Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da ćemo u danu za glasanje kao poslanička grupa Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati sve ono što je danas predloženo i ono što se nalazi pred nama.

Svakako da će ovi zakoni, kao i kadrovska rešenja, doprineti još većem poverenju građana u pravosudne organe, generalno u pravosuđe, ali, ono što je za nas najbitnije, uveren sam da ćemo kroz ovu diskusiju proći kroz sve ono što se tiče običnog građanina, jer ti ljudi za nas glasaju, ti ljudi imaju pravo da nas pitaju sve ono što ih zanima i isto tako da iznesu kritike, kao i pohvale. Nažalost, u poslednje vreme nekako se građani više interesuju za kritike, jer na pohvale je lako navići se, ali kritike su svakako nešto što sve nas ispravlja, gura napred i pomaže nam da uslove građanima učinimo još boljim za život.

Čuli smo od prethodnih kolega narodnih poslanika njihovo mišljenje o predloženim zakonima, ali isto tako smo čuli i šta konkretno misle određenim kadrovskim rešenjima.

Moje izlaganje danas neće biti u skladu sa svim onim što su prethodne kolege narodni poslanici govorili iz prostog razloga što ovde ipak predstavljam određeni broj građana koje je glasao za Srpsku naprednu stranku, ali isto tako predstavljam i građane koji politiku posmatraju malo šire, jednako kao i ove zakone, ali isto tako kao i priliku dok ste vi, poštovana ministarka ovde pred nama, da u diskusiji sa vama dobijemo možda odgovore na neka pitanja koja nismo dobili do sada ili na neke aktivnosti ili na neka dešavanja koja su aktuelna u poslednjem vremenskom periodu.

Ovde smo čuli iz vašeg izlaganja nešto o biografiji gospođe Dolovac. Čuli smo i reference, čuli smo mnogo kvalitetnih podataka, ali, nažalost, u poslednje vreme, proteklih nekoliko godina gospođa Dolovac je izložena jednoj svojevrsnoj kampanji, mučnoj kampanji, koja je izazvana samo time što valjda ta žena ne želi da se bavi politikom, ne želi da učestvuje u dnevno-političkom obračunu jednog dela opozicije sa predstavnicima najčešće Srpske napredne stranke i zato što ne želi da bude marioneta Dragana Đilasa, Vuka Jeremića ili Borisa Tadića.

Ne tako davno, čini mi se prošle godine, desio se nezapamćeni skandal, kada je baš u avgustu mesecu Marinika Tepić gospođu Dolovac bukvalno jurila u njeno privatno vreme. Čini mi se da je bio neki privatni restoran i da je tamo napravila čitavu medijsku akciju, performans, gde je zloupotrebljavala svoju poziciju nekakvog političkog predstavnika i gde je pokušavala ne znam ni ja šta da napravi, sve vreme izazivajući gospođu Dolova, na nekakvu reakciju.

Nažalost, i tada, a evo i danas, nekako je postalo normalno da ljudi koji pošto-poto žele da se vrate na vlast, smeju baš sve to da rade svakome u našoj zemlji. Da li je to gospođa Dolovac, da li je to narodni poslanik, da li je to novinar, da li je to neko bilo ko drugi ko radi posao na način na koji misli da treba da radi ili, jednostavno, ne radi onako kako Dragan Đilas to očekuje, legitimna je meta za njih.

Dodajte na sve ovo činjenicu da je do pre samo nekoliko godina gospođa Dolovac za njih bila izvanredan kadar. U istom ovom plenumu pre nekoliko godina Borko Stefanović je izneo silne pohvale na njen račun, a danas je najoštriji kritičar i onda se tu postavlja pitanje šta je to toliko moglo da se desi, pa da odu u tako ekstremnu mržnju? Pa, desilo se samo to, kao i u mnogobrojnim primerima oko nas, da ljudi, jednostavno, ne žele da podlegnu bilo kakvom uticaju tih prebogatih političara. Dakle, danas svako ko savesno i odgovorno obavlja svoju funkciju, legitimna je meta.

Radi građana Srbije pročitaću samo šta je tada u svom govoru, koji se desio u ovom plenumu, za pomenutu gospođu Dolovac izgovorio Borko Stefanović. „Gospodine ministre, uvažene kolege, gospođa Zagorka Dolovac je sjajan tužilac. Njena biografija je impresivna. Ona je prošla sve instance u okviru tužilačkog posla. Gospođa Dolovac je neko čijem profesionalizmu i znanju zaista nema ko šta da zameri. Ona je žena koja je došla u jednom teškom trenutku na tu odgovornu funkciju, unela neke jako pozitivne stvari, uvela neke principe, pravila, uvela je ocenjivanje, uvela je kriterijume koji do tada, apsolutno nisu postojali“.

Samo par godina kasnije sve ovo što je izrečeno više ne postoji, najgore stvari se o toj gospođi izgovaraju i opet sa jednim jedinim razlogom, a to je što ne želi da bude deo politike bilo kakve, a pogotovo ne da igra onako kako bi to želeo Dragan Đilas.

Tužilaštvo, kao i pravosuđe, sto puta, poštovana ministarka, sa ovog mesta sam poručio, mora biti nezavisno i u interesu građana Srbije. To je nešto što je najbitnije.

Isto tako, ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da uvek nekako ljudi koji danas predstavljaju SNS ili čine vlast su nekako uvek u podređenom položaju iz prostog razloga što teror jednog dela opozicije ne poznaje granice i da li su to otvorene pretnje, pozivi na linč, najgore nipodaštavanje, vređanje ili pokušavanje ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti svakog od nas, nekako uvek ostane bez adekvatnog odgovora pravosuđa.

Nebrojano puta smo ovde pričali koliko puta je do sada bila ugrožena porodica predsednika Aleksandra Vučića na ovaj ili onaj način, da li je to kroz društvene mreže, određene medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ili u raznoraznim nastupima, ali nikada nismo želeli da se isto tako postupa kada je u pitanju neka suprotna strana.

Kad god je neko od njih dobio bilo kakvu pretnju, a to je bilo zaista retko, uvek smo to najstrože osuđivali i pozivali da se počinioci izvedu pravdi.

Ovo govorim iz prostog razloga što u poslednjih sedam dana svedoci smo strahovitog pritiska kojem je izložena i Vlada Srbije, ali i predsednik Aleksandar Vučić. Nebrojeno puta smo bili u prilici da svedočimo da fabrikovanjem nekakvih afera, naravno, lažnih afera, podizanjem tenzija u društvu, taj deo opozicije okupljen oko Dragana Đilasa pravi atmosferu za nešto što će uslediti u narednom periodu.

