Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pre svega hvala vam na ovom pitanju pošto je ovo pitanje izuzetno važno za ministarstvo na čijem sam čelu. Naravno da je kompleksna tema kada govorimo o zagađenosti reka, ali se trudimo da se borimo sa tim na više frontova, da se tako izrazim. Pre svega jedan od najvećih projekata, kapitalnih projekata i jesu projekti za prečišćavanje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Ono na čemu se intenzivno radi prethodnih meseci jeste pre svega procena kanalizacione mreže u jedinicama lokalne samouprave koje su kandidati da dobiju jedno postrojenje koje će biti i po najvišim evropskim standardima. Sredstva iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope su obezbeđena u visini od 200 miliona evra i planirano je 26 prečistača.
Ono što je svako jedno od glavnih pitanja jeste prateća kanalizaciona mreža jer vi ste pomenuli i vaš prečistač u Senti koji radi već 30 godina, ali u Senti je pokrivenost kanalizacione mreže 90%. To je ono što je jedan od glavnih preduslova da prečistač radi u punom kapacitetu, ali svakako da mi upravo prethodnih meseci zajedno sa Kancelarijom za javna ulaganja sagledavamo stanje na terenu i spremnost jedinica lokalne samouprave. Ono što je važno je da će u mnogim opštinama raditi i izgradnja postrojenja plus izgradnja prateće infrastrukture, odnosno kanalizacione mreže. To je ono što mora da bude urađeno baš onako kako treba i po procentu koji se zahteva od nas, a to je svakako preko 70% pokrivenost mreže u jedinici lokalne samouprave i svi idemo ka tome i težimo.
Mi smo svakako sve te jedinice lokalne samouprave baš spram spremnosti i podelili u nekoliko faza i mogu sada da vam kažem da ću u prvoj fazi biti i Bačka Palanka, Priboj, Apatin, Nova Varoš, Bač, Boljevac, a zatim i ostale opštine i Petrovac na Mlavi, Ruma, Ražanj, Knjaževac, Raška, odnosno Kopaonik. Sve su to kandidati za opštine, za prečistače, ali pre toga, moramo dobro sagledati svu dokumentaciju i krećemo vrlo brzo sa izradom i tenderske dokumentacije.
Ja se nadam da ćemo u prvim opštinama i početi ova postrojenja do kraja ove godine. Svakako da će to značajno poboljšati kvalitet života građana i da će očistiti reke, a u međuvremenu, pošto govorimo o zagađenosti reka, ja mogu da kažem da inspekcija Ministarstva životne sredine je stalno na terenu. Izlazimo po prijavi građana. Imamo izveštaje o tome i koliko smo neodgovornih pojedinaca i kaznili i koliko je napisano i krivičnih prijava i privrednih prestupa. To je ono što moramo da radimo. Ja svakako i nisam srećna kada se ljudi kažnjavaju, ali to je jedini način da podignemo svest o tome koliki je značaj upravo da očuvamo životnu sredinu.
Ono što je takođe važno kada govorimo o zaštiti voda, jeste da radimo zajedno sa inspekcijom vodnom, koja se nalazi u Ministarstvu poljoprivrede, da smo svi zajedno na terenu, ali isto tako u Ministarstvu za zaštite životne sredine u prethodnim danima se upravo i okončao konkurs za uklanjanje divljih deponija i nadam se da su jedinice lokalne samouprave upravo i te manje deponije kandidovale koje se nalaze na obalama reka kako bi upravo taj otpad za koji postoji velika mogućnost da prosto i završi u rekama kako bi otklonili.
Ono što uvek apelujem jesu inspekcije jedinica lokalne samouprave da što budu više na terenu i moram da kažem da ministarstvo takođe odvaja značajna sredstva za barijere na rekama kako bi ambalažni otpad svakako mogao da se lakše prikupi u ovom trenutku se kreće, odnosno završava se i nabavka za lančanice na reci i lim, dakle, u toj opštini Priboj i Prijepolje i Nova Varoš, a svakako da ćemo i nastaviti istim tempom i da će i druge jedinice lokalne samouprave imati mogućnost da konkurišu na ovakvim i sličnim projektima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodine Pek, izvolite.

