Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo poslanice i poslanici, poštovani građani, tražim obaveštenje od Kancelarije za KiM, Zaštitnika građana, od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o pogaženim pravima srpske junakinje Dragice Gašić iz Đakovice. Prete, prava joj gaze lažna država Kosovo, opština Đakovica i mnogobrojni ekstremisti koji je svakodnevno napadaju.

Gospođa Gašić je postala simbol stradanja srpskog naroda na KiM, novi simbol borbe za ljudska prava i borbe protiv albanskog rasizma i nehumanosti. Gospođa Gašić je najhrabrija žena na svetu. Treba da osete stid svi oni koji kliču frazu „dogodine u Prizrenu“, a Dragica Gašić im je pokazala svoju hrabrost svojom parolom koju je sprovela u delo ove godine u Đakovici.

Albanske vlasti Kurtija, Osmanijeve, pokazuju do sada neviđen primitivizam i rasizam. Uplašila ih je jedna žena koja se drznula da se vrati u Đakovicu, jedna žena sama. Fizički napadaju Dragicu Gaši, izbacuju iz stana, maltretiraju, još sada žele da je umore glađu. Zabranjeno joj je da uđu u prodavnicu i neće da joj prodaju ni hleb. Jedina je Srpkinja u Đakovici. Rodila se u Đakovici, udala, izrodila decu, radila je u MUP kao čistačica. Izbegla je iz Đakovice 1999. godine da ne bi bila ubijena sa celom svojom porodicom.

Posle 22 godine 9. juna ove godine se vratila u svoj dom, u svoj stan, u svoj grad. Već mesec dana ona trpi neviđeno maltretiranje od strane Albanaca i od strane opštine Đakovica. Gospođa Gašić je, da se razumemo, dobila svu potrebnu pomoć i podršku od predsednika Vučića, od Kancelarije za KiM, od ministra Gorana Rakića.

Kancelarija za Kim je kupila blindirana vrata, video nadzor, rešetke na stanu, pokućstvo, internet i obezbedila je dostavu hrane. Nažalost Albanci su odmah uništili i napali hrabrog čoveka koji je dostavljao hranu.

Kosovsko ministarstvo za zajednicu i povratak Gorana Rakića uručilo je Dragici pomoć u vidu nameštaja, bele tehnike i hrane, a humanitarna organizacija „Srpska solidarnost“ je Dragici Gašić kupila bojler i televizor. Nažalost blindirana vrata i rešetke je zaplenila opština Đakovica i policija. Neviđeno.

Kako nema dostave hrane, Dragica Gašić je u petak, sada ovaj petak, pre pet dana, otišla u prodavnicu da kupi hleb, jer su sve prodavnice albanske i nijedna prodavnica nije htela da je pusti da kupi bilo šta, nisu hteli da joj prodaju hleb. More je glađu. Dragica ima dijabetes, operisala je kičmu i teže hoda, pa ipak ona svaki dan odlazi u crkvu „Uspenja presvete Bogorodice“ da tamo nađe mir.

Srbi na Kosovu 2021. godine imaju manja prava nego Afroamerikanci u Alabami 1955. Tada je u gradu Mongomeri u Alabami čuvena Roza Parks uhapšena zbog toga što je u autobusu sela na mesto predviđeno za belce. Međutim Roza Parks i drugi Afroamerikanci tada 1955. godine su mogli neometano da kupe hleb i hranu, a slušaj Roze Parks je pokrenuo celu borbu za ljudska prava u SAD je pokret Martina Lutera Kinga, pokret protiv rasizma i segregacije.

Aleksandar Vučić je za Srbe na KiM Matin Luter King, predsednik Vučić je za Srbe na KiM učinio više nego bilo ko u poslednjih 100 godina, a na KiM ne postoji albanski pokret protiv rasizma i segregacije, već postoji albanska vlast koja podržava rasizam i segregaciju. Gde su danas albanski poslanici ovde da kažu koju reč u zaštitu Dragice Gašić? Nema ih. Oni jednom mesečno dođu u Skupštinu da ispljuju Vladu, kada se postavljaju pitanja, da uzmu pare i sledećih mesec dana ih nema i tako svakog meseca.

Unmik i OEBS nažalost pružaju samo mlaku verbalnu podršku Dragici Gašić. Ne čine ništa da je zaštite. Ćute Nataša Kandić, Sonja Biserko, Latinka Perović i Marinika Tepić ću u svom Porše „Kajenu“ od 155.000 evra. Da je ugrožena neka Albanka ili Bošnjakinja sve četiri bi vrištale do neba. Autošovinistkinje ne mare za usamljenu Srpkinju Dragicu Gašić, anđela iz Đakovice.

Ali, Dragica nije sama. Uz nju su i Aleksandar i Petar i Marko i Goran i Dalibor i Milan i Igor i Ana i cela Vlada i ceo parlament, svi mi. Uz Dragicu je cela Srbija. Šta kaže Dragica Gašić? Citiram „Namerili su se da me oteraju iz grada, iz stana koji sam dobila 1993. godine kao radnik MUP Srbije u kome sam živela sa dvoje dece, jer mi je muž umro.

Ima sve potrebne papire, ne samo od pre rata, nego i od kosovske agencije. Nije mi svejedno, ali Đakovica je moj dom. Pisali su peticiju da me isele i oteraju. Neka protestuju. U svom su gradu kao i ja, pa neka rade kako misle da treba. Ja, znam da nikada nikome ništa nisam učinila nažao. Dvoje dece sam rodila tu.

Šta rade Albanci u Đakovici i vlast i civilno društvo? Opština Đakovica je pokrenula tužbu kojom traži poništavanje legalnog ugovora Dragice Gašić, a 11 humanitarnih, pazite, albanskih nevladinih organizacija iz Đakovice traži od lokalnih vlasti da isele Dragicu Gašić iz Đakovice. Kakva humanost.

Nusrete Kumnova, predsednica Udruženja „Pozivi majki“ u izjavi za radio Slobodna Evropa kaže – ona ne može živeti ovde, svi Srbi su počinili zločine, a ona da dođe da živi ovde, ne. I ne samo to, već ne dozvoljavamo povratak nijednog Srbina. Kraj citata. Kakva čovekoljubivost.

Stopa povratka Srba na KiM zadnje 22 godine je manja od 2%. da ponovim, Srbi na KiM u Albanskim sredinama, 2021. godine imaju manje prava nego afroamerikanci u SAD u Alabami 1955. godine, ali su afroamerikanci i tada bar mogli da kupe hleb. Albanski rasizam, segregacija i mržnja prema Srbima su mnogo veći od rasizma, segregacije i mržnje belih suprematista na jugu SAD tada 1955. godine. Albanski rasisti ne dozvoljavaju Dragici Gašić da kupe hleb. Žele da je umore glađu.

Albanci su sa Turcima počinili genocid nad Srbima, da podsetim, u 18. i 19. veku i svi istoriografi poput ovoga i ovog kapitalnog dela svedoče o tome, Dimitrije Bogdanović „Knjiga o Kosovu“.

U oba svetska rata Albanci su se borili na strani zla i ubijali su Srbe. Da, srpske snage su 1999. godine počinile zločine nad Albancima, ali i obrnuto. Međutim, Albanci su 1998. i 1999. godine ubijali Srbe tako što su pronašli nove metode nečovečnosti, trgovinu organima otetih i ubijenih Srba. Na taj način, Albanci na KiM, ali i u Albaniji su ubili oko 1000 Srba i o tome svedoči bivša tužiteljka Karla Del Ponte i Dik Marti i Parlamentarna skupština Saveta Evrope.

Albanci su ubijali našu decu 2003. godine u Goraždevcu, počinili su strašan pogrom 17. marta 2004. godine i ubili mnogo Srba. Za sve ove zločine koje sam nabrojao nikada nije kažnjen nijedan Albanac, niko.

Završavam, kada bi mogle, albanske vlasti bi pobile svih 95.000 Srba koji žive na KiM, ali ne smeju. Zašto ne smeju? Ne smeju zbog toga što je Vučić učinio Srbiju jakom i uzdigao je. Jedino što smeju Albanci je da more glađu srpsku junakinju Dragicu, jedinu Srpkinju u Đakovici. Plači voljena zemljo, plači slobodo, živela Srbija, hvala.