Podsetiću vas da je prošle godine bila slična atmosfera i u martu i aprilu mesecu, pogotovo u junu, pa da smo u julu mesecu imali proteste ispred ove institucije kada je više od 100 policajaca povređeno, desetine teško, kada ste imali situaciju da je jedan policajac skoro postao invalid jer su mu u istom trenutku polomljene obe noge, kada su gađani kamenicama koje su težile preko pet kilograma. Mi i danas ne znamo da li su i na koje kazne osuđeni počinioci tih dela.

Ako nekoga gađate kamenom koji teži preko pet kilograma, to nije onda samo sprečavanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti ili kako se to već definiše, već je to, složićete se, pokušaj ubistva.

Zašto vam sve ovo govorim? Iz prostog razloga što poslednjih dana retorika Dragana Đilasa se pooštrava i sve više liči na retoriku koja je negde bila sličnoj onoj od prošle godine.

Vi danas imate izjave gde on jasno poziva da će, ukoliko mu se ne ispuni nešto iz fontane želja, kako on zamišlja stranački dijalog, ne samo bojkotovati, već i izvesti narod na ulice i da to više neće biti bojkot, već će to biti protesti i da će na tim protestima se izboriti za sve ono što oni žele.

Običnom građaninu se nameće pitanje na koji način? Šta će to oni činiti na ulici kako bi ispunili sve te svoje zahteve?

Ja se sada sa pravom pitam ne iz ugla narodnog poslanika, već nekog ko živi u Beogradu i Srbiji šta ja to mogu da očekujem da će se desiti ukoliko Dragan Đilas ne ispuni sve svoje fantazije i sve ono što je zamislio u svojoj fontani želja.

Da li ćemo opet imati one krvave scenarije kao što smo imali u julu prošle godine i da li već sada možemo kao društvo da odreagujemo na ovakve pretnje i na ovakve najave?

Ono što posebno zabrinjava jeste doza licemerstva koju on u svojim izjavama pokazuje, pa je tako rekao da ni jedan protest opozicije do sada nije bio nasilan. Ja ne znam šta se to onda dešavalo i kako oni posmatraju sve to što se desilo prošle godine?

Ako nećemo na to da se osvrnemo, kako se zove sve ono što su činili tokom nedelja, rušeći tada Trg Republike koji se renovirao i u tuči sa saobraćajnim znacima da li je to nasilje ili je to miran protest?

Ako i to nije nasilje, evo, pitam sada sve ovde ljude prisutne šta je i kako se definiše nasilni upad u RTS, lomljenje vrata, maltretiranje zaposlenih, mlataranje motornom testerom iznad glava ljudi koji samo rade svoj posao? Kako se to zove? Kako se to definiše? Kako se definiše bilo koji protest u kome imate na desetine i stotine povređenih policajaca?

Takođe, ono što zabrinjava jeste da sve ovo dolazi od ljudi koji su skloni nekoj vrsti nasilja, ucena, a isto tako koji su povezani sa ljudima iz kriminogenog okruženja?

Malopre sam pomenuo Mariniku Tepić. Evo, poslednjih dana dobijamo informacije da je izvesni Filipović, fitnes trener iz Pančeva, koji je poslovni i bliski saradnik Marinike Tepić, deceniju, dakle, više od 10 godina, od nje dobijao zadatke. Dakle, porukom da joj obeća da će određenog novinara Miću Milakova, pazite sad, iseliti iz Pančeva. Dakle, ona je njemu tražila da Miću Milakova iseli iz Pančeva. Vama je to poznato. Ovo liči na neku mafijašku retoriku. Ovo možete videti u filmovima ili se pojavljuje negde u nekakvim sudskim postupcima. Ali, to nije kraj. Taj čovek je bio hapšen i zbog sumnje da je dilovao nekakvu drogu, čini mi se da je 1,4 kilograma marihuane bilo u pitanju. Kada joj je preneo da ima saznanja, tj. da mu se čini da će biti uhapšen, ona mu je tada rekla, opet po mafijaškom scenariju – skloni se negde malo dok se sva stvar ne stiša. Dakle, kao da živimo, kao da gledamo Kuma.

Nakon toga, kada se pojavila ova povezanost, izjavila je da ga nikada u životu nije videla i da nije čula za njega. Ovo su vam slike, gde su oni zajedno na tim slikama, i u privatnom druženju i na protestima „Jedan od pet miliona“, iza kojih su se krili tada. Dakle, on joj je sakupljao ljude i dovodio. Ako je to malo, ako kažu slučajno su se našli, mogu se naći u tom društvu, neka nam objasni sliku gde se tada nalazi u jednoj od mnogobrojnih stranaka koje je promenila, to je tada bila Nova stranka, gde zajedno sede i predsedavaju na nekakvom sastanku.

Zašto sve ovo govorim? Zato što je opasna sprega ljudi koji pretenduju na vlast i ljudi koji očigledno imaju nekakvu sumnjivu prošlost ili sadašnjost. I sada se ja pitam kao običan građanin, ukoliko oni izvedu ljude na ulice, organizuju nekakve proteste, nezadovoljni zato što im se ne znam kakva želja nije ispunila, koliko ćemo još ovakvih ljudi imati koji će po nalogu Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, počiniti nekakvo nasilje, napasti neku zgradu institucije ili povrediti još nekog policajca, obračunati se sa nekim od narodnih poslanika ili sa nekim od građana koji samo podržavaju politiku SNS ili se raduju uspehu koji postiže naša zemlja?

Opasno je to što oni rade, jer nas dovode u situaciju da samo li kažete da je Aleksandar Vučić odličan predsednik i da puno toga i da mnogo toga radi dobro za našu zemlju, vi ste legitimna meta. I zato na ovakve pojave u našem društvu moramo da reagujemo pod hitno, da ne bi došli u situaciju da se neke stvari dese, pa da tek onda reagujemo.

Za sam kraj, nažalost, nijedno od novinarskih udruženja nije reagovalo na izjavu Vuka Jeremića, koji je samo jedan od dvojice ili trojice ljudi koji ovih dana pooštrava svoju retoriku do maksimuma. Pričali smo ovde i o revanšizmu, o ne znam ni kakvoj lustraciji, pričali smo o tome kako prete ljudima - i ti ćeš platiti, i tebi ću suditi, ali me zanima sa kog stanovišta taj čovek može da kaže da će srušiti jednu televiziju i da na taj način pošalje poruku ljudima i koji su tamo zaposleni da su oni legitimna meta?

Postavlja se samo pitanje, hipotetički, šta bi se desilo da je neko od narodnih poslanika ili običnih aktivista SNS deset puta manje opasnu stvar izgovorio za bilo koji medij koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa? Da li bi neko tada odreagovao? Ja bih sigurno. I tražio bih, kao što danas tražim, da se taj neko sankcioniše, jer su takve stvari nedopustive u 21. veku. Nedopustivo je da nekom pretite samo zato što se ne slažete sa njim.

Kada smo kod Vuka Jeremića, taj čovek će ostati upamćen, zajedno sa Draganom Đilasom, u istoriji, ne samo po onim štetočinskim stvarima koje su činili dok su bili na vlasti, već i po tome što su u julu mesecu pozivali svoje pristalice da se okupe ispred ovog doma, izazovu nekakav puč, što su pozivali ljude na nekakvo nasilje, ali ostaće upamćeni i po tome što su i ti ljudi koji su pozivali, njih oterali sa tih protesta, pa je tako sada hrabri Vuk Jeremić, koji svoju hrabrost ispoljava najviše na tviteru, dok je bežao niz one stepenice, dobio bezbroj ćuški po glavi, povukao se odatle sa tog skupa i onda i za te ćuške optuživao Dragana Đilasa.

Sada u tom međusobnom prepucavanju za bolju startnu poziciju u delu opozicije, vidite da im je jedina i glavna meta kako i na koji način uniziti, uvrediti i zapretiti svakome ko danas želi da podrži politiku SNS i, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.

Zato vas, poštovana ministarka, molim da svojim autoritetom, ali u granicama svojih ovlašćenja, utičete, pa da i kroz neke naredne zakone zaštitimo, pre svega, građane Srbije, jer znate, grupa političara koji politiku i bavljenje javnim poslom vide kao samo lični interes i borbu za lično bogaćenje, neće ništa sprečiti do zakona da u toj želji se ostvare.

Ako i zakon tu zakaže, plašim se kakve ćemo posledice imati. A očigledno je da oni u svojim namerama niti nameravaju da stanu, a bogami, niti da retoriku ili potencijalna dela ublaže.

Zato vam želim mnogo uspeha. Želim vam da primena ovih zakona samo donese dobro građanima, a svim kadrovskim rešenjima, tako ću ih nazvati jednim imenom, želim da slede zakon, da rade po zakonu i da na taj način čuvaju bezbednost, stabilnost i sigurnost naših građana, naše Srbije. A mi ćemo, uveren sam, kao poslanička grupa SNS, Aleksandar Vučić – Za našu decu, ove predloge podržati i sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića nastaviti da činimo sve što je u našoj mogućnosti za bolji život građana naše zemlje, sve naše dece i generacija koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo. Izvolite.

Zahvaljujem.

Čast i zadovoljstvo mi je što je danas ministarka pravde ovde sa svojim saradnicima, što imamo objedinjenu raspravu o dva izuzetno važna zakona, odnosno njihovim izmenama i dopunama, kao i odlukama koje su prateće i vezane za izbor predsednika osnovnih sudova, ali i Republičkog tužioca.

Na samom početku da se pridružim čestitkama svima koji su danas već čestitali Kurban-bajram svima onima koji slave Kurban-bajram i da istaknem da parlament Republike Srbije radi u stalnom zasedanju utorkom, sredom i četvrtkom i da nije slučajno što smo mi ovu sednicu započeli danas, u sredu. Mi smo namerno uradili tako zato što poštujemo predstavnike muslimanske veroispovesti u Srbiji i u regionu. Ja ovom prilikom čestitam svim svojim prijateljima, znam koliko im je važan Kurban-bajram, kao što je nama hrišćanima važan Vaskrs i Božić. Iz tog razloga, mi danas krećemo sa radom sa ovim izuzetno važnim tačkama dnevnog reda koje su objedinjene, a još jednom da istaknem i važnost rada srpskog parlamenta koji jedini u regionu ovakvom dinamikom radi, što je opet dinamika Vlade Republike Srbije, pa i samog ministarstva, koje danas predstavljate vi, cenjena ministarko.

Iz tog razloga, hoću da još jednom izrazim svoje zadovoljstvo kao svaki put kada imamo tačku dnevnog reda odluku o izboru predsednika sudova. Iako mi idemo sada u nekom drugom pravcu, iako su to trendovi vezani za pregovaračka poglavlja itd, dok god Srbija u svojoj Narodnoj skupštini, u parlamentu verifikuje predlog koji je jednoglasan i koji je 28. juna 2021. godine VSS utvrdio kao predlog za ovih 13 kandidata, to će biti sjajna stvar za Srbiju. Pa jedan dan duže da to traje, to će značiti za institucije Srbije, za samostalnost Srbije, za ispravan put u smislu i podele na tri grane vlasti, ali i međusobne kontrole sva tri stuba vlasti, pa i ovog parlamentarnog nadzora i verifikacije koje mi ovde imamo, sjajna stvar za institucije Srbije i za građane Srbije, bez obzira na sve što ide u narednom vremenskom periodu. To je moj lični sud, moj lični stav, jer trendovi koji su negde u regionu, samo uzmem primer BiH, pa idem u ovom pravcu, nažalost, nisu pokazali dobre rezultate.

Ali, shvatamo koji su trendovi, kakvi dolaze stavovi iz Venecijanske komisije i drugih institucija koje su ukazale na ove promene, o kojima možemo u narednom vremenskom periodu više da govorimo. U tom kontekstu, hoću da još jednom istaknem i sve ovo što je predmet interesovanja određenih medija, ali i ukupne javnosti, koja je izuzetno važna odluka, a to je odluka o izboru Republičkog javnog tužioca.

Uvek i u svakoj državi koja želi da ceni svoj suverenitet, svoje nadležnosti, svoje pravosuđe je važan izbor Republičkog javnog tužioca i samo radi različitih zlonamernih spočitavanja koji idu prema gospođi Dolovac, koju smo i mi ovde u Narodnoj skupštini u određenom kontekstu, u određenim momentima kritikovali, ali nikad se nismo mešali u rad određenih tužilačkih odluka, stavova, mišljenja i svega ostalog, toka istrage itd. Mi u svakom slučaju, u tom kontekstu reči, nikada nismo želeli da se mešamo, kao nekad naši prethodnici, u način izbora tužioca i sve ostalo što je bilo.

Mi ovim imenovanjem podržavamo kontinuitet u radu tužilaštva, jer gospođa Dolovac je i 2009. i 2015. godine izabrana, a 2009. godine nije SNS bila na vlasti, pa prema tome nema nikakvog revanšizma, nema nikakve priče. Mi ostavljamo ljude koji su u tužilaštvu da rade svoj posao. Znamo kolika je odgovornost Republičkog tužioca, a kada smo kod odgovornosti Republičkog tužioca i o tome kako je to navodno neko mesto koje svi toliko žele, dovoljno govori primer da se niko drugi nije kandidovao na to mesto i vidim da se izvlače iz različitog konteksta, da kažem, ta tumačenja, a ja bih jedan ugao rekao koji je potpuno racionalan, koji je sigurno ličan za svaku majku, za svakog roditelja, za svakog sina, ko radi u tužilaštvu, a to je da je država Srbija svojom političkom odlukom, primarno političkom, pa onda odlukom izvršnih vlasti, pre svega, prema MUP i te kako se odlučila i ima snage da se obračuna sa organizovanim kriminalom u regionu.

Taj organizovani kriminal ima najžešći mogući pečat, a to su oni pojedinci koji su otišli ne u kriminal, već se bave, sudije određenih narko-kartela, a znamo i možemo ovih dana da vidimo kako stradaju oni koji njima sude i na koji način se oni obračunavaju i međusobno, a možete misliti kako bi prošao neko ko im treba da donese određenu tužilačku odluku ili sutra sudija koji treba da donese presudu. Prema tome, nije to lak posao, nije to odgovoran posao ići sutra, nastaviti normalan život, a uhvati se u koštac sa jednom regionalnom svetskom mafijom koja odseca glave, koja radi stvari koje možemo svakodnevno da vidimo i sredstvima javnog informisanja, a vidimo iz tog razloga zato što to ranije nije bila tema. Ranije se o tome nije pričalo.

Ranije se pričalo da nema kriminala u Srbiji, da nema organizovanog kriminala, da nema narko-mafije, ranije se tako razgovaralo i sakrivalo se i mi smo zato imali te crne evidencije. Danas Srbija u evidenciji krivičnih dela pokazuje realnu statistiku, ne ostavljaju crnoj zoni, onoj crnoj zoni gde vi kažete – počinjeno je toliko i toliko krivičnih dela da bi napravili neku lažnu statistiku, pa smanjite taj broj, a u crnoj zoni ostane sve ono čime ne želite da se bavite, jer prethodna vlast nije htela da se suprotstavi narko-klanovima, sa ova dva najveća narko-klana. Država Srbija je rekla, predsednik Aleksandar Vučić, dala političku podršku i političku volju, pre svega, tužilaštvu da može, uz zaštitu svih institucija Srbije, da se bavi svojim poslom za koji su se i školovali i za koji su izabrani i za koji su dobili podršku Narodne skupštine Republike Srbije. Mi im dajemo za tu borbu, ne njima lično, podršku ovde u institucijama Srbije i to je izuzetno važno da se razdvoji.

U tom smislu, ne bih puno više govorio o tome, ali bih rekao o ova dva zakona nekoliko stvari koje su izuzetno važne. Pre svega, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama koji u svom članu 1. uključuje sada, da kažem, posebne reči, pa se kaže – dodaju se reči vodeći računa o složenosti predmeta, a u obrazloženju kada pročitate… Izuzetno je važno što mi, kao narodni poslanici, svakodnevno imamo priliku da u predstavkama građana, kada razgovaramo sa građanima, susrećemo se s tim problemom, a taj problem se vrlo jednostavno zove, ono se zove - suđenje u razumnom roku. I mi dolazimo ispred političkih stranaka, saslušamo te građane, ali ne možemo da utičemo na rad pravosuđa.

Ovo su intervencije upravo koje treba da idu u tom pravcu da, kada određeni predmet se signira određenom sudiji, se mora voditi računa o klasifikaciji, mora se voditi računa o merljivosti u radu. Ne mogu sve sudije, svi tužioci da budu đuture posmatrani. Znači, imamo 95% sigurno časnih sudija i tužioca koji rade svoj posao i 5% onih koji prljaju tu, da kažem, časnu profesiju u toj vrsti priče. Zato princip merljivosti, zato princip složenosti predmet o tome kome dodeliti određeni predmet, koliko je određeni sudija, da kažemo, opterećen drugim predmetima, koliko određeni predmet nosi u ovom slučaju, kako je obrazloženjem navedeno, svedoka i veštačenja različitih i koliko će to da traje itd. Prema tome, izuzetno je važno kome ćete određeni predmet na koji način dodeliti u toj vrsti priče.

Takođe, ono što bi i te kako istakao, ne bih se posebno osvrtao na ovaj etički odbor, ali u svakom slučaju uticaj etičkog odbora… Njegova fiksna, da kažem, kategorija u samom zakonu će izuzetno dati doprinos u smislu ocenjivanja rada sudija, ali bih se osvrnuo na član 4. koji u osnovnom tekstu člana 63. se briše. U tom članu, kada ga pročitate, u principu je bilo reči, da kažem, ocenjivanje sudija u kontekstu one kvalifikacije koja se kaže za određenog sudiju da ne zadovoljava.

Mi sada brišemo taj član i pozivamo se na preporuke sjajno je što mi nismo ovo napisali, već se mi citiramo na preporuku koju je ovde dalo Konstitutivno veće evropskih sudija, a gde se kaže, između ostalog, citiram: „Načelo stalnosti funkcija i nepromenjivosti predstavljaju ključne elemente sudske nezavisnosti i moraju se poštovati. Stoga sudija ne bi trebalo da se razrešava funkcije samo zato što je dobio negativnu ocenu. Do razrešenja treba da dođe u slučaju teških disciplinskih ili krivičnih prekršaja“.

S obzirom da ste vi ovo citirali, da nije vaša greška, a jeste greška Konstitutivnog veća evropskih sudija, nema u ovom slučaju krivičnih prekršaja, kako su oni ovde naveli. Nema krivičnih prekršaja. Možda to nije u prevodu tako definisano. Zamislite vi da neko ko je mimo službene dužnosti, pa i u okviru službene dužnosti, što je ta tanka linija koja je najvažnija… Šta je to kada sudija, da kažem, ili tužilac, ako odemo malo šire, šta znači njegova službena dužnost, a šta znači kada počini krivično delo van službene dužnosti, pa ne znam ni ja, ne daj Bože, zgazi nekog autom, pa da neko ima teške telesne povrede, ili kad počini određeno krivično delo u vršenju službene dužnosti koje je izuzetno teško dokazivati? Sada mi ovu odredbu brišemo ovde i kažemo da nije u redu da se na taj način ocenjuje.

Moram reći da sam u svakom slučaju vrlo skeptičan po ovom pitanju. Shvatam koje su preporuke, ali ako govorimo o preporukama, pregovaračkim poglavljima, Poglavlju 23 ili klasteru vezanim za vladavinu prava, onda je izuzetno važno istaći da je Srbija, današnja Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem čvrsto opredeljena i ova Narodna skupština prema evropskim integracijama i da poštujemo ove preporuke, čak i kada ne smatramo da su te stvari toliko ispravne, jer želimo da prilagođavamo svoju zakonsku regulativu EU. Međutim, ako pogledamo ove stvari i ako sagledamo to u određenom, širem kontekstu, mi u svakom slučaju možemo reći da određene stvari sigurno nisu nešto gde bi se moglo Srbiji bilo šta prigovoriti.

