Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja se potpuno slažem sa većinom kolega koji su govorili pre mene da je bilo neophodno donošenje jednog ovakvog zakona, pogotovo ako imamo iskustva šta se sve dešavalo prethodnih godina, šta se sve zapravo dešava i danas. Znači, uvek se pojavi informacija da je neki sektor u poljoprivredi nezadovoljan otkupnom cenom poljoprivrednih proizvoda. Dobrim delom je to do sada u Srbiji bilo prepušteno isključivo tržištu, a srpsko tržište, čini mi se, nije bilo dovoljno razvijeno, nije ni sada da po potpuno fer i tržišnim uslovima posluje. Kažem, nažalost, zato što su razlozi mnogo dalji i dublji nego situacija koja je danas.

Pre svega, moram da kažem da cena poljoprivrednih proizvoda u otkupu zavisi od nekoliko stvari. Zavisi, pre svega, od tržišta kojem treba da se ponudi gotov proizvod u kome učestvuje sirovina koja je poreklom poljoprivredni proizvod, a sa druge strane jedan od faktora jeste i poljoprivredno-prerađivačka industrija. To je problem zato što su u Srbiji pre dvadesetak godina, pod izgovorom da treba da napravimo potpunu tržišnu ekonomiju, potpunu tržišnu poljoprivredu, napravili jednu ludačku i lopovsku privatizaciju.

Gospodine ministre, ako hoćete da dođete do onog najvrednijeg resursa koji je u poljoprivredi, a taj najvredniji resurs je često oranica, voćnjak, dovoljno je, gospodine ministre, samo da uništite poljoprivredno-prerađivačku industriju, ništa vam više ne treba.

Kad zatvorite, recimo, klanice, a zatvorene su skoro sve u Srbiji za vreme privatizacije, više farmeri nemaju kome da prodaju svoj proizvod. Dolazimo do one situacije da se farme zatiru, da se stoka kolje, a kada završimo sa farmerima dolazi se do ratara koji nemaju kome više da prodaju svoje žitarice i onda na scenu stupaju razni špekulanti koji rad i znoj tih ljudi koriste da bi se lično obogatili, i to enormno. Takvu smo Srbiju zatekli 2012. godine.

Gospodine ministre, sramota je za jednu Srbiju da ste 2010. godine morali da ustanete u pet časova ujutru da biste kupili pasterizovano mleko. Takva je Srbija bila dok je njome vladao bivši režim i Dragan Đilas.

Kako je došlo do toga? Znate, njima nije bilo bitno u kakvom stanju žele državu, nego koliko će oni njihovi prijatelji i satrapi da zarade. Nakaradno i nakazno su privatizovali sve mlekare. Kada su privatizovali sve mlekare počeli su da kontrolišu farmere preko otkupne cene, jer nemaju više konkurenciju koja je zdrava i logična, a zatim su oceni da je njima mnogo veća zarada ako prodaju sterilisano mleko, a ne pasterizovano mleko. Kad je država rešila da interveniše, jer rizikovali su Đilas i kompanija da budu možda i svrgnuti sa vlasti, e onda dolazi do izražaja čitav onaj poremećaj koji je napravljen. Otkupna cena mleka je bila niska, tražili su da bude još niža, proizvođači, odnosno, farmeri, nisu mogli da im to omoguće, nisu ni želeli, a na kraju su cenu jedne bahate politike, koja je vođena u tom periodu, plaćali građani, tako što su ljudi kupovali skuplje sterilisano mleko ili ga nisu kupovali uopšte.

To je samo jedan od primera kako vi možete da i koliko je važno u stvari donošenje jednog ovakvog zakona. Da ne govorim o tome kako su srpske klanice zatvarane, da ne govorim o tome kako su zbog toga poljoprivredni proizvodi, pre svega žitarice, bili basnoslovno jeftini, iako je država davala značajna sredstva po hektaru koja su se opet, zahvaljujući njihovim matematikama, kombinacijama i jednoj jalovoj lopovskoj i nesposobnoj vlasti, prelivali opet u džepove raznih špekulanata koji su pravili svoju privatnu imperiju, a od Srbije želeli da naprave privatnu farmu koju će samo oni da eksploatišu.

Zato mislim da je donošenje jednog ovakvog zakona bilo neophodno. Možda smo nešto i zakasnili, ali kada zateknete državu u onakvom stanju kakvom je bila zatečena 2012. godine, možda je ovo i pravi trenutak za donošenje jednog ovakvog zakona.

Još uvek, baš zbog nedostatka te ozbiljne prerađivačke industrije, srpsko tržište poljoprivrednim proizvodima je, tako da kažem, prilično plitko. Još uvek imamo ozbiljnih poremećaja kada je u pitanju otkup žive stoke, tako da mi je drago i naznačeno da je ovde u interventnom otkupu moguće otkupljivati meso, juneće ili teleće, krupna stoka se najteže zanavlja. Takođe, vidim da postoji mogućnost u zakonu i privatnog skladištenja svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa, mleka, mlečnih proizvoda itd. Gospodine ministre, moram da vas pitam – imamo li mi kapacitete za tako nešto? Ja bih zaista voleo da ste vi u pravu zato što znam šta su ovi radili sa našom poljoprivredno-prerađivačkom industrijom kada su došli na vlast, zato što znam da su bukvalno čupali opremu.

Ranije, Braničevski okrug iz kog dolazim, Stig koji se nalazi u Braničevskom upravnom okrugu, važio je za drugu žitnicu Srbije. Znam kako je poljoprivredno-prerađivačka industrija u Požarevcu uništavana. Kada je u pitanju Mesna industrija Požarevac, čupali su instalacije da bi zaradili na toj imovini koja je teško stečena, teško napravljena i sigurno je mogla da posluži u bolje svrhe, da bi se kroz uništavanje jedne takve fabrike domogli poljoprivrednog zemljišta.

Zato bih voleo da ste, nadam se u stvari da ste u pravu, i ovo samo navodim neke od primera kako je to bilo kada je vlast vršio bivši režim, kako je bilo u Srbiji da nemate mleka za vreme vlasti Dragana Đilasa i kako je za vreme njegove vlasti naša poljoprivreda propadala, naše poljoprivredno tržište nije ni postojalo, a on je bio sve bogatiji i bogatiji.

To ne pričam samo zbog kolega koje se nalaze ovde i ne samo zbog građana Srbije, već i zbog ovih naših najmlađih koji možda sada stiču pravo glasa, zato što su za vreme vlasti Dragana Đilasa bili jako mali, ne sećaju se kakva je njegova vlast bila, kako su oni vodili Srbiju, kako su je upropaštavali i kako su njima takođe otimali detinjstvo.

Ovaj zakon svakako rešava privremeno, po meni, određene situacije u oblasti poljoprivrede, i nadam se da ćemo kroz kompletnu reindustrijalizaciju naše poljoprivrede doneti zakon kojim prestaje da važi ovaj zakon, i da će naša poljoprivreda poslovati po fer i tržišnim uslovima, a ne kao za vreme bivše vlasti i režima Dragana Đilasa.

Zahvaljujem, gospodinu Arsiću.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Poštovani ministre Nedimoviću sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da SNS podržava sve ono što ide u prilog, a tiče se zakonske regulative i zakonskog okvira, što će unaprediti tržište, što će unaprediti tržišnu utakmicu, naravno, i konkurenciju u našoj zemlji.

Mislim da mi imamo jednu dugu tradiciju kada je u pitanju unapređenje poljoprivredne politike i ovo što vi radite ministre danas, po pitanju poljoprivrede i reformi u sektoru poljoprivrede, podseća me na ono što je radio tadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, Milan Stojadinović, po pitanju posvećenosti i unapređenja efikasnosti poljoprivrede u tom vremenskom periodu kada je Srbija beležila, gle čuda, rast BDP od nekih 13,5%.

Danas isto tako idemo ka tome, i želim da saopštim građanima i mojim kolegama narodnim poslanicima jako lepe vesti, da i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, predviđaju za ovu godinu stopu rasta BDP u Srbiji koja će biti veća od 6%. To je nešto što će u svakom slučaju dati zamah i dati podsticaj i dobar okvir za razvoj poljoprivrede za razvoj konkurentnosti, liberalizaciju tržišta.

Mi smo to i te kako tokom prethodnih nekoliko godina potvrdili da želimo tržište da želimo da unapređujemo ovaj sektor, s obzirom da se radi o prirodnim resursima i o privrednoj grani u kojoj Srbija ima možda i najveće potencijale, ali u svakom slučaju spremni smo da učimo, spremni smo da primenjujemo nove tehnologije, ali i da prihvatimo kompanije iz inostranstva i sve one ljude koji su spremni, sposobni da pomognu našoj zemlji, ali spremni da investiraju ovde.

Dakle, otvoreni smo za sve i želim da pohvalim sve ono što je Republika Srbija zahvaljujući ličnim odnosima i ličnom prijateljstvu i partnerstvu sa porodicom Al Nahijan iz UAR, uradila po pitanju investicija „Al Dahre“ u Republici Srbiji. Očekujemo, naravno, još više kompanija sa Bliskog istoka, kako iz Emirata, tako iz Izraela, i svih drugih zemalja, gde je poljoprivreda podignuta i poljoprivredna proizvodnja podignuta na jedan jako visok nivo.

Interesantna je ta činjenica da zemlja sa kojima mi imamo stvarno jednu jako dobru saradnju po pitanju novih tehnologija i trgovinske razmene, a to je Izrael, a je zemlja koja ima jako malo poljoprivrednih resursa, ali zato izvoz hrane beleži po glavi stanovnika koji je najveći na svetu.

To su prilike za nas da uz razvoj poljoprivrede, uz pametno investiranje i otvaranje našeg tržišta ostvarimo i one ciljeve koji su ključni politički ciljevi za budućnost i za strateško napredovanje Srbije kako u bližoj, tako i u daljoj budućnosti, a to je da ojačamo demografske karakteristike naše zemlje, to je da mladi ljudi ostanu u našoj zemlji.

Mi to kao SNS i pokazujemo svojim primerom. Mi smo imali priliku da čujemo ovde koleginice i kolege koje se i pored ovog političkog posla bave ozbiljnim poslom iz sektora poljoprivrede i faktički u tako mladim godinama, kao što je naša koleginica Ivana Popović, znaju šta su tržišna pravila, znaju šta je borba na tržištu, znaju šta je borba za svaki dinar, znaju koliko je taj dinar u poljoprivredi težak. Ali, na kraju krajeva, ako se uz jednu dobru koordinaciju države, ukoliko se ljudi motivišu, ukoliko se ljudi na jedan kvalitetan način obrazuju, to može da postane privredna grana koja će biti interesantna i mladim ljudima koji će ostati na selu, koji će ostati u ruralnim sredinama i naravno doprineti boljem i kvalitetnijem ravnomernom regionalnom razvoju.

Dakle, puna podrška ovom zakonu, puna podrška za sve što ministre radite po pitanju razvoja konkurencije, razvoja poljoprivrede, jačanja poljoprivrede, iako mi beležimo skok u mnogim drugim privredim i industrijskim granama koje su možda prilagođenije četvrtoj industrijskoj revoluciji, ali poljoprivreda, i mi to u SNS smatramo i dalje, treba da predstavlja kor razvoja Republike Srbije, ne samo ekonomskog, nego ukupnog političkog i naravno društvenog razvoja.

Sve ovo što se dešava na polju ekonomije u proteklih nekoliko godina, a to je rast, to je ozbiljan priliv stranih direktnih investicija, to je ozbiljna motivacija domaćim privrednicima da ulažu u našoj zemlji, podsticaj mladim ljudima da razvijaju preduzetničke i privatne inicijative govori o tome da je politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS ide u dobrom smeru i posebno ide u dobrom smeru kada je u pitanju poljoprivreda i zajedno treba da radimo na tom poslu i na tom planu. Hvala.

