Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Zukorliću, uvaženi gospodine ministre Ružiću sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, za vreme vladavine DS vlast je terala mlade iz Srbije. Tako je bilo do 2012. godine i imali smo situaciju da su hiljade i hiljade mladih ljudi, da li posle završene srednje škole ili završenih viših i visokih škola i fakulteta, napuštali Srbiju i odlazili trbuhom za kruhom, jer je u Srbiji bila atmosfera kriminala i korupcije, atmosfera gubitka radnih mesta, atmosfera nepotizma i vladavine tajkuna i kriminala.

Na sreću, političkim promenama 2012. godine stalo se na putu kriminalu i korupciji i krenuli su ponovo da jačaju i univerziteti, državni i privatni, fakulteti i srednje škole i sve visokoškolske ustanove u Republici Srbiji. Dakle, došlo je ponovo do vremena vladavine prava.

Mi danas imamo situaciju da mladi, ne samo da ostaju u Srbiji, ne samo da se otvaraju nova radna mesta, ne samo da imamo možda i nikad veći upis na fakultete, i to ne samo kao što je u jednom trenutku bilo na pet, šest različitih oblasti, nego maltene nema državnog i privatnog fakulteta u Republici Srbiji, a da nemamo veliko interesovanje mladih ljudi da to upišu i da završe i kada to završe da imaju radna mesta, i to ne samo radna mesta čisto da bi imali posao, nego i da bi ostali u Srbiji, kupili stan na kredit, osnovali porodice. Zato što Srbija danas pruža nadu mladim ljudima i, naravno, to ne odgovara pojedinim tajkunim, ne odgovara ni Draganu Đilasu, ni Vuku Jeremiću.

Kada je Vuk Jeremić bio ministar spoljnih poslova Republike Srbije, mladi su terani iz Srbije. Kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda i u rukovodstvu DS, mladi su terani iz Beograda, pa smo imali situaciju, ne samo da su mladi terani iz Beograda, nego je vladala u Beogradu i u Srbiji nekakva lažna elita, nekakva lažna elita Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i njihovih saboraca koja ne samo da je urušavala fakultete i univerzitete u Srbiji, terala mlade u inostranstvo, nego i delila naš narod. Ta lažna elita iz kruga dvojke Beograda je delila i mlade ljudi, i njihove roditelje, i dede, i babe, i njihovo poreklo, pa je tako Dragan Đilas zajedno sa Vukom Jeremićem delio, ne samo ljude po veri i naciji, nego ovaj je iz Republike Srpske Krajine, šta će u Beogradu, ovaj je došao iz Bosne, ovaj je došao iz Hercegovine, ovaj je došao iz Slavonije, pa su onda krenuli da napadaju – šta će nam ovi poreklom Crnogorci, pa ovaj je sa Metohije, ovaj sa Kosova, šta će nam ovde Vranjanci. Oni su doveli situaciju do ludila, da mladi ljudi u Srbiji nisu znali ni kakva im je perspektiva ni u Beogradu, ni u Srbiji, ni što se tiče školovanja, niti što se tiče radnih mesta i toliko su napadali mlade ljude u Srbiji da su napadali i njihovu veru i naciju i poreklo i rodni kraj i rodnu grudu. Takvu smo mi imali situaciju u Srbiji i na to treba da podsetimo.

Zašto ovo govorim? Podstakli su me i moje kolege Marković i Milićević i drugi koji su govorili. Zato što sada ta lažna elita je ponovo probuđena i da kritikuje i fakultete, i univerzitete, i Vladu Srbije, i predsednika Vučića, i predložene zakone, a naročito da kritikuje, pored našeg predsednika i Narodnu skupštinu Republike Srbije i Vladu Srbije. Zato što im smetaju sve ove reforme koje Srbija danas radi. Zato i oni preko Đilasovih medija vrše najgore moguće napade, a kada vi pogledate osnovu tih napada, bio sam novinar, radio sam taj posao 15 godina, kada pogledate tu svrhu – nema je, kada pogledate motiv – jasan je. Zla namera Srbiji, predsedniku Vučiću, da se nanese što veća šteta Srbiji, Vučiću i Vladi Srbije. Osnova napada, činjenice – ne postoje. Podaci – izmišljeni. To danas radi lažna elita. To radi Đilas. To radi Vuk Jeremić koji su izgubili konce, ne mogu više milione da trpaju u svoje džepove, ne mogu više da donose zakone koji odgovaraju tajkunima, ne mogu više da upravljaju ministrima, gradovima i postali su nervozni.

Jedino oružje koje imaju su lažni napadi, optužbe da osnivaju medije, da putem portala, društvenih mreža napadaju našu vlast, napadaju našu državu, napadaju na taj način većinsku volju građana, na taj način narod Srbije i onda idu okolo žale se po ambasadama, žale se pojedinim tajkunima, prave dilove i sa onim strankama u regionu drugih država koje su poznate po antisrpskom delovanju. Onda odlaze i u Hrvatsku, odlaze i u Prištinu, odlaze i u Crnu Goru, traže saborce, traže zajedničko ono u mržnji prema Srbiji i predsedniku Vučiću.

Ali, na sreću naša država ne reaguje na nikakve provokacije. Mi se zalažemo za mir i stabilnost i u Srbiji i u regionu, i mi se ne zalažemo za podele, nego mi se zalažemo za jedinstvo, za jedinstvo svih građana Srbije, za jedinstvo ne samo kada su u pitanju vere i nacije, nego i poreklo. Mi gledamo da Srbija bude ono što jeste, Srbija i otadžbina, Srbija je majka, ne samo Srbima i pravoslavcima, nego i svim građanima koji žive u Srbiji poštuju Ustav. Naši dragi Bošnjaci i naši dragi Mađari i naši dragi Albanci, Romi, Bugari, Rumuni, svi oni koji žive u Republici Srbiji, a poštuju ovu državu Srbiju, jer ovi danas koji napadaju državu Srbiju i predsednika Vučića, njima nije bitna ni vera ni nacija, nego samo lični interes. Njima ne odgovaraju jaki univerziteti i fakulteti u Srbiji. Njima odgovaraju urušeni univerziteti i fakulteti u Srbiji. Njima odgovara da što veći broj mladih ljudi ode iz Srbije, a da oni koji ostanu budu njihovi istomišljenici i da rade za male plate za njihove kompanije.

To danas u Srbiji nije slučaj. Danas imamo jačanje državnog i privatnog sektora i državnih i privatnih fakulteta i univerziteta. Danas imamo iz meseca u mesec nove investitori, otvaranje novih radnih mesta i povećanje plata i penzija. Zato mi iz SNS iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, uvek ćemo da podržimo ovu politiku koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa svojim saradnicima, jer ta politika, kao što kaže i slogan je, za našu decu, za našu budućnost, za budućnost sledećih generacija, za budućnost svih mladih ljudi, da ostanu u Srbiji da bi jačali našu Srbiju.

Ono što na kraju želim da kažem, videli smo kako su pojedine države, dobro ili loše odreagovale u slučaju korona virusa tokom prošle i ove godine i videli smo da se jedan broj mladih ljudi koji je oteran za vreme DS, na sreću vratio u Srbiju, vratio u svoju otadžbinu gde su dobili radna mesta, gde su nastavili svoje školovanje, vratio se dobar naših mladih naučnika da ovde nastavi master i doktorske studije i specijalističke studije na univerzitetima u Srbiji koji jačaju. To je ono što je dobro.

Na kraju imam jedan apel, jednu molbu za sve građane Srbije. Čuli smo ovih dana izjave predsednika, premijerke, resornog ministra zdravlja i članove Kriznog štaba, ja molim građane Srbije i mlade ljude i penzionere, sve generacije, dragi moji građani vakcinišite se ko nije. Nemojmo da dođemo u situaciju da neki novi talas korona virusa koji može da dođe na jesen da poveća broj ljudi na respiratorima, broj ljudi obolelih od korone i nažalost, potencijalno i broj smrtnosti od korone. Ko se nije vakcinisao, ja vas molim da se vakcinišete.

Srbija jedina u Evropi ima najbolju strategiju borbe protiv korona virusa i vakcinacije. Građani mogu i da biraju i vakcinu i gde da se vakcinišu. Molim vas građani vakcinišite se, jer na taj način pomažete sebi i svojim porodicama i svima nama, jer mi moramo prvenstveno da čuvamo zdravlje, zdravlje naših građana, zdravlje naših građana da bi mogli da nastavimo s onim što smo započeli, a to je da predvođeni Aleksandrom Vučićem se borimo za budućnost Srbije, za našu decu. Hvala.

Hvala vam kolega.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih nešto o obrazovanju. Ovde je rečeno, u vezi jedne predugačke rečenice, da taj predlog nije došao iz Ministarstva poljoprivrede, već iz Ministarstva obrazovanja.

Mi koji se bavimo poljoprivredom retko pravimo te greške. Morate ljude da delite, sem na pismene i nepismene, na obrazovane, ne obrazovane, morate da ih delite i na usmene. Većina naših, posebno starih seljaka je bila usmena. Moji su poreklom iz BiH. Oni su retko kada imali nastavnika i učitelja, a svi su znali da pišu i svi su bili usmeni i svi su bili razboriti. Imali su samo jednog učitelja koji je dolazio da ga obučava Naškrlju Kalaitovića i njega sva ta deca pamte, moji roditelji ga pamte i svi su znali ono što je bilo neophodno da jedan čovek zna. Vojni obveznik da se potpiše, da pročita, itd.

(Aleksandar Martivnović: Kako se prezivao učitelj?)

Neki učitelj Kalaitović, ali on je bio neslužbeni učitelj, već je išao po livadama, planinama i obučavao te ljude. Tako je nekad i počela pismenost.

Sada kada prođete pored Karađorđa vi vidite samo jatagane. On čovek, onako namršten, pita - ljudi, čuvate li vi ovu državu? Ali, vi kod njega ne vidite pismenost. On nije bio pismen čovek, ali je bio usmen. Dimitrija Obradovića za prvog ministra prosvete nije postavio pismen čovek, nego jedan usmen čovek Karađorđe je Dimitrija Obradovića, crkveno Dositeja, stavio za prvog ministra. On je osnivač "Velike škole" koja je prerasla u Beogradski univerzitet.

Usmeni ljudi veoma cene pismene ljude, ali iskrene, patriote. Ja vas danas pitam, ja ovu najezdu doktora nauka ne mogu da objasnim. Moderna nauka ne može da objasni neku najezdu doktora nauka. Ne znam da li je onaj Janko Veselinović doktor nauka? Žalim studente kojima on predaje, mora da tamo predaje fatamorganu, kao kod hiljadu ljudi Đilasovih predstaviti sto hiljada.

Zamislite Danicu Popović. Ona treba da obučava studente o moralu, a prepisala od pokojnog kolege, to je dokazano, ja sam to tvrdio i student Jakšić, to se dokazalo, da je ona falsifikovala rad pokojnog kolege. Ne samo da je to falsifikat, nego i nemoralno.

Idemo dalje, Jovo Bakić. Šta može čovek, on mora da obučava i da uči atletičare, kad kaže - jurićemo ulicama političke protivnike. Čemu onda on uči svoje studente? Verovatno ih uči trčanju kako stići političkog protivnika, kako ga zadaviti, udariti itd, on im obećava neku revoluciju itd.

Revolucije, sve revolucije, kažu kada se izvedu, iza njih samo ostane šljam nove birokratije i ništa drugo. Iz revolucije se rađaju siromaštva, a iz siromaštva nove revolucije. Šta će Jovo Bakić da nauči studente?

Hajde uzmite Đorđa Vukadinovića. Šta on može da nauči svoje studente? Kako zbog izbornih tehnika, izbornih kvota, izbornih zakona na brzinu promeniti naciju i od Srbina postati Vlah i pokušati promenom nacije da stekneš neki politički ugled, odnosno neku političku funkciju.

Sreća Borko Stefanović nije predavač, on bi mogao da bude asistent Đorđu Vukadinoviću i da kaže - kako na brzinu promeniti prebivalište da uđete u Đilasovu kvotu, kako promeniti ime da se danas zovete na jedan način, a sutradan na neki drugi način?

Kako mnogi od tih politički aktivnih profesora, šta može da nauči ovaj Dušan Teodorović svoje studente? Kako u nevolji pobeći na agresorsku stranu? On je poznat po tome da kada je bilo bombardovanje Srbije da se na brzinu spakovao i pobegao u Ameriku, time na agresorsku stranu. Šta on može o patriotizmu da nauči studente?

Ovu državu su napravili usmeni, polupismeni ili nepismeni, i pismenost preko Dositeja su napravili usmeni, a možemo reći nepismeni ljudi, oni koji nisu završili škole i fakultete. Razlika između zvanja i znanja je ogromna i mi danas imamo najezdu proizvodnje diploma, odnosno zvanja, a iza tih zvanja ne postoji nikakvo znanje i nije primenljivo.

Naši preci, polupismeni, pismeni, usmeni, delimično pismeni, su napravili, stvorili ovu državu. Veliko je pitanje da su trebali da naprave pismeni da li bi je bilo kada napravili, a ne tada u teška vremena, veoma teža nego što su danas. Mi danas nemamo problema sa patriotizmom običnih ljudi, nigde, bez obzira koje su nacije i vere, svi vole državu i svi vole da država bude sigurna. Ko proizvodi nesigurnost? Pa ovi navodno pismeni. Oni jesu pismeni, ali koliko su oni dobronamerni, koliko ima morala u toj pismenosti, možemo lepo da diskutujemo.

Hajde da vidimo ko propoveda sve te nasilne akcije. Hajde da vidimo u julu prošle godine koliko je tih ljudi podstrekavalo demonstrante, pismenih, sa zvanjem bez znanja, sa diplomama, doktori itd. Koliko je njih podstrekavalo da se ova Skupština uništi, spali, itd, bez obzira što ona nije samo simbol narodnih poslanika koji se u njoj okupljaju, ona je i kulturno dobro. Uništavali su je, bacali su koktele, uništavali kamere, upadali u hol Narodne skupštine, gađali policiju sa kamenjem od tri do četiri kilograma.

Kako može pismen čovek, ako je stvarno pismen, kako čovek sa zvanjem može da podrži aktivnost gde demonstranti gađaju policiju sa tri do četiri kilograma teškim kamenom? Za mene je to pokušaj ubistva. Kako mogu pismene sudije da puste da se takvi ljudi nekažnjeno izvuku sa pokušajem ubistva policajaca koji su bili tu samo da očuvaju ovaj objekata, koji je objekat kulture, da zadrže red i mir koliko se to moglo? Da li je sudija koji je završio fakultet, pravosudni ispit itd, mogao to da pusti?

Ima Ruzveltova izreka, kad smo već kod korupcije, koja kaže ovako: „Nepismen čovek može da ukrade nešto iz vagona, a ovi sa univerzitetskom diplomom mogu da ukradu i voz i prugu.“ Hvala.

Zahvaljujem.
Zamolio bih narodne poslanike da u svojim diskusijama bar jedan mali deo vremena posvete temi amandmana, a ono ostalo neka koriste kako sami hoće.
Za reč se javio kolega narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.
(Mihailo Jokić: Replika!)
Ne može replika iz iste poslaničke grupe.
(Mihailo Jokić: Nismo ista poslanička grupa.)
Naravno da jeste, vi ste ista poslanička grupa.
Dakle, u skladu sa Poslovnikom, ne možete tražiti repliku za narodnog poslanika iz vaše poslaničke grupe, molim vas.
(Mihailo Jokić: Onda ću Miliji, pa neka Milija prenese.)
Možete se javiti po Poslovniku ili po nekoj drugoj osnovi.
(Mihailo Jokić: Može po Poslovniku.)
Izvolite, po Poslovniku.
Narodni poslanik Mihailo Jokić.
Izvolite.

Napravio sam omašku, priznajem, posle diskusije Marjana. Ja sam hteo da pojačam odgovornost Ministarstva prosvete za pisanu reč i nisam napravio dobro poređenje i nisam trebao da kažem Ministarstvo poljoprivrede itd. Ja se izvinjavam.

Molim vas, na koji član Poslovnika se pozivate, s obzirom da se javljate po Poslovniku? Znate već proceduru, iskusan ste poslanik.

Od 1. do 158.

Jedan član, molim vas, ne možete.

Član 107.