Nama svaki dan prigovaraju predstavnici tzv. opozicije, pa nam prigovaraju za ove stvari. Gospodo draga, odlučite se, da li ste za put prema EU, za usklađivanje naše regulative sa EU, sa AKI-jem ili niste? Vi bi malo da budete kibiceri za EU, a sa druge strane, kada vidite da nešto nije dobro odjeknulo u javnosti, vi se ponašate kao krajnji populisti i pokušavate da stanete na stranu neke javnosti koja nije dobro analizirala te stvari. Prema tome, mi smo svaku stvar ovde odvagali. Znamo određene stvari i ne plašimo se određenih odluka koje znače usklađivanje u svemu tome, ali imamo pravo na svoje mišljenje. Mi ćemo dati podršku za ova zakonska rešenja, ali takođe ćemo pratiti kako se ona primenjuju. Sutra možemo neke članove da vratimo, izmenimo itd. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva zakona, Predlog zakona o dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Pošto su naše kolege dosta o tome rekli, dozvolite da kažem samo dve, tri rečenice da kažem koji je cilj ovih zakona. Cilj je ispunjavanje neophodnih koraka o realizaciji neophodnih i preuzetih od međunarodne zajednice i preporuka grupe država Saveta Evrope u borbi protiv korupcije. To je cilj.

Kada je u pitanju izbor sudija, samo dve, tri rečenice, moram da kažem da je naše sudstvo pre dolaska na vlast SNS i Aleksandra Vučića bilo poslednje u Evropi. Kod izbora sudija nisu se držali ni stručnosti, niti obučenosti, a najmanje o dostojnosti. Da mnogo ne širim o tome, da kažem da u istoriji ovog dela Evrope nije se desilo da u 21. veku pomoćnik ministra za vreme Đilasove vlasti je bio čovek sa srednjom stručnom spremom. Šta ste mogli očekivati od tog čoveka kada je u pitanju pravda i pravo?

Desilo se i nešto nezabeleženo u istoriji sudstva time što su izabrali mrtvog sudiju, godinu dana bio je mrtav iz Požege, za sudiju. Iako je Nata Mesarović, rođaka Borisa Tadića, rekla da je razgovarala više od 200 sati sa svakim pojedinačno, do dana današnjeg, često je prozivam, nije objasnila kako je mogla obaviti razgovor sa mrtvim sudijom. Da rezimiram. Dakle, nisu se držali niti stručnosti, niti obučenosti, a najmanje dostojnosti. Čega su se držali? Samo stranačke opredeljenosti, da li je član DS ili ne.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo, mi zadnjih dana imamo koordinirane napade na predsednika Aleksandra Vučića, na državu Srbiju i na SPC. Pred veoma važan susret predsednika Aleksandra Vučića sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija u Briselu 19.7. ove godine javili su se, poštovani narodni poslanici, politički napadi na Aleksandra Vučića, političkih lešinara, tajkunsko, mafijaško, političke, domaće, inostrane provenijencije, zaštitnici tzv. kosovske nezavisnosti.

Oni su napadali predsednika Vučića na najprizemniji način klevetama, lažima, izmišljotinama ovaj put čak iz inostranstva. Pošto neću napamet da govorim, ja ću biti jako konkretan. Jedan od njih je i predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, bivši Srbin, nazvan milogorac, tako je u narodu znani. Napade je uputio ovaj put verovali ili ne sa Međunarodnog skupa o Zapadnom Balkanu iz Bratislave. Đukanović je u govoru punom neviđene mržnje u Bratislavi napao žestoko predsednika Republike Aleksandra Vučića, SPC, državu Srbiju i čak Rusiju.

Znate šta je rekao tamo kada je napao Aleksandra Vučića, zbog toga kako kaže citiram- zbog zaštite interesa srpskog naroda u Crnoj Gori koju pokušava da predstavi kao legitiman cilj, završen citat. Poštovani građani Republike Srbije, naravno da će predsednik Aleksandar Vučić i država Srbija pomagati naš narod u Crnoj Gori, poštujući nezavisnost Crne Gore, jer je to njihova odluka da bude nezavisna država. Nemamo problema sa tim, već sa položajem srpskog naroda u Crnoj Gori imamo problema.

Đukanović se iz Bratislave meša u unutrašnje stvari države Srbije, narušavajući njen teritorijalni integritet, zagovarajući tzv. nezavisnost KiM. Vi ste gospodine Đukanoviću kazali u Bratislavi, citiram - mišljenje je mnogih da je Srbija izgubila Kosova kada je Rusija bila slaba, što znači da bi sada možda bilo vreme da se Kosovo vrati, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Crne Gore, je li ovo mešanje u unutrašnje stvari naše države? Ovom izjavom otvoreno ste, gospodine Đukanoviću, po ko zna koji put narušili svojom izjavom teritorijalni integritet Republike Srbije, a optužujete Aleksandra Vučića. Vi, gospodine Đukanoviću, stalno lažno optužujete predsednika Vučića zato što se zalaže dijalogom za rešenje kompromisno, pravedno i trajno za kosovski problem. Vi ste priznali, gospodine Đukanoviću, tzv. nezavisno Kosovo i time ste narušili teritorijalni integritet naše zemlje. Vi gospodine Đukanoviću, tako na sraman način pokušavate da operete sramnu svoju biografiju kada je u pitanju KiM i kada je u pitanju položaj srpskog naroda u Crnoj Gori.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, i država Srbija se neće odreći KiM i našeg naroda na KiM. Znate li, gospodine Đukanoviću, zbog čega? Zato što je kosovski problem problem ljudskih prava, a ne teritorijalno pitanje. Znate li još, gospodine Đukanoviću, zbog čega? Zato što KiM u istoriji srpskog naroda zauzima centralno mesto i što je kolevka srpske države, gospodine Đukanoviću. Znate li zašto još? Zato što je KiM srpska teritorija na kojoj se nalazi najviša koncentracija duhovne i svetovne baštine srpskog naroda od neprocenjive vrednosti. Znate li zbog čega još, gospodine Đukanoviću? Zato što suština problema na KiM, poštovani građani, nije u proganjanju Albanaca, u kršenju njihovih ljudskih prava ili u nedovoljnoj autonomiji. Suština problema je, gospodine Đukanoviću, u separatističko-sesesionističkoj težnji ka nasilnom izolovanju srpske teritorije koja je jezgro srpske države i kolevka srpske kulture.

