Hvala, uvaženi potpredsedniče Orliću.

Uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su danas poslanici SNS predvođeni dr Aleksandrom Martinovićem upravo odgovorili na sve ono što predstavljaju insinuacije i sve ono što se piše u tajkunskim medijima ovih dana, a vezano za posebnu aktivnost tri narodna poslanika naše stranke u prethodnih nekoliko dana i predložena autentična tumačenja.

Znate, vrlo je teško boriti se protiv dezinformacija i protiv lažnih vesti. Mislim da su moje kolege iz SNS pokazale i kako se bori protiv toga, dakle bori se znanjem, bori se istinom i bori se činjenicama koje su oni tokom ove sednice prikazali u naravno više navrata.

Naravno, koristim priliku da podržim i Jelenu Žarić Kovačević i Veroljuba Arsića i Biljanu Pantić Pilju po pitanju njihovog prava koje im daje Ustav ove države da predlažu sve ono što smatraju da je u korist građana i u korist Republike Srbije čiji su oni predstavnici u ovom visokom i cenjenom Domu, dakle u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Smatram da kada su u pitanju ova autentična tumačenja da treba da jednostavno kažemo građanima Republike Srbije o čemu se tu radi i u stvari šta su kolege htele da postignu kroz ove predloge autentičnih tumačenja, s obzirom da prvenstveno želim da raščistimo jednu stvar, a to je da je Srbija jedna kapitalistička zemlja, zemlja otvorene tržišne ekonomije. Sve ono što smo postigli u prethodnih nekoliko godina, a vezano je za političke, geopolitičke rezultate i uspehe, uspehe na planu socijalne politike, unapređenja kulturne politike i svega onoga što predstavlja Srbija danas to jeste rezultat uspešno sprovedenih ekonomskih reformi i uspešno napravljene i stvorene tržišne ekonomije zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je naravno sve ovo vreme promovisao politiku konkurencije, promovisao politiku koju je zdušno podržala SNS i naša većina u parlamentu da obezbedimo takav ambijent koji bi podrazumevao jednake šanse za sve one koji učestvuju na jednom slobodnom tržištu koje smo mi tokom ovih nekoliko godina uspeli da napravimo.

Ne bih i ne želim da pripadam delu posebno one manjine, onih ljudi koji nemaju nikakvu političku ideju, koji nemaju nikakvu političku inicijativu. Moj kolega Dabić je govorio i pomenuo je ovog Dušana Nikezića. Mislim da običan čovek, niti mi ovde u sali nismo mogli da zapamtimo broj njegovih funkcija i svega onoga što je on radio ili nije radio tokom njegovog mandata u Vladi Republike Srbije. On je danas došao da SNS drži predavanje o tome da je SNS, a posebno naš predsednik nekakav lobista banaka ili bilo kojih drugih institucija, što naravno apsolutno nije tačno.

Aleksandar Vučić i SNS su isključivo lobisti građana Republike Srbije i lobisti Republike Srbije i radimo direktno u interesu naših građana i ove zemlje.

Da li imamo nešto protiv banaka? Znate kako, najlakše je reći – banke su loše, njihove nameru su loše, one nisu dobre za građane Republike Srbije i naravno mada bi bilo dobro da budemo demagozi, kao što je to radio žuti režim u periodu od 2000. do 2012. godine, ali ne. Mi smo realpolitičari i mi zasnivamo svoju politiku na, u stvari najbitnijim aspektima današnje moderne tržišne privrede koja podrazumeva jednake šanse za sve koji se nalaze u toj tržišnoj utakmici. Kako za obične građane, tako i za privredna društva i za sve one koji žele da investiraju i da rade na tržištu Republike Srbije.

Ono što jeste najveći rezultat politike Aleksandra Vučića u tom domenu je da svi imaju jednaku šansu, da li dolaze iz inostranstva, da li su to domaći privrednici, da li su to strane ili domaće banke apsolutno nije bitno. Bitno je da svi oni imaju jednake šanse i imaju jednaka prava na ovom tržištu.

Apsolutno ne pripadam onom delu ljudi koji će unapred da osudi neku lošu ili zlu nameru bilo kog privrednog društva ili bilo kog privrednog subjekta, pa i banaka. Zašto? Zato što su nam banke potrebne naravno. Zato što banke definitivno predstavljaju krvotok finansijskog sistema jedne države i definitivno da bez njih i podrške kako domaćih, stranih, ali i međunarodnih institucija i banaka, i međunarodnog finansijskog sistema Srbija danas ne bi bilo ovoliko finansijski i ekonomski snažna koliko je to danas.

Ali, za očekivati je, dame i gospodo narodni poslanici, da dobijamo ovako nesuvisle kritike i ovakve optužbe kada danas možemo da kažemo, recimo, da je aerodrom „Nikola Tesla“ aerodrom koji se najbrže, koji se najbrže povratio u stanje pre Kovida 19 u celoj Evropi. Danas govorimo o Srbiji za koju je Svetska banka projektovala rast BDP preko 6%.

Dakle, Srbija je u mnogim aspektima danas prva u Evropi i jasno je da oni koji žele da uruše ugled Srbije, da oni koji ne žele dobro Srbiji, naravno da pokušavaju da uruše upravo taj ugled koji smo sticali prethodnih nekoliko godina ulažući zajedno sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem ogromnu energiju, ogromno znanje i ogromno vreme kako bi Srbija danas mogla da bude jedna nezavisna država, kako bi Srbija bila ono što jeste danas, a to jeste ekonomski lider ovog regiona, ekonomski hab ovog regiona u koji svi, sa bilo koje strane sveta, žele da investiraju.

Kolega Veroljub Arsić je rekao jednu vrlo interesantnu rečenicu kada je čuo da dolazi određenih previranja i određenog pokušaja da se ova autentična tumačenja od strane strukovnih udruženja, posebno advokatskih udruženja, označe kao ona koja su uperena protiv građana Republike Srbije. On je tu rekao, ja sam mislio da se radi možda o Zakonu o fiskalizaciji. Mi se kao partija i mi se kao ljudi koji ozbiljno vode politiku i ozbiljno vode ovu državu, određujemo prema svima koji investiraju u ovoj zemlji, koji rade u ovoj zemlji prema tome koliko poreza plaćaju ovoj zemlji, prema tome da li su sposobni i da li su spremni da plaćaju ovoj zemlji porez i da plaćaju obaveze prema ovoj državi.

To je nešto prema čemu se određujemo kao najvećoj vrednosti, zbog toga što to u najvećem delu i najvećem procentu utiče na to kako će naši građani živeti. To treba da im je jasno, to treba da im objašnjavamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer od toga koliko poreza plaćaju privredni subjekti, privredna društva, da li su to banke, da li su to fabrike, da li su to proizvodni pogoni, da li su to kompanije iz IT sektora, automobilske industrije apsolutno nije bitno. Ali, treba reći da svi oni zajedno učestvuju u tome i u tom rezultatu da mi danas možemo da gradimo autoputeve, da smo mi danas sposobni da gradimo železnicu, da smo mi danas sposobni da imamo tri aerodroma u našoj zemlji i da smo sposobni da budemo samim tim jedna moderna evropska država, ali država koja je spremna i moguće je da uradi to, i to je predsednik Vučić pokazao, da očuva svoj integritet i da očuva svoje vitalne i naravno nacionalne interese.

Srbija za vreme tih koji danas optužuju Vučića da je nečiji lobista je bila jedan najobičniji prelat. To je država koja je bila pred ekonomskim kolapsom. To je država u kojoj su kredite za vreme tih ljudi dobijali samo oni koji su bili bliski vlasti, dobijali bez bilo kakve garancije, bez bilo kakve potvrde o plaćanju poreza. Oni su danas došli da drže predavanje Vučiću, koji danas ima privredni rast od 6%, koji ima 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija, koji je obezbedio da ovde dolaze investitori od Japana, Južne Koreje, preko Emirata, Saudijske Arabije, zemalja Evropske unije. Oni su došli da nam drže predavanje o tome kako se vodi država i pritom nas optužuju da smo lobisti nekog poslovnog kartela ili nekog strukovnog udruženja ili određenog dela naše privrede.

Ti ljudi su samo i isključivo privredu i privredni sistem ove zemlje gledali kroz to kako će da napune svoje džepove. Njihove gazde, umesto da privlače investicije, oni su osnivali opštinske odbore svoje partije po egzotičnim destinacijama u celom svetu i otvarali račune u državama za koje 90% našeg stanovništva ne bi znalo ni gde se nalaze. I oni su došli da drže predavanje o tome kako razumno, mudro i pošteno voditi ovu državu. E, to je pravi primer kako se oni ponašaju, kako su strukturirani i kakva je njihova organizacija, pokazuje šta znači jedan kartel i kako je organizovan jedan kartel. Tajkun na čelu političke stranke, to je presedan u političkoj istoriji, mislim, gospodine Martinoviću, cele Evrope, u kojoj celo rukovodstvo jedne stranke radi za istog tajkuna i dobija platu od tog istog tajkuna.

Zar oni misle da su građani Srbije nepismeni, da građani Srbije ne mogu da razaznaju šta je njihov glavni interes i da je njihov glavni interes isključivo partikularni, da se domognu kase, da se domognu budžeta Republike Srbije i da ponovo rade ono što su radili od 2000. do 2012. godine, kada su nas i uvukli u ovaj problem koji imamo sa Kosovom i Metohijom, kada su nas uvukli u mnoge probleme. To je rezultat njihove vladavine, 300.000 izgubljenih radnih mesta, i to većinom u privatnom sektoru. To je rezultat, to je njihov semafor i to je ono šta oni pokušavaju sada da ubede građane Republike Srbije da oni to zaborave, da se presvuku u nova odela, u njihova fensi odela, u njihove fensi automobile i da kažu – e, pa, znate šta, puj, pike ne važi, sada je Vučić lobista nekih banaka, ili bilo koga drugog.

To su apsolutne neistine. Narod i građani Republike Srbije su to i te kako prepoznali i zato daju ogromnu podršku Aleksandru Vučiću i SNS, a mi ćemo se ovde kao naprednjaci zalagati da svako od narodnih poslanika, svako, bez obzira da li je član naše stranke ili nije, ima pravo da podnese autentično tumačenje. Ima pravo da podnese nešto i da zatraži da se diskutuje o nekoj temi za koju misli da je važna i od opšteg društvenog, političkog, ekonomskog ili bilo kog drugog značaja. Zato što smo demokratska partija i zato što smo od ove zemlje napravili jednu modernu državu u kojoj ima vladavine prava, u kojoj ćemo podržavati da sve državne institucije budu ojačane, da svi ljudi koji rade u državnoj upravi imaju dovoljno kapaciteta i dovoljno znanja da rukovode državom i budu dobri, dobre sluge i građanima i privredi. Tu nećemo demagoški da odvajamo građane i privredu.

Važna nam je privreda. Privrednici su naši heroji. Oni plaćaju porez ovoj državi. Od njihovog poreza se ti auto-putevi grade, od njihovog poreza se ova država izgradila i podigla i izdigla svoju glavu u proteklih nekoliko godina. Zahvaljujući njima, da li dolaze iz inostranstva ili su ovde domaći privrednici, naš narod, naši građani imaju prosečnu platu danas od 630 evra. U Beogradu je prosečna plata 702 evra. Minimalnu zaradu smo povećali za 100% u samo proteklih nekoliko godina.

E, to je patriotizam, to je Srbija, i niko nas neće zaustaviti u tom procesu privlačenja investicija, razvoja privrede, stvaranja još boljeg i još povoljnijeg ambijenta, zato što mi volimo ovaj narod i volimo ovu državu i u tome ćemo zdušno podržavati našeg predsednika Aleksandra Vučića i slediti politiku SNS. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući gospodine Orliću. Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, danas su na dnevnom redu dve tačke.

Predlog odluke o izboru predsednika sudova, ja ću odmah reći da poslanička grupa SPS, naravno, u danu za glasanje hoće podržati ovaj predlog, jer smatramo da je Visoki savet sudstva merodavan da donese adekvatnu i pravu odluku i da izabere one koji su najbolji da obavljaju ovu odgovornu i ozbiljnu funkciju, da je obavljaju pre svega posvećeno i u najboljem interesu građana Srbije.

Druga odluka je Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Znate kako, poslanička grupa SPS je deo vladajuće koalicije, dakle, delimo vrednosti i odgovornosti. Ako je Odbor doneo odluku, podrazumeva se da će tu odluku podržati i poslanička grupa SPS, kao deo vladajuće koalicije, ponavljam, kao neko ko deli vrednosti i odgovornosti u radu vladajuće koalicije.

Svoje današnje izlaganje ću iskoristiti, jer prosto nemamo drugu priliku da govorimo o toj temi, a smatram da je važna i vezana je za pravosuđe. Vezana je za nešto što se vrlo često spočitava Srbiji na putu evropskih integracija, što je vrlo često sadržano uglavnom u negativnom kontekstu na putu evropskih integracija Srbiji, mada stvari ne stoje i nisu takve, a to je vladavina prava. Mi prosto nemamo drugi prostor i način da pričamo o vladavini prava, osim kada ste prisutni vi tu kao merodavni, kao predstavnici Visokog saveta sudstva ili kada govorimo o temama koje su iz oblasti pravosuđa.

Ono što najpre želim da kažem jeste da pravosudni sistem i vladavina prava svakako jesu temelji svake pravno uređene demokratske države, kakva Srbija danas i jeste. Srbija ozbiljno radi na vladavini prava. Ostvarili smo zapažene rezultate u oblasti vladavine prava, po pitanju rodne ravnopravnosti, slobode medija, nasilja u porodici i svim vrstama i svim oblicima diskriminacije. Nijedna zemlja nije uradila više od Srbije u oblasti vladavine prava u poslednjih nekoliko meseci, u to samo potpuno ubeđen. Kada kažem nijedna zemlje, mislim na države i na zemlje koje pretenduju da budu članovi Evropske unije, da postanu punopravni članovi Evropske unije.

Doneli smo zakone, kao što sam rekao, o rodnoj ravnopravnosti, usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije, takođe usvojen je i Predlog Vlade o promeni Ustava. Dakle, strateški interes i glavni spoljnopolitički cilj Srbije jeste punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Srbija pokazuje, Vlada Republike Srbije pokazuje i Narodna skupština Republike Srbije, predsednik države, dakle, svi zajedno pokazujemo odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija. Međutim, ovo je obostrani proces. Znate, to kada će Srbija i da li će Srbija postati punopravan član Evropske unije ne zavisi samo od Srbije i ne zavisi od toga šta će institucije u Srbiji uraditi konkretno i kada govorimo o vladavini prava, već zavisi od Brisela, zavisi od ostalih država-članica Evropske unije.

Pored toga, moram da kažem da smo svedoci i svakodnevnih napada. Samo u 2020. godini evidentirana su, recimo, 63 etnički motivisana napada na Srbe, primetan je veliki broj pljački, sada govorim o Kosovu i Metohiji, uništavanje imovine, napada na kulturnoistorijske spomenike, verske objekte, verske zvaničnike, čak i na srpska groblja.

Zašto ovo govorim? Pre nekoliko dana sam rekao i to ću da ponovim i danas, čini mi se da nekako još od 1389. godine pa nadalje, sve su nekako stvari bile usmerene ka Srbiji, navodno od strane onih kojih su ih usmeravali ka Srbiji nisu bile zlonamerne, a Srbija je bila kriva za sve.

Srbija je bila kriva i te 1389. godine što je umesto ovozemaljskog života izabrala nebesko carstvo. Srbija je bila kriva i za Prvi Balkanski rat. Srbija je kriva izgleda i za Prvi svetski rat, Drugi svetski rat. Srbija je izgleda kriva po oceni Haškog suda o čemu ću nešto kasnije reći i za sve ono što se dešavalo, unapred bila kriva, za sve ono što se dešavalo na prostorima bivše SFRJ. Srbija je kriva za etničko čišćenje i za to što je sa prostora KiM proterano preko 250 hiljada Srba i nealbanskog stanovništva što je od 437 mesta u kojima su živeli Srbi etnički potpuno očišćeno 312. Ja želim da vas podsetim da je u Prizrenu koji je bio srednjovekovna srpska prestonica u kojoj je 1991. godine živelo 10 hiljada Srba da ih danas ima jedva 23, da je u Prištini bilo oko 40 hiljada Srba, a da ih danas nema ni stotinak.

Srbija je kriva i za Žutu kuću koja izgleda nikada nije ni postojala, jer se ni pominje ni u jednoj optužnici Haškog tribunala. Krivi smo i za Oluju, krivi smo i za to što je u Hrvatskoj bilo nekada 380 hiljada Srba danas ih ima 360 hiljada. Krivi smo i za Jasenovac izgleda, za monstruozne zločine koji su počinjeni u Jasenovcu protiv Srba, protiv Roma, protiv Jevreja, što je Jasenovac bio jedini logor u kojem su mučili i decu. Krivi smo i za to što je u Sarajevu nekada živelo 150 hiljada Srba, a danas ih živi jedva mislim negde oko 10 hiljada.

Krivi smo i za to što je 15 tona osiromašenog uranijuma bačeno na Srbiju, što ne znamo ni šta doručkujemo, ni šta ručamo, ni šta večeramo i koliko u tome svemu ima osiromašenog uranijuma. Nadam se da će komisija koju smo formirali dati relevantne podatke, dati relevantne činjenice, jer zaista verujemo da će na pravi način odraditi odgovorno, ozbiljno i posvećeno svoj deo posla. Krivi smo i za to što godinama unazad, kao država i kao neko ko se i danas zalaže posebno i predsednik države, Vlada Republike Srbije, a i mi svi zajedno ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije zalažemo se za mir i stabilnost jer smatramo da je lako govoriti ratno huškačkom retorikom. Lako je nešto razgraditi, ali teško je sačuvati mir i stabilnost.

Zašto ovo kažem? Pa, krivi smo što nikada nismo prebrojavali naše srpske nacionalne žrtve počev od balkanskih ratova, pa do danas. Zašto to nismo radili? Pa, da ne bi povredili nacionalne emocije drugih država u regionu i da ne bi zaoštravali sukobe i da ne bi produbljivali sukobe. A da li su drugi bili toliko korektni prema nama? Da li su drugi bili toliko pošteni prema nama? E, sve ovo sam konstatovano ponovo samo da bih postavio pitanje – da li je to vladavina prava? Da li je to vladavina prava o kojoj govori izveštaj Evropske komisije? Prosto mi se čini da od 1878. godine i od kongresa 1878. godine nekome jednostavno ne odgovara jaka Srbija.

Maločas sam govorio o provokacijama od strane Prištine. To sam pomenuo pre svega da bih govorio i dao sebi prostora i mogućnost da kažem nešto o Briselskom sporazumu, o dijalogu Beograda i Prištine i da u tom kontekstu poistovetim vladavinu prava. Dakle, Beograd je posvećen dijalogu. Beograd i Srbija i predsednik je to rekao i tokom podnošenja izveštaja u Narodnoj skupštini Republike Srbije vrlo jasno, jedini način da dođemo do kompromisnog i do pravičnog rešenja jeste putem dijaloga.

Srbija ne radi ništa, apsolutno ništa, a ispoštovala je sve ono što je definisano Briselskih sporazumom i poštuje i Briselski sporazum i poštuje i Vašingtonski sporazum. Jedino na čemu insistira je da se formira zajednica srpskih opština i jedino na čemu insistira su nestala lica. Ima li u svemu tome reakcije međunarodnih organizacija? Evropskih organizacija? EU? Nema. Pa, da li je to vladavina prava?

Znam da je vama teško da odgovorite na ova pitanja i ne očekujem da mi odgovorite, ali prosto nemamo drugu priliku da govorimo o ovim temama u kontekstu vladavine prava, a vrlo često nam spočitavaju da smo neko ko ne radi na pravi način na tom Poglavlju 23 kada je reč o vladavini prava, a ja opet ponavljam Srbija je dosta uradila na polju 23 i reći ću konkretno, reći ću konkretno u nastavku šta.

Danas imate jednu od izjava koja kaže, navodni premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti rekao je danas, da na politički vrh u Srbiji treba vršiti pritisak da prizna zločine. Na političko rukovodstvo Srbije mora se vršiti nezaustavljiv pritisak sa svih strana dok ne prepozna i prizna da je počinila zločine u Bosni, na Kosovu, i u Hrvatskoj, da traži oproštaj i započne proces kažnjavanja zločinaca. Rekao je Kurti povodom usvajanja rezolucije o Srebrenici, prenose Kosovo onlajn.

Samo još jedna vrsta pritiska na Srbiji. Ovo je jedna osmišljena strategija pritisaka na Srbiju koja otprilike treba da ide u četiri pravca. Prvi pravac jeste preko država, odnosno da se izvrši pritisak na države koje do sada nisu prihvatile i nisu priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pravac, jeste da se na svaki način kriminalizuje porodica predsednika države, kao nekoga ko je faktor političke stabilnosti, nekog ko je ujedinio region. Treći pravac, jeste da upravo na ovakav način i upravo ovakvim rezolucijama Srbiju proglase za genocidnu državu, a da mi svi budemo genocidan narod i neće ovo biti ni druga ni poslednja rezolucija sličnog tipa koja će biti usvojena u parlamentima regiona poput one prve koja je bila britanska. Sve će biti identične videćete.

Četvrta vrsta pritiska je ona unutrašnji, koji smo mi doživeli ovde nažalost u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da naše uvažene kolege, koje sede zajedno ovde sa nama, koji su položili zakletvu, koji su potpisali tu zakletvu, da će poštovati Ustav Republike Srbije, zajedno kao svih nas 250, ja nemam ništa protiv njihovog identiteta, ali imam protiv njihovog delovanja koje je protivno nacionalnih i državnim interesima Srbije i Ustavu Republike Srbije, jer je sraman predlog rezolucije koje su podneli.

To je, dame i gospodo, ta četvrta po redu vrsta pritiska koja će u narednom vremenskom periodu biti sprovođena nad Srbijom. Naravno, očekujemo mi bar da će predsednik države biti taj koji će po njihovom mišljenju biti odgovoran za sve. Evo, Španija je već kao i Grčka, to je su bolne i teške teme za nas, jer Španije i Grčka jesu na neki način uspostavile direktne komunikacije sa Prištinom. Ne želimo da kažemo da su podlegle pritisku, ali prosto to jeste na žalost činjenično stanje.

Kao što sam rekao, dakle, punopravno članstvo u EU jeste naš strateški cilj i na tom putu pravosuđe je jedan od prioriteta Srbije. Prateći primedbe, pa i kritike Evropske komisije, koja se iskazuje u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, Vlada Srbije je usvojila novu nacionalnu Strategiju za razvoj pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine, a revidiran je i Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23. Nova strategija je izgrađena upravo u skladu sa potrebama daljeg jačanja državne uprave, boljoj dostupnosti pravde i većoj pravoj sigurnosti, istovremeno ona je i dokaz da je Srbija spremna da dalje implementira evropsko zakonodavstvo u naše zakonodavstvo. Dakle, harmonizacija evropskog zakonodavstva, srpskog zakonodavstva sa evropskih zakonodavstvom.

Takođe prošlog meseca smo usvojili Predlog Vlade Republike Srbije za promenu Ustava Republike Srbije za promenu Ustava Republike Srbije kojim će se unaprediti i ojačati nezavisnost srpskog pravosuđa. Da ponovim još jednom za rad javnosti, nije suština promene Ustava u preambuli niti je preambula tema, tema je kako da ojačamo nezavisnost srpskog pravosuđa i da imamo još efikasniji pravosudni sistem Srbije.

Sada kad već govorimo o vladavini prava, gospodine Orliću, da li sam prekoračio vreme, izvinite ja možda nisam, evo ako dozvoljavate smo još par rečenica i završavam.

Kada govorimo o vladavini prava, osvrnuću se na nešto što za nas jeste najbolnija tema, a to je taj famozni haški tribunal.

Mi, prosto smatramo da Haški tribunal nije ispunio očekivanja, zbog kojih je i formiran, od strane Saveta bezbednosti UN, jer koliko mene pamćenje služi, njegov zadatak je bio pomirenje. Pa, da li je on doprineo pomirenje u regionu? Ne da nije doprineo pomirenju, on je još više razgradio odnose, produbio sukobe i zaoštrio odnose u regionu.

I u svemu tome, najgore su prošli Srbi i kada govorimo o godinama na koliko su godina osuđeni oni koji su bili zatočeni u Haškom tribunalu, i kada govorimo, nažalost o onima koji su preminuli, a nisu sačekali da se procesi završe.

Dakle, pravo i pravda nisu nešto čime se Haški tribunal rukovodio. Međunarodna pravo, opet gledam u gospodina Martinovića, jer poštujem njegovo pravničko znanje, Međunarodno pravo, gospodine Martinoviću ispravite me ako grešim, ne može da bude selektivno i ne može da bude za nekoga manje, a za nekoga više. Ovde imamo situaciju da je unapred Srbija bila okarakterisana i definisana, kao neko ko je odgovoran za sve ono loše što se desilo na prostoru SFRJ.

Da skratim, nije slučajno ni to, što je baš 8. novembra, na dan kada je zakazana sednica Saveta bezbednosti UN, zakazano i izricanje presude Ratku Mladiću, jer je se pretpostavljalo da će upravo tog dana, neko od onih, koji žele da Haški tribunal opstane, jer on nema više šta da radi, on nema više posla, on je svoj posao završio, da uloži žalbe, jer navodno Srbija ne sarađuje sa Haškim tribunalom, jer navodno, nije isporučila dvoje građana, a Viši sud u Beogradu je vrlo jasno rekao, shodno našim zakonima, shodno zakonima Republike Srbije, da nisu ispunjeni uslovi, da te osobe budu isporučene Haškom tribunalu.

I tu ima jedno suštinsko pitanje, zašto nikada do sada, ni u jednoj optužnici Haškog tribunala, sastavni deo optužnice Haškog tribunala, nije bila žuta kuća?

Pa, da li je postojala „žuta kuća“ ili nije postojala „žuta kuća“? Pa, da li imamo jasne i vidljive dokaze Dika Martija ili nemamo?

Ne, nego će sada nekakav advokat Gašić, iz Prištine da podnese prijavu protiv Dika Martija, kako je nelegalno boravio na nekom prostoru, čovek nije ni bio na tom prostoru, čemu svedoči izjava gospodina Vukčevića, nekadašnjeg tužioca za ratne zločine, koji jasno kaže, da Dik Marti nikada nije bio na tom prostoru, a da lično njemu nije dozvoljeno bilo da pogleda taj prostor, gde se sumnjalo da postoje žrtve.

Zašto nikada „žuta kuća“ nije bila deo optužnice, nekoga iz Prištine, nekog pripadnika OVK-a, UČK-a, kada je reč o Haškom tribunalu?

Dakle, Srbija je pokazala spremnost za saradnju, ali Srbija očekuje smo jedno, a to je istina i pravda i ništa drugo.

U kontekstu toga, postavljam pitanje, da li je sve to, ako posmatramo Srbiju korektno, zapravo da li je to u pravom smislu reči vladavina prava?

Zahvaljujem i izvinjavam se gospodine Orliću.

Hvala vama.

Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici VSS, kolege poslanici.

Današnji izbor sudija i predsednika sudova, nikada nije bilo problem u ovom parlamentu, zato što poslanici SNS imaju poverenja u institucije, na kraju krajeva, i u sam proces predlaganja sudija, koji su ovde predmet našeg dijaloga.

To je ono na čemu mislim da danas smo svi zajedničkog stava, da ćemo podržati izbor i ono što je predlog i vaš i na kraju krajeva Odbora za pravosuđe, ali danas smo imali prilike da otvorimo mnoge teme o kojima mi svi ovde imamo različita sagledavanja i to je ono što za nas predstavlja ustvari današnju temu kao najznačajniju zato što želimo da građanima Srbije obrazložimo šta se dešavalo cele ove nedelje, a mislim i da i vi kao predstavnici VSS, imate sigurno svoje mišljenje i ono što je samo tumačenje Kasacionog suda, koje se odnosi uopšte na temu naplate troškova za obradu kredita, kod građana kojih je dobilo svoj sudski epilog, a ima ih 200 hiljada, negde su tema i politizacija, mnogih političkih subjekata u društvu, koji ne mogu da dobiju podršku građana u političkom životu, pa su zbog toga posegli za preuzimanjem određenih tema u fokusu da brane jednu ili drugu stranu, pozivajući se upravo na interese građana. Zašto ovo govorim?

Zato što naplata, kada govorimo uopšte o naplatama obrade troškova kredita do 2012. godine, dok je vladao gospodin Đilas, nije moglo da bude predmet uopšte bilo kog sudskog spora.

Znači, nisu ni pokretani ovakvi sudski sporovi, a kamoli da sudije dođu u situaciju da razgovaraju o tome.

Od trenutka, kada pričaju advokati sa sudijama da to jednostavno nije moguće, do trenutka kada su banke podržavale isključivo izvođače radova koji su radili, most na Adi, koji su radili rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, koje su podržavali 27 firmi gde je suvlasnik bio Dragan Đilas.

Znači pričamo o periodu do 2012. godine, kada ovo uopšte nije bila tema na sudovima, kada nisu postojali sudski postupci, i govorimo o tome da niste uopšte mogli da pričate sa bankama na ovaj način kako građani danas pričaju. Oni pričaju jednostavno na način na koji se presavije tabak i traži se pravo i pravda na sudu.

Advokati su ti koji zastupaju vaše pravo i nakon toga dolazi do ročišta, koje sada treba da zaštiti prava građana da može da naplati određene troškove od banke koje do sada nisu nikada mogle da urade to.

To su činjenice i to su fakti i problem naplate obrade troškova kredita, nije nešto što mi o tome nismo do sada govorili.

Na Odboru za finansije imali smo prilike da razgovaramo i sa NBS i kao narodni poslanici o tome da banka jednostavno naplaćuje određene troškove, ali prvi put nakon dolaska i preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti SNS, je guverner NBS, uspeo sa bankama da izađe na kraj da vi na kraju svake godine, kao komitent određene banke, dobijate napismeno koliko vam banka naplaćuje svaku uslugu, koliko naplaćuje za bilo kakvu, obradu, ne samo kredita, nego usluga onih koji se zovu transakcije, za onaj deo koji se zove naplata troškova, marže, i deo koji se naziva naknada.

Posebno, nezavisno od naknada su naplate troškova kredita. Ono što svaki građanin i svako privredno društvo, u kontaktu sa bankom kod povlačenja kredita ima ugovor. U ugovoru se tačno navodi koji su to troškovi i koliko će vas određeni kredit koštati.

Svaki građanin ima posebnu i ličnu odgovornost zašto uzima taj kredit i svako pravno lice ima pravnu odgovornost zašto uzima određeni kredit.

Kod tog uzimanja kredita, znači vi tačno znate koliko će vas šta koštati i svesno ulazite u taj aranžman, a sa druge strane, problem samih kredita u tome koliko će vas koštati, naravno je u trajanju tog kredita i naravno je u ambijentu poslovnom koji imate kada uzimate taj kredit.

Ja ću vas podsetiti kada su određeni građani uzimali kredite u švajcarcima, su plaćali kredite koji su koštali basnoslovno i da su njihove rate od 2005. godine do 2019. godine, gotovo se duplirali i došli su do cifre u samim evrima u duplom iznosu. Šta se desilo?

Trebalo je da dođe jedan Aleksandar Vučić da rešava probleme zaostale iz 2005. godine, kada je taj gospodin Nikezić vedrio i oblačio na finansijskom tržištu Srbije, kada nije smeo niko banci da kaže „A“, kada su u pitanju krediti i kada je u pitanju promena valutne klauzule ili promena kamatne stope, gde ste jednostavno ušli u taj aranžman sa bankom i ušli u jedan začarani krug gde su mnogi ljudi ostajali bez svog zdravlja i bez života, zbog toga što su uzimali takve kredite.

Nemojte da zaboravite da je država iz budžeta aprila meseca 2019. godine izdvojila preko 100 miliona evra da reši problem 16.800 ljudi koji su želeli da, jednostavno, promene samo švajcarce u evre i nastavili da plaćaju stambene kredite.

Ja ću vas podsetiti da su tada svi građani preuzeli na sebe obavezu da rešavaju pitanja koja su ovi koji danas brinu o takozvanim građanima zbog naplate troškova kredita, plaćali obradu troškova kredita 5%. Znači, onaj ko je uzeo kredit od 100.000 evra je platio 5.000 evra banci troškove obrade kredita.

Prema tome, nemojte nama danas da spočitavate ni, gospodine Đilas, ni gospodo dela advokatske komore, koja želi jednostavno da se dodvori ekipi Đilas, Jeremić, Marinika Tepić, da govorite o tome kako mi ne branimo interese građana Srbije. Mi branimo interese građana onog trenutka kada govorimo o tome da banke moraju da definišu šta su troškovi obrade kredita, ali i da kažemo da ti krediti, odnosno troškovi koji su dobijeni preko suda koje banka treba da plati ne iznose 100 miliona evra, nego iznose 50 miliona. Onih drugih 50% naplaćuju advokati i naplaćuju sudovi kao svoje troškove. Prema tome, treba biti realan u tome.

Banke, kao što vidite, u zadnje dve nedelje jednostavno se spajaju zato što je mala kamatna stopa na tržištu kapitala. Nema tolike zarade banaka kao što je bila pre. Oni svoje poslovanje mora da redefinišu na tržištu kapitala. Spajaju se zato što ne mogu same da funkcionišu.

Drugo, žale se Narodnoj banci Srbije da depozit koji daju, koje su obavezni za rad, od 10 miliona evra njima pada. Samim tim, one dovode u opasnost da njihovo poslovanje, jednostavno, biva ugroženo ovde na tržištu u Srbiji.

Šta se dešava? Onda kada padne taj depozit između obaveznog osiguranja koje daje kada počinje da radi može da dovede u opasnost da te banke prestanu da rade, a onda sve ove kredite koji građani imaju bi država bila dužna da preuzme. Pa, jel hoćemo da svi građani Srbije plaćaju troškove i advokatima i, jednostavno, kredite građana koji su se zadužili kod banaka? Naravno da nećemo.

Naravno da želimo stabilan sistem, naravno da želimo da jednostavno i banke i sudovi sednu za sto i građani sednu za sto i zajedno pokušaju da reše ovaj problem, a ne da svoje probleme lične prelivaju na budžet građana Srbije i ugroze makroekonomsku stabilnost.

To nije samo slučaj kod nas, da vam kažem. To se dešavalo i u Italiji. Setićete se da su tri vlade padale zbog problema banaka, jer banke se uvek naplate.U bilo kom slučaju, da li u ovom ili u nekom drugom potezanju sudskih sporova od strane banaka da bi naplatili svoje troškove, one jednostavno uvek nalaze načina da naplate svoja potraživanja.

Prema tome, mi moramo da budemo mudri u ovom slučaju. Mi smo ovde kao država zaštitili i predsednik Vučić interese građana Srbije, onih 200 hiljada koji su dobili sudske postupke, ali jednostavno moramo i advokatskoj komori da kažemo da ovaj motiv koji su oni imali, a to je isključivo njihova lična zarada, u ovom trenutku mora da stanu u interesu građana Srbije.

Autentično tumačenje troje kolega naših ovde je bio pokušaj da se jednostavno na određeni način podrži Kasacioni sud u svojoj odluci, a da pokušaju da se zaustave novi sudski sporovi koji bi doneli zaradu advokatima isključivo, a ugrozili jednostavno ne samo građane Srbije u tom delu naplate svojih troškova kredita, već da se preliju problemi u potencijalne probleme za budžet Republike Srbije i to je bio motiv mojih kolega koji su želeli jednostavno da pokušaju da reše ovaj problem.

Naravno da rešavanje ovog problema mislim da bi i sudije sada trebale da jednostavno uzmu svoju odgovornost u tom delu kada su u pitanju pokretanja ovih postupaka, odnosno suđenje prema ovim postupcima zato što neblagovremeno jednostavno donošenje određenih odluka, kao što smo videli, donosi i probleme koji mogu da nama svima zapečate sudbinu u tom finansijskom smislu, a ovaj politički deo koji su pokušali, Dragan Đilas, da politizuju ovu temu, pa da napadaju ne samo naše poslanike, nego u krajnjoj distanci njihov cilj je u stvari da se napadne Aleksandar Vučić, za to da ne mislimo na građane Srbije i ja sada postavljam pitanje – zašto je trajao štrajk advokata 2014. do 22015. godine pet meseci? Zato što je ova skupština htela da uvede da jednostavno advokati koji su paušalni poreznici budu na određeni način jednaki sa svim ovim privrednim društvima, a to je da uđu u sistem PDV-a za one koji prekorače određeni limit od osam miliona dinara prometa, da budu i oni koji će koristiti fiskalne kase. U krajnjem slučaju, da daju izveštaju APR-u svake godine o tome koliko je para prošlo.

Nemojte da zaboravite da je ostalo do dana današnjeg da su advokati oni koji plaćaju isto porez prema paušalnom rešenju, kao što plaćaju frizeri, kao što plaćaju pekari, kao što plaćaju obućari, a kao što vidite ovde, po njihovom načinu funkcionisanja rada, oni očito daleko više prihoduju i daleko više donose problema kada su u pitanju zaštita interesa građana Srbije u mnogim slučajevima, zato što koriste mnoge tzv. pravne praznine ili bi neko rekao rupe u zakonu da bi jednostavno zarađivali mnogo više nego što im pripada.

Ja ću vam reći da postoji još jedan zakon u kome oni koriste te praznine. To je, recimo, Zakon o zaštiti informacija od javnog značaja, gde oni, recimo, zastupaju određene građane, koji traže informacije od nekih javnih funkcionera – koliko su, na primer, potrošili za telefon koji je u službenom vlasništvu, pa na primer određeni funkcioneri koji te informacije ne daju u roku koji je naveden moraju da plate određene takse koje iznose od 50.000 do 100.000 i onda naplaćuju kroz to, i tu su poznati neki advokati iz Novog Sada, troškove i advokatima i sudovima koji iznose tri puta više nego što treba da plate, odnosno da daju tu informaciju.

Znači, postoje mnoge praznine koje se zloupotrebljavaju i politizuju da bi se napadali ne samo poslanici SNS, već uopšte ljudi koji žele da u ovoj državi pokrenu mnoge postupke koji se odnose na ekonomski rast i razvoj u društvu i samim tim oni pokušavaju da ljuljaju određene institucije, čime bi želeli u ovom društvu da simuliraju u tome kako postoji neko opšte nezadovoljstvo. Nezadovoljstvo je njihovo zato što oni nisu u poziciji da, jednostavno, vladaju ovom državom na način na koji su vladali do 2012. godine uz pomoć određenih tajkuna i ostali su samo restlovi u vlasti koji sada žele da se prikažu kako su oni ti koji sa svojim institucijama, kao što je advokatska komora, vladaju jednostavno kao jedna branša bez koje ovaj sistem ne može da funkcioniše i zbog toga žele jednostavno da građane Srbije stave na svoju stranu kao neke nezadovoljne zastupnike.

Reći ću vam, 200 hiljada ljudi koje je dobilo sudski epilog i dobilo rešenja o vraćanju troškova koje je banka naplatila od njih neka se zapitaju da li su dobili sav novac ili su većinu tog novca uzeli advokati i da li je tu interes građana onda u zaštiti ovog parlamenta i Aleksandra Vučića, koji je decidno rekao da građani Srbije treba da budu zaštićeni u ovim postupcima ili su to advokati želeli da zajedno sa određenim tajkunima politizuju i stave na svoju stranu zarad novih nekih štrajkova koje najavljuju.

Mislim da u tome svemu sudije imaju veliku ulogu u tome da objasne i građanima i na kraju tim advokatskim kancelarijama, da je zaista interes građana zaštićen sa odlukama koje oni donose, a i da banke na određeni način će definisati tačno koji su to troškovi koje naplaćuju i neće imati zbog toga problema i mislim da je taj konsenzus u društvu nama svima potreban.

Zbog toga ova tri poslanika koji su podneli autentično tumačenje ne treba da završe na stubu srama, jer su želeli samo da pokažu građanima da zaista žele da zaštite ne banke, nego one građane koji su jednostavno oštećeni i od strane samih tih advokata.

Zahvaljujem se i mislim da sam bila dovoljno jasna kada je u pitanju uloga svakog od nas u ovom procesu. Hvala.

Hvala.

Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da mislim da je šarenolikost izlaganja kolega narodnih poslanika danas bila potpuna.

Mislim da ste bili u prilici da čujete sa kog stanovišta koji poslanik posmatra sve ovo danas o čemu smo diskutovali, ali isto tako, morate da znate i da razumete da svi ovi ljudi danas koji su diskutovali, ali isto tako i oni koji nisu danas stigli da diskutuju, predstavljaju građane i da sve ono što ste danas čuli jesu problemi ili nešto što muči građane, a sa čim smo mi u neposrednom kontaktu.

Verujte da jako često se desi da za neke primere ili neke stvari čujemo u direktnoj komunikaciji sa građanima i da te stvari iznosimo ovde u parlamentu u plenumu, jer mi ipak predstavljamo njih i oni, zahvaljujući njima mi se danas ovde nalazimo.

Pravosuđe i sve ono što ste danas mogli da čujete je jako osetljiva stvar. Ne trebam to posebno vama da naglašavam koji se bavite time, ali mislim da kada govorimo o nekim jako bitnim stvarima, ali i kada se govori o nekim manje bitnim, neophodno je uvek se osvrnuti na nešto što je bilo u prethodnom periodu ili na nešto što je ostavilo dubokog traga, najčešće negativnog.

Danas je neko od kolega narodnih poslanika diskutovao i pomenuo tu reformu pravosuđa koja se ponavlja često u izlaganjima, ali iz mog ugla ne dovoljno. To što je urađeno te 2009. godine, ostaje presedan, ne samo u Evropi, već u celom svetu, u velikoj meri posledice toga se i danas osećaju. Znate, te 2009. godine je blizu 1.000 ljudi izbrisalo gumicom. Dakle, jednim potezom je skoro 1.000 ljudi ostalo na ulici, bez bilo kakvog obrazloženja ili, ako je već i postojalo neko obrazloženje, nije bilo adekvatno.

Ono što je jezivo jeste činjenica da su se ti ljudi, ispravićete me ako grešim, ali mislim da je bio baš 18. decembar, pojavili na posao i shvatili da na tom poslu neće više raditi. Dakle, 16. decembar, mala greška, ali suština je ista. Dakle, samo su došli na posao i shvatili da od danas više ne rade.

Tako nešto je nepojmljivo i mislim da se tako nešto nikada, uveren sam, nikada ranije nije desilo, ali sam još sigurniji da se nikada više nigde neće ni desiti i to što se desilo u našoj zemlji tada, ljudi koji su vodili Srbiju u tom periodu, nevešto su pokušali da odbrane, jer nije bilo zdravog razuma koji je to mogao da prihvati, a i šteta koja je načinjena kasnije, koja se procenjuje do evra izračunata je 44.484.839 evra, dakle, na kontu obeštećenja plate i svega onoga što je moralo da se plati.

Ovakvu štetu su napravili ljudi koji su samo želeli da neko drugi njima podoban dođe na mesto koji će odlučivati ili koje je bitno. Ti isti ljudi danas, koje predstavljaju, pre svega, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, su najoštriji kritičari svega što se desi ili izgovori u ovom plenumu.

Predsednik naše poslaničke grupe Aleksandar Martinović u svom izlaganju je najbolje to definisao. Dakle, narodni poslanik ovde bukvalno, kako bi oni to želeli, nema pravo da se izjasni o bilo čemu, pokušavajući to da sakriju pod nekakav obračun sa političkim neistomišljenicima.

Apsolutno se ne radi o tome ni jedne jedine sekunde, niti to ima bilo kakve veze sa tim. Narodni poslanik ima pravo da diskutuje o svemu onome što se tiče građana Srbije, pa isto tako i o pravosuđu.

Ovih dana smo bili u prilici da čujemo kako, eto, sve što se dešava u Narodnoj skupštini nije legitimno, pa će oni to tobože jednog dana kada dođu na vlast, sve ove zakone i odluke da ponište. I to je vrlo zabrinjavajuće, jer shvatate da imate posla sa ljudima koji dok su bili na vlasti su se isto tako ponašali, u prevodu, sve ono što je njima odgovaralo, bilo je u skladu sa zakonom, a sve ono što njima nije odgovaralo, gledali su da pronađu neku rupu u zakonu ili ga izmene tako da njima odgovara.

Ovde su se pominjali konkretni neki primeri. Mene uvek pravosuđe asocira i zabrinjava u tom delu što pravda nije jednaka za sve, a najčešće tu nepravdu osećamo mi koji pripadamo SNS.

Ovde sedi i kolega Rističević, koji je, igrom slučaja danas sam video priveske njegovog automobila, kada je napadnut ispred ovog doma, dakle, od statusa oštećenog i žrtve napravila se atmosfera da je tobože on nekog napao. Deset ljudi je pokušalo da ga linčuje. Iskoristili su snimak koji je izvučen, gde je držao priveske od ključeva, samo ih je držao u ruci, ne bi li od njega napravili napadača, prokomentarisali su da je to nož. I danima se vodila hajka. To je ovaj privezak.

Imate situaciju da neko ko je bio predmet pokušaja linča zbog držanja ključeva postane napadač. Nažalost, on je o tome pričao, ali ne želi naširoko da diskutuje o tome kolega Rističević. Imate priliku i da u tim procesima, ispostavlja se kao da je on nekog napao.

Onda se pitate da li čovek koji podržava politiku predsednika Aleksandra Vučića apsolutno ima neka prava?

Kada govorim o ovome, žao mi je što sam bio u pravu kada sam govorio pre nekog izvesnog perioda da će biti normalno da nasilje i pretnje koje preživljavaju ljudi koji su deo SNS ili samo podržavaju politiku predsednika Aleksandra Vučića biti normalno.

Danas je diskutovalo sigurno preko 30 narodnih poslanika. Niko, ali bukvalno niko od narodnih poslanika se nije setio da je prošle godine na današnji dan ispred Doma Narodne skupštine počeo festival nasilja, dakle, u julu mesecu prošle godine ovde su se dešavali protesti, nasilne nekakve demonstracije određene ekstremne grupe koje je motivisao i predvodio Dragan Đilas, Vuk Jeremić, koji su ovde ispred ovog doma, u pokušaju da ga zapale, povredili više od 100 policajaca, desetina od njih je imalo teške telesne povrede. Danima su pokušavali to da predstave kao nekakve demonstrante koji nemaju više strpljenja, ali ne znam za šta. Jedan policajac je preživeo prelom obe noge. Na njih su bacane kamenice koje su težile i preko pet kilograma. Pokušavali su to da predstave kao remećenje javnog reda i mira. Ako bacite na nekog kamen koji teži više od pet kilograma, zar to nije pokušaj ubistva?

Prošlo je godinu dana. Ne znam da li je ko i kakvu kaznu dobio za to što je radio?

Vidim da danas neki ljudi koji su učestvovali u tim demonstracijama, zamislite to licemerstvo, žale se i kukaju što se protiv njih 30 vode neki procesi. Pa, čekajte, da li stvarno smatrate da je normalno da policajcima lomite noge, razbijate glave, da ih gađate kamenicama, bakljama, flašama i da se sutra pitate zašto neko vodi bilo kakav proces protiv vas?

Interesantno je i da danas se pojavila vest, opet licemerno, u jednom delu medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, koji od čoveka, od dokazanog nasilnika koji je već jednom bio osuđivan na zatvorsku kaznu, doduše, tada za proneveru, a tiče se Bulevara Evropa u Novom Sadu, radi se o Bori Novakoviću, čovek kuka što je, ne znam ni ja šta sad, osuđen ili šta se desilo, za sve krivi Aleksandra Vučića.

Naime, na Tviteru, na svom tviter nalogu on je objavio, prva - Aleksandar Vučić odmazda za odlazak u predsedništvo je stigla, osuđen na šest meseci zatvora, dve godine uslovno zbog sprečavanja služenog lica u vršenju službene radnje, Vučić mora pasti do pobede.

Poštovani građani Srbije, narodni poslanici, ja samo želim da vas podsetim da je pre tri godine u pokušaju da odbrani nekakvu svoju baštu, nekog kafića, jer je tada u opštini Vrbas postojalo rešenje, jer dažbine nisu plaćane 11 meseci, dugovi su dostigli vrednost od 135 hiljada dinara, zakupnina nije plaćena 11 meseci, postojalo je rešenje gde je ta bašta trebalo da se ukloni. Policija koja je asistirala tu je bila izložena napadu koji je trajao više od pola sata. Predvodio ga je čovek koji se predstavljao i bahatio tamo kao funkcioner Narodne stranke, taj isti Bora Novaković i sada, nakon tri godine, kaže stigla je odmazda zato što je upao u predsedništvo Srbije. Da ne postavljamo to pitanje šta bi se desilo u nekoj drugoj zemlji da tako upadnete u predsedništvo.

Ovo nije zabrinjavajuće, ovakve su pretnje od njega očekivane i dešavaju se u nazad već jako dugo. Međutim, ono što mene posebno interesuje i brine, a ovo je i pitanje za sve nas, pa i za vas koji ste u pravosuđu, da li će neko da reaguje i da li će neko uzeti u obzir ovo što je izjavio Vuk Jeremić predsednik te njegove stranke – kukavice hoćete da strpate u zatvor potpredsednika Narodne stranke, može, ali onda ćete morati nas sve zajedno da odvedete, baš me zanima kako ćete to da uradite.

Evo, ja vas pitam sada sve prisutne - šta ovo treba da znači, kako ovo može da se protumači? Kako ova otvorena pretnja može da se protumači i kakva se poruka šalje ljudima koji sude sudijama tužiocima? Dakle, da li sada Vuku Jeremiću, Draganu Đilasu, bilo kome od te ekipe koja predstavlja bivši režim DS, koji danas pretenduje da se vrati na vlast, iko sme više da ukaže da greše ili u još goroj situaciji da li se ovim šalje poruka da ćete, ukoliko nekog od njih osudite zato što je prekršio zakon, odmah dobiti nekakav revanšizam, lustraciju ili ćete biti proganjani?

Mesecima i godinama unazad slušamo kako tobože Aleksandar Vučić, narodni poslanici, ministri, bilo koji predstavnik SNS vrši pritisak na sudije, pravosuđe ili kako god. Ja vas samo pitam - šta bi se desilo da je bilo koji funkcioner SNS fizički napao policajce u vršenju službene dužnosti? Krivični zakonik, mislim, 323. Šta bi se desilo da je to neko uradio od funkcionera SNS? Ne mora čak ni da bude funkcioner, aktivista, a da ne govorimo o tome da je predsednik naše stranke ili bilo koji član visoki, istaknuti funkcioner, član predsedništva izjavio i pretio sudijama ili onim koji tu kaznu trebaju da sprovedu.

Ja vam na ovo ukazujem iz prostog razloga što predugo se stvara atmosfera da možete da učinite šta god želite samo ako ste protiv SNS i predsednika Aleksandra Vučića i da za to nećete snositi posledice i možete da pretite, možete da napadate, možete da nazivate najgorim imenima, možete da ugrozite i život na taj način, ali ispada da je to legitimno samo zato što ste protiv Aleksandra Vučića. Ja mislim da to nije dobro i svakako, sa time završavam, ne tražim da se prema suprotnoj strani ili političkim neistomišljenicima postupa isto tako, već da zakon bude jednak za sve i da zakon važi jednako za sve i da se prema zakonu jednako postupa prema svima, ali samo iz ovih primera ste mogli da vidite koliko najčešće ljudi koji predstavljaju SNS su oštećena strana i za nas nekako uvek nema pravde.

Nemojte da smatrate ovo da bilo ko kuka ili se žali. Ne, neće to nas ni destabilizovati niti ubiti naš moral da se borimo još jače i još bolje za našu Srbiju. Samo vam sugerišem, ali pre svega građanima Srbije, da vide u suštini i praksi kako zapravo stvari stoje i za sam kraj jedino što imam da poručim jeste da sam uveren da će sudije nastaviti da čuvaju našu zemlju, da čuvaju zakon i da ga sprovode, ali isto tako ih molim da nikada ne podlegnu bilo kakvom pritisku koji vrši i Đilas i Jeremić i Tadić i svi oni ljudi koji opet žele da se dočepaju vlasti zarad ličnog interesa, jer takvih pritisaka će bitu u narednom periodu još više. Samo ih molim da uvek postupaju po zakonu, po pravdi, jer mi rezervnu otadžbinu nemamo, Srbija je nama jedina kuća, jedini dom i zato svi zajedno moramo da radimo na očuvanju istih. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala.

Reč ima Zoran Tomić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imali ste upravo priliku danas da čujete otvorenu diskusiju mojih kolega narodnih poslanika koji su pravi predstavnici građana i ovo je pravi primer za šta služi plenum, a to je da se upravo problematika sa kojima se građani Republike Srbije susreću otvoreno iznosi, da se o njoj diskutuje i da ovde radimo na rešavanju tih problema.

Takvu diskusiju niste imali priliku da čujete pre 2012. godine zato što tadašnji žuti režim apsolutno građani Srbije nisu ni interesovali. Ono što njih interesuje jeste da napune svoje duboke džepove, da sopstveni interes zadovolje, oni su smatrali da su sami sebi dovoljni, a da su građani Republike Srbije samo ovce za šišanje koje treba da služe da na izbore izađu i da prosto zaokruže ponovo njih i da im daju nove četiri godine kako bi nastavili svoju pljačku.

Godine 2012. građani Srbije su jasno rekli – ne pljački i uništavanju Srbije i dali poverenje politici SNS i Aleksandru Vučiću koji to poverenje iz godine u godinu i svakog dana potvrđuju radom, time što otvaraju nove fabrike, time što rade na reformama koje daju rezultate, a jasno možemo videti razliku i kada pogledamo i makroekonomske pokazatelje i kada pogledaju građani Republike Srbije u svojim novčanicima da su, za razliku od period 2012. godine kada su bili prazni, danas puni i svakog dana plate i penzije sve više rastu. Kao što i plan Srbija 2025 kaže, do 2025. godine prosečna zarada u Srbiji biće 900 evra, prosečna penzija biće 440 evra, a sa statistikom koju pratimo jasno vidimo da taj trend pokazuje odličan pravac i da smo uzeli zamah u tome da to ispunimo.

Nas ništa ne čudi što opozicija maksimalno koristi kako društvene medije tako i svoje da napada sve ono što je dobro u Srbiji. Jasno možete da vidite da ni na koji način se ne trude da rezultate i uspehe koje država ima na međunarodnom i domaćem planu prikažu i onom malom broju ljudi koji te njihove medije prati, a verujte iz dana u dan sve ih je manje i manje, bez obzira što oni u svom vlasništvu imaju možda najvećeg kablovskog operatera, koji nameće svoje kanale i svoje programe, da budu na prvom mestu sve manje ih prati.

Tako da nas ništa ne čude ni napadi koje su imali i na uvaženu koleginicu, poslanicu Pilju. To je nešto što iz dana u dan oni rade, recikliraju, pa samo menjaju imena uvaženih kolega narodnih poslanika gde pokušavaju na taj način da kažu da ako oni nisu narodni poslanici da svako drugi koji je u ovoj skupštini poslanik to i nije, ne radi posao, da samo oni znaju da rade posao narodnog poslanika. Zapravo ne znaju.

Kao što rekoh, do 2012. godine pokazali su da ih građani Srbije nisu interesovali, nakon toga kada su prešli u redove opozicije ponovo su pokazali da ih građani Republike Srbije ne interesuje ni njihovi birači, a i to danas pokazuju kada su vanparlamentarna opozicija. Umesto da su stavili prst na čelo i da su se pitali zašto su vanparlamentarna opozicija, oni to čak ne rade, nego se trude da bez izbora, bez podrške građana ponovo zasednu u klupe, da ponovo vode ovu državu, a zapravo bi samo nastavili svoju pljačku i da novac koji nisu uspeli da pokradu, pokradu i stave na svoje privatne račune.

Kao što smo videli danas, koleginica Pilja je jasno pokazala da se industrija Dragana Đilasa nije zaustavila, ona se zapravo tek zahuktava i da odlično manipulišu i sagovornicima koje pozivaju, da tobož navodni profesionalni novinari pitaju i odgovore na pitanja ne predstavljaju na način na koji žele, nego na način na koji oni hoće i na način na koji to njima odgovara.

Tako da, videćemo tu njihovu profesionalnost da li će ovo pismo koje je upućeno od strane njihovog sagovornika biti objavljeno ili ne, a građani Republike Srbije su danas imali jasno dokaz da vide, zapravo, kako se njihovi mediji bave tim novinarstvom i šta oni rade.

Ono što je posebno interesantno jeste da uporno Dragan Đilas, da uporno Vuk Jeremić i drugi ti njihovi mikro-lideri izbegavaju da sebe testiraju, pa čak i u svojim nekim istraživanjima da sebe kandiduju za određene funkcije i onda se služe nekakvim manipulacijama, pokušavaju da sabiraju babe i žabe da pokažu kako, tobož, imaju, ne znam, veću podršku nego što ima predsednik Aleksandar Vučić, kako, eto, njihovo vreme dolazi, vreme Aleksandra Vučića se završava, ali ne uspevaju u tome.

Onda u svojim medijima čak ne uspevaju ni sebe da kandiduju kao nosioce liste ili za odgovorne funkcije, nego stavljaju svoje poslušnike, svoje upošljenike, konkretno ovde govorim o Mariniki Tepić koja je, svima je nama jasno, zaposlena kod Dragana Đilasa u njegovom „Multikomu“, gde se nikako ne trude da pokažu njihovu imovinsku kartu, ali zato odlično znaju imovinsku kartu svakog od nas narodnih poslanika, a ta imovinska karta je, verovali ili ne, ono što imamo puta 10, puta 100, u zavisnosti kako žele da čitaocima prikažu.

Onda je ispalo da je ta Marinika Tepić ne samo da je najbolje od svih funkcionera, od svih upošljenika Dragana Đilasa, u ovoj njegovoj firmi za nosioca liste, već je bolja i od samog Dragana Đilasa, jer po onome što smo ovde mogli da pročitamo i ono što imaju od podrške, podržavaju upravo za sve funkcije koje ova država može da ima, od nosioca parlamentarne liste, od mesta narodnog poslanika, pa do predsednika Republike, pa na kraju čak i do gradonačelnice grada Beograda.

Sad kad govorimo o sudovima, ono što sam i od svojih uvaženih kolega pravnika mogao da čujem, a to je naravno ona procedura kada dođete pred sudiju da se vi legitimišete da, zapravo, dokažete da ste to vi, pa, eto, bilo bi lepo da Marinika Tepić pokaže i svoj pasoš i da pokaže svoju ličnu kartu kako bismo utvrdili da li ispunjava uslove za sve ove funkcije koje može da obavlja. Da li ima samo srpsko državljanstvo ili možda i rumunsko? Da li ona ima mesto boravka u Pančevu, Novom Sadu ili možda čak i u Beogradu, pošto, eto, nismo znali da ima uslove, da može i u Beogradu da se kandiduje za mesto gradonačelnika.

Ono na šta bi ona trebalo verovatno da obrati pažnju, a u mnogo slučajeva smo mogli da vidimo, to je velika sujeta koja postoji kod tih mikro-lidera, evo, čuli smo od kolege Aleksandra kakva je ta sujeta kod Vuka Jeremića koji, naravno, sve ono što mu ne odgovara i kada god se skrene pažnja na ono što greši, preti se nekim revanšizmom, preti se time da će izvršiti lustraciju, ne znam ni ja šta već neće da mu padne na pamet, pa se bojim, bogami, da će Marinika Tepić nadrljati kod svog gazda Đilasa, jer ono što je njihov plan za dan posle, o čemu ne pričaju otvoreno, a svi to znamo, jeste da je Dragan Đilas ovako njima rekao – Beograd je moj plen, nemojte slučajno da ste mi dirali Beograd, a ostatak Srbije dogovorićemo se.

A znate kako će Srbiju podeliti? Tako što će kao kokoškama i ćurkama na farmi da im baca one mrvice, ako budu ponovo došli na vlast, da njima baca mrvice da ih hrani, a sve ostalo on će uzeti za sebe. Dobro, s ozbirom da se Mariniki često priviđaju umesto kokoški droge i dileri, ne čudi me, zapravo i ophođenje gazda Đilasa prema njoj, ali ni prema njegovim saradnicima na ovaj način.

Ovo je Srbija koju svakako mi ne želimo. Mi ne želimo da se vratimo u onu Srbiju kada su načinili tu sramnu i užasnu reformu pravosudnog sistema gde su jasno hteli da i tu granu vlasti stave pod svoju kontrolu, gde se jasno znalo ko može da dođe do pravde a ko ne. Opet kažem, nije se ništa radilo u interesu građana, i, kao što je uvaženi kolega rekao, doživeli smo situaciju da i ljudi u pravosuđu sutradan se probude i samo vide, zapravo, da više nisu zapošljeni, da više ne rade svoj posao za šta su se i školovali i usavršavali.

To nije, nažalost, bila praksa samo u pravosuđu, to je bila praksa svuda u celokupnoj privredi, jer ono što njih interesuje jeste sopstveni kapital, punjenje sopstvenih džepova, a ne građana Srbije, tako da smo imali situacije i prizore gde smo videli preko pola miliona građana koji su isto tako preko noći ostali bez posla, gde njihove firme koje su decenijama unazad uspešno poslovale i za šta su se oni borili i trudili su bile zakatančene i ostale bez perspektive.

Dolaskom SNS i Aleksandra Vučića ta perspektiva se menja, danas imamo nikad manju stopu nezaposlenosti, danas imamo nikad veće plate i penzije. Ono što je za ponos jeste da se mladi ljudi vraćaju u državu Srbiju, u njoj vide perspektivu. Gradimo fabrike, gradimo i unapređujemo obrazovni sistem, gradimo naučno-tehnološke parkove. Opet kažem, ponosan sam što će u Kruševcu biti izgrađen i industrijsko-tehnološki park koji će biti odlična perspektiva za celokupan kraj. Podižemo infrastrukturu, podižemo uslove za dovođenje stranih investitora, a upravo pripadnici te Stranke slobode i pravde, gde od pravde nema ni P, govore kako, eto, tobož, investitori ne žele da dođu u Srbiju jer nije ništa unapređeno.

Sve je unapređeno i pravosudni sistem je unapređen, jer je pravosuđe jako bitno za privlačenje investitora, a statistika i broj investicija, njihova vrednost ovde jasno govori da poverenje i u pravosudni sistem, kako naših građana, tako i privrednika sve više raste, zato što nastavljamo te reforme, nastavljamo u onom pravcu u kome i treba da idemo, a to je da život za građane Republike Srbije bude sve bolji i bolji.

Tako da, u svakom slučaju mi prvi nećemo pokleknuti, nećemo dozvoliti da nas oni zastraše, da nas uplaše, mi ćemo i dalje biti glas naroda. Trudićemo se da ono što nam građani saopšte kao probleme ovde iznesemo da zajedno radimo na njihovom rešavanju. U danu za glasanje ćemo podržati predloge predsednika sudija koje će imati svakako težak zadatak pred sobom, da nastave uspešno da sprovode ovu reformu. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.