Hvala, gospodine potpredsedniče Skupštine, profesore Orliću.
Poštovani ministre, gospodine Nedimoviću, gospodine Kataniću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dnevni red današnjeg zasedanja Narodne skupštine još jednom potvrđuje da poljoprivreda zauzima značajno mesto u zakonodavnoj aktivnosti Vlade, a stvaranje dobrih zakonskih uslova potvrđuje i značaj poljoprivrede za ukupan ekonomski razvoj zemlje.
Ako pratimo statistiku, ona kaže da je u 2019. godini učešće poljoprivrede u domaćem BDP bilo 6%. S druge strane, ako pratimo naš poljoprivredni resurs i njegov razvojni potencijal, to svakako može i mora biti više. Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je prvi put sada pred nama, posmatran je upravo kao ozbiljan korak ka tom razvojnom cilju.
Značaj poljoprivrede i mogućnosti poljoprivrednog razvoja sagledan je i kroz Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije koja je doneta za period 2014-2024. godine.
Cilj kome težimo jeste brži razvoj svih sektora poljoprivrede, pre svega kroz modernizaciju sektora ili kroz integralni razvoj sela koji će povećati proizvodnju i omogućiti da naš poljoprivredni proizvod bude dostupan na našem i na svetskom tržištu, odnosno da se naši poljoprivredni resursi što bolje ekonomski valorizuju i time poveća udeo poljoprivrede u BDP, da ne govorim o nekim dalekim vremenima u kojima je srpska poljoprivreda hranila čitavu bivšu SFRJ i pola Evrope.
Vratio bih se u naše vreme u ovih prethodnih 7-8 godina, od kada naša Vlada ozbiljno radi na rehabilitaciji i ubrzanom razvoju poljoprivrede i revitalizaciji sela. Posvećena je sprovođenju strategije, a time i iznalaženju najboljih razvojnih modela poljoprivrede i modela državnih podsticaja koji bi mogli da daju najbolje efekte.
Moram da je istaknem da je za sprovođenje naše poljoprivredne strategije, pa i približavanje evropskim standardima i evropskim zahtevima, veoma važan kvalitet zakonskih rešenja, posebno onih kojima se podstiče proizvodnja i stimulišu proizvođači da razviju i modernizuju svoju proizvodnju, da je učine jeftinijom i kvalitetnijom.
Naši propisi koje smatramo krovnim za razvoj poljoprivrede svakako su dobra i stimulativna zakonska rešenja za naše poljoprivrednike, ali ono što je nedostajalo ovom pravnom okviru jeste upravo regulacija tržišta poljoprivrednih proizvoda. To se, evo, čini ovim predlogom zakona, čije donošenje želim da pozdravim, jer to potvrđuje da se definitivno u sektor poljoprivrede uvode tržišna pravila i tržišni standardi.
Ovaj zakon je takođe rezultat naše obaveze kao kandidata za EU, da i dalje usklađujemo domaće zakonodavstvo sa propisima EU u oblasti zajedničke poljoprivredne politike koja je jedan od prioriteta i u ovoj zajednici, što je i prirodno, jer je u pitanju proizvodnja hrane.
Osim usklađivanja sa propisima EU, ciljevi koji treba da se postignu donošenjem ovog zakona vezani za omogućavanje slobodnog tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i za uvođenje savremenih mehanizama uređenja ovog tržišta koje do sada nije bilo u potpunosti organizovano.
Pored toga, donošenjem ovog zakona ispunjavaju se važni ciljevi naše strategije. Ti ciljevi su: rast proizvodnje i rast konkurentnosti, koji podrazumeva tehnološku modernizaciju poljoprivrednog sektora, održivo upravljanje poljoprivrednim resursima uz brigu o zaštiti životne sredine, kao i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Dodao bih ovde i globalni milenijumski cilj, a to je iskorišćavanje siromaštva i gladi, što se svakako proizvodnje hrane i razvojem ruralnih sredina u Srbiji može postići.
Ovde bih pohvalio našu poljoprivrednu politiku i politiku ujednačavanja regionalnog razvoja, upravo kroz intenzivniji ruralni razvoj. Dakle, u pitanju je politika afirmacije nedovoljno razvijenih i devastiranih područja naše zemlje, a to su upravo ruralne sredine u kojima se proizvodi naša hrana.
Ulaganje u život na selu, stvaranje infrastrukturnih i drugih uslova za ostanak mladih na selu, upravo jačaju bazu naše poljoprivrede.
Dalji razvoj poljoprivrede neposredno je vezan upravo za sveobuhvatni razvoj sela i ruralnih područja koja su, mogli bismo reći, i naše bašte i naše njive i naše trpeze, ali i naš zaboravljeni demografski potencijal.
Za postizanje ciljeva naše poljoprivredne politike potrebna je ne samo povećana proizvodnja, već i dobra organizacija plasmana naših poljoprivrednih proizvoda, ali i podrška države u slučajevima kada nepredviđena dešavanja na tržištu unište ogromne količine neke poljoprivredne kulture. Sećamo se, na primer, kada je otkupna cena višanja i malina bila ispod svakog minimuma, a rad naših poljoprivrednika neisplativ.
Zato je važno regulisati odnose na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kako bi se s jedne strane zaštitili domaći proizvođači, a sa druge strane postigao kvalitet domaćeg poljoprivrednog proizvoda koji garantuje valorizaciju rada i troškova proizvodnje.
U tom smislu, ovaj predlog zakona ima veliku važnost za našu poljoprivrednu proizvodnju, a njegova implementacija treba da obezbedi nekoliko ključnih preduslova za kvalitetnu tržišnu valorizaciju poljoprivrednih resursa. Najpre treba da se podigne nivo osposobljenosti naših gazdinstava za međusobno povezivanje i jačanje motivisanosti za udruživanje kroz zadruge i druge oblike poslovne saradnje, zatim, treba obezbediti veću vidljivost i prepoznatljivost domaćih proizvoda na tržištu, jer u moru ponude, posebno uvezenih poljoprivrednih proizvoda, domaći proizvodi, iako su često mnogo kvalitetniji, ne uspevaju uvek da osvoje tržište. U tom smislu je bitno i horizontalno i vertikalno umrežavanje poljoprivrednih proizvođača, od faze proizvodnje do faze plasmana na tržištu.
Ovde bih svakako istakao značaj razvoja i revitalizacije naše prehrambene industrije kojom se na mnogo efikasniji, efektniji, ekonomski isplativiji način plasiraju naši poljoprivredni proizvodi u formi finalnog proizvoda a ne sirovine.
Ne možemo a da se ne setimo da smo imali izuzetno razvijenu prehrambenu industriju širom Srbije. Ovde mislim ne samo na preradu mesa i mleka, već pre svega na preradu voća, povrća i žitarica. Dosta tih fabrika je privatizovano i uspešno radi, ali su nažalost neke od njih potpuno nestale, da ih ne nabrajam.
Kada je u pitanju Predlog zakona, pomenuo bih važnost odredbi čija implementacija treba da doprinese unapređenju kvaliteta naših poljoprivrednih proizvoda tako što se propisuju obavezna standardizacija robe, jer je osnovni princip u domaćoj i međunarodnoj trgovini jasno definisan kvalitet izražen kroz tržišni standard.
Prihvatanje međunarodnih standarda omogućiće pozicioniranje na inostranom tržištu i ravnopravno učešće naših proizvoda u tržišnoj utakmici.
Više puta smo pominjali zlatno pravilo plasmana naših poljoprivrednih proizvoda koje smo, čini mi se, pre šest, sedam godina nazvali „tri K“ srpske poljoprivrede, a do su: kvalitet, kvantitet i kontinuitet.
Kvalitet se unapređuje kroz jačanje konkurentnosti i raznovrsnosti ponuda i bezbednosti hrane koja se isporučuje tržištu. Kvantitet kroz porast proizvodnje, a kontinuitete u redovnosti snabdevanja tržišta.
Rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnost tržišnog lanca koji danas nije potpuno profilisan i razuđen je. Trebalo bi da se uključi širok spektar novih proizvoda, tržišnih usluga i učesnika, mislim na sve učesnike u lancu, od proizvođača do kupca. Ovaj zakon nas približava tom cilju.
Podvukao bih i značaj odredbi kojima se štiti domaća proizvodnja od mogućih iskakanja i iznenađenja na tržištu, što je, koliko sam uočio, jedan od suštinskih ciljeva ovog zakona, i to je dobro.
Intervencija države koja se kao mera uređenja tržišnih poljoprivrednih proizvoda predviđa ovim zakonom je celishodna i neophodna jer znamo da je tržište poljoprivrednih proizvoda osetljivo i sklono čestim i iznenadnim promenama i oscilacijama. Tako da, veoma često cene ostaju ispod svakog minimuma.
Znamo da cene zavise od mnogo faktora, od kvaliteta do kretanja na svetskim produktivnim berzama. Ovde bih podsetio da smo i mi pre dve godine doneli Zakon o robnim berzama kojim su obuhvaćeni i poljoprivredni proizvodi.
Državna intervencija će se kao mera uređenja tržišta sprovoditi za određene poljoprivredne proizvode u sektoru žitarica, goveđeg i telećeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a obuhvatiće pre svega otkup i skladištenje. Ova mera će se primenjivati onda kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene.
Osim toga, zakonom su predviđeni mehanizmi zaštite od neodgovornih otkupljivača koji često naše poljoprivrednike ucenjuju damping cenama, neretko i ne isplate ni otkupljene proizvode, tako da proizvođači trpe ogromnu štetu koju im u suštini niko nije nadoknađivao. Sada se ta vrsta rizika smanjuje, jer se propisuju uslovi pod kojima će neko moći da bude otkupljivač.
Pomenuo bih i jednu važnu novinu koja bi bila jedna vrsta garanta proizvođaču za siguran plasman svojih proizvoda, a to je uvođenje mehanizma ugovaranja. Proizvođač može da ugovori količine robe koje će proizvesti za određeni trgovinski lanac otkupljivača ili prerađivača. To će doprineti većoj sigurnosti proizvodnje, a time biće i ekonomska isplativosti poljoprivredne proizvodnje.
Na kraju, želim da kažem da je ovaj zakon inovativan, da sledi evropske standarde kojima moramo težiti, ne samo zbog Evrope, već i zbog nas, jer ako hoćemo na svetsko tržište moramo ispunjavati zahtevne uslove tog tržišta.
Zakon stvara pravne uslove za unapređenje svih oblika poljoprivredne proizvodnje, podstiče na udruživanje, odnosno na ukrupnjavanje proizvodnje što je važan uslov za dostizanje rentabilnosti i isplativosti proizvodnje.
Verujemo da će ovaj zakon biti na dobrobit svih učesnika u lancu poljoprivredne proizvodnje.
Poslanička grupa SPS koja se zalaže za život od svog rada uvek je bila na strani bolje budućnosti naše poljoprivrede i našeg sela i zato ćemo podržati ovaj Predlog zakona. Hvala vam lepo.