Znate zašto još, gospodine Đukanoviću? Zato što KiM nikada, ama nikada nije bila albanska država. Znate li zašto još, gospodine Đukanoviću, bivši Srbine? Zato što se ni po političkom, niti po pravnom, niti po ekonomskom, niti po kulturnom i etičkom osnovu ne može jedan deo srpske države proglasiti za suverenu državu, niti se jedna nacionalna manjina, u ovom slučaju albanska, te srpske države može proglasiti za suverenu i državotvornu naciju po svim dokumentima, ne domaćim nego inostranim.

Gospodine Đukanoviću, optužili ste sramno i lažno po ko zna koji put SPC prikrivajući svoje vlastite neuspehe i svoj ljudski i političi pad.

Vi ste, gospodine Đukanoviću, dali sebi za pravo da uređujete verski život i ustrojstvo Srpske pravoslavne crkve po meri vaše DPS partije. I to ste stavili u svoj politički program, a niste Srbin, kako vi kažete, već ste po nacionalnosti, rekli ste, Crnogorac.

To je, gospodine Đukanoviću, presedan koji nije viđen nigde u Evropi. Optužili ste sramno SPC u Bratislavi da je, citiram: "klevetničko nacionalistička klerikalno fašistička". Što bi rekli braća Srbi u Crnoj Gori i oni koji se deklarišu kao Crnogorci - e, jado, jadni.

I pokojni je blaženopočivši patrijarh Irinej vas kritikovao kada je 9. 8. 2020. godine rekao, citiram: "Đukanović je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda, a danas, tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem". To je rekao blaženopočivši patrijarh Irinej.

Napali ste i Rusiju, ali to neću.

Završiću o vama, gospodine, kada ste vi u pitanju, Đukanoviću, citirajući jednog srpskog poslanika u Crnoj Gori: "Kada ste, gospodine Đukanoviću, od Srba uzimali glasove, od Rusa milijarde, od SPC blagoslov, bili ste veći Srbin od bilo koga, veći vernik od patrijarha. Sada pokušavate da budete veleizdajnik. Nemojte pokušavati, vi to jeste" završen citat, rekao je srpski poslanik u crnogorskom parlamentu, Milan Knežević.

Vi ste, gospodine Đukanoviću, ovoga jula meseca ove godine posetili Srebrenicu, što je civilizacijski čin. Kako to bivši Srbine da se dan ranije niste našli u Kravicama da odate poštu i srpskim žrtvama?

Pred odlazak predsednika Aleksandra Vučića u Brisel na razgovor sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija, na težak razgovor, tražeći kompromisno, pravedno i trajno rešenje za našu srpsku pokrajinu, javio se još jedan njegov saborac, a to je ovaj put Nenad Čanak. Išao je u Prištinu, pre odlaska predsednika u Brisel, i sastao se sa Kurtijem alijas Kurtovićem, da podrži tzv. nezavisno Kosovo.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, kako znate, Čanak je 5. 3. 2017. godine kao predsednički kandidat izjavio: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova". Jel vam jasno zašto je pre predsedničkog puta u Brisel išao u Prištinu?

Čanak je otišao i u Srebrenicu i, gle čuda, otuda je direktno u prenosu napao predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića što nije došao u Srebrenicu. Valjda je želeo da ponovo pokušaju da ga ubiju, jer još do danas nisu istražili pokušaj ubistva prilikom njegove posete Srebrenici.

Čanak se sastao pre ovoga puta i sa Milom Đukanovićem u Crnoj Gori, kaže - svratio na kafu, da zajedno lobiraju za nezavisno Kosovo i Metohiju. Verovatno je dogovarao sa Đukanovićem kako će Milo napasti Aleksandra Vučića u Bratislavi a Kurti u Briselu.

I gle čuda, i ne samo oni, nego ovaj put i Dragan Đilas, pred razgovore u Briselu napao je preko svog portala Aleksandra Vučića tako što je Đilas podržao Belivuka, objavljujući skandalozni tekst na kojem je priznao da su sramno vređali predsednika Vučića na fudbalskoj utakmici u Novom Sadu zbog hapšenja Belivuka. Nakon priznanja da su kriminalci Belivuka skandirali "Vučiću, pederu", Đilasov portal otvoreno je stao na njihovu stranu.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, da skratim. Dragana Đilasa, u narodu znanog "Điki mafija" uopšte ne interesuje Beograd ni razvoj Beograda, njega interesuje samo novac i pljačka. To ne kažem samo ja. Gle čuda, za svog mandata u Beogradu ništa nije napravio, osim što je na svoje račune prebacivao milione evra.

Obratite pažnju, poštovani građani Republike Srbije i vi uvaženi narodni poslanici, da Đilasa ne interesuje razvoj Beograda svedoči i bivši američki ambasador u Beogradu, Kameron Manter, koji je kazao 19. 3. gospodnje 2009. godine, citiram: "Đilas mi je rekao da je njegov plan za razvoj Beograda samo marketing, a ne stvarni", završen citat. Je li tako, gospodine Đilas, a za Evropu đilaš?

Kada je u pitanju Nenad Čanak, da napomenem, u najnovijoj literaturi, nemački diplomata Gert Arens je u svojoj knjizi "Diplomatija na rubu" otkrio da je Nenad Čanak 13. 12. 1991. godine poslao Lordu Karingtonu i Konferenciji o Jugoslaviji memorandum o Vojvodini, u kojem se kaže, citiram, to kaže Gert Arens, da je rekao Nenad Čanak: "budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, ali ako to Srbija ne prihvati, onda će biti nezavisna država", završen citat. Usput da kažem da u toj knjizi isto stoji da je Nenad Čanak 1990. godine predložio za predsednika Republike Ota fon Habsburga i time po ko zna koji put ponizio građane Republike Srbije i državu Srbiju.

Na kraju, dok naš predsednik Republike Aleksandar Vučić iz dana u dan čini nadljudske napore da vrati međunarodni ugled Srbije, provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih građana u Srbiji i regionu, politiku pronalaženja dijaloga i kompromisnog i trajnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, i za Srbe i za Albance na KiM, politiku ubrzanog ekonomskog razvoja, poštovani građani, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić na sve načine pokušavaju, u saradnji sa inostranim faktorima, da se vrate na vlast, odričući se KiM, kako bi Srbiju ponovo doveli na ivicu bankrota.

Ovih dana lansiraju laži preko svojih medija. Kao istoričar, ja u istoriji to nisam video.

Evo, predsednik Vučić je otvorio novi Dom zdravlja u Borči i odmah su njegovi mediji dolazili tamo da lansiraju laži u naslovu, ali su na kraju ipak priznali da je to jedan izvanredan dom zdravlja, ali će biti, znaju to građani Palilule, i kanalizacija, ali, Boga mi, i gas.