Zahvaljujem profesore Marinkoviću.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je i suvišno možda ponavljati koliko je ovaj zakon dobar i koliko donosi benefita pre svega ljudima koji se ceo život bave poljoprivredom.

Mislim da sve ono što ste vi u svom uvodnom izlaganju rekli je dovoljan razlog zašto mi kao narodni poslanici ćemo se opredeliti da glasamo za i podržimo ovaj zakon.

Takođe, mislim da su moje kolege narodni poslanici bili poprilično jasni, decidirani i da su se dovoljno dobro osvrnuli na sve što se tiče ovog zakona i mislim da je jasno koliki je benefit uopšte celog ovog zakona.

Ono što je za mene interesantno, poštovani ministre, jeste činjenica da ovim zakonom samo dokazujete koliko je poljoprivreda sada stavljena na pijedestal i koliko je Vladi Srbije danas bitno kako se poljoprivreda razvija, koliko su sigurni u taj posao ljudi koji se poljoprivredom bave i fascinantan je podatak, makar za mene bio, kako sam ušao na vaš sajt i Upravu za agrarna plaćanja, gde sam video da imate skoro 40 nekakvih različitih podsticaja, subvencija u poljoprivredi.

Mislim da taj podatak niko još ovde nije izneo i smatram da na tome vi kao ministarstvo morate da insistirate što više. Mislim da je dobro da ove podsticaje za mlade poljoprivrednike promovišete možda na društvenim mrežama, jer mladi su negde tu i najviše zastupljeni, ali negde najveći problem kod naših ljudi i kod naših građana jeste ta nedovoljna informisanost oko svega onoga što Ministarstvo za poljoprivredu nudi.

Znam da, koliko god vi imate posla, uvek se bavite onim na terenu, ali samo najblaža sugestija, u razgovoru sa ljudima koji se bave poljoprivredom vidim da nisu možda dovoljno upućeni šta to ministarstvo sve ima da im ponudi. Pa, eto, jedna mala sugestija, ako moglo možda uz neki račun, neki propratni flajer ili ne znam kako već, jer to je nešto što će doći do svakog korisnika kome bi to možda bilo potrebno. Svakako verujem da bi građani to više onda i koristili.

Svakako, sama činjenica da imamo preko 40 ili blizu 40 različitih podsticaja i subvencija jasno govori koliko je vaša intencija da se poljoprivreda razvija. Ne želim da govorim o tome ja, već mislim da su najbolje o tome govorili građani na prijemima koje ste vi organizovali. Isto tako, ne mogu da se ne osvrnem na to da kada smo zajedno posećivali Ripanj i podavalski deo Voždovca bili smo u prilici zajedno da vidimo koliko korisnih stvari građani vide od toga i koliko su imali tada dobrih ideja i predloga koje ste vi kasnije implementirali.

Nažalost, poštovani gospodine Nedimoviću, ni vi, kao ni vaše kolege iz Vlade, niste pošteđeni ovih dana i ovih nedelja nekakvih neosnovanih napada. Mislim da se sve to sliva u jedan levak koji je samo protok svega onoga što Dragan Đilas i jedan deo opozicije radi u ovom periodu, bez nekakve želje da na bilo kakav argumentovan način diskutuje ili da iznese bilo kakvu sugestiju, ideju ili kritiku, pa da bilo koji zakon učini još boljim i u još većem interesu građana Srbije.

Ovih dana posebno aktuelne primedbe su bile na PKB i ono sve što se dešava oko PKB. Koliko sam ispratio prethodne kolege govornike, retko ko se na to detaljno osvrnuo, a kao neko ko dolazi iz Beograda i ko je rođen u ovom gradu znam koliko je PKB bitan i za Beograd, ali i za Srbiju. Isto tako, znam i koliko su ljudi koji su direktno odlučivali u gradu Beogradu upropastili to preduzeće i do čega su ga doveli.

Zamenom teza i pokušavanjem da se građanima Srbije baci prašina u oči kako ne bi videli da Dragan Đilas je svaku svoju poziciju koristio samo da od sebe napravi milionera, ovih dana su plasirali brojne laži, neistine koje se tiču PKB i ja više ne znam na koju bih se pre osvrnuo i kako bih odgovorio, jer zaista to što su oni u stanju da izgovore jako je teško demantovati na bilo koji način.

Međutim, zbog građana Srbije, ja sam dužan da iznesem neke podatke vrlo interesantne, za koje sam uveren i da moje kolege narodni poslanici ne znaju, a tiče se PKB. Molim vas da se ne šokirate i da svoje zaprepašćenje onim što ćete čuti sada makar malo ublažite, jer kada sam prvi put iznosio ove podatke na sednici Skupštine grada Beograda niko nije mogao da poveruje u to, ali na kraju se ispostavilo vrlo brzo da je to tačno.

Naime, sve što se dešava oko PKB-a u tom periodu od 2010, 2011, 2012. godine bila je organizovanja kampanja Dragana Đilasa da se to preduzeće uništi, ne bi li se on zajedno sa svojim pojedinim partnerima čuvene kompanije „Delta“ dokopao tog preduzeća. Kada se to pojavilo u javnosti, Dragan Đilas je pokušao to da demantuje. Međutim, ne dugo nakon toga direktor do tada „Delta agrara“, čini mi se da se tako zove ta firma, čudnim transferom prelazi na mesto direktora PKB-a. Dakle, Dragan Đilas ga direktno postavlja i taj čovek nastavlja da obavlja funkciju direktora PKB-a.

