Hvala potpredsedniče Narodne skupštine.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas se nekako ponosim, ne samo danas, nego i inače, kada slušam svoje uvažene kolege, gospodina Atlagića koji me je ganuo. Čovek koji je veliki patriota, čovek koji može ovu salu da digne na noge, čovek koji je preživeo sve i svašta, čovek čija je glava bila ucenjena, čovek koji je bio kada je bilo najteže u Saboru Hrvatske poslanik. Profesore Atlagiću, bravo za vas.
Nekad kada spomenete Srbe i srpski narod, glava dole, e pa ne može. Dosta je bilo, glava gore. Slušam svog uvaženog kolegu Bakareca koji me je takođe ganuo svojim izlaganjem, koji ima petlju, koji ima želju i volju posle toliko godina da kaže šta misli. Srbi su genocidan narod – nikada nisu bili, niti će biti.
Sram bilo onog ko to izgovori. Otišao je naš predsednik da se pokloni senima, žrtvama. Bilo je žrtava sa obe strane. Jednom zauvek, znate li šta znači genocid? Istrebljenje jednog naroda. Kako je onda moguće da u Srebrenici žive Srbi i Muslimani i da imaju za predsednika Srbina? Bilo, ne ponovilo se. Bilo je žrtava sa obe strane. Gonocid je istrebljenje. Šta je onda Jasenovac. kada pričam o tome, mučno mi je i potpuno sam otišla u drugom pravcu, jer moram da odam priznanje ovim divnim ljudima koji prosto žive za ovu Srbiju i nama daju krila. O tome treba govoriti.
Govoriću i o gospođi Dolovac, ali moram, mora iz mene da izađe to, prvo da čestitam Kurban-bajram svim građanima Srbije islamske veroispovesti, da ga slave u miru, da ga slave s ljubavlju, to su naša braća, mi svi zajedno živimo ovde. Sve ljude delim na dobre i one koji to nisu, a to, genocid, Kosovo. Genocida nije bilo i tačka. Stavljam tačku na genocid. Srbi nikada nisu bili genocidan narod. Srbi su se celog života borili, uvek su imali odbrambene ratove i Balkanski rat i Prvi svetski i Drugi svetski rat, i ratovi devedesetih, poginulo je dva miliona ljudi. Kako mi možemo da budemo genocidan narod? Nikako. Mi smo stradalni narod.
Kosovo je srce Srbije. Republika Srbija ima dve pokrajine, severnu Vojvodinu i južnu Kosovo i Metohija. Kosovo i Metohija je centar duhovnosti. Tamo je Pećka patrijaršija, mi imamo više od stotinu manastira i crkava. Pričaju tzv. Albanci sa Kosova, postoje Albanci koji žive u Albaniji, ovi se zovu drugim imenom, da smo mi genocidan naorod. Nismo nikada, niti ćemo biti. Oni su na našoj teritoriji, imaju sva prava i više od toga. Nas su prognali, prvo bombardovanjem 1999. godine, pa, veliki pogrom 2004. godine. O tome treba pričati, a ne orkestrirani napad na predsednika Republike, Hrvatske, Crne Gore i BiH, samo zato što treba da se prizna Kosovo. Pa, koje Kosovo. Naše. Srpsko Kosovo i Metohija. Kosovo sa zvezdicom, rekli neki sa zapada. Kosovo i Metohija, srce Srbije.
Ne može žena koja je tamo rođena da ode u prodavnicu. Gde su tu ljudska prava. Nama spočitavaju da treba da imamo vladavinu prava. Pa, imamo je. Evo, sve živo uređujemo, donosimo i novi Ustav, sve živo radimo. Mi, a najmanje grešaka u istoriji mamo mi. Ne kažem ja da smo mi bezgrešni. Nismo. Mi smo jedan dobar narod, mi smo jedan intelektualan narod. Tesla je naš, Pupin je naš, Mileva Anštajn je naša, Milankovć je naš. Svi sportisti ni manje zemlje ni više zlatnih medalja. O tome treba pričati.
Zašto je sada orkestriran napad na nas. Zato što smo među najboljima u Evropi, 58% nam je dug BDP, i šta sad? Treba nas skrajnuti, treba nas poubijati, treba da nestanemo sa lica zemlje, treba da damo Kosovo, treba da damo verovatno i posle i dalje, šta treba da damo?
Ovo je naša zemlja, mi živimo ovde. Mi smo, primamo sve ljude na ovom svetu, ali nećemo dati svoje, pobogu. Uradite ovo, da biste uradili to. Mi uradimo sve što se od nas traži i opet još nešto, i opet još nešto, i dokle to još nešto. Dok je ovakvih ljudi u ovom parlamentu, prvo, svi smo za predsednika i svi ćemo ustati ako bilo šta treba. Sramotno je što neko nema program, pa onda udari na predsednika i njegovu decu. Kletve, kakve kletve, pa, ko to još radi, primitivizam. Koji je ