža da ponovo budemo članica ovog jako bitnog tela.

Godine 2020. nacionalno telo za akreditaciju naše države za proveru kvaliteta u visokom obrazovanju izgubilo je punopravno članstvo u evropskoj asocijaciji i moći će ponovo da konkuriše 2022. godine za ovaj status i zato je jako bitno da sve one sugestije na koje su nam oni ukazali, a ja mislim da su sve apsolutno razumne i sve su u korist našeg obrazovnog sistema, implementiramo u naš zakonodavni okvir.

Mi trenutno, kao što rekoh, imamo status pridruženog člana ove evropske organizacije. Naravno da to ne čini da naše diplome nisu validne, međutim, proces provere naših diploma prolazi kroz jedan dugotrajni put i sada je neophodno da naši studenti dostavljaju programe i planove po kojima su obrazovani itd, što ponovnim postankom ove organizacije neće biti slučaj.

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje su danas pred nama prevashodno su rađene da bi se Srbija vratila u punopravno članstvo ove asocijacije. Ovim izmenama ćemo eliminisati sve postojeće nedostatke, a to su da članove Nacionalnog saveta imenuje Narodna skupština. To je, po meni, jako dobro. Narodna skupština kao najreprezentativniji predstavnik stavova i mišljenja naših građana jeste neko ko treba da brine o tome, a to nije Vlada Republike Srbije i to neće biti Vlada Republike Srbije, kao što je bilo do sada.

Žalbeni postupak za akreditaciju će se izmestiti iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u nacionalno akreditaciono telo. Pri tome, upravni odbor za nacionalno akreditaciono telo koji broji devet članova imenovaće Narodna skupština, vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola. I to je jako bitno. Vidite, smenjuju se Vlada i Skupština, odnosno institucije i međusobna kontrola među institucijama, što je jedan od kriterijuma i najboljih mehanizama uopšte za kontrolu koja postoji u političkom sistemu.

Najvažniji aspekt ovog predloga je svakako da se u potpunosti reguliše status nacionalnog akreditacionog tela kao nezavisne ustanove. To je nešto na čemu moramo insistirati i mi sami i nešto što je u evropskom sustavu pokazalo najbolji rezultat.

Tako bi, još jednom kažem, obezbedili da naše diplome, odnosno diplome koje izdaju naši univerziteti budu potpuno usaglašene sa evropskim standardima i da ni na koji način ne može da se dovede u pitanje kvalitet diploma koje izdaju akreditovani fakulteti u Srbiji.

Ovim zakonom se otvaraju i nove mogućnosti za studiranje. Otvara se mogućnost da se sa osnovnih strukovnih ili osnovnih akademskih studija može ići na master strukovne studije i dodaje se da se to uglavnom odnosilo na MBA studije koje su danas vrlo popularne.

Dakle, MBA studije su "Master of Business Administration" studije i međunarodno su priznate studije, usmerene za razvoj praktičnih poslovnih znanja koja su potrebna u oblasti upravljanja poslovanjem. Drugim rečima, smisao MBA sudija bi bio da unapređuje sopstveni posao i to spojem nauke i najbolje prakse.

MBA studije najčešće upisuju ljudi koji imaju sopstvene firme i žele da poboljšaju svoje poslovanje, kao i oni koji žele da u karijeru napreduju do upravljačkih pozicija i da unaprede svoja menadžerska znanja.

MBA studije su trenutno najpopularniji akademski program na svetu i na globalnom nivou postoji preko dve i po hiljade različitih MBA programa. Prvo su uvedene na američkim univerzitetima, ali vremenom se njihov program prilagođavao novim potrebama tržišta rada. Obično traju dve godine, ali u poslednje vreme postoji jednogodišnji fakulteti.

Najispravniji put ka MBA studijama bi bio osnovne studije, master studije, radno iskustvo, pa onda MBA studije.

Za nas iz Socijaldemokratske partije je ovo jako bitno jer mi smatramo da obrazovni sistem treba da bude, pre svega, usmeren ka sticanju novih znanja koja odgovaraju potrebama tržišta.

Saradnja između visokog obrazovanja i privrede je nužna. Raduje me stoga što u sastavu Nacionalnog saveta se biraju dva člana na predlog Privredne komore, kao i dva člana Upravnog odbora državnog akreditacionog tela. Ta bliska saradnja između privrede i visokog obrazovanja je zamajac koji treba i mora da pokrene našu industriju i naše društvo napred.