Ovog puta ja se zahvaljujem narodnim poslanicima sa te opštine, gospodinu Todoroviću i gospođi Mijatović i poslanicima iz beogradskih opština na podršci koju su pružili tada.

Na kraju, narod dobro zna, gospodine Đilas, i pamte i ne zaboravlja. Znate zbog čega? Zbog toga što ste vi i Boris Tadić, Vuk Jeremić uništili našu prošlost, uništili našu sadašnjost, uništili budućnost naše dece, a da ste ostali još samo godinu dana na vlasti uništili bi i naše korene. Zbog toga narod dobro pamti.

Živela Srbija!

Zahvaljujem, gospodine Atlagiću.

Sledeći je narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Tvrdišiću.

Uvažena ministarko, gospođo Popović, uvaženi gospodine Pavloviću iz VSS, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građana Republike Srbije, prvo bih želeo na početku svim građanima islamske veroispovesti, svih građanima Srbije i zemalja u regionu, da čestitam Kurban-bajram. Želim da ga provedete u zdravlju i veselju i da svi zajedno dajemo svoj doprinos jačanju naše Srbije, bez obzira na veru, naciju i političku pripadnost.

Što se tiče današnjih zakonskih predloga, ja se slažem, da se ne bih ponavljao, sa svim onim što su rekli kolega Kesar, Mirković i Šukalo po pitanju predloženih zakona i što se tiče izbora Republičkog javnog tužioca, gospođe Zagorke Dolovac, ali ono, s tim u vezi, što se tiče pravosuđa, što bih želeo danas da istaknem je o jednoj atmosferi kakvu danas imamo u Srbiju, a u kojoj aktivno učestvuju opozicioni lideri, tj. deo opozicije predvođen Draganom Đilasom, Marinika Tepić, Vuk Jeremić, sa jedne strane, narko-dileri koji su na slobodi i koji su u zatvoru sa druge strane, i određene navijačke grupe.

U trenucima kad predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, zajedno sa vama iz Vlade Srbije čini sve da Srbiji bude bolje, čini sve i da pored ovog rasta brojki sada novoobolelih od korona virusa učinimo sve da se te brojke zaustave i da pobedimo, nadam se, do kraja godine tu pošast od korona virusa i kada činimo sve svi zajedno sa nama narodnim poslanicima u borbi protiv mafije, mi imamo jednu klimu u Srbiji gde pomenuti političari iz opozicije se smeju svim ovim dobrim stvarima koje Vlada Srbije i pravosudne institucije, policija, BIA i druge bezbednosne službe urade u borbi protiv mafije i istovremeno daju bezrezervnu podršku i delu navijačkih grupa navijača „Partizana“. Kažem delu zato što verujem i ubeđen sam da većina navijača „Partizana“, kao i „Crvene zvezde“, kao i drugih klubova daje punu podršku državi Srbiji u borbi protiv mafije i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Dakle, na utakmici u Novom Sadu deo navijača „Partizana“ zajedno sa svojim saradnicima među narko-grupama vređa predsednika Srbije. Vređa predsednika Srbije zato što predsednik Srbije predvodi borbu protiv mafije. Mi od kad je ta borba protiv mafije objavljena javno pre osam, devet meseci imamo ozbiljne rezultate, ali da bi ti rezultati i dalje mogli da budu nastavljeni mi moramo da imamo podršku pravosuđa. Tu, naravno, posebnu ulogu ima svaki tužilac u Srbiji, a naročito specijalni tužilac i naročito Republički javni tužilac i svi oni tužioci koji su angažovani u ovim slučajevima borbe protiv organizovanog kriminala.

Ja se samo nadam da kako tužioci rade profesionalno svoj posao, da će tako raditi i sudije, da nam se ne događaju situacije da jedan, po jedan narko-diler izlaze iz Centralnog zatvora i drugih pritvorskih i zatvorskih jedinica, da izlaze na slobodu, da prave paktove sa određenim sudijama i sa svojim advokatima, a neki od advokata pripadnika ovih organizovanih kriminalnih klanova se nalaze i u predsedništvu stranke Vuka Jeremića, gospodin Gajić i Vujić i drugi, da ih sada ne nabrajam da ne gubim vreme.

Dakle, ako govorimo o sudijama sudija treba da radi u interesu države i naroda. Sudija treba da bude ne u službi Vlade Srbije, predsednika ili nas poslanika, nego u službi građana i države.

Dakle, svaki sudija mora da preuzme određenu vrstu odgovornosti, kako tužilac, tako i sudija. Nemojte da nam se dešavaju događaji da policija po nalogu tužioca odradi sjajno svoj posao, pohapse se na desetine članova kriminalnih klanova, klana Veljka Belivuka, Miljkovića i njihovih ostalih monstruma iz klana, a onda jedan po jedan da izlaze na slobodu ili, još gora varijanta, što se dešavalo ranije u Srbiji, da budu oslobođeni svake krivične odgovornosti. Ja sam ubeđen u ispravnost odluka, ne želim da se mešam u odluke, ali želim da da podršku svakom nadležnom i sudiji i tužiocu da će te odluke biti ispravne.

Ako uzmemo i analiziramo sve ono što je do sada u javnost iznelo tužilaštvo, resorni ministar unutrašnjih poslova, gospodin Vulin, jasno je da imamo dovoljno dokaza da svi ti banditi, kriminalci, ti kasapini, ubice, da će dobiti doživotne robije i da neće da ugledaju svetlost dana ako govorimo o zakonu, ako govorimo o pravdi.

Na taj način će svim drugim mafijaškim strukturama u Srbiji i regionu biti poslata jasna poruka – Srbija je ozbiljna država, demokratska zemlja pravde i prava, ne može da gospodari više Srbijom ni jedan organizovani kriminalni klan, a paralelno sa tim da bi to bilo, treba do kraja, ne gotovo sve, nego svaki njihov pipak u državnim organima, svaki pipak te mafije u tužilaštvu, u sudstvu, u policiji, u bezbednosnim službama, državnim strukturama, po ministarstvima da bude sasečen.

Nažalost, svedoci smo da tih pipaka ima. Neki od tih pipaka mafije nam se danas smeju sa slobode. Smeju se sa slobode i javno podržavaju vređanje predsednika Vučića na tribinama. Smeju se vama iz sudstva i tužilaštva. Smeju se nama poslanicima i vama iz ministarstava u Vladi Srbije.

Sa druge strane imamo sreću da vi kao ministar pravde, jednog od najbitnijih ministarstava u ovoj borbi protiv mafije, radite profesionalno, odgovorno, čestito i hrabro. Svaka čast, tako nastavite gospođo Popović. Što sam rekao vama, to sam rekao i ministru unutrašnjih poslova Vulinu. To nije nikakvo dodvoravanje, to je puna podrška hrabrosti, jer ako je predsednik Srbije hrabar, predsednik kome prete kompletnoj porodici, ne prete ni meni, ni bilo kome od vas našim porodicama, možda jednom ili dvojici srodnika, ali predsedniku Vučiću prete kompletnoj porodici, a predsednik im odgovara da bude što hrabriji i što jači udar da bude protiv mafije.

Prema tome, svaki ministar u Vladi treba da odradi svoj deo posla, ali ne može bez podrške tužilaca i sudija. Sa druge strane, nadam se da će se napraviti jedna atmosfera u medijima u javnosti, a nadam se da će to podržati i na narednim izborima već ubedljiva većina građana Srbije, da se podrži ovaj prvi put. Mi nemamo danas u Srbiji mnogo mogućnosti. Ovi mafijaški klanovi su jako opasni, njima malo treba da se sa svojim pipcima u regionu, da ne nabrajam sada države, da se reformišu, ojačaju i ponovo da udare na Srbiju i ponovo da udaraju i da spremaju atentate.

Dakle, mi moramo da podržimo ovaj jedan jedini put koji imamo, a to je put pune podrške i Vladi Srbije, i BIA-i, i MUP-u, i tužilaštvu, i sudijama, i predsedniku Vučiću u borbi protiv mafije.

Drugi put je mafijaški put, nema drugog izraza. U borbi protiv mafije ili ste protiv mafije, ili sarađujete sa mafijom, da li ste političar, da li radite u državnom organu, da li ste advokat, sudija, tužilac. Dakle, u redu je da advokat brani svog klijenta, to je u redu, ali nije u redu da se pravi jedna organizovana kriminalna grupa od dela političara, sudija, advokata, tužilaca, navijača i narko-dilera, koja želi da učini sve, pod broj jedan, da obori vlast Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, da bi dozvolila ponovo vladavinu tajkuna, kriminala i korupcije, kakvu smo imali u Srbiji do 2012. godine.

Mi kao narodni poslanici treba uvek da pružamo punu podršku većini čestitih sudija, tužilaca i Vladi Srbije u ovoj borbi protiv mafije. Kada mi pružamo punu podršku, mi to pružamo kao glas naroda. Dakle, mi nismo kao pojedini što su radili do 2012. godine, ne pojedini, nego većina opštinskih odbora DS, da na opštinskim odborima svojih stranaka raspravljamo ko će biti sudija. Ne, to nas iz SNS i naše koalicije ne interesuje. Nas interesuju, kao narodne poslanike, samo rezultati.

Svaki predlog zakona je odličan. Sva ova rešenja su dobra. Ona koja nisu dobra, mi smo osporili. Dakle, mi smo vam partner. Partner i u borbi protiv mafije i partner u reformi pravosuđa. Kad radimo zajedno, imamo rezultate. To se najbolje vidi, ovom prilikom želim da pohvalim i odličan rad radne grupe i sva ova javna slušanja što se tiče promene Ustava. Dakle, tu se tačno vidi jedinstvo Narodne skupštine Republike Srbije, Ministarstva pravde, stručne javnosti Srbije, da napravimo jednu dobru reformu našeg Ustava iz oblasti pravosuđa. Zašto? Da bi sutra pravosuđe moglo lakše i da se bori protiv mafije i mi kao država da idemo u evropske integracije.

Dakle, govorim o jednoj reči, koja je sada najvažnija, a to je jedinstvo, ili je nazovite sloga, ali da se držimo jedinstva. Dakle, sve institucije u Srbiji, svi politički faktori i u poziciji i u opoziciji, svi mediji treba da daju podršku predsedniku i njegovim saradnicima u borbi protiv mafije. Nema drugog puta. Mi možemo politički da se razlikujemo oko nekih zakona, oko možda nekih uslova na izborima, ko će napraviti bolji rezultat, oko lošeg ili dobrog rada neke lokalne samouprave u Srbiji, ali kada je u pitanju borba protiv korona virusa, svi jedinstveni, kada je u pitanju borba protiv mafije, svi jedinstveni. Zašto? Jer i borba protiv korona virusa i borba protiv mafije znači opstanak države Srbije i svih njenih građana.

Ako želimo da napravimo bolju budućnost za našu decu, mi moramo da ojačamo, a pod broj jedan da spasimo našu državu Srbiju, da spasimo našu državu Srbiju i od korone i od svih udara mafije. Tako da, svaki normalan građanin Srbije, koje god vere, nacije, političke pripadnosti, zanimanja, treba da da svoj doprinos u skladu sa onim što obavlja u borbi protiv mafije, a vidimo rezultate, treba da ih pohvalimo i da damo još veću i još jaču podršku.

Podrška predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije u borbi protiv mafije, to znači bolju, sigurnu i stabilnu budućnost Republike Srbije. Prema tome, puna podrška našem predsedniku u borbi protiv mafije. Živela Srbija.

Zahvaljujem gospodinu Mrdiću.
Reč ima ministar Maja Popović. Izvolite.

Želela sam samo da odgovorim da će nadležni organi države Srbije nastaviti ovu borbu protiv mafije, da nas neće zaustaviti određeni nezavisni mediji koji se trenutno bave glorifikacijom klanova protiv kojih se bore bezbednosne službe, tužilaštva i sudovi ove zemlje. Ono što je meni neverovatno u poslednjih nekoliko dana, da je ministar policije napadnut zato što je saopštio neke detalje iz istrage i pokazao slike. Pa valjda je suština da se pokaže brutalnost tih klanova, a ne da se ispituje da li on ima ovlašćenje da pokazuje ili ne. Upravo hoćemo time da osvestimo naše građane da oni shvate sa kakvom grupom se ova država bori, zajedničkim snagama, ponavljam, i bezbednosne službe, Ministarstva unutrašnjih poslova, Tužilaštva za organizovani kriminal.
Mi hoćemo da pokažemo kolika je ta hobotnica bila, hoćemo da kažemo da znamo dobro da nisu svi pod nadzorom našim, da još nisu svi u pritvoru i da ćemo ići do zadnjeg člana te organizovane grupe i da na tom poslu sigurno nećemo stati. Ponavljam, mediji moraju da nam pruže podršku, a ne da nam odmažu. Razumem da određeni tzv. nezavisni mediji jedva čekaju da od toga prave problem, da unize naše napore koji su evidentni, ali budite sigurni da će država odgovoriti na pravi način i da nikakvo nasilje više na ulicama Srbije neće biti dozvoljeno. Hvala.