Prema revizorima, prema izveštaju revizora, dugovi PKB-a 2012. godine su iznosili 2,4 milijarde dinara. Revizor je tu reviziju učinio i završio u aprilu mesecu 2012. godine, da bi dug tog preduzeća PKB-a u septembru 2013. godine, godinu i nešto dana kasnije, iznosio čak 9,9 milijardi dinara. Vidi se iz ovog priloženog koliko je to uspešan menadžment bio, iako su u tom periodu pokušavali svi u Beogradu, pa i u Srbiji da ubede da to što rade sa PKB-om je u najboljem interesu i da će tako izvući PKB iz nekakvih problema.

Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da znate da iako je ceo proces u PKB-u, čak i postavljanje rukovodstva, pratio Dragan Đilas, PKB pune dve godine jedan jedini dinar nije platio na osnovu računa za vodu, struju, gas. Dakle, pune dve godine ništa nisu plaćali.

Paralelno sa tim, kako je sistematski sve rađeno i kako je bilo neophodno izvući što više novca što preko kredita, zajmova i ostalih malverzacija, dolazimo do prvog apsurda koji jasno pokazuje šta je cilj bio. Naime, PKB je posedovao do tada 24 objekta potpuno prazna, dakle, nisu bili popunjeni nikakvim kapacitetima, nije bilo stoke u njima, ali tadašnje rukovodstvo donosi čudnu odluku da se pravi nova farma. Dakle, imate 24 potpuno prazna objekta, ali tadašnje rukovodstvo donosi odluku da se pravi nova.

Kada su im stručnjaci objasnili da nema apsolutno nikakve potreba, da je to samo već dodatni trošak na već prezaduženo preduzeće, Dragan Đilas i taj menadžment koji je on organizovao apsolutno nisu hteli to da poslušaju, već su izašli sa nekom procenom troškova. Pazite sada, nova farma je planirana da košta oko tri i po miliona evra. Na kraju, kada je završena i ta farma koštala je čak sedam miliona evra. Dakle, nešto što vam je apsolutno nepotrebno u tom trenutku vi ste duplo platili, procenili ste tri i po miliona, a onda ste platili sedam miliona.

Ono što posebno baca još jednu svetlost na sve afere koje prate Dragana Đilasa jeste i činjenica da su tu farmu pravili bez i jednog jedinog papira. Dakle, bez bilo kakve dozvole je ta farma napravljena. Imate paradoks da vam gradonačelnik, prvi čovek u gradu Beogradu na ovaj način podstiče divlju gradnju.

Ono što je dalje pravilo probleme jeste da sve što su radili na toj farmi je bilo loše urađeno, od kanalizacije, dotoka vode, bilo čega. Postojala je mogućnost ogromne ekološke katastrofe. Kako se dalje ušlo u taj problem i srljalo nije postojalo više rešenje da se nešto sa tim drugo uradi, već su oni priznali – jeste, u redu, sada ćemo da vidimo kako ćemo ovo da dopunimo, nemamo sa čime, ali moraćemo tu neku stoku sada da ubacimo, pa ćemo one boksove za mužu krava da organizujemo, to ćemo da napravimo, pa ćemo nekako tako da se opravdamo.

Tada im stručnjaci govore da bokseve koje su napravili nisu napravili u skladu sa potrebama, nisu bili iskorišćeni na pravi mogući način. Zašto? Jer krave nisu mogle da uđu u te bokseve i rogovi su im pravili problem. Dakle, molim vas, obratite pažnju sada na ovo. Dakle, zbog rogova krave nisu mogle da uđu u te bokseve. Kada su shvatili da je problem, šta će sada da rade i sa kravama i imaju neiskorišćene te bokseve, oni dođu na brilijantnu ideju, ironičan sam, naravno, hajde da im isečemo rogove. Onda su kravama sekli rogove ne bi li opravdali tu investiciju i na silu ih nekako ugurali u te bokseve.

E, to vam je, poštovani građani Srbije, slika i prilika brige za poljoprivredu u periodu dok su na vlasti bili Dragan Đilas i cela ta klika režima DS.

Međutim, da svemu ovome nije kraj i da vidite koliko oni daleko idu u svojoj bahatosti, pomenuo sam vam koliki su dugovi bili, pomenuo sam i šta su radili i gde su proneverili pare, na koji način su pokušavali sebe da operu, a toliko daleko da idu i da kravama seku rogove, ali i to im nije bilo dovoljno. Sada je neophodno bilo da se taj menadžment od pet ljudi koje je direktno Dragan Đilas postavio nagradi za sve ono što su radili u PKB-u. Dragan Đilas odlukom iz 2013. godine sekretaru Sekretarijata za poljoprivredu nalaže da se menadžmentu PKB-a isplati 660 hiljada evra na ime bonusa i odličnog poslovanja. Zašto? Zato što je tadašnje rukovodstvo PKB-a prikazalo, napravilo lažni izveštaj, završni račun gde su kredite, pozajmice prikazali kao prihod, a otpise dugova države za sve što su dugovali opet stavili sa strane i prikazali da je to kao nekakva dobit. Na konto toga Dragan Đilas donosi odluku da pet menadžera, direktora, čega li god već, podele između sebe 660 hiljada evra na ime bonusa.

Poštovani građani Srbije i poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, to vam je politika Dragana Đilasa i ljudi koji su tada vodili grad Beograd, ali u tom periodu na izmaku i Republiku Srbiju.

Poštovani ministre Nedimoviću, ja sam uveren da i vaš saradnik sve ovo već zna, da znate i za još neke mnogo gore primere, ali ja, kao neko ko se već bavi lokalnom problematikom u Beogradu skoro 12 godina, želeo sam da sa građanima Srbije podelim i ove podatke i vidim da su i moje kolege narodni poslanici šokirani onim što su čuli.

