Uvaženi ministre sa saradnikom, kolege i koleginice narodni poslanici, Predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je pred nama, uređuju se zahtevi i mere uređenja poljoprivrednih proizvoda, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Republika Srbija do sada nije imala ovakav zakon koji je neophodan da bi se uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda, ali i da bi se propisi u Republici Srbiji uskladili sa propisima EU.

Izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir neophodan je za implementaciju EU mehanizama koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i da bi poljoprivreda Republike Srbije nastavila svoj razvoj.

Predlog zakona o kojem danas raspravljamo omogućiće zaštitu poljoprivrednim proizvođačima tako što će trgovina između proizvođača i otkupljivača biti regulisana ugovorima.

Smatram da je to dobar način da se izbegnu zloupotrebe i šteta za same proizvođače kako ne bi bili ostavljeni na milost i nemilost otkupljivača.

Predlogom zakona se uređuje i položaj otkupljivača, pa će oni morati ubuduće da uplate depozit na ime osiguranja kako proizvođači ne bi ostali kratkih rukava u poslovanju sa nesavesnim otkupljivačima. Jednostavno, mora postojati garancija da će poljoprivredni proizvođači kada prodaju svoju robu istu i naplatiti.

Dakle, važno je što će se ubuduće svi učesnici u lancu, od proizvođača do prerađivača, naći u jednom sistemu na zakonom regulisan način.

Treba reći i to da su obaveze proizvođača za prilagođavanjem zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta prehrambenih proizvoda sve veći, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu.

Stvaranjem uslova za ispunjenjem zahteva velikih prodajnih sistema umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta.

Razvojem i unapređenjem tržišnog lanca i prateće logističke podrške stvaraju uslovi za ravnopravni pristup tržištima za sve proizvođače, nezavisno od veličine i tipa poljoprivrednog gazdinstva. Olakšava se uvođenje i primena tržišnih standarda, oznaka kvaliteta, kreiranja inovativnih rešenja i proizvoda, kao i njihovo brendiranje i promocija.

Ovaj zakon će imati direktan pozitivan uticaj na poljoprivredne proizvođače koji će se uključivanjem u proizvođačke organizacije samim tim bolje organizovati i popraviti svoju poziciju na tržištu, jer će imati koncentrisanu proizvodnju u okviru svoje proizvođačke organizacije, a time i bolju pregovaračku poziciju.

Smatram da treba pohvaliti odlučnost Vlade Republike Srbije da na ovaj način osnaži male proizvođače dajući im mogućnost da se udružuju i budu spremni da izdrže utakmicu sa velikim proizvođačima. Predlogom zakona propisuje se i da se status proizvođača unapredi tako što bi država finansirala rad organizacija proizvođača tokom pet godina sa namerom da te organizacije prerastu u poslovna udruženja i povežu se sa otkupljivačima i prerađivačima.

Poljoprivreda je važna grana privrede. Razvoj poljoprivrede ne znači samo proizvodnju hrane, već i stvaranje baze za razvoj više grana industrije kao što su prehrambena, tekstilna, kožarska, hemijska itd. Ulaganje u poljoprivredu je ulaganje u opstanak sela i budućnost.

U Republici Srbiji poljoprivreda je gotovo u svim lokalnim, regionalnim i nacionalnim strategijama prepoznata kao jedna od osnovnih strateških pravaca razvoja. Zato je važno da zakonski uredimo regulativu u oblasti poljoprivredne proizvodnje, ali i da finansijskom podrškom omogućimo uslove da mladi ljudi ostanu na selu kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na svojim imanjima i tako doprineli razvoju i napretku. Kako je rekao veliki pesnik Ljubivoje Ršumović: „Dok je sela i seljana Srbija će biti jaka“.

Želim da naglasim važnost izdvajanja za subvencije u poljoprivredi, iznos sredstava namenjen podsticajima u poljoprivredi iz godine u godinu se povećava. S tim u vezi ove godine biće još dva konkursa za poljoprivrednike. Jedan od njih u vrednosti od 60 miliona evra namenjen je za nabavku fizičke imovine gazdinstva, kao što su oprema, objekti, mehanizacija i sve ono što može da služi onima koji su mali da postanu srednje veličine a srednji da se osnaže i to je za svaku pohvalu.

Međutim, smatram da bi Ministarstvo moralo da dodatno subvencioniše poljoprivredne proizvođače u devastiranim krajevima poput opštine Prijepolje iz koje ja dolazim i još 42 na prostoru širom Srbije. Država pomaže ova područja, ali po mom mišljenju ne u dovoljnoj meri.

Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je važan zakon koji će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati.

Hvala vam.
Reč ima Nenad Filipović.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnikom, s obzirom da je Srbija zemlja poljoprivrede ovaj zakon o kome danas diskutujemo, Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je bio preko potreban kako bi država mogla da interveniše kad dođe do poremećaja izazvanih velikim rasponima u cenama, naročito kod međusobno zavisnih poljoprivrednih proizvoda, a do poremećaja je dolazilo i dolazi i danas. Taj poremećaj uglavnom znači da proizvodnja postaje neisplativa i nerentabilna.

Naravno da očekujemo da se ovaj zakon, koji se prvi put pojavljuje u ovakvom obliku pred Narodnom skupštinom, i dalje nadograđuje kada se u njegovoj primeni uoče određeni nedostaci, što mislimo da je sasvim i normalno.

