Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, moje prvo pitanje upućujem predsednici Vlade, Ani Brnabić.

U proteklih petnaestak dana imali ste jako živu diplomatsku aktivnost, proces saradnje jugoistočne Evrope u Antaliji, sastanak sa liderima regiona, sastanak sa predsednikom Republike Turske, onda Samit Austrija i zemlje zapadnog Balkana, sastanak sa Austrijskim kancelarom, sastanak sa drugim liderima regiona. Moje pitanje je – da li imate nekih novosti koje će biti interesantne za nas narodne poslanike, za građanke i građane Republike Srbije?

Delimično, pitanje se odnosi i na ministarku za evropske integracije, a i na vas, predsednice Vlade – kakva je naša evropska perspektiva? Da li će biti otvaranja novih poglavlja? Kakvi nas izazovi očekuju u ovim post kovid vremenima, i kada je region u pitanju i kada je Evropa i EU u pitanju? Kakva je sudbina „Mini Šegena“? Da li na tim samitima među liderima regiona je došlo do nekog konsezusa? Da li je napravljen korak unapred po tom pitanju.

Drugo moje pitanje upućeno je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministarki Mariji Obradović. Ovih dana imali smo priliku da čitamo u medijima, dosta prostora je posvećeno izborima za savete mesnih zajednica. To su jako važne institucije. Na tim izborima izlaze građani u svojim naseljima, u svojim kvartovima, znači u svojim mesnim zajednicama i pobeđuje naravno onaj ko je bolji. Onaj ko gubi ima pravo da se ljudi. To je tako.

Zaista, jako poštujem instituciju mesne zajednice, jer ono što je nevidljivo i za ovaj parlament i za Vladu i za opštinsko veće i za opštinu vidljivo je za instituciju mesne zajednice. Analizirajući prostor odakle ja dolazim, u Sandžaku, u sandžačkim opštinama, ni stariji od mene nisu uspeli da se sete kada su zadnji put bili izbori za savete mesnih zajednica u Novom Pazaru i u Sjenici. Što se tiče izbora u opštini Tutin, oni su toliko bili netransparentni da i dan danas su sudski postupci u toku.

Znači, moje pitanje upućeno vama – šta ćete preduzeti? Da li vršite određenu kontrolu da bi se na neki način uticalo? Koje su zakonske mogućnosti da se održe izbori za savete mesnih zajednica, jer je to jedini način da ljudi iz naselja, iz kvartova utiču na sprovođenje te politike koja ja njima važna, a koja možda na tom gradskom nivou je nevidljiva?

Hvala vam.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.