Sve ovo vam govorim danas jer vidite i sami da je nervoza u redovima i Dragana Đilasa, ali i Vuka Jeremića dostigla neki novi nivo. Onaj performans Vuka Jeremića, kada je došao sa svoja tri saborca, pokušavajući da isprovocira Aleksandra Vučića, nisu ništa više nego jedan jeftini politički performans, gde su oni nekako na ekstreman način pokušali da od sebe naprave žrtve, a onda i da budu malo hrabri. Nije njih Aleksandar Vučić pozvao da se biju, već je pozvao da na svoja leđa primi teret linčovanja, jer kao što sami znate, i vas, ali i sve nas ovde koji sedimo, pa i one ljude koji glasaju za nas Vuk Jeremić čeka sa nekakvim surovim revanšizmom, sa nekakvom surovom lustracijom, koja neće prestavljati ništa više od toga da mi, hipotetički, kada oni dođu na vlast, nećemo smeti ni da izađemo na ulicu.

Ovo sve dolazi u periodu kada Dragan Đilas ne može da opravda kako je to od propalog preduzetnika, perača prozora i prodavaca žvaka, sa 74 hiljade evra došao do bogatstva od preko 20 miliona evra samo u nekretninama ili da objasni kako je to moguće da u 17 različitih zemalja, na čak 53 računa ima više od 68 miliona evra ušteđevine.

Ja sam uveren da će mnogi profesori pokušavati da objasne tu metodologiju kako se to dolazi do te cifre, ali da niko to neće uspeti da objasni jer se kosi sa zdravim razumom. Isto tako sam uveren da ćete i vi, ministre Nedimoviću, kao i cela Vlada, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića i SNS, pred nas kao narodne poslanike izneti i predložiti još mnogo ovako kvalitetnih i dobrih zakona koji su u opštem interesu građana Srbije i da ćemo svi zajedno na taj način od naše Srbije stvarati i činiti još lepše i bolje mesto za život svih ljudi, sve naše dece i svih onih generacija koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala, gospodine Mirkoviću.

Reč ima prof. dr Dragoljub Acković.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre Nedimoviću sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim svima na ovim lepim rečima o narodu seljačkom u Srbiji, narodu koji je od Prvog srpskog ustanka, pa preko Velikog rata i malog rata, ginuo i krvario i borio se za državu Srbiju koju mi sada baštinimo.

Narod srpski, posebno seljački, njegov deo, borio se i protiv još mnogih drugih, ali posebno protiv špekulanata. Ovaj zakon upravo njima stavlja so na rep. Dosta je bilo špekulanata, seoskih malih đilkoša, ali i ovih velikih koje, gospodo, pominjete i oni su narodu srpskom zagorčali život na svaki način, pa bi pokušali ako je moguće još malo, a možda i još više da to čine.

Nadam se i uveren sam da srpski narod vidi dobro i u dobrom pravcu gleda, kada podržava politiku Aleksandra Vučića. Nadam se da srpski narod nema nameru da se igra sa svojim životima i životima svojih porodica, pa da ponovo razmišlja o ljudima koji su nas u prethodnim decenijama vodili i koji su doveli do toga da se naša zemlja nađe tamo gde se našla.

Mi zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda nismo imali i verujem da je, a i čulo se to ovde nekoliko puta, trebalo i mnogo ranije da ga imamo. Taj zakon je učinio da zemlja Srbija bude mnogo stabilnija, da poljoprivredni proizvodi Srbije budu daleko cenjeniji i daleko obimniji.

Sada kada o njemu raspravljamo i kada se dogovaramo šta će i kako će da se učini, uveren sam da ćemo biti na pravoj strani i da ćemo svi za ovaj zakon glasati. Šta ćemo dobiti? Dobiće se to da Vlada pomogne malim proizvođačima, vi ih zovete farmeri, ja ih zovem seljaci, ja sam seljačko dete i tako kažem, da im pomogne u udruživanju pre svega, a time i u ukrupnjavanju njihovih interesa, ne samo poseda, jer interesi mogu da budu ukrupnjeni i realizovani i na druge načine.

Šta će ovaj zakon učiniti još na tržištu proizvoda, kako u Srbiji, tako i šire, ka tržištu kome mi svi težimo, a to je evropsko tržište? Pa učiniće da budemo mnogo stabilniji, mnogo konkretniji i mnogo bolji. Verujem da srpski seljak koji je bio stub ove države će biti i dalje to i da će dobro gledati kuda se kreće i kako se kreće.

Poštovani narodni poslanici, želim da iskoristim ovaj trenutak, prilično sam uzbuđen zbog ovoga što ću da vam kažem, da vas upoznam sa tim da je 19. juna 2021. godine u češkom gradu Teplice jedan policajac za vreme svog dežurstva napao jednog Roma, prigušio ga nogom i ovaj je, imenom Stanislav Tomaš, preminuo. Od tog 19. juna do današnjeg dana vode se brojne diskusije i rasprave o tome kakav je položaj Roma u različitim evropskim zemljama, pa i u našoj zemlji. Ja se nadam da se to u ovoj zemlji nikada neće dogoditi, nikad se nije ni dogodilo, hvala bogu da nije. Naglas protestujem protiv ovakvog odnosa prema romskom narodu, jer me to sve podseća na onaj događaj od pre nekoliko meseci kada je Džordž Flojd na isti način, ja sam gledao sliku u nekom dokumentarnom filmu, kako se to dogodilo, bio ubijen. Za njegovo ubistvo policajac je osuđen 22,5 godine. Ja se nadam da će ovaj češki policajac takođe biti osuđen, a vama se izvinjavam zbog uzbuđenja sa kojim sam govorio. Hvala vam.

Zahvaljujem i profesoru Ackoviću.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, gospodine ministre poljoprivrede sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine ministre, iskazujem zahvalnost vama lično za vaš trud vezan za rezultate kako u poljoprivredi, tako i u borbi protiv kovida za ove dve godine u najtežim trenucima, jednim od najtežih trenutaka u istoriji srpskog naroda i države.

