Hvala, predsedavajući.
Kao što smo čuli, na dnevnom redu su danas izmene i dopune dva zakona, koja ću vam ja predstaviti.
Pre svega, uvaženi narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Republike Srbije, govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Potrebe ljudi da se zaštiti priroda sežu u daleku prošlost. I tada je, kao i danas, osnovni cilj bio da se određena područja i prirodni resursi zaštite od negativnog uticaja i neracionalnog korišćenja.
Prve ideje o potrebi zaštite prirode u Srbiji datiraju još iz 14. veka, kada je 1349. godine, članom 123. Dušanovog zakonika rudarima sasima bila zabranjena seča šuma, odnosno utvrđena obaveza sadnje na mestima gde je šuma posečena.
Republika Srbija kroz zaštitu prirode štiti svoje resurse i može da se ponosi ključnom karikom zaštite prirode, a to su zaštićena područja. Ona su najočuvanija i najistaknutiji predstavnici biološke raznovrsnosti i divljine, geografskih i geoloških znamenitosti i lepote prirode čitave zemlje. Ona predstavljaju najvažniji alat kojim se vrši direktna zaštita prirode.
Postavlja se često pitanje da li se zaštićena područja koriste na najbolji mogući način? Uvek može bolje. Ona su, pre svega, i zaštićena radi očuvanja prirodnih aktivnosti koje već postoje na tim područjima i koja bi se mogla razvijati i usmeriti ka očuvanju osnovnih vrednosti, što i predstavlja sistem održivog razvoja, odnosno usklađenost ekonomskog i društvenog razvoja, sa jedne strane, i zaštite prirode, sa druge strane.
Zaštita prirode se može ostvariti učešćem lokalnog stanovništva, ali na održiv način - ostvarivanjem ekonomskih planova i obezbeđivanjem kvaliteta života, u skladu sa zahtevima očuvanja prirode.
Zaštićena područja predstavljaju kapital i kada govorimo o prirodnim vrednostima, govorimo u stvari o prirodnom kapitalu, a nikako o eksploataciji resursa.
Priroda nam obezbeđuje, ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja i zato zaštita prirode treba da bude briga svih nas. Tim pre što se danas čitava planeta suočava sa velikim izazovima, obezbeđivanja zdravstveno i bezbedne hrane, čiste vode i očuvanja prirodnih ekosistema.
Na osnovu propisa koji su uređivali oblast zaštite prirode u Republici Srbiji u periodu od Drugog svetskog rata do danas, proglašeno je preko 470 ovakvih područja čija je ukupna površina trenutno iznosi 678 hiljada 644 hektara, što predstavlja 7,67 teritorije Republike Srbije.
Zaštita prirode u Republici Srbiji uređena je Zakonom o zaštiti prirode, kojim se uređuje zaštita i očuvanje prirode i prirodnih vrednosti, biološke, geološke i predeo neraznovrsnosti kao dela životne sredina na način i pod uslovima utvrđenim zakonom. Priroda i prirodne vrednosti uživaju posebnu zaštitu kao dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Podsetiću vas da su osnovnim Zakonom o zaštiti prirode uređeni ciljevi i načela zaštite prirode i prirodnih vrednosti, zatim zaštićena prirodna dobra, postupak proglašavanja zaštićenih područja, planiranje i upravljanje zaštićenim područjima.
Takođe, uređena je zaštita i očuvanje divljih vrsta, zaštita pokretnih prirodnih dokumenata, organizacija zaštite prirode, znak zaštite prirode, finansiranje zaštite prirode, čuvanje i zaštićenih područja, dokumenti zaštite prirode, pristup informacijama i učešće javnosti, nadzor i nadležnost za rešavanje o žalbi, kaznene odredbe, prelazne i završne odredbe.
Međutim, prilikom primene Zakona o zaštiti prirode ukazala se potreba za izmenama i dopunama pojedinih odredaba tog zakona.
Sada ću vam predstaviti ključne izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode definiše se načelo predostrožnosti u slučajevima kada postoji pretnja nastanka štete za zaštićeno područje ili područja ekološke mreže i kada imamo nedovoljno naučnih podataka. U tim slučajevima nedostatak naučnih podataka neće biti uzet kao razlog za ne donošenje odluke, odlaganje ili ne preduzimanje mera za sprečavanje, ugrožavanje i degradacije prirode.
Važeći zakon o Zaštiti životne sredine u članu 9. definiše načelo predostrožnosti na način koji nije adekvatan za potrebe zaštite prirode, jer ne prepoznaje bitan uslov primene principa predostrožnosti u uslovima naučne neizvesnosti u pogledu rizika.
S tim u vezi, predloženom odredbom se popunjava uočena pravna praznina i uvodi ovo pravno načelo zaštite životne sredine prilagođeno posebnim ciljevima zaštite prirode i zahtevima direktiva EU. Uvezuje se postupak ocene prihvatljivosti sa davanjem saglasnosti ministarstva, odnosno precizira se da planovi i programi koji su u pripremi, a koji mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost i ekološki značajnog područja, mogu biti doneti samo nakon sprovedenog postupka neprihvatljivosti.
Značajna izmena se odnosi na to da akt o uslovima zaštite prirode za nacionalne parkove i zaštićena područja prve i druge kategorije, koja proglašava Vlada, donosi ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, a za zaštićena područja koja proglašava nadležni organ autonomne pokrajine, donosi nadležni organ autonomne pokrajine.
Ovom izmenom obezbeđuje se da prilikom donošenja i određivanja uslova pod kojima se mogu, odnosno ne mogu obavljati određene aktivnosti u zaštićenim područjima aktivnije i pravovremeno upoznaju i uključe u postupak ovi organi, a sve u cilju sprečavanja neželjenih posledica po prirodu. Istim članom se preciznije definiše i sadržaj akta o uslovima zaštite prirode, uvodi se termin stručne osnove i definiše sadržaj i organ koji je donosi.
Takođe, propisivanjem obaveze dostavljanja akta o uslovima zaštitite prirode upravljaču iz zaštićenog područja obezbeđuje se adekvatno učešće upravljača zaštićenog područja. Time se otklanjaju nedostaci u dosadašnjoj praksi kada često navedena lica, odnosno organi nisu imali saznanja o izdatim uslovima zaštite prirode do momenta kada su počeli određeni radovi i aktivnosti, čime se omogućava njihova blagovremena reakcija.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode menjaju se i dopunjuju članovi kojima se detaljnije i preciznije vrši prenos obaveza iz Direktive o staništima i Direktive o pticama radi sveobuhvatnijeg regulisanja instrumenata za zaštitu i upravljanje ekološkom mrežom „Natura 2000“ na teritoriji Republike Srbije.
U tom smislu, odredbe koje se odnose na postupak ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu, kao i odredbe o ekološkoj mreži su detaljnije razrađene i potpunije definisane, čime se jedan od najvažnijih procesa u zaštiti prirode, a to je proces uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, odnosno ekološke mreže EU „Natura 2000“, definiše u skladu sa zahtevima Direktive o očuvanju prirodnih staništa i divljih životinjskih i biljnih vrsta i Direktive o očuvanju divljih ptica. Na taj način unapređuje se zakonodavni osnov za dugoročno očuvanje vrsta i staništa od značaja za EU u Republici Srbiji, radi očuvanja biološke i predeone raznovrsnosti.
Takođe, jedan od ključnih razloga za predlože izmene odnosi se na zabranu izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime se obezbeđuje dugoročno očuvanje prirodnih vrednosti zbog kojih je određeno zaštićeno područje i proglašeno.
Izmenama Zakona o zaštiti prirode postiže se i usklađivanje sa drugim sistemskim zakonima, i to Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Zakonom o inspekcijskom nadzoru i usaglašavanje sa nedavno usvojenim zakonima o korišćenju obnovljivih izvora energije. Time se obezbeđuje bolje funkcionisanje sistema, imajući u vidu da je zaštita prirode briga i odgovornost svih nas, kao i problem koji mora da se rešava međusektorski, odnosno prepoznavanjem značaja zaštite prirode kroz ostale sistemske zakona, kao što je to uređeno kroz set energetskih zakona koji su nedavno i usvojeni u ovoj Skupštini.
Predložene izmene propisuju da područjem ekološke mreže, koje je istovremeno i zaštićeno područje ili se nalazi u okviru granica zaštićenog područja ili se sa njim graniči, upravlja upravljač tog područja. Za upravljanje ekološki značajnim područjem i ekološkim koridorom koji nije stavljen pod zaštitu kao zaštićeno Vlada na predlog nadležnog organa može odrediti ili osnovati pravno lice.
Precizira se i postupak pokretanja zaštite u smislu da se do donošenja novog akta o proglašenju primenjuju režimi i mere propisane u studiji zaštite i da se na veb prezentaciji Ministarstva objavljuje izvod iz studije zaštite, na osnovu kog će zainteresovana javnost moći da identifikuje u prostoru definisane granice i režime zaštite.
Uvodi se obaveza Ministarstvu da u toku javnog uvida u Predlog akta o proglašenju na svojoj veb prezentaciji objavi i stručnu osnovu koju izrađuju zavodi. U cilju transparentnijeg učešća javnosti prilikom donošenja plana upravljanja zaštićenim područjem, uvodi se i obaveza upravljaču da u toku trajanja javnog uvida organizuje i javnu raspravu.
Kao što je i Zakonom o nacionalnim parkovima predviđena obaveza da javna preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima formiraju savet korisnika, predloženim izmenama uvodi se mogućnost i za upravljače ostalih zaštićenih područja da formiraju savet korisnika. Time se obezbeđuju interesi lokalnog stanovništva, ali i svih korisnika zaštićenog područja.
Predložene izmene preciziraju i obezbeđuju podsticajna sredstva u budžetu Republike Srbije za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti za jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se uspostavlja područje koje je proglašeno aktom Vlade, a u cilju razvoja onih delatnosti koje pogoduju očuvanju zaštićenog područja.
Želim da iskoristim priliku da nas sve podsetim o odnosu čoveka i prirode i potrebi njenog očuvanja. Neophodno je da imamo na umu i raznovrsnost i bogatstvo prirode. To predstavlja i deo našeg nasleđe. Isto kao što ulažemo napore da zaštitimo i kulturno nasleđe koje predstavlja naš ponos i identitet, tako je važno da svim kapacitetima se zalažemo za zaštitu prirode, kako naši potomci ne bi zaboravili beloglavo supa, droplju i lastin repak ili druge ugrožene vrste.
Čvrsto verujem da imamo obavezu da našim potomcima omogućimo zadovoljstvo susreta sa mladicima iz Drine, Pančićevom omorikom sa Tare, veličanstvenim vodopadima na Staroj planini, predelima Fruške gore, dunolistom sa Kopaonika. Usvajanjem ovog Predloga zakona smo korak bliže ka ispunjenju obaveza prema zaštiti prirode i omogućavanju budućim naraštajima da na održiv način uživaju u blagodetima prirode Republike Srbije.
Dozvolite mi na kraju da zaključim izlaganje na temu Predloga zakona o izmena i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Donošenjem ovog zakona se ostvaruje niz pozitivnih efekata. Pre svega, uvođenjem načela predostrožnosti omogućava se da se u slučajevima kada postoji neposredna opasnost za prirodu adekvatno i blagovremeno reaguje odmah, iako u tom trenutku ne posedujemo dovoljno naučnih podataka.
Preuzimanjem obaveza izdavanja akta o uslovima zaštite prirode Ministarstvo nadležno za poslove životne sredine, kao i nadležni pokrajinski organ, ima mogućnost boljeg uvida i blagovremenog reagovanja za sve radove i aktivnosti o zaštićenim područjima prve i druge kategorije.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode omogućiće se i povećanje površine pod zaštićenim područjima i ispunjenje ciljeva definisanih prostornim planom Republike Srbije. Formiranjem Saveta korisnika zaštićenog područja postiže se obezbeđivanje interesa lokalnog stanovništva, kao i svih ostalih korisnika zaštićenog područja, uključujući organizacije civilnog društva. Omogućuje se razvoj lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se i nalazi ovakvo područje obezbeđivanjem podsticajnih sredstava u budžetu Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, ovim bih zaključila svoje izlaganje u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Stojim vam na raspolaganju za sva pitanja i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Hvala, ministarka.

Prelazimo sada na izvestioce nadležnih odbora.

Iz Odbor za zaštitu životne sredine, reč ima dr Ljubinko Rakonjac.

Hvala, predsedniče Skupštine, gospodine Dačiću.

Poštovana ministarko, gospođo Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za zaštitu životne sredine, na sednici održanoj juče, 12. jula, razmotrio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, koji je podnela Vlada, u načelu.

Imali smo priliku zaista da se detaljno upoznamo sa izmenama i dopunama ovog zakona, gde su nam vaši saradnici detaljno razjasnili izmene i dopune i dali odgovore na sva pitanja i sugestije koje smo imali.

Razlozi za predložene izmene Zakona o zaštiti prirode su potreba da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj praksi primene zakona, što je dovelo do potrebe za preciziranje već transportovanih obaveza iz dve važne direktive EU, i to: Direktiva o zaštiti prirodnih staništa i divljih ptica životinjskih vrsta, Direktiva o očuvanju divljih ptica, obaveza usklađivanja sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije i potreba usklađivanja sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Jedan od razloga za predlaganje izmena odnosi se na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Upravljanje vodama zasniva se, između ostalog, na načelu održivog razvoja. Upravljanje vodama mora se odvijati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju na način kojim se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa po količini i kvalitetu.

S obzirom na to da je nedavno donetim zakonom o obnovljivim izvorima energije zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima kao jednog od vidova obnovljivih izvora energije, ovim izmenama se postiže usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

Zaštita prirode može da se ostvari samo uz međuresorsku multi i interdisciplinarnu saradnju u ovoj oblasti. Ukoliko se ne obezbedi ugradnja kriterijuma zaštite biodiverziteta u sektorske politike razvoja, kao što su energetika, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, nećemo moći efikasno da ostvarimo zaštitu životne sredine.

Cilj koji treba da se postigne je izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima koji će obezbediti da ono što je zaštićeno bude i sačuvano, unapređeno na pravi i održiv način, u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Pošto smo zaista podrobno razmotrili juče sve ove razloge za donošenje izmena i dopuna ovog važnog zakona, gde su vaši saradnici detaljno objasnili sve tačke ovog zakona, jednostavno član po član, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, u načelu. Hvala.

Hvala.
Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo razmatrao je zakon i prihvatio ga. Voda je najvažniji izvor života. Voda bez čoveka može, ali čovek bez vode ne može. Kad presuše bunari, kad presuše izvori, kad presuše reke, kad presuše jezera, tek ćemo onda ceniti vrednost vode. Recimo, najkvalitetnija voda sa Durmitora, Diva, po meni, Durmitor planina, 1400, 1500 metara nadmorske visine. Pravo bogatstvo srpskog naroda nalazi se na Durmitoru. Voda je najveće bogatstvo.

Danas je 13. juli, danas je dan srpskog ustanka u Crnoj Gori, kao što je srpski ustanak bio i u Banatu. Zvao se Vršačka buna. Znači, Banat je geografska odrednica, Crna Gora, u čiju državnost niko ne dira, je u tom trenutku bila samo okupirana geografska odrednica. Taj srpski ustanak je podigao Bajo Stanišić, đeneralštabni oficir, mislim da je bio pukovnik. Taj ustanak je podigao i Pavle Đurišić. Taj ustanak sa najvećim činom je podigao Blažo Đukanović. Blažo Đukanović, deda-stric današnjeg Đukanovića. On je znao šta za Srbe, šta za građane Crne Gore, šta za građane tadašnje Jugoslavije znači voda, koliko je treba braniti. Tom prilikom, to je bio najveći ustanak u porobljenoj Evropi, to je bio ustanak protiv okupatora, gde nisu ubijena dva srpska žandarma, već je ubijeno 700 i nešto okupatorskih italijanskih vojnika, a preko 1.000 zarobljeno, zarobljene ogromne količine oružja i municije. Taj ustanak je ugušen uglavnom zahvaljujući srpskoj neslozi, gde su se ideološki sukobili i gde je ideologija, eto, bila preča i od vode.

Moj savet svima nama je sledeći – da nikada dok se drugi tuku protiv nas, da se nikada više mi ne tučemo protiv sebe i između sebe. Od naših zađevica, od naših svađa, kojima nismo čuvali vode, reke, planine, našu zemlju su koristi uvek imali naši protivnici. Zato i sada kada govorim o vodama, morao sam to da vežem za ustanak i 13. jul. Ne znam da li će jednog dana Milo Krivokapić, one litije koje su bile izuzetne, impresivne, prisvojiti ideološki kao neku vrstu Milove pobede i Milove šetnje itd, kao što su neki naši ustanci ideološki prisvajani s jedne na drugu stranu.

Danas je u Crnoj Gori, koja se razdružila od Srbije svojom voljom, danas se tamo od Srba traži da se razdruže, ne samo teritorijalno, već i nacionalno i duhovno, da se razdruže od Srpske pravoslavne crkve, da se razdruže od Njegoša. Danas tamo dominiraju oni drugi, koji su, recimo, pištoljem i kožnim mantilom priključivali Boku Kotorsku, koja se ranije izjasnila da se priključuje Kraljevini Srbiji, oni su ih pištoljem 1944. godine priključili Crnoj Gori. Danas se priča da smo im mi okupirali okupiranu Crnu Goru 1918. godine, okupirali vodu, obalu, okupirali valjda od Sutomora do Herceg Novog. Bez te srpske vojske, a u nju računam i Srbe iz Crne Gore, današnja obala Crne Gore ne bi bila od Ulcinja do Herceg Novog, već bi bila tamo gde je bila 1914. i 1918. godine, od Ulcinja do Sutomora.

Zato treba ceniti vode i ceniti borce za slobodu koji brane vode, planine i zemlju. Ljudi su smrtni, ljudi umiru, ali slava boraca za slobodu nikada ne umire. Hvala.

Hvala.
Odbor za evropske integracije, Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, važan deo evropske politike je i zaštita prirode i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou.

Kada pričamo o propisima Evropske unije iz ove oblasti, dakle, iz oblasti kako zaštite prirode, tako i zaštite životne sredine, ovi propisi Evropske unije su izuzetno obimni, dakle, ima ih jako puno i oni kada bi ih sve sabrali i pogledali čine skoro jednu trećinu svih propisa Evropske unije, znači, jednu trećinu od ukupnih propisa Evropske unije. Ali moramo biti svesni toga da prenošenje propisa Evropske unije u pravni sistem naše zemlje Republike Srbije je samo nulti iliti prvi korak u procesu prilagođavanja evropskim standardima. Ono što je možda još važnije ili minimum toliko važno i što treba da se podrazumeva je sprovođenje ovih propisa i njihova adekvatna primena, kako na nacionalnom, regionalnom, pa tako i naravno na lokalnom nivou.

Jedan od najvažnijih zadataka u procesu zaštite prirode, kao što smo čuli i od uvažene ministarke, je proces uspostavljanja ekološke mreže, kako ekološke mreže Republike Srbije, tako i ekološke mreže Evropske unije „Natura 2000“, što nam zapravo izmene i dopune dozvoljavaju, tačnije preciziraju.

Pojedinim odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine koji se nalazi pred nama, ukoliko sam dobro razumela juče na sednici Odbora za evropske integracije, poslednje izmene smo imali 2018. godine, a zakon je donet 2009. godine. Ovim izmenama sada je izvršeno usklađivanje sa propisima Evropske unije, pošto je bilo jednostavno neophodno precizirati i otkloniti nedostatke koji su uočeni u dosadašnjoj primeni u praksi i koji se, kao što smo to čuli, odnose na postupak ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu, kao i same odredbe se preciziraju o toj ekološkoj mreži.

Odredbe Predloga zakona su definisane upravo u skladu sa direktivama koje je spomenula u svom uvodnom izlaganju kako i uvažena ministarka, tako i predsednik matičnog odbora za ekologiju. Znači, to su dve direktive, konkretno, Direktiva 43 – o očuvanju prirodnih staništa divljih životinjskih i biljnih vrsta i druga direktiva je Direktiva 147 – o očuvanju divljih ptica.

Ove izmene i dopune se odnose na uspostavljanje postupka ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu. Odredbe o ekološkoj mreži su vrlo detaljno razrađene i potpunije definisane nego što je to bilo ranije, čime se, kao što smo to čuli juče na sednici Odbora, kako proces uspostavljanja zaštite, upravljanja i finansiranja ekološke mreže Republike Srbije definiše, odnosno ekološke mreže spomenute Evropske unije tzv. „Natura 2000“, koja se definiše u potpunosti u skladu kako sa direktivama o staništima, tako i sa direktivom o pticama, koju sam malopre spomenula.

Novim rešenjem koji se nalazi u ovim izmenama i dopunama Zakona se precizira da davanje prethodne saglasnosti za plan i planove koji zajedno ili sami, znači sa drugim planovima i projektima mogu imati značajan negativan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitosti ekološki značajnog područja. Dakle, da ova prethodna saglasnost može biti data tek nakon sprovedenog postupka odnosno ocene prihvatljivosti i postupka potvrđivanja postojanja preovlađujućeg javnog interesa. Znači, to su ti izuzeci.

Predviđeno je da se postupak ocene prihvatljivosti sprovodi u skladu sa načelom predostrožnosti na osnovu najboljih dostupnih, naučnih dokaza što je po nama izuzetno značajno i metoda u okviru priprema plana i programa. Samim predlogom zakona koji se nalazi pred nama se propisuje da se uspostavi ekološka mreža kao koherentna funkcionalna i prostorno povezana celina radi očuvanja staništa od posebnog značaja za zaštitu za obnavljanje i unapređivanje narušenih staništa i za očuvanje staništa divljih vrsta flore i faune.

S toga, Odbor za evropske integracije na jučerašnjoj sednici je ustanovio da ove predložene izmene i dopune Zakona jesu u skladu sa predloženim direktivama i podržali smo iste. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Vujović. Izvolite.

Hvala. Dakle, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama, danas mi je pripala ta čast i dužnost da predstavim i taj predlog zakona.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona i sadržane odredbe člana 97. stav 1. tačka 9. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje, obezbeđuje sistem zaštite i unapređenje životne sredine. Ovaj zakon upravo uređuje vodu, kao jedan od najvažnijih elemenata životne sredine, odnosno vodno zemljište kao dobro od opšteg interesa. Izneću vam ključne izmene i dopune Zakona o vodama.
Predloženim promenama Zakona o vodama vrši se usaglašavanje rešenje iz tog zakona sa odredbama usvojenih zakona i to Zakona o opštom upravnom postupku, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o prekršajima, Zakona o zaštiti podataka kao ličnosti i Zakona o javnoj svojini.
Pored usaglašavanja rešenja i Zakona o vodama sa navedenim zakonima predloženim promenama vrši se usaglašavanje odredaba Zakona o vodama sa programom za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative e-papir za period od 2019. do 2021. godine sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje, koji je usvojila Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 11. jula 2019. godine, koji predviđa izmene i dopune Zakona o vodama.
Radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanje njihovih potreba Zakonom o vodama, pojedini poslovi iz nadležnosti Republike Srbije povereni su drugim subjektima, Autonomnoj Pokrajini, gradu Beogradu, jedinici lokalne samouprave, javnom vodoprivrednom preduzeću. Kako Zakonom o vodama, kao posebnim zakonom nisu određeni organi državne uprave koji vrše nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova utvrđenih zakonom, Predlog zakona propisuje da nadzor nad radom pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave i javnog vodoprivrednom preduzeća u vršenju poverenih poslova utvrđenih Zakonom o vodama, obavljaju organi državne uprave iz čijeg su delokruga ovi poslovi.
Kako je dosadašnja primena Zakona o vodama kao i analiza odredaba u pogledu kojih je bilo zahteva za davanje mišljenja, odnosno podnetih inicijativa za izmenu istih, ukazala na postojanje određenih pravnih praznina ili nedovoljno jasnih normi koje stvaraju teškoće u njegovoj primeni u cilju otklanjanja uočenih nedostataka i unapređenja rešenja, ovim Predlogom zakona se preciziraju pojedine odredbe odnosno rešenja.
S toga, kako Zakon o vodama ne sadrži odredbu koja propisuje da se izuzetno neposrednom pogodbom vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup izmenama člana i 10b Zakona o vodama, propisuje da se vodno zemljište izuzetno daje u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, direktnim, indirektnim korisnicima budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, izabranom izvođaču radova, radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, koji su kao takvi na predlog Ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva određeni aktom Vlade u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Takođe, Predlogom zakona je propisano da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup i neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, do dana stupanja na snagu tog zakona.
S obzirom da je Zakonom o zaštiti prirode propisano da planiranje, uređenje i korišćenje prostora prirodnih resursa zaštićenih područja ekološke mreže u rudarstvu, energetici, saobraćaju, vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, lovu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu, moraju biti u skladu sa aktom o proglašenju zaštićenog područja i smernicama za upravljanje područjima ekološke mreže. Ovim zakonom se propisuje da vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja, ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daju u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.
Pored navedenog, radi otklanjanja neujednačene prakse u postupku izdavanja vodnih uslova, vrši se i dopuna člana 118. Zakona o vodama. Propisivanjem da se i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure pribavljaju mišljenja navedenih pravnih lica kako bi se otklonili problemi u primeni Zakona o vodama kada je u pitanju određivanje širine pojasa priobalnog zemljišta, kanala, odnosno određivanje objekata za korišćenje voda, objekata za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene. Ovim zakonom se vrši dopuna člana 9. Zakona o vodama, preciziranjem da širina pojasa priobalnog zemljišta kanala iznosi do pet metara, a vrši se izmena člana 18. tačka 3. preciziranjem objekata za korišćenje voda, objekata za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene.
Kako je rok za određivanje granica vodnog zemljišta propisan Zakonom o vodama istekao 31. decembra 2019. godine, Predlogom zakona taj rok se produžava, pa se propisuje da će Ministarstvo, a na teritoriji AP nadležni organ AP odrediti granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2023. godine. Predloženim promenama bi se takođe obezbedio upis vodnih objekata u javnoj svojini, u javni registar, katastar nepokretnosti kao građevinskih objekata. Propisano je da se navedeni vodni objekti koji su prema ranije važećim propisima o državnom premeru i katastru nepokretnosti upisivani samo u A listu, lista nepokretnosti kao način korišćenja zemljišta, ali ne i u V1 listu kao građevinski objekti, upišu u V1 list, lista nepokretnosti kao objekti na osnovu elaborata geodetskih radova.
Ovim bi zaključila svoje izlaganje u vezi sa obrazloženjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sada idemo na predsednike, odnosno na predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik, Muamer Zukorlić. Izvolite.