Hvala vam na odgovoru.

Moje pitanje drugo je u vezi teme uništavanja prirodnih plavnih šuma, zarad drvne industrije. Plavne šume su one šume koje se nalaze na plavnom području pored reka i u Evropi je ostalo jako malih ovih šuma. Čak 90% njihove celokupne površine je nestalo, a ono što je preostalo često je u kritičnom stanju.

Smatra se da su plavne šume najugroženiji prirodni eko sistemi u Evropi, stoga se u Evropskoj direktivi u staništima označen kao prioritetan tip šumskog staništa.

U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2019. godine se navodi da neke evropske reke, među kojima je nažalost i naša Tisa su izgubile skoro 100% nekadašnjeg plavnog područja. Reka Tisa sa pojasom plavnih šuma i sa odbrambenim branama čini ekološki koridor međunarodnog značaja. U Evropi ove plavne šume na mnogim mestima su zamenjene sa plantažama drveća koje se koriste za drvno prerađivačku industriju. Tu su hibridne topole.

Na ovaj način nestaju celi eko sistemi. Retko koja reka u Srbiji je toliko izmenjena kao Tisa, ljudi su oteli plavnu zonu i pretvorili u oranice i u plantaže hibridnih topola. Neke retke vrste ptica su nestale zbog toga, kao što je orao beloperan, crna roda, šumska sova. Oni ne mogu da prave gnezda na topoli, jer nema razgranato granje, kao ove stare vrste drveća. Pčelari isto mogu da nam potvrde da je nekada cvetni prah vrba je bio prva paša pčelama i na vrbi je jačalo pčelarsko društvo pre odlaska na bagrem.

Topolaštvo u Srbiji je počelo intenzivno da se razvija sredinom prošlog veka, zbog potrebe industrije. U Vojvodini hibridne plantaže činile su 40% od šuma. Na području Vojvodine značajan deo plavne šume od prirodnih topola, vrba, hrasta, lužnjaka su u velikoj meri zamenjeni sa hibridnim topolama. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, prirodne šume vrba i topola pokrivaju samo 7% područja ovog koridora oko reke Tise, dok šuma hrasta, lužnjaka čini samo 0,14%.

Pitanje moje je – ko vodi brigu o održavanju i čuvanju ovih plavnih šuma? Da li Srbija ima neki plan za očuvanje ovog međunarodnog ekološkog koridora?

Hvala.
Reč ima ministarka Vujović.

Hvala, takođe je isto izuzetno važno pitanje.
Mislim da govorite svakako o stvarima koje su se dogodile 2007. i 2008. godine, kada su „Vojvodinašume“ ušle u proces seratifikata o održivom gazdovanju šumama. Dakle, Zavod za zaštitu prirode je tada bio jedinstven i u dogovoru sa resornim ministarstvom se sprovela seratifikacija, a svakako se napravio i ugovor o poslovnoj i tehničkoj saradnji. Dakle, jedna provera stanja za program konverzija plantaža u šume, kako bi se izvršila kompenzacija.
Ono što je važno je da mi imamo dva programa kompenzacije i svakako prvi je donet za period od 2010. do 2019. godine i on je u potpunosti implementiran, a drugi program je trenutno na snazi, 2020. do 2029. godina i svakako da su oni svi u konsultaciji sa Zavodom za zaštitu prirode, ali u ovom slučaju je to Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Ranije je bio jedinstven, a sada imamo i Pokrajinski.
Svakako da su šume sastavni deo prirode, ali u ovom slučaju bih takođe volela da razgovaramo, odnosno da je ovde i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pošto su „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“ direktno u njegovom resoru i Uprava za šuma, a i resorni sekretarijat u AP Vojvodini.
Ono što je važno, a svakako da se slažem sa vama i da sam i ja to odmah prepoznala i tim koji se nalazi u Ministarstvu, naravno slab procenat pošumljenosti, naročito na teritoriji AP Vojvodine. Stoga je ministarstvo odmah početkom godine raspisalo konkurs za pošumljavanje i dodelu sredstava. Mogu da vam kažem da se u tom konkursu obratilo puno jedinica lokalne samouprave, ali 38 jedinica su ispunile sve uslove i kroz tu akciju za koju je ostavljeno 100 miliona dinara će biti zasađeno 164.000 autohtonih vrsta.
Uslov konkursa je bio da završimo do kraja godine to pošumljavanje sa tog konkursa i nadam se da ćemo u oktobru i novembru moći da obiđemo tu sadnju svi zajedno i da ćemo podržati jedinice lokalne samouprave i naravno da ćemo se truditi da opet takve konkurse sprovedemo. Izuzetno znači što je u ministarstvu formirano odeljenje za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave. Mogu da kažem da na sve konkurse imamo i veliki broj projekata i opština koje se javljaju i nadam se da ćemo svi zajedno uspešno realizovati sve te projekte. Naravno da ministarstvo to prati, ali svakako pošto je sezona za sadnju oktobar, novembar, dakle, do kraja godine, to je bio uslov i tada ćemo da kažemo da smo 164.000 sadnica posadili i nastavićemo naravno tako. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Pek, dva minuta.