Poljoprivreda u Republici Srbiji zasniva se uglavnom na dva zakona. Do danas je to Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i drugi Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Mi smo do danas zaista radili po tim zakonima, bilo je i određenih propusta, međutim, kada pogledamo tržište poljoprivrednih proizvoda, onda vidimo da ova dva zakona uopšte ne regulišu tržište poljoprivrednih proizvoda. Zato je ovaj zakon nasušna potreba i hvala vam, gospodine ministre, što je na dnevnom redu.

Pošto su moje koleginice i kolege mnogo govorile o tome, dozvolite još jednu rečenicu da njegovim današnjim raspravljanjem i nadam se usvajanjem ovih dana, mi naše zakonodavstvo, vezano za poljoprivrednu proizvodnju i za tržište proizvoda upodobimo sa pravnim tekovinama EU. To je vrlo bitno da to naglasimo i ne samo naglasimo, nego da to i da učinimo i sprovedemo u delo.

Ono što je bitno moram da kažem, da naši politički protivnici nisu marili o poljoprivredi, nemam vremena, imam statističke podatke, u njihovo vreme bila je katastrofa, da jednom kažem, ali da kažem da se oni nisu ni tada, ni danas bavili tim, nego stalno, vršenjem demonizacije, kako srpskog naroda i građana Srbije, tako i Republike Srbije, ranije neki bivših predsednika, danas predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Demonizacija njega i naroda je neviđenih razmera, ne samo unutar, od strane naših političkih protivnika naše zemlje, nego i susednih zemalja. Dozvolite da nekoliko rečenica kažem, pa da vidite o čemu se radi, iako znam da vi to vrlo dobro znate, ali trebali bi ovo reći zbog građana Republike Srbije.

Taksativno, Vesna Mališić, to je ona koja svakodnevno psuje, zaista doslovno psuje, ne samo predsednika Republike, nego i Republiku Srbiju, a ne samo i Republiku Srbiju, nego i sve građane Republike Srbije. To je desna ruka Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, inače, ljudi, batinaša u pokušaju, kao što je i Zoran Živković bio poljoprivrednik u pokušaju, ova dvojica od danas poštovani poslanici, zovite ih zaista batinaši u pokušaju.

Evo, Vesna Mališić je 1. februara 2019. godine rekla, verovali ili ne – Srbija je ludnica, a većina građana Srbije je luda. Ključ ludnice drži jedan čovek, Aleksandar Vučić, završen citat. Dakle, Srbiju naziva ludnicom, građane Srbije naziva ludnicom i Aleksandra Vučića predsednika države.

Ja postavljam pitanje – da li je ikada ijedan narodni poslanik SNS i koalicionih partnera naših od 2012. godine do danas, ikada ijednom poslaniku iz opozicije izgovorio ovakve ili slične reči? Dabome, da nije.

Idemo dalje. Slobodan Prvanović profesor dr inače, taj je vodio akademsku zajednicu, taj je više pogrdnih imena dao predsedniku države, nego što ima on kose na glavi, a ja ću samo jednu citirati. On je 21. marta 2020. godine rekao, citiram – Vučić je maloumni vođa, završen citat. Da li je ikada ijedan profesor, koji glasa za SNS ikada rekao tako vođama opozicionih političkih partija? Dabome, da nije. Ja vam ovo govorim da vidite ko psuje i ko deli narod i ko je grub.

Dragan Đilas, inače u narodu znani Điki mafija, je 16. aprila 2020. godine rekao – Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje, završen citat. Ja imam 22 druga naziva, ali zbog vremena dovoljno je jedan da vidite spektar tih opozicionih prvaka kako političkih, tako i naučnih i čak akademika.

Kada sam već kod akademika, evo jednoga, prof. dr Dušan Teodorović, videli ste ga ovih dana. On stalno trese glavom od mržnje, u narodu zvani – tresoglav. Građani me pitaju – da li je to onaj akademik, tresoglav, što kada se spomenete ime Aleksandra Vučića, on od mržnje trese glavom. To ljudski um ne pojmi. To je onaj koji je proteran sa Saobraćajnog fakulteta i kada je bombardovanje bilo pobegao je, veliki patriota, napustio našu zemlju i otišao u zemlju koja nas je bombardovala, u Ameriku i vratio se ponovo na Saobraćajni fakultet, mimo konkursa. Znate ko ga je primio? Srbijanka Turajlić, ona koja je kriva za naše obrazovanje zbog situacije u kojoj se obrazovanje i vaspitanje danas nalazi. Trebaće nam mesecima i godinama da ispravimo njihove greške.

On je rekao 18. juna 2019. godine na TV N1, zloglasno zaista, kada sam na TV N1 videli ste ovih dana, Gebels je genije bio u odnosu na njih, ovi su još gori milion puta. Oni su filmove snimali o predsedniku Vučiću, satima i danima vrte. I, gle čuda sada, preko Republike Srpske idu od Milorada Dodika, od njegovog rođenja i vezuju sa predsednikom Vučićem da ne govorim o poslanicima. Svaki poslanik koji se nije javio na mobilni telefon u gro planu, ruglu je izvrgnut.

I ovaj akademik, velika moralna gromada kaže – narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije su primitivci, završen citat. Možda jesmo, gospodine akademiče. Ali, nikada, nikada ova grupa poslanika neće napustiti otadžbinu kada bude bombardovanje, nije ni ranije. E, tu se razlikujemo. Nećemo biti mafija za razliku od tebe, jer si se bavio mafijaškim radom dok si bio profesor univerziteta.

Idemo dalje, u istoj emisiji 18. jula 2019. godine, novinar Stupar, vam dobro poznat, je kazao, citiram – Narodna skupština Republike Srbije je štala, završen citat. Da li je ikada u istoriji SNS iko od poslanika rekao ili članova? Pa, može reći da sam ja životinja, s tim su i rekli da smo životinje, ali to može samo ludak reći da je Skupština štala. To je njegova Skupština i moja. Ne mogu ja reći da Boris Tadić nije moj predsednik bio, iako sam bio u opoziciji, jer nisam državotvoran onda, onda sam ličan. Eto, da građani vide o čemu se radi.

Idemo dalje, Đilas je, da vidimo ovog Đilasa nesretnog, ma nije nesrećan, valjda će ga stići pravda makar i kosmička, 13. maja 2018. godine uvredio je pored hiljadu puta, hiljadu i prvi put, Aleksandra Vučića nazivajući ga fašistom, a državu Srbiju fašističkom državom. Da li možete poštovani poslanici verovati da to može izgovarati Dragan Đilas, inače za Evropu Đilaš, jer ima dva pasoša, kada prelazi granicu onda je Đilaš. To ne kažem ja, to kaže policija koja ga je uhapsila i ona nas je obavestila.

I da vidite još jednog novinara koji ovih dana pljuje po državi Srbiji i nama poslanicima, a Aleksandra Vučića iz minuta u minut. Inače, novinar otvoreno kažem „Danas“ Nenad Kulačin, on je 3. novembra 2010. godine rekao za predsednika da je monstrum u tv emisiji. Citiram – čovek bez obraza i stida, završen citat. Primer, citiram – beščašća, nebitan lik za istoriju u periodu u kojem živi, završen citat. Imam čitavu stranicu, ali dalje da ne navodim. Da li ikad, iko od poslanika SNS to izgovorio, bilo kojem poslaniku ili bilo kome? Gde su nezavisni novinari? Ćute. Gde su udruženja razna? Ćute. Pa, oni su politički radnici. Pa, gori su od onih iz Kumrovca, iz vremena komunističkog, političkih radnika.

Da vas dalje ne zamaram, da kažem sada i o Mariniki Tepić, inače, golub preletačici. Ona je poznata po tome što legne naveče u jednoj stranci u krevet, a ujutru se probudi u drugoj stranci. Inače, politički električni zec, zec Dragana Đilasa, stalno vređa Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Neću sa njom da se bavim pošto su kolege iz drugih stranaka govorili dosta o njoj, to je žena koja je izmislila do sada hiljade afera. Samo jednu rečenicu, citiraću Jovanovića, njenog bivšeg stranačkog kolegu, kaže – da nema te stranke, Stranke slobode i pravde, Marinika bi bila, da izvinite ona stvar na biciklu. Završen citat, 18. avgusta 2012. godine, jedan dnevni list, strana dva.

I da ja dalje vas ne zamaram, poštovani narodni poslanici, ali ću sad reći, nisu samo oni, mi imamo u susednim zemljama Srba koji to rade, ja ću prvi put u ovoj Skupštini večeras progovoriti i o njima, jer je došlo do zaista do vrha glave, kako se kaže. Među njima jeste i bivši Srbin, u susednoj nama republici Milo Đukanović zvani inače „milogorac“. Dobro zapamtite sada, ovo sam izgovorio na međunarodnom skupu kod njega direktno u Podgorici, da bolje čuje. U srpskoj ljudskoj moralnoj istorijskoj vertikali, u Crnoj Gori, bilo je više moralnih ljudskih nakaza i ništavila, Milo Đukanović zvani „milogorac“ pripada zasigurno samom vrhu te vertikale.

I sada kada sam to rekao moram normalno i dokazati neke stvari. Vi znate da ja napamet neću da pričam, ali ću neke stvari zaista da kažem, jer sam ovih dana i video svojim očima dole neke stvari.

To je taj čovek, gospodo Srbi i vi građani Republike Srbije, koji je predložio formiranje pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. Dobro, pazite, pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca. On kaže, obnovili smo državu, pa moramo obnoviti crkvu završen citat.

I dodaje, mislim da je bolje da imamo pravoslavnu crkvu koja će imati svoje vernike završen citat. Dakle, važno mu je da srpsku, ono izbaci pravoslavnu. Znate, čija je to teza? Ante Pavelića. Vi koji pratite ne morate istoričari biti, ali to je Ante Pavelića.

Za Đukanovića je važno da se iz autokefalne srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori izbaci ovaj epitet srpska, a da ostane pravoslavna crkva nacionalnih Crnogoraca.

E, ono što je važno, a to je da svi shvatimo da svesno ide na formiranje nove nacionalnosti crnogorske nacionalnosti, kao čovek istoričara potpuno odgovorno tvrdi da takva nacionalnost nikada nije postojala u Crnoj Gori od 10. veka do danas, samo Srbi i u 19. veku i druge nacionalne manjine, a što se tiče matičnog naroda samo su Srbi bili, je li i nije je postojalo u svim udžbenicima, prelistavao sam ih sve u Crnoj Gori u 19. veku u Crnoj, citiram – Gori žive Srbi.

Niko normalan, ne samo u ovoj sali, nego i od građana Republike Srbije, a pogotovo Srba neće dovoditi u pitanje državu Crnu Goru i državnost, jer ona postoji od 10. veka. Dakle, to je vrlo važno.

E, sada Milo Đukanović prekraja nacionalni identitet i on stvara novi, a to u istoriji čovečanstva niko nije radio, novu naciju, nacionalnih Crnogoraca od Srba, a nacionalni identitet narodni, ne govorim o državnom, bio je vekovima srpski, on se sastojao od SPC u Crnoj Gori, od srpskog jezika u Crnoj Gori, od srpskog ćiriličnog pisma, srpska kultura i srpski običaji.

Ovo što vam ja kažem, narod u Crnoj Gori isto misli i sada kada bi me vi pitali šta ja predlažem Đukanoviću, pre nego što još nekoliko rečenica kaže, predlažem posle svega ovoga što ću reći, da učine samoubistvo ili prvim avionom da beže iz Crne Gore.

Zaista, gledajući ono što sam video, dva dana u Crnoj Gori, kako Đukanović misli da obezbedi vernike za pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca?

On je formirao već pre 27 godina u Domu kulture u Cetinju i registrovao u lokalnoj policijskoj stanici, Dedejićevu, a sada hoće još jednu, da razbija srpski narod i srpski identitet na predlog, otvoreno govoreći, zapada, zapadnih ambasada u Crnoj Gori.

Podsećanja radi, 2006. godine, Milo Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom, suprotno većini Crne Gore, referendum je pokraden, svedoče knjige Srbina iz Crne Gore, Jovana Markuška, na 1290 strana, to je tzv. „Bela knjiga“. Tu nema dileme i to kaže Gidon, Dejvid Gibs koji u svojoj knjizi kaže – mi smo Mila Đukanovića i njegov izbor za predsednika kupili novce i gle čuda, ne samo njega, i novcem svakog Crnogorca i Srbina u Crnoj Gori i tako je došao na vlast.

Maja 12.2020. godine, još samo dva podatka da vas ne mučim, uhapšen je nakon Svete vasilijske litije, u Nikšiću Vladika Joanikije.

Tebi se Marijane Rističeviću obraćam, a i vama drugim, pošto je on antikomunista, komunisti za vreme svoje vladavine od 45 godina, nikada nisu uhapsili niti jednog vladiku. Neka mi neko kaže i ustane da li jesu i nisu se mešali u crkvene odnose, kao što to sada radi Đukanović, ali su radili druge stvari i druge nečasne radnje, ali to nikada.

Voleo bih da mi neko dokumentuje.

Mladi i stari u Crnoj Gori, konačno su shvatili da je SPC posebna i najveća brana onoga što nas čini ljudima i nas i ovih u Crnoj Gori, posebna brana nacionalnog i verskog identiteta.

Samo još jednu rečenicu da vam kažem, da u Severnoj Makedoniji, pošto sam govorio o okruženju, štampana je marka u znak zahvalnosti Hrvatske u granicama bivše NDH.

Idemo sada, otuda nas napadaju. Predsednik Severne Makedonije, Stevo Panderovski, nakon toga izjavio je, citiram da podržava državu Kosovo, završen citat, u sadašnjim granicama.

Kako bi bilo, narodni poslanici da Aleksandar Vučić kaže ili mi poslanici, da ne prihvatamo Severnu Makedoniju u sadašnjim granicama? Ko se u čije unutrašnje stvari meša i nećemo više trpeti, nego ćemo ovako razobličavati svakoga, i sa severa i sa juga, jer su otišli predaleko.

U Sarajevu je održana misa ustaškom zločincu, takozvanim zločincima, blajbuškim žrtvama.

Poštovani narodni poslanici, pošto ja imam dosta tih citata, završio bih, ali da kažem na kraju, šta je cilj toga.

Cilj je mešati se, ne samo u izbore, u Srbiji srušiti Aleksandra Vučića zbog velikog napretka Srbije, koja je učinila, ekonomski, politički i društveni međunarodni napredak i ugled ovih dana.

Najveći hoštapleri, lezijedovići, luftiguzi jesu ovi naši domaći, na čelu sa Đilasom. Videli ste onog Vuka Jeremića, prekjuče ga Miletićka novinarka uništila. Da li ste čuli kada ga je pitala – jel ste prekjuče istinu govorili ili danas? Požute je sav, ne zna šta radi, ne zna šta govori.

Dakle, to je cilj ovih naših i oni su se juče izjasnili da im izbori ne trebaju, da idu ulicom, krvoprolićem. Nikada na vlasti neće doći ulicom, nikada.

Eno neka im kaže Dejvid Gibs šta su radili 5. oktobra, koliko su para dobili, koliko su u džepove dobili?

Danas treba da se izvinu građanima Republike Srbije, a nas optužuju danas da smo mi ratni huškači, čuli ste juče.

Završavam, potpredsedniče, ovim citatom državnog sekretara SAD koji je rekao – ja sam dolazio Franji Tuđmanu i Janku Bobetku da ne vode rat i da ne napadaju Srbe, Tuđman mi je odgovorio – ne dolazi u obzir i da im da autonomiju. Nikakva autonomija, hoćemo rat, jer tako ćemo dobiti nezavisnost Hrvatske. Prvo što je bilo, naredio je kasnije, piše Gibs, da se napadnu Srbi i u Borovu selu i ona zlodela nad Srbima naredio je Glavašu i njegovim satrpima itd. To ne kaže samo on, nego i Josip Boljkovac, koji je bio ministar unutrašnjih poslova, koga su, kako znate, uhapsili ne zbog 1990. nego zbog 1941. godine, što je ustašu preklao jednog.

(Aleksandar Martinović: Ubili su i Josipa Reihl-Kira.)

Tako je, i Josipa Reihl-Kira, gospodine Martinoviću. To je naređenje, koji je branio Srbe. To je vrlo interesantno. To Boljkovac kaže, ali knjige su ostale.

Nema vremena. Ja i gospodin Martinović pišemo jedan rad za jedan časopis. Zove se „Razbijanje Jugoslavije“. Jugoslavija nije se raspala, razbijena je. U jednoj rečenici, SAD početak, Nemačka u prvom redu, Vatikan, Hrvatska i Slovenija, a onda i naše izdajničke gnjide kod nas, kod Srba.

Evo, to je suština i to ne kažemo mi sada. Nijedan naš neće citat, sve stranci, sve Hrvati, sve Slovenci.

Na koncu, poštovani potpredsedniče, juče je jedan dan jako bitan za srpsku istoriju, a to je dan kada je… jedan od najvećih ljaga u istoriji Srba. Druga ljaga. Prva je bila izručenje Karađorđeve glave, a juče Slobodana Miloševića. Svi oni koji su sudelovali u tome vreme je da progovore, jer su stranci progovorili da je heroj. Dobro bi bilo i naši da kažu istinu o čemu se dešavala, a nadam se i da će i pročitati literaturu ne samo našu, nego i inostranu. U to ime, hvala vam.