Naravno da je predviđeno ovim zakonom, i to se ne sme zaboraviti i treba se naglasiti, produženje roka za još jednu godinu za studente koji su studirali po propisima koji su važili do 2005. godine. Naravno, to nisu studenti koji su upisali samo osnovne studije, nego i oni koji su upisali magistarske studije i studenti koji su prijavili doktorsku disertaciju. Još jednom, još jedan put izlazimo u susret ovim ljudima da u toku sledeće godine uspeju da završe taj svoj obrazovni put koji su započeli pod nekim drugim uslovima. To je jako korektno i dobra informacija za njih.

Pred nama je i jako bitan i prvi put pred poslanicima Skupštine Republike Srbije zakon o studentskom organizovanju.

Mi Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine posebno podvlačimo želju da se unificiramo sa evropskim prostorom visokog obrazovanja. Trenutno na oblast studentskog organizovanja primenjuje se Zakon o visokom obrazovanju koji uređuje studentsko organizovanje kroz studentske konferencije i studentske parlamente, međutim, ne uređuje bliže pitanje brojnih studentskih organizacija. Nisu studentske organizacije samo studentski parlamenti i studentske konferencije.

Znam da su 2005. godine Bolonjskim programom praktično ustanovljeni studentski parlamenti, ali dok sam ja studirao, imalo je mnogo značajnijih i bitnijih organizacija. Meni je drago da danas jednim krovnim zakonom, koji, moram reći, imaju sve zemlje u regionu, i to je još jedna od, da kažem, afirmativnih stvari koja treba da nas potakne da pohvalimo ono što treba da usvojimo danas. Dok sam ja studirao postojale su, i postoje verovatno i danas i mi ovim zakonom uređujemo njihovo organizovanje, brojne druge studentske organizacije, pre svega, one koje se bave novinarstvom i koje su jako bitne.

Bile su bitne i jako razvijene i u SFRJ, pa ću vas podsetiti da je u jednom studentskom magazinu „Vidici“, čiji je glavni urednik bio Danilo Kiš, objavljivao, na primer, naš Pekić, da su to jako plodonosne organizacije koje trasiraju put tih mladih ljudi. Pored ostalog, tu su i sportske organizacije, sportski timovi. Mi smo imali sportske lige. Takođe su tu i organizacije kulturno-akademska društva itd.

Mislim da dosadašnje stanje koje je stvorilo brojne probleme na terenu, koji su se ogledali, pre svega, u neujednačenoj praksi, što je pravilo direktnu razliku između studenata u Srbiji, odnosno na fakultetu koji studiraju više neće biti slučaj, to je opet, da kažem, jedan vid diskriminacije prema studentima, jedan ovakav zakon će unificirati sve studente i dati im iste mogućnosti da se organizuju u organizacijama na način koji ovaj zakon određuje i koji studentima najviše odgovara.

Takođe, uočena je neusklađenost sistema studentskog organizovanja kod nas sa evropskim standardima u ovoj oblasti. Kao glavni uzrok te neusklađenosti jeste nepostojanje jednog zakona kojim bi se definisao sistem studentskog organizovanja. To danas ovim zakonom rešavamo. U evropskoj praksi je izražena tendencija ka nezavisnosti studentskih predstavničkih tela u odnosu na visokoškolske ustanove, ali i u odnosu na državu.

Ovim Predlogom zakona o studentskom organizovanju rešili bi se višedecenijski problemi u ovoj oblasti i dao bi se okvir i mogućnost punopravnog učestvovanja studenata u organizovanju definisanim ovim zakonom.

Prema evropskim standardima jedan od glavnih uslova članstva u Evropskoj studentskoj uniji jesu legitimnost i reprezentativnost predstavničkih tela. Do sada je uvek postojala opasnost da se dovede u pitanje članstvo u Srbije u ovoj Evropskoj studentskoj uniji upravo iz ovih razloga.

Ovim predlogom zakona uvodi se red u rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije i obezbeđuje se reprezentativnost potrebna za predstavljanje Srbije u ovoj Evropskoj studentskoj uniji.

Treba napomenuti da oko 250.000 studenata u Srbiji ima neujednačen sistem organizovanja. Kaže, neki studenti su povlašćeni u odnosu na druge studente prema univerzitetu i fakultetu na kojem studiraju i to stvara ogromnu razliku i može imati elemente diskriminacije. To, naravno, usvajanjem jednog ovakvog zakona ćemo eliminisati.