Kada dođe do poremećaja na tržištu poljoprivrednih proizvoda, onda u nizu od poljoprivrednog proizvođača, otkupljivača, prerađivača i do krajnjeg kupca uglavnom stradaju oni na početku i na kraju ovog niza, dakle poljoprivredni proizvođači i krajnji kupci.

Zamislimo jednog poljoprivrednog proizvođača koji se bavi određenom poljoprivrednom proizvodnjom, ulaže u nju i svoj trud i svoj rad i svoja sredstva i na kraju, kada bi trebalo da vidi plodove svoga rada, on vidi da je u gubitku. On onda sledeće godine ili nešto menja u toj proizvodnji ili na kraju odustaje. S obzirom da u poljoprivrednoj proizvodnji vladaju tzv. ciklusi koji traju i više godina, to znači da taj poljoprivredni proizvođač koji odustaje ne gubi samo tu godinu, nego gubi ceo taj jedan ciklus, dakle nekoliko godina.

Ako pogledamo, na primer, zasad višnje, prvi rod višnja daje tek posle treće godine, a prvi pravi rezultati tog roda jesu u sedmoj i posle sedme godine. Znači, ako takav jedan proizvođač odustane od ovakve proizvodnje, on gubi ceo ciklus, ulaganje u taj zasad, a to je više od pet godina i tada ne gubi ne samo on nego svi oni u nizu koje sam malopre spomenuo.

Kako ja dolazim iz Leskovca preneću vam neka iskustva iz mog kraja i okoline. Dakle, kao krajnji produkt jednog takvog stanja gde dolazi do poremećaja na poljoprivrednom tržištu jesu razne neprijatne scene koje smo mogli da vidimo, a to su kako proizvođači seku i uništavaju svoje zasade voća i povrća, uglavnom višanja i paradajza. Takođe smo mogli da vidimo i pune zasade neobranog voća, jer poljoprivrednim proizvođačima se uopšte ne isplati da te zasade beru zato što je cena branja sa cenom odvoza do otkupljivača skuplja nego sama cena proizvoda. Na kraju smo mogli da vidimo da se ono obrano voće i povrće isipa u rečna korita ili kontejnere kao vid protesta zbog niske cene.

Napomenuo bih da je 2020. godine, tj. prošle godine, stotinak tona paradajza na taj način uništeno u Leskovcu i okolini. Nezadovoljni proizvođači su svoj proizvod javno uništavali. Dakle, jedan ovakav zakon treba da reši svojom intervencijom na tržištu ovakve i slične probleme, da to više niti gledamo, niti čujemo da se dešava po Srbiji.

Još jedan problem koji se javlja kod poljoprivrednog proizvođača, a ovaj zakon to takođe treba da reguliše, jeste odnos između samog poljoprivrednog proizvođača i otkupljivača. Praksa nam je pokazala da se u mnogim slučajevima dešavalo da proizvođači daju svoju robu otkupljivačima i od tada su predati njima na milost i nemilost, što se tiče isplate. Ne bivaju isplaćeni mesecima, čak ni do sledeće berbe. Dakle, celu godinu oni ne vide ni dinara. Neki otkupljivači bivaju toliko drski da ne plaćaju i po više godina ono što su uzeli od proizvođača. Proizvođače nema kod da zaštiti u ovakvim slučajevima.

Ovim zakonom se rešava i takav problem, jer će prvo otkupljivači morati da uplate depozit na ime osiguranja kako proizvođači ne bi ostali kratkih rukava u poslovanju sa nesavesnim otkupljivačima i, drugo, pre same isporuke poljoprivrednog proizvoda mora doći do potpisivanja i zaključivanja ugovora između samog poljoprivrednog proizvođača i otkupljivača, čime se dodatno osiguravaju sami proizvođači da će biti isplaćeni.

Zbog ovih prednosti koje daje ovaj predlog zakona, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala vam i poslaničkoj grupi.
Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Gospodine potpredsedniče Vlade, ministre, poštovani predstavniče ministarstva, pa maločas je govorio kolega Matić i nas dvojica dolazimo iz zapadne Srbije i on je naveo jedan od primera koji potvrđuje da je zapadna Srbija zapravo deo Srbije koji najviše zavisi i najviše živi od poljoprivrede, jer procentualno gledajući najveći deo je opredeljen ka poljoprivredi i ka selu.

Ne treba vama da govorim. On je naveo samo jedan od primera, naravno, vezujući svoj kraj. Bio sam i posetio tu manifestaciju. Nadam se da ću imati ponovo prilike, ali nedaleko od vas je i Osečina koja ima čuveni Sajam šljiva, a nedaleko od vas je i moje Valjevo koje ima čuvenu Čvarkijadu ili Sajam čvaraka. Mi smo brendirali valjevske čvarke i to vam dovoljno govori u prilog konstataciji koliko ovaj kraj živi od poljoprivrede i koliko je poljoprivreda važna. To ne treba vama da govorim koji veoma uspešno vodite ovaj resor već drugi mandat za redom, koliko mene pamćenje služi.