Hvala vam na odgovorima.
Možemo da zaključimo da imamo zadatak da očuvamo naše šume, reke i vode za nas, za našu decu i za našu unučad.
Srbija kao zemlja nije baš bogata sa vodnim resursima posebno ako uporedimo sa zemljama u okruženju zato moramo da vodimo brigu o vodama, naročito o vodi za piće i o vodi koju koristimo za život. Nažalost, to je samo 20% od vode koju koristimo je kvalitetna voda koju koristimo za piće, za pravljenje hrane i ostalo. Ostalih 80% koristimo nažalost za zalivanje bašti, za pranje kola i ne znam, mogu još navesti puno toga. Znači, moramo još puno štošta da naučimo kako da koristimo ovu kvalitetnu vodu i ja se nadam da ćemo sve više i više šuma posaditi, to je naš cilj za našu decu i našu unučad. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeći prijavljeni je Hadži Milorad Stošić.

Samo povedite računa o tome da nam je ostalo još manje od 10 minuta, tako da odberite pitanje u skladu sa predviđenim vremenom.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću biti ništa duži nego prethodne moje kolege.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom zasedanju je razmatrala više predloga zakona za šire slojeve našeg građanstva. Jedan od tih predloga zakona je bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ je podržala izmene i dopune ovog zakona u celini.

Ono što je još važnije, a želim da istaknem, a to je da vi kao ministar za brigu o selu u svojim nastupima stalno ističite i govorite - potrebni su nam stambeni objekti za mlade bračne parove i na selu ako hoćemo da ono oživi, a pre svega kako bi na jedan adekvatan način podigli bezbednost države, a pre svega u pograničnim delovima Srbije.

Ovo govorim upravo u kontekstu bezbednosti države, jer stanovnici upravo tih pograničnih područja su velika garancija bezbednosti države. Naveo bih primer oblasti Poljanica koja se prostire između Vranja i Leskovca, koja je svojevremeno imala više stanovnika nego grad Vranje, a sada ima samo nekoliko hiljada. Upravo se ta oblast prostire uz Kosovsko Metohijske opštine, Kamenicu, Novo Brdo. Takođe, ceo pogranični prostor opštine Kuršumlija je ispražnjen i pitanje moje će ići u tom pravcu.

Gospodine ministre imam saznanje da je danas na sednici Vlade usvojena Uredba o utvrđivanju programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji cele Srbije. Moje pitanje – može li država Srbija i šta treba da preduzme kako bi se kroz ostanak ili povratak mladih u tim područjima obezbedila veća bezbednost države i neke pojedinosti od danas donetoj Uredbi. To je moje prvo pitanje. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Stošiću.

Videćemo da li će biti prostora za naredno pitanje ili je to to. Imamo pet minuta do kraja.

Ministar Krkobabić ima reč.