Treba napomenuti, i to sam već rekao, da skoro sve zemlje u regionu imaju ovaj zakon.

Još jedna od pozitivnih stvari u vezi sa ovim predlogom jeste da ovim zakonom nema mera zabrane i ograničenja, već je to zakon koji sam po sebi podstiče podsticanje prirode, jer definiše osnovne pojmove, institute i pravce kretanja studentskog organizovanja, utvrđujući principe slobode i nezavisnosti studentskih predstavnika.

Želim da kažem da je ministarstvo organizovalo i kvalitetne pripreme za donošenje ovog zakona i da su u toku 2019. i 2020. godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja više puta je obavljalo konsultacije sa studentskim predstavnicima koji su činili radnu grupu i ovaj nacrt pripremali zajedno o studentskom organizovanju. On je proistekao iz dogovora postignutih na tim konsultacijama.

Pre sprovođenja javne rasprave, tekst Nacrta zakona bio je poslat i Konferenciji univerziteta i Konferenciji akademija strukovnih studija i visokih škola, koje nisu imale primedbe na dostavljeni tekst.

Moram da kažem i da se osvrnem i na to, obzirom da sam predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, da je i Poverenik za ravnopravnost učestvovao u kreiranju ovog dokumenta i da skoro sva mišljenja Poverenice za zaštitu ravnopravnosti su uzeta u obzir i većina od njih je implementirana u ovaj predlog zakona.

Na primer, jako je bitno da je usvojen jedan od predloga da se praktično uskladi terminologija i Poverenik je predložio da se izmeni terminologija studenti sa hendikepom, da se koristi, da kažem, sintagma studenti sa invaliditetom i to je usvojeno prateći način na koji smo mi koristili terminologiju u najnovijim zakonima, odnosno izmenama i dopunama zakona koji smo mi činili u ovoj Skupštini.

Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je imala i sugestije na način na koji se obezbeđuju sredstva. Bio je predlog da ove studentske organizacije imaju obavezna davanja kao obavezne članarine, na šta je Poverenica ukazala da je to protivustavno i da to nije u skladu sa našim zakonima i došlo se do rešenja da pored sredstava za rad studentskih konferencija, koje se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije u skladu sa zakonom studentske konferencije finansiraju se i na osnovu domaćih i međunarodnih projekata, realizovanih aktivnosti, prihoda sopstvene imovine, poklona, sponzorstva, donacija itd, naravno, u skladu sa zakonom.

Hoću da kažem da je ovaj zakon koji je danas pred nama jako afirmativan, jako moderan, daje velike mogućnosti našim studentima i na kraju je donet u saradnji sa velikim brojem i sa mišljenjem velikog broja i studentskih organizacija, ali i drugih institucija koje su brinule da ovaj zakon bude jako kvalitetan po svom sadržaju. Naravno da je praktično on sublimat iskustava koje imaju evropske zemlje sa najboljim praksama oko nas.

Na kraju, želim da kažem da mi iz SDPS izuzetnu pažnju pridajemo studentima i obrazovanju. Za nas je obrazovanje praktično glavni osnov i glavna alatka razvoja naše zemlje. U Novom Pazaru nekoliko godina unazad grad daje stipendije najboljim studentima koji žive i koji imaju prebivalište na teritoriji grada Novog Pazara.

Takođe se nagrađuju i učenici i njihovi mentori koji su osvojili prestižna takmičenja, odnosno jedna od prva tri mesta na takmičenjima u državi, učenici generacija, osnovnih i srednjih škola, ali se takođe i pomažu profesori i učitelji koji rade u otežanim uslovima na selu. To je jedna praksa koju gradonačelnik i grad Novi Pazar sprovodi nekoliko godina unazad i koja daje dobre efekte, iako je gradski budžet jako, da kažem, mali u odnosu na ukupne potrebe iznalaze se mogućnosti i sredstva da se ovim ljudima i najboljim među njima da signal da je kvalitetno obrazovanje nešto u šta valja ulagati i nešto na čemu mi u SDP insistiramo.

Još jednom, zakoni su odlični, pohvaljujem vas, ministre, i vaše saradnike i biće nam zadovoljstvo da podržimo oba zakona u danu za glasanje.