Sa druge strane, gospodine ministre, žao mi je što nema prenosa, ne znam da li je RTS uspeo da uspostavi prenos, nažalost nije, jer mislim da je ovo tema, gospodin Rističević je potpuno u pravu, koja interesuje poljoprivredne proizvođače, ovo je tema koja interesuje zemljoradnike i ovo je nešto od čega oni žive, znate? Oni žive od fabrike pod vedrim nebom i oni žive od onoga o čemu mi danas govorimo, a govorimo o jednom veoma važnom zakonskom predlogu. I ja ne mogu stručno i kvalifikovano govoriti, kao što su to činile moje kolege, uvaženi prof. Rakonjac i kao što je to govorila ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS. Naravno da je nesporna podrška poslaničke grupe SPS ovom zakonu, ali na samom početku želim da napravim jednu digresiju.

Vi, gospodine ministre, vrlo često putujete Srbijom, posećujete razna gazdinstva, uglavnom ste na terenu, koliko je primetno i vidljivo. Vama je potpuno jasno da bi neko ostao da živi na selu potrebno je obezbediti neke neophodne uslove. To su pre svega put, voda i struja, ali naravno i škola, jer škole nam nažalost nekako nestaju kada je reč o nekim manjim seoskim područjima, ali to nije tema za vas. To je tema za Ministarstvo prosvete.

Sa druge strane, ono što je takođe važno jeste nedostatak mehanizacije, jer mehanizacija koju danas koriste poljoprivrednici je umnogome nažalost zastarela. Trenutno, koliko je meni poznato, je aktuelan jedan od IPARD-a i on se odnosi na sektor, vi me ispravite ako grešim, mleka, jaja, grožđa, voća, povrća, žitarica, industrijskog bilja, za izgradnju objekata. Reč je od 55 miliona evra i visina podsticaja je od 60% do 80% vrednosti.

Mislim da ne bi bilo loše, čisto zarad javnosti, ma kada oni gledali ovaj prenos, mada ja ne mislim da je za njih prajm tajm u jedan ili dva ujutru, mislim da su to trebali da sagledaju danas i mislim da je Javni servis morao da ima sluha da omogući da to naši poljoprivrednici danas čuju, ali ma kada to bilo, mislim da je jako važno da objasnite našim poljoprivrednicima na koji način mogu doći do IPARD fondova i na koji način i da li će moći nekada u narednom vremenskom periodu, kada je reč o IPARD fondovima, da dođu i do mogućnosti da obnove svoju mehanizaciju.

Dakle, Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je još jedan, kao što sam rekao, važan propis kojim se reguliše važan sektor srpske ekonomije, a to je sektor poljoprivrede, koji je istovremeno jedan od razvojnih prioriteta Srbije, koja je tradicionalno vezana za proizvodnju hrane. Rekao sam vama ne treba da govorim o važnosti i značaju poljoprivrede, jer vi to jako dobro znate. Poljoprivreda je u najtežim trenucima prehranila ovu državu, prehranila ovaj narod, pa i u periodu korone, ako se vratimo unazad, od marta meseca prošle godine do danas mi smo mogli da se oslonimo samo na dva stabilna i sigurna resursa. Prvi je bio sopstveni, a to je upravo ono što proizvedemo, a drugi je bio odnos sa tradicionalno prijateljski orjentisanim državama.

Dakle, o važnosti poljoprivrede u Narodnoj skupštini govorimo često i opravdano, upravo nastojeći da postavimo što kvalitetniji zakonski okvir, koji će afirmisati i poljoprivrednu proizvodnju, doprineti njenom razvoju i istovremeno multi-sektorski razvoj sela, koji se nažalost decenijama praznilo, bez obzira na sve resurse i potencijale. Jednostavno, nije bilo uslova za život, pogotovo ne za život mladih na seoskom području. Takav tok ova i prethodna Vlada Republike Srbije, zahvaljujući odgovornoj pre svega poljoprivrednoj politici, želi da prekine i rezultati rada Vlade i ministarstva od 2012. godine do danas već su vidljivi. Podsticaji koji se danas obezbeđuju u poljoprivredi motivaciono deluju na povećanje poljoprivredne proizvodnje i multi-sektorske mere ruralnog razvoja ponovo počinju da budu deo našeg sela, što je od izuzetne važnosti i značaja.

Ovaj zakon je upravo rezultat potrebe da se trajno i na zdravim osnovama uredi poljoprivredna proizvodnja u delu tržišne valorizacije u našoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zakon uređuje tržište poljoprivrednih proizvoda, kao što ste rekli. Istovremeno unosi evropske tržišne standarde, što je deo i naše preuzete obaveze, usklađivanje i harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Zakon predstavlja stvaranje pravnog osnova koji omogućava da se raznim merama uredi tržište, ali i da se zaštiti naš domaći proizvođač i domaća proizvodnja, da se uvođenjem tržišnih standarda omogući učešće naše poljoprivrede na veoma probirljivom i zahtevnom evropskom i svetskom tržištu.

Ima Srbija iskustva u tome. Tradicionalno smo izvoznici kukuruza, pa smo peti u svetu, ali izvozimo decenijama i našu veoma kvalitetnu malinu, jabuku, a sve više i gotove proizvode, kao što su vino, rakija i mnogi drugi. Srbija, dakle, postaje relevantan izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Kao primer naveo bih izvoz srpskih proizvoda u EU koji je više nego utrostručen sa 3,2 milijarde u 2009. godini na 10,9 milijardi u 2019. godini. Takođe, pojedinačno neke države članice, poput Italije, Nemačke, Rumunije su tradicionalno u samom vrhu naših najvažnijih trgovinskih partnera.

Naša tradicionalna proizvodnja u velikoj meri je naša prednost, ali danas bismo bili još konkurentniji i produktivniji jer potencijala imamo. Moramo ne samo da se modernizujemo u poljoprivrednoj proizvodnji, već i da prihvatimo međunarodne standarde koji nam upravo omogućavaju da još budemo prisutniji na svetskom tržištu, što i jeste cilj.

Ovaj zakon stvara mehanizme za zaštitu našeg tržišta, što je veoma važno ako imamo u vidu sa koliko rizika posluje ovaj sektor.

Naš poljoprivrednik kada zaseje neku poljoprivrednu kulturu ne može da predvidi ni koliko ni da li će ta kultura roditi. Koliko god zaštite i osiguraju domaćinstva i obezbede poljoprivrednik uvek radi sa ogromnim proizvodnim rizikom. Zato bih pohvalio jedno od zakonskih rešenja koje je, čini mi se, i suštinsko, a to je zaštita poljoprivredne proizvodnje od rizika na tržištu. To će se svakako ostvariti intervencijom države na tržištu kada su cene određenih poljoprivrednih proizvoda niže od referentnih i kada treba zaštiti našu proizvodnju, a zaštita domaće proizvodnje je naša obaveza. To je između ostalog i naš suštinski zadatak. Uostalom, ova i vlade od 2012. godine i dobrim i zakonskim okvirima i nizom stimulativnih i podsticajnih mera sigurno unapređuju poljoprivrednu proizvodnju koja može da postane još veći ekonomski učesnik u BDP Srbije, a to znači i veći učesnik i u spoljno-trgovinskom bilansu.

Predlog ovog zakona upravo to i omogućava, da se država legitimno umeša na tržište i sistemski utiče na poziciju svakog učesnika u tom lancu, na proizvođače, na otkupljivače, trgovinu i naravno na kraju na potrošače.

Zakon će doprineti ukrupnjivanju poljoprivredne proizvodnje, udruživanje i povezivanje proizvođača u zadruge i druge privredne oblike, što će sa jedne strane smanjiti troškove, a sa druge strane poboljšati kvalitet kao neophodan uslov bolje tržišne valorizacije.

Slažem se u potpunosti sa vama i nažalost naš pravni sistem, pravni sistem Srbije, ono o čemu ste govorili u uvodnom izlaganju, nije prepoznao ovaj alat kao jedan dobar mehanizam za odbranu naše poljoprivredne proizvodnje u prethodnom vremenskom periodu. Poljoprivredne proizvode same po sebi tu ste u potpunosti u pravu treba posmatrati zbog njihove postojanosti i ne možemo ih posmatrati kao sve ostale i ovaj zakonski predlog daje mogućnost za reakciju kada dođe do poremećaja na tržištu, set mera kako da reagujemo, da se zaštiti poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivredna proizvodnja, kao što ste rekli, predstavlja veliko učešće u samom budžetu Republike Srbije i naveli ste podatak – šest hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, to sasvim dovoljno govori u prilog ovoj konstataciji.

Stanje u poljoprivredi – rekao sam već, visok rast, veoma visok rast od 2019. i 2020. godine – 5% rast u poljoprivredi i tri godine za redom rast u poljoprivredi.

Pre 10 do 15 godina to je bilo apsolutno nemoguće u poljoprivrednoj proizvodnji. Novi izazovi tržišta do sada su postojali. Kao što ste rekli, robne rezerve, ali se slažem u potpunosti sa vama da robne rezerve treba da služe u druge svrhe, a ovaj zakonski predlog treba da posluži cilju koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.

Kada se desi manja cena zakon izlazi u susret. Primenjivale su ga zemlje u procesu tranzicije i nismo mi prvi koji primenjuju ovaj zakonski predlog. Čini mi se da ste rekli 450 miliona evra da imamo u ovom trenutku štete od SSP koji je potpisan. Da imamo sada 450 miliona evra, a da bi inače imali, koliko sam vas shvatio, dve milijarde evra.

Kada je potpisan SSP, najgore u poljoprivredi je bilo to što je carinska zaštita bila i to ste u pravu, 32% u tom trenutku, a 2012. godine carinska zaštita je bila nula, dakle, zaštiti tržište od ekstremnih situacija i pada cena.

Javna intervencija, kao alat koji stoji na raspolaganju Ministarstvu poljoprivrede, to je zakonski predlog, podrška privatnom skladištenju, direktno finansijsko davanje kada je kriza na tržištu i u potpunosti podržavam ono o čemu ste takođe, govorili u uvodnom izlaganju, a to je školsko mleko i školsko voće iz Srbije đacima u svim osnovnim školama na teritoriji Republike Srbije.

Voditi računa o poljoprivrednim proizvođačima, osnovni cilj i suština u okviru Ministarstva postojaće poseban sektor koji će u Srbiji da se bavi i da rešava, odnosno poseban sektor koji će definisati da li je nešto u privatnom ili u državnom vlasništvu, zatim proizvođačke organizacije za razvoj pojedinih sektora voćarstva, povrtarstva, informacioni sistemi tržišta poljoprivrede, količina i kvaliteta robe.

Trebaće i veoma je važno da ovaj zakonski predlog će trajati sve do trenutka našeg ulaska u Evropsku uniju. Ja želim da Srbija što pre uđe u Evropsku uniju i Srbija pokazuje odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija, ali nisam optimista da će to biti vrlo brzo i da će to biti u dogledno vreme i to je još jedan od razloga više zašto je Srbiji neophodan jedan ovakav zakonski propis i zakonski akt.

Još jednom, poslaničke grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću.
Reč ima Đorđe Dabić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre Nedimoviću sa saradnikom, pred nama je važan Predlog zakona. Kao što ste naveli ovo je krovni zakon za poljoprivredu Srbije koji će omogućiti sve one potrebne alate samom Ministarstvu u onim situacijama kada dođe do ekstremnih promena na tržištu, gde će Ministarstvo imati mnogo bolji mehanizam da utiče na tržište i da zaštiti naše poljoprivredne proizvođače.

Do sada je cela ova materija trgovine poljoprivrednim proizvodima bila skoncentrisana u jednom aktu, u Zakonu o trgovini, a kao što ste naveli poljoprivreda ima mnogo veći značaj od običnih materija kojima se trguje na tržištu, tako da je neophodno usvojiti jedan ovakav zakon kako bi država u svakom trenutku mogla da kroz određene intervencije pomogne ljudima koji se bave poljoprivredom i to je svakako važna vest za sve poljoprivrednike danas u Srbiji i tek ćemo kroz tih 50 propratnih podzakonskih akata definisati sve ono što je neophodno.

Dakle, veliki posao je i pred Vladom i pred Ministarstvom i pred Narodnom skupštinom. Imaćemo i te kako dosta posla da se cela ova oblast uredi na način na koji je neophodno. Ne radimo mi to samo zbog pristupa Srbije Evropskoj uniji, zbog procesa pridruživanje, nama je to bitno zbog naših poljoprivrednih proizvođača, zato što kada imamo situacije gde dolazi do ekstremnih turbulencija na tržištu i te kako je neophodno da država ima pravi odgovor, a za sada imamo situaciju da kroz ova dva trenutna zakona, gde funkcioniše Ministarstvo poljoprivrede, dakle Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, mnoge odredbe, kao što znamo se ne tiču tržišta i nisu usklađene sa evropskim zakonodavstvom, što je opet ograničavalo samo Ministarstvo poljoprivrede da reaguje brzo i efikasno u situacijama kada je to neophodno.

Mi znamo da se dešavaju krupne promene na tržištu poljoprivrednih proizvoda, pre svega zbog raznih vremenskih nepogoda. Imali smo primer, kao što ste naveli 2017. godine i sa cenom maline, velikih problema imali smo i kada je bila ta velika suša. To je uticalo na mnoge oblasti u samoj poljoprivredi. Mi tada nismo imali dobar jedan mehanizam zakonski kako bi država mogla da kroz te alate koje ćemo ovim zakonom usvojiti utiče i interveniše na samom tržištu.

I kao što smo čuli preko robnih rezervi se donekle može napraviti neka intervencija države, ali to same robne rezerve nisu jedan moderan koncept. Zastareo je to koncept, socijalističkog vremena, gde ne može država da se osloni na same robne rezerve, obzirom da one se tiču nekih drugih situacija.

Videli smo prošle godine, doduše bilo je jako korisno što smo imali tu instituciju, koja je omogućila da mi imamo ovde u Srbiji brašno, i ulje i sve osnovne životne namirnice, kada je u martu i aprilu nestalo svega sa rafova širom regiona. Mi smo u Srbiji imali dovoljno sredstava, imali smo dovoljno namirnica za naše građane, zato što smo imali tu instituciju robnih rezervi. Opet, sa druge strane kažem, ovde u ovoj situaciji je potrebno da država na jedan drugačiji način reguliše tržište i zato je i te kako dobro što se ide u usvajanje jednog ovakvog zakona.

Da bi mi to uprostili običnom narodu, situacija kada dođe do toga da imate neke ekstremne situacije na tržištu, kada dođete do devalvacije recimo cene maline, država će da finansira skladištenje maline, država će da finansira troškove samog skladištenja za naše poljoprivrednike koji će kasnije, kada cena skoči, u onim nekim zimskim mesecima, moći da prodaju zamrznuti proizvod po mnogo većoj ceni.

Dakle, mi ovde usvajamo jedno rešenje koje će direktno da se odrazi na to da građani, odnosno naši ljudi koji se bave poljoprivredom imaju koristi od toga što država može sa ovim alatima da pomogne i da im u tim nekim trenucima kada se desi da padne proizvodna cena ispod one, kako se kaže, minimalne u maloprodaji, gde može država da da novac.

Drago mi je da ste se po pitanju koje brine naše poljoprivrednike, osvrnuli kada je reč o samoj ceni mleka. Vi ste dali odgovore koji će ljudima značiti i ovaj zakon će upravo i njima i te kako ići na ruku zato što će država imati druge mehanizme kako ćemo moći da im pomognemo u situacijama kada zaista dođe do te… Prosto, znamo i sami da 30 dinara po litru nije adekvatna cena za mleko, ali imamo određenih poteškoća s obzirom da tržište diktira sve te relacije.

Mi tu kao ministarstvo, odnosno vi kao ministarstvo ne možete da baš utičete na sam rast cene kada je to, kažem još jednom, uslovljeno svim onim sporazumima koje su i bivše vlasti potpisale, gde mi ne možemo i te kako reagujemo na neki način na koji se to najčešće očekuje.

Mi svi narodni poslanici koji dolazimo iz opština koje imaju veliki broj seoskih mesnih zajednica znamo da najčešća zamerka negde ministarstvu i uopšte državi jeste po pitanju te cene mleka. Svi se raspituju kada će cena mleka da poraste. Mi kažemo da se ovim zakonom i te kako obaziremo i dobro je da ste se i vi dotakli te teme da građani čuju šta to sve država može da učini za poljoprivrednike i za naše stočare.

Tako se čuva srpski seljak, dakle, konkretnim merama. Kao što znamo, u prethodnom periodu radilo se i na standardizaciji, ovim zakonom se još više utiče na to da se standardizuje srpski proizvod, da nam se ne dešavaju one situacije kao kada su nam pre nekoliko godina vraćali naše jabuke, maline iz Rusije, kada smo imali određenih poteškoća. Dakle, mi sada pravimo ovim zakonom jedan okvir koji će standardizovati naše proizvode, dobro je to što ćemo da brendiramo naše proizvode i da, kao što ste naveli, u školama, državnim ustanovama naša deca imaju pristup isključivo srpskim proizvodima, odnosno proizvodima koji su napravljeni u Srbiji.

To je ekonomski patriotizam i na taj način se neguje svoja država. Nije patriotizam busanje u prsa i što kaže, kako smo ranije imali priliku da vidimo od ovih bivših koji su sve vreme držali ruku u džepu građana Srbije, a istovremeno su se busali u prsa i govorili da su velike patriote.

Ovakvim zakonom i propratnim aktima koji će uslediti sigurno se brani i poljoprivrednik i generalno se utiče na to da srpska ekonomija ide napred.

Država je mnogo uradila u prethodnom periodu kada je reč o poljoprivredi, to znamo da i te kako smo od 2017. godine, kada je usvojen onaj program za mlade poljoprivrednike, imali dosta prijavljenih. Te prve godine znamo i sami da je bilo svega nekoliko stotina prijavljenih mladih poljoprivrednika za te pakete pomoći subvencija, a prošle godine smo imali preko 2.000 mladih koji su se prijavili za državnu pomoć. To je dovoljan pokazatelj da ipak kada država ima novca, kada daje na raspolaganje mladim poljoprivrednicima i generalno poljoprivrednicima uopšte, oni odgovaraju, uzimaju te subvencije i to unapređuje apsolutno ambijent u celoj državi.

Naravno da treba pomenuti da država danas daje, znamo i sami da je onaj grant koji ste, skoro smo ovde o tome govorili, da danas kada nabavljate novu mehanizaciju sa 2.000 evra učešća, vi dobijate novi traktor koji vredi 20.000 evra i tih 8.000 evra otplaćujete po najnižoj kamatnoj stopi, a 10.000 vam je čist poklon države.

To nikada ranije nije bio slučaj i to možemo danas da govorimo da jeste uspeh ove Vlade, Ministarstva poljoprivrede zato što imate mogućnost da kupite novu mehanizaciju po pristupačnim cenama. Dakle, niko ne može da bude oštećen i na taj način država pokazuje da se zaista stara o srpskom seljaku i to je ono što je svakako briga naše Vlade od kada je SNS preuzela vlast. Mi brinemo o ljudima u Srbiji i želimo da oni ostanu ovde i želimo da naš poljoprivrednik bude stabilan, da ne mora da traži sreću pod tuđim nebom ili da ide negde u veće gradove.

Znamo kako su oni bivši se bavili srpskim seljakom. Sećamo se dobro, naveli ste i sami kako su 2009. godine, kada su potpisali SPP, najgore ispregovarali upravo po pitanju same poljoprivrede.

Sve drugo je, hajde da kažemo, moglo da se protumači da smo morali da potpišemo zbog pristupa EU, ali upravo to što smo oborili naše carinske stope od 30% kojima smo čuvali naše selo i našeg seljaka mi smo jednostavno dozvolili da nas preplave ovde proizvodi, što kažete, iz Mađarske, iz Hrvatske, iz svih okolnih zemalja koji su uspeli da se ovde pozicioniraju i da taj uvodnički lobi koji je ispregovarao, koji je isposlovao sve te zakone štetne koje smo mi tada doneli, prosto je dovelo do toga da je i te kako je nanet veliki udarac srpskom poljoprivredniku.

Svi drugi koji su se priključivali EU imali su određene klauzule kojima su štitili svoje selo, svoje poljoprivrednike, a mi ovde za vreme bivšeg vlasti, za vreme Borisa Tadića, Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, nismo nikakve klauzule pravili, oborili smo carinske stope za 30% i pustili prosto da nam ovde preplavi tržište roba iz čitave Evrope. Pokazivali smo tada kako izgleda jedan nemar prema uopšte ekonomiji svoje države.

Čega god su se dohvatili, ne samo poljoprivrede, čega god su se dohvatili oni su uništili. Mi danas po budžetima možemo da vidimo kako je izgledao budžet, recimo, za poljoprivredu 2012. godine, a kako izgleda danas. Danas je 450 miliona evra budžet za poljoprivredu, a pre te 2012. godine imali smo budžet svega 30 miliona evra. Dakle, to je činjenica, 15 puta imali ste manji budžet pre svega devet godina.

Kada pogledate vojsku, tu je još gora situacija, imali ste 20 puta manji budžet. Kada pogledate zdravstvo, imali ste 18 puta manji budžet nego što je danas. To su egzaktni pokazatelji koji govore o tome da je taj bivši režim, o kojem mi ovde uporno i želimo da ponavljamo građanima Srbije, neće niko da nam to pravo zabrani zato što želimo da pokažemo odakle dolazi opasnost.

Isti ti ljudi koji su tada arčili Srbiju danas pretenduju da se vrate na vlast. Videli smo one scene od pre neki dan, kada je onaj Vuk Pozderac Jeremić zajedno sa svojim onim pijanim budalama pokušao da napadne predsedništvo Srbije, kada su na onakav jedan bestijalan način ugrozili ne samo predsednika države, nisu ga oni ugrozili doduše, ono je bio zaista jedan smešan pokušaj, već su ugrozili instituciju, da šaljemo jednu lošu sliku u svet.

Dakle, umesto da pregovaraju ovde da uđu u parlament, da se kandidujemo na izborima, kandiduju neku politiku, kakva god da je, da dođu tu u klupe, da se pogledamo u oči, da razgovaramo o nekim argumentima, oni idu na onakav jedan, kako da kažem, idiotski način, prosto pokušavaju da skrenu pažnju na sebe. Njih pet na jednog predsednika, apsolutno je bilo smešno gledati ono, zaista, kako ih je najuri. Brže bolje su izašli, brže nego što su ušli.

Zaista, sva ta njihova neka hrabrost deluje ljudima smešno i mi prosto ne znamo kako drugačije da se ophodimo danas prema ljudima koji pretenduju da dođu na vlast. Kažemo, imate situaciju da, s jedne strane, oni pokušavaju da prave neke skečeve, ne znam kako ono da nazovem, a s druge strane Boris Tadić i Pajtić se juče prepucavaju ko je više unazadio Srbiju i preko medija dva bivša predsednika DS se svađaju ko je više upropastio bivšu DS i Srbiju. Zamislite, ti ljudi pretenduju da dođu na vlast.

Onda vi vidite da zaista s druge strane političkog spektra mi nemamo ozbiljnu konkurenciju, nemamo ljude koji mogu da nešto ponude. To se sve dešava u uslovima kada se Srbija danas bori za svoju Kosovo i Metohiju, kada se borimo za našu Republiku Srpsku. To se dešava u situaciji kada imate najveće pritiske na našu državu.

Umesto da se saberemo, da se u parlamentu pogledamo u oči, da prosto na normalan način oni kandiduju svoju politiku, mi svoju, a građani da ocene koja je bolja, mi ovde imamo situacije da oni prave, pokušavaju da izazovu incidente, da na nasilan način dođu na vlast i to i ne kriju. Evo, Vuk Jeremić je juče rekao da mu je cilj otimanje vlasti. Kaže – otimanje vlasti i revanšizam. Niko se ne plaši tih pretnji, to su zaista nesuvisle pretnje od čoveka koji je potpuni jedan politički amater u pokušaju. Sve ono što danas vidimo s te strane, s tog spektra deluje onako groteskno smešno i sigurno da SNS danas upravo zbog takvih njihovih propusta i grešaka i mogućnosti da kandiduju neku normalnu politiku ima preko 60%.

Imaćemo i sve više obzirom da građani Srbije nisu zaboravni, znaju dobro kako se živelo pre 2012. godine, a znaju kako se živi danas. Vidimo po ovim rezultatima, juče je predsednik izneo podatak, Srbija je u drugom kvartalu imala13,5 % rast BDP-a. Pa, ljudi, to nije moglo da padne s neba. To je upravo proizvod jedne ozbiljne, odgovorne vlasti, jednog velikog rada i samog predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije. Dakle, 13,5% je najveći rast BDP-a u drugom kvartalu u Evropi. Ako se ovako nastavi, moći ćemo i dalje da ulažemo i da podižemo plate i penzije, da ulažemo u našu vojsku. To je sve ono što mi danas kandidujemo građanima Srbije, jednu normalnu politiku, jednu politiku kojom kandidujemo razvoj, brigu o nacionalnim interesima.

Videli smo kako se brani i kako smo imali onu vežbu pre neki dan koja je pokazala svu snagu naše vojske koja je bila devastirana. Mi ne bi bili u stanju da onakvu vežbu prosto napravimo, ni deseti deo dok su bili na vlasti Boris Tadić i Vuk Jeremić, nismo imali ni jedan tenk, nismo imali ni jedan avion. Imali smo apsolutno devastiranu i privredu i ekonomiju i vojsku. Prosto, bilo je zaista ponosno gledati vežbu na Pešteru, munjeviti udar. Trideset godina zadnjih nismo imali onakvu jednu dobro odrađenu vežbu na našim prostorima, gde smo svima pokazali da danas Srbija apsolutno nije ono što je bila pre 2012. godine. Danas Srbijom i te kako mora drugačije da se razgovara.

Uspećemo da branimo ne samo interese našeg naroda ovde, nego interese našeg naroda gde god da živi, jer danas Srbija ima mogućnosti, danas Srbija želi da prosto bude faktor mira i stabilnosti. Ali, upravo imate situaciju da vas sa raznih adresa optužuju da smo faktor nestabilnosti danas kad smo jaki, danas kada imamo i stabilne finansije i stabilnu vojsku, kada imamo i dovoljno vakcina za sebe i za sve ostale oko nas, kada imamo mogućnost da ulažemo i u našu vojsku i u naše zdravstvo, da podižemo standard građana Srbije. Zato smo faktor nestabilnosti, kako kažu mnogi u regionu. Dok smo bili na kolenima, dok smo bili onako poniženi, dok nismo imali ni jedan avion, dok nismo imali ni jedan tenk, dok smo bili apsolutno u „lok daunu“, tada smo bili faktor stabilnosti, tada su naš tapšali po ramenu i govorili da Srbija tako treba da se razvija.

E, pa, mi ne bolujemo ni za kakvim tapšanjem po ramenu, interes nam je da naši građani žive bolje, da naš narod živi bolje generalno i da pomažemo ne samo Srbima ovde, nego i Srbima širom Balkana gde god da žive, zato što je to naša ustavna obaveza.

Još jednom kažem, građani Srbije ne daju džabe ovoliko rekordnu podršku Aleksandru Vučiću i SNS. Upravo je to najbolji odgovor svima onima koji bi na neki, kako vidimo, ulični način pokušali da dođu do vlasti. To im građani Srbije nikada neće dozvoliti.

Još jednom, mi ćemo glasati u danu za glasanje za predloženi zakon. Hvala.

Zahvaljujem i gospodinu Dabiću.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina.
Preostalo vreme poslaničke grupe je tri minuta.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre poljoprivrede Nedimoviću, koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, moje uvažene kolege profesor Rakonjac i gospodin Đorđe Milićević, šef poslaničke grupe su iskoristili najveći deo vremena u onom najpozitivnijem smislu, a ja ću pokušati da ono što sam pripremio svedem u ovih dva minuta, najbitnije.

Mislim da sam pažljivo saslušao izlaganje ministra Nedimovića sa početka i saglasan sam da poljoprivreda jeste bastion nacionalne sigurnosti. Na nama je da iznalazimo način afirmacije našeg poljoprivrednika, našeg seljaka. Donošenje ovog zakona će u velikoj meri zaštiti domaću proizvodnju, što je intencija i cilj, jer se ustanovljava mehanizam državne intervencije kada zbog nepredviđenih tržišnih kretanja cene poljoprivrednih proizvoda padnu ispod referentnih, odnosno prosečnih cena. Tako se štiti domaći proizvođač koji uvek proizvodi sa velikim rizikom i to je naša istorijska nesreća. Zato mislim da je dobro što će ovaj zakon to na svaki način ispraviti svojim posebnim podzakonskim aktima.

Samo bih u par detalja rekao još par situacija, ministre Nedimoviću, a to je da Ministarstvo kroz podzakonska akta obavezno u svom narednom radu, daleko od toga da to nije praktikovalo u vremenu koje je za nama, što se vidi po rezultatima, ali poseban osvrt treba da bude na ruralna granična područja. Mislim da tu trebamo još da damo više od sebe, a to se odnosi, to što Ministarstvo izdvaja, na sređivanje atarskih i nekategorisanih puteva. Mislim da svakome treba danas, posebno što smo pomenuli i u vašem izlaganju ima uzgajanje borovnice. Uzgajanje borovnice je krenulo u jednom selu kod Kladova i mislim da tu treba srediti put.

Takođe, šumsko lekovito bilje, vrganji. Mi nemamo dole ni hladnjaču. Znači, treba pogledati i mapirati određene potrebe i videti ono šta nema. Znači, u nekim drugim krajevima to imamo, a negde nemamo, ne zato što mi nismo spremni i ne možemo da učinimo, ali prosto tako se desilo, jer veliki deo stanovništva Timočke Krajine, vi dobro znate, da je danas deo naše uspešne i priznate dijaspore u Evropi.

Dalje, poraditi na skladišnim prostorima. Bili ste gosti i veoma pozitivne utiske ste ostavili u Donjem Ključu, Rtkovu itd, ali treba poraditi na skladišnim prostorima. Molim vas, pogledajte tu, pomognite. Veoma su ljudi zadovoljni, imamo dole dobrih domaćina, dobrih proizvođača i to treba sigurno iskoristiti.

Ono što je najvažnije za Ministarstvo i na šta isto treba da obrati pažnju, daleko od toga da to ne čini, ali na brendiranju proizvoda, pošto su kolege maločas govorile iz svih ovih naših krajeva koje smo pominjali. Mislim da je to najpozitivnije.

Najpozitivnije je da miročki sir, miročki med, da taj brend bude šire prepoznat uz saradnju sa Ministarstvom. Ono što je najbitnije, mi smo nekada na početku „Dnevnika“ u onoj Titovoj Jugoslaviji, počinjao se „Dnevnik“ sa nekim malim stvarima, malim ljudima poljoprivrednicima koji su nešto radili. Ja vas molim da u narednom periodu afirmaciju TV emisija o poljoprivredi, prirodi i gospodinu seljaku poljoprivredniku podstaknemo još više nego što su to danas. Hvala vam puno.

Hvala, gospodine Arežina.
Reč ima Zoran Tomić.