Hvala. Da, u poslednje vreme su zaista bile intenzivne aktivnosti, kako u sklopu svih procesa u okviru regionalne saradnje, tako i, naravno, važni sastanci za naše dalje evropske integracije. Dodatni važni sastanci tek dolaze, tako da se ovaj tempo, ovakav, nastavlja.
Kao što ste rekli, bio je jedan regionalni sastanak u Tirani, jedan u Antaliji u okviru procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Onda, sastanak, regionalni sastanak u Beču sa kancelarom Sebastijanom Kurcom.
Tokom svih ovih sastanaka, mnogo bilateralnih sastanaka uključujući i sastanak sa predsednikom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom, kancelarom Sebastijanom Kurcom, sa visokim predstavnikom Džozefom Borelom i na marginama još nekoliko sastanaka na kojima sa razgovarala i o regionalnoj saradnji i o našim evropskim integracijama.
Pored ovoga je bila u utorak međuvladina konferencija u Luksemburgu, gde je konstatovano otvaranje prvog klastera u skladu sa novom metodologijom i konstatovano da je Srbija ispunila sve uslove, preduslove da se otvore još dva dodatna klastera, klaster tri i klaster četiri. Od mnogih zemalja članica EU smo čuli da ukoliko Srbija nastavi sa reformama na ovaj način, pre svega u oblasti vladavine prava, da ne postoji apsolutno niti jedan razlog da se do kraja godine, a u vreme slovenačkog predsedavanja EU, ne otvori ili jedan ili oba ova klastera. To je ono što je naš cilj u ovom trenutku. Jako kratko, jer sam dosta pričala o ovim stvarima.
Što se tiče regionalne saradnje, ovo je godina koja bi trebala da bude jako dobra za regionalnu saradnju zato što nakon dugog niza godina mi zaista u ovoj godini imamo konkretne rezultate. Evo, na primer, najkonkretniji rezultat je ovaj regionalni roming sporazum koji je u implementaciji sada od 1. jula i po prvi put naši građani, svi građani regiona, svi oni koji žive u ovom regionu neće morati više da plaćaju roming tarife kada putuju po regionu, već će to biti pozivi po ceni kao kod kuće ili surfovanje internetom kao kod kuće. Zaista jedan veliki regionalni uspeh i čini me se konkretan benefit za sve one koji žive na ovim prostorima.
Druga stvar, mi nastavljamo sa velikim brojem konkretnih regionalnih projekata. Tu su naravno, auto-put Beograd – Sarajevo i to iz oba pravca i od Sremske Rače i dole, od Užica preko Kotromana, ali tu je i železnički Koridor 10, dakle, kompletna modernizacija pruge, do granice sa Severnom Makedonijom. Onda idemo, u septembru krećemo sa auto-putem mira, sa auto-putem između Niša-Prištine-Tirana-luka Drač. Imamo gasni interkornektor do Bugarske i razne neke druge inicijative, ali je zaista ovo godina u kojoj se vidi da se ono što smo planirali prethodnih godina, ove godine ili već daje rezultate, kao što je slučaj sa regionalnim roming sporazumom ili ti projekti zaista građani mogu da vide da se na njima radi, da se oni konkretno grade.
Umesto toga da nekako svi slavimo ove godine uspeh te regionalne saradnje i svih naših napora u svim proteklim godinama, nažalost, sa dolaskom novih privremenih institucija u Prištini, pre svega Aljbina Kurtija, ta čitava regionalna saradnja dobija potpuno drugačiji prizvuk, a to je da više nema nikakvih deklaracija, ne postoje nikakvi sporazumi, on ne prihvata ništa osim ako se u tim sporazumima ne pojavljuje republika Kosovo, što je naravno nama potpuno neprihvatljivo, ali ne samo nama.
Opet da ponovim, dakle, nismo mi tu sami, tu je i Bosna i Hercegovina koja ne priznaje ilegalno proglašenu nezavisnost Kosova u okviru CEFTA sporazuma, tu je i Moldavija koja takođe ne priznaje tzv. republiku Kosovo. Tako da te stvari su zaista nemoguće, a onda pošto nisu čak ni za debatu, nisu čak ni za diskusiju, onda praktično se ti, sporazumi samo sklanjaju sa stola i više nemamo nijedan ni regionalni sporazum, ni regionalnu deklaraciju, ni zaključak. Ne postoji, dakle, više ništa.
Imali smo u Antaliji, rekla bih jedan dobar signal ali tamo Prištinu je predstavljala Vljoso Osmani koja je pustila da se važni dokumenti usvoje kao što je Strategija održivog razvoja Jugoistočne Evrope do 2030. godine.
U toj Strategiji se ne pojavljuje Kosovo sa zvezdicom, već tamo gde god stoji Kosovo, Kosovo je sa čitavom fus notom.
Ona je ostala rezervisana, nije čak ni bila u tom smislu zvanično uzdržana i ti dokumenti su se usvojili. Tako da je tu, rekla bih i dalje nestabilnost oko toga šta može, šta ne može, šta je tačno i tamo njihova politika, ali nažalost, ja očekujem da na prvom sledećem važnom sastanku, a to je 5. jula sastanak Berlinskog procesa putem video linka, četiri sporazuma na kojima se jako dugo radilo, pa i više godina možda ne budu usvojena što je veliki udarac za regionalnu saradnju.
Opet ću tu podvući jednu izuzetno važnu stvar, a to je da ne smatramo samo mi da je to loše, već svi u regionu i oni koji su priznali tzv. Kosovo i oni koji nisu. Svi smatraju da je to loše za region i regionalnu saradnju.
Da se vratim na onu prethodnu raspravu. Srbija je to sve izvojevala teškom mukom, odgovornom i hrabrom politikom i vi znate koliko smo se trudili da prekinemo taj narativ obe strane, kao da smo mi jednaki, kao da smo jednako neozbiljni, jednako neodgovorni, pa hajde smirite se jedni i drugi. Nema više tog narativa.
Kada bi radili kao što smo čuli ranije ili kao što savetuju ovde izvesni i neodgovorni političari onda bi mi za tili čas, bukvalno u dva minuta bi se vratili na taj narativ, izgubili bi time sve ono što smo izvojevali teškom mukom prethodnih godina i zato je važno da mi pokazujemo stalno tu odgovornu konstruktivnu politiku.
Sve je manje, čini mi se i ljudi u EU koji ne vide tu razliku između politike koju vodi Beograd koja je odgovorna, hrabra, konstruktivna politika koja je zagledana u budućnost i politike koju u ovom trenutku vode privremene institucije u Prištini koja je, pre svega fokusirana na prošlost i kojoj kvalitet života svih ljudi koji žive na ovim prostorima nije naročito važan, jer šta ima veze što mi ne možemo da implementiramo regionalne projekte koji nemaju veze sa politikom ako ja kažem da moj je politički stav eto toliko snažan i ja ću time da ubiram neke jeftine poene kod kuće. Dakle, zaista besmisleno.
Ali, zbog toga je opet jako važno da smo mi svaki put za tim stolom, i ako treba i da letimo od jedne zemlje do druge zemlje i da smo non-stop na sastancima i do dva ujutru samo da smo tamo i da pokazujemo koja je to naša politika.
Tako da se ja nadam da će ipak ta regionalna saradnja svakako među nama, dakle, ostalima, ali na kraju krajeva i zapadni Balkan je pet država, pa mi taj format zovemo pet plus jedan, da će ta saradnja da se nastavlja.
Čuli ste danas i predsednika Vučića tokom pres konferencije. On je pričao o izuzetno dobrim razgovorima sa predsednikom Vlade Severne Makedonije Zoranom Zajevim i sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i o tome koliko smo mi do sada uspeli da postignemo u toj regionalnoj saradnji i koliko će Srbija još dodatno resursa i vremena, strpljenja i pažnje uložiti u taj odnos.
Tako da ja očekujem da ćemo mi ulaganjem dodatnih napora uspeti da izguramo i dalje jaku regionalnu saradnju. Oni koji žele sami da se isključe, nažalost, verovatno će izabrati da se isključe sami, ja to ne bih volela, ali hajde da vidimo.
Mi ćemo se boriti za našu poziciju, ali i za poziciju čitavog regiona, zato što još jednom nema uspešne stabilne prosperitetne Srbije ukoliko region je miran, bezbedan, siguran, stabilan i isto tako, ekonomski prosperitetan.
Konačno, što se tiče evropskih integracija tu postoji mnogo razočaranja, mnogo frustracija, bez daljnjeg, koje mi jasno komuniciramo i našim evropskim partnerima, ali opet ono što je meni važno to je da mi nastavimo reforme i važno mi je ovo da kažem zbog građana Srbije, apsolutno nijednu reformu koju smo proveli na našem evropskom putu nismo proveli zato što je to bio zahtev ili ultimatum EU, već zato što je svaka od tih reformi dobra za naše građane, za našu zemlju i za naše društvo.
Ona nas svakako neophodno vodi ka EU, ali su te reforme dobre za nas i tu mi nikada nećemo imati kompromis. Dakle, mi nikada nećemo tu prihvati politiku ili-ili, iako se nama nikad ni ne servira politika ili-ili zato što je ponovo Aleksandar Vučić promenio poziciju Srbije i nama se ne serviraju ni zahtevi, a ne daj Bože, ultimatumi više.
Tako da, nastavljamo na našem evropskom putu i ja se zaista nadam da ću raditi na tome sa čitavim mojim timom da imamo još dva klastera do kraja ove godine. Ali, ako ne bude bilo tako, što je sve moguće, neće mi biti žao što smo toliko radili, zato što znam da će zahvaljujući tome naša javna uprava, državna administracija biti efikasnija, da ćemo pružati još bolje i brže usluge građanima da ćemo u oblasti vladavine prava imati efikasnije sudstvo, da će građani Republike Srbije doći brže do pravde, da će privreda biti sigurnija, samim tim investicije veće.
Mi imamo naš put i to je ono za nas najvažnije.
Hvala.

Hvala, predsednice.
Reč ima ministarka Jadranka Joksimović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Predsednica Vlade je već dosta rekla, ja bih nekoliko stvari samo dodala.
Imajući u vidu da sam u poslednje vreme sa predsednicom Vlade bila na važnim skupovima, i u Beču, onda smo bili u Luksenburgu, ono što želim da znaju i naši građani, naravno i narodni poslanici, to je da postoje mnoge stvari koje se ne vide u javnosti i mi ne pričamo i njima, jer se ponašamo kao ozbiljna i odgovorna država, ozbiljna i odgovorna diplomatija, naše kongresne diplomatije su vrlo žive, vrlo uspešne, delo su timskog rada i dogovora i sa predsednikom i sa premijerkom, ja kao resorni ministar, svi drugi ministri, dakle, mi vrlo uspešno, timski radimo, međusobno koordiniramo i sve to rezultira nekim koracima koji možda nisu veliki, nisu od sedam milja, ali su i te kako važni i izdvajaju uspehe Srbije čije se reforme i reformski rezultati ne mogu ignorisati.
Posledica toga jeste i održavanje političke međuvladine konferencije po novoj metodologiji, na kojoj smo potvrdili primenu nove metodologije, na kojoj smo uspeli, odmah da vam kažem, uz naše ozbiljne pripremne aktivnosti i traženje da potvrdimo defakto činjenicu da je klaster 1 otvoren, imajući u vidu da je to ključni klaster vladavine prava koji sadrži pet poglavlja koja su već otvorena, dakle kriterijumi za otvaranje su ispunjeni.
Vrlo je bilo važno sa naše strane taj jedan razuman zahtev koji smo uputili, koji je deo jedne ozbiljne pregovaračke i pozicije sa naše strane, da se konstatuje da je primena nove metodologije zapravo znači i otvaranje klastera 1, jer kad je otvoren klaster 1 to znači da su jasniji kriterijumi i politički kriterijumi, instrumenti za merenje ukupnog napretka u odnosu na koje će države članica odlučivati o onome što je premijerka govorila, klasteru 3 - konkurentnosti uključivom rastu i klasteru 4 – zelenoj agendi i digitalizaciji.
Mi smo ta dva klastera, tri i četiri, koji ukupno imaju 12 poglavlja, klaster tri ima osam i klaster četiri ima četiri, za dva meseca, možda nešto malo više ili malo manje, sada već ne mogu da vremenski preciziram, ali mi smo paralelno radili na pripremi nekoliko pregovaračkih pozicija. Neka su poglavlja već bila u okviru tih klastera otvorena, neka smo pripremali, što nije ni malo jednostavan zadatak, to traži jasnu koordinaciju, političko vođenje procesa, jasne vremenske odrednice, uključenost svih. Mi smo izmenili naše pregovaračke strukture, uveli koordinatore za svih šest klastera, dakle, državne sekretare, pomoćnike ministara iz resornih ministarstava, koji će podići nivo odgovornosti za političku implementaciju.
Predsednik Vučić i premijerka Brnabić su na nedeljnom nivou sazivali sastanke svih aktera, posebno vezane za vladavine prava, prolazili tačku po tačku, videli gde su kašnjenja, gde su objektivna, gde su zaista potrebe nešto vremenski duže i hoću da vam kažem da su to rezultati koji se nisu mogli ignorisati, tako da nije to nikakva tehnikalija što smo otvorili klaster jedan, već je to deo delimičnog priznanja svih država članica koje su imale reči hvale za nas na ovoj međuvladinoj konferenciji. Dakle, najveći broj članica je imao reči hvale za Srbiju i moram da vam kažem da je premijerka na jedan vrlo argumentovan način, faktografski precizan, predstavila sve naše aktivnosti, a kada odete na nivou delegacije, na nivou premijera i da razgovarate sa ministrima, time pokazujete spremnost da ste otvoreni, transparentni, da hoćete da čujete i kritiku, da ste spermini da odgovorite, da ste spremni da kao ravnopravni partner učestvujete u tom dijalogu.
Jesmo mi zemlja kandidat, ali nijednog trenutka se ne osećamo ni inferiorno, niti na bilo koji način manje važno i manje vredno. Mi smo važan partner EU. Postoje zahtevi koji se moraju ispuniti, takav je proces, ali niko sa nama ne razgovara bez uvažavanja, što mislim da je posledica jedne ozbiljne i odgovorne politike, koju godinama vodimo.
Što se tiče regionalnih skupova, evo u Beču konkretno, to su takođe bile gotovo anegdotska dešavanja na ovim kongresima i konferencijama i skupovima, ali moram da vam kažem da, za razliku, ja sam bila na panelu ministara za evropske integracije zapadanog Balkana i ja sam to već rekla u javnosti, tako je provejavao neki duh bez entuzijazma prema evropskim integracijama. Niko nije pohvalio novu metodologiju, svi se osećaju zakočeno, posebno Severna Makedonija i Albanija, za koje smo mi iskazali više puta, a evo videla sam danas i predsednik Vučić javno da nam je zaista žao što nisu počeli pregovore, da ih potpuno podržavamo i da želimo da uđu u taj proces, jer je to dobro za sve. Znate, kada se uđe u taj proces, svi moraju da ispunjavaju određene obaveze i kriterijume, a to donosi i bolju saradnju.
Moram da vam kažem da je samo Srbija bila i ja sam predstavila našu spremnost za novu metodologiju, da smo je pohvalili, jer nema smisla kuditi ono što ste prihvatili, nego videti kako možete na najbolji mogući način, pojačavajući dinamiku, ulažući što više energije da izvučete najbolje za zemlju i najbolje za građane i mislim da smo u tome pokazali odgovornost. Nismo se durili, nismo se bunili, nismo se ni hvalisali, ni busali u grudi, nego radimo svoj posao. To je evidentirano i ja verujem da ćemo uz ovakvu dinamiku reformi i uz političko vođstvo i predsednika i premijerke i svih nas koji radimo to zaista moći da ostvarimo dobre rezultate. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Marija Obradović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Uvažene kolege poslanici, predstavnici Vlade, daću vam verovatno odgovor koji vas neće posebno zadovoljiti, ali to je istina. Samo nisam čula detaljno o kom gradu ste rekli da nisu održavani saveti. Pazar? Dobro.
Ali, ima još mesta, poput ova dva o kojima ste govorili. U pravu ste.
Zašto kažem daću vam odgovor koji vas neće zadovoljiti? Verovatno ste očekivali da možemo određenim aktom ministra da sankcionišemo takvo ponašanje. Nažalost, iako je ovo sve definisano Zakonom o lokalnoj samoupravi, taj sam akt o osnivanju mesne zajednice zapravo tačno propisuje kako teče proces izbora za savete mesnih zajednica i ceo taj proces izbora saveta se sprovodi u jedinici lokalne samouprave i njega pokreće predsednik skupštine opštine ili predsednik skupštine grada. Dakle, potpuno se dešava van Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, tako je propisano i definisano zakonom i to je taj administrativni odgovor normativni koji sam vam sad izložila.
Sa druge strane, kao neko čija stranka, dakle SNS, jer ja sam potpredsednica GO Srpske napredne stranke, izuzetno su važni za nas i ozbiljno pratimo i postižemo rezultate na kojima nas niko ne može dostići do sada u Srbiji. Dakle, sada ne govorim kao ministar, nego kao potpredsednica SNS, čime možda i kršim neko pravilo u parlamentu, ali zaista želim da se zahvalim svim ljudima koji učestvuju u izborima za savete mesnih zajednica, svim ljudima koji pobeđuju i koji dobijaju te glasove, jer je to ono što ste vi rekli, suština, da se život odvija na lokalu i da su mesne zajednice zapravo prava lokacija na kojoj mi možemo da vidimo šta je to što boli građane na toj maloj teritorijalnoj organizaciji, koji su to problemi, ona svakodnevica.
Svakako da ozbiljne teme, poput evropskih integracija, poput Kosova i Metohije, poput ozbiljnih ekonomskih tema se vode na drugim mestima, ali ono što je svakodnevni život i što nas iritira svakodnevno, ako nije u standardu na koji smo navikli je zapravo život u mesnim zajednicama i te komunalne teme kojima možemo da se bavimo su nešto na čemu gradovi i opštine moraju malo više da porade.
Ja ću se truditi da jednom vrstom dopisa koji izlazi iz moje nadležnosti, ali to će biti jedna dobronamerna sugestija gradovima i opštinama da budu ozbiljniji u samom postupku organizacije izbora za savete mesnih zajednica. Hvala vam na ovom pitanju. Mislim da parlament i služi ovome, da podsetite na različite probleme koji se dešavaju na teritoriji cele Srbije i na tome možemo da radimo zajedno. S druge strane, sada opet po malo izlazim iz cipela ministarke ili potpredsednice stranke, volela bih da i stranački sarađujemo na terenu, jer stranački imate ozbiljne resurse u gradovima koje ste spomenuli a koji imaju probleme sa organizacijom izbora za savete mesnih zajednica i svakako da će i vama i nama biti interes građana na prvom mestu, bolje uređenje života i funkcionisanje tih gradova i opština, tako da tu jesmo na zajedničkom zadatku. Tako sam i shvatila vaše pitanje, da treba obavestiti građane, da čuju da razmišljamo o svakom gradu i opštini u Srbiji, a sa strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave svakako ćemo poslati tu sugestiju i uraditi jednu malu reviziju.
Hvala još jednom na pitanju.

Hvala.
Reč ima Samir Tandir.
Izvolite.

Hvala predsednici Vlade, hvala ministrici Joksimović i ministrici Obradović na iscrpnim odgovorima.

Šta je inspiracija bila ovog pitanja kod mesnih zajednica? Znači, tema je kada se održe izbori i neko pobedi. Pobediće onaj ko ima jaču stranku, ima podršku naroda, bolju organizaciju, a nije tema kada nema izbora.

Hvala vam na tom dopisu. Mislim da je jako važno da tu demokratsku dinamiku probudimo na lokalu tamo gde je nema.

Što se tiče sledećeg seta pitanja, znači pitanje ministru prosvete – da li ministarstvo ima mehanizme da deci koja su imala otežane uvjete za pohađanje onlajn nastave izađu u susret pri upisu željenih srednjih škola i fakulteta? Zašto?

Znači, ne govorimo samo ovde o zakonskom rešenju, nego o pravednom rešenju. Kao i većina drugih narodnih poslanika, dolazim iz jednog od rubnih krajeva naše zemlje gde su objektivni problemi da nemate internet, da nemate dovoljno tablet uređaja, dobrih mobilnih aparata i sada ćemo doći na testove gde neće svi biti u istoj ravnopravnoj poziciji. Sada mene zanima da li možemo nekom akcijom, nekom uredbom da možda tretiramo tu decu i da im se izađe u susret, jer je ovo evidentan problem vama, vašem ministarstvu.

Prosvetnim radnicima želim da čestitam. Način na koji ste menadžerisali ovu krizu usled pandemije je za svako poštovanje. Parlament je dao podršku, ali je ovo je jedan od izazova. Obratili su mi se roditelji i ja to pitanje delegiram Vladi i delegiram vama.

Pitanje upućujem ministru zdravlja. Hvala Bogu da imamo konstantno popuštanje mera. Želim da svim zdravstvenim radnicima, predsedniku Republike Srbije, predsednici Vlade odam priznanje na način na koji su se borili protiv pandemije. Pokazali smo da smo jedna ozbiljna država koja je primer i mnogim zemljama u EU kako smo se izborili sa ovom pandemijom.

Moje pitanje je upućeno vama, ministre. Znači, imamo popuštanje mera, međutim još uvek nemamo dozvolu posete bolesnicima u bolnicama. Znači, da li se razmišlja o stepenastom možda popuštanju, a da ne ugrozimo sistem? Da li bi možda vakcinisani sa negativnim testom ljudi, članovi porodice mogli da obiđu svoje najmilije?

Treće pitanje upućujem Ministarstvu unutrašnjih poslova, ministru policije. On tu nije, možda predsednica ili neko može da odgovori. Znači, ulazimo u sezonu, prošle godine smo imali pandemiju i naša dijaspora nije mogla da dođe da poseti našu zemlju, naše krajeve. Imaćemo veliki val dolaska naših ljudi iz dijaspore. To je jako važno za našu privredu, dijasporu i treba odati priznanje. Bila je uz svoje građana, uz svoju matičnu zemlju u trenucima borbe protiv pandemije, uplaćivali su sredstva, pomagali porodice, donirali zdravstvenim ustanovama. Da li postoji mogućnost da se olakša ulazak u našu zemlju? Imaćemo kilometarske gužve koje mogu u stvari da budu rizično tlo za pandemiju, za prenos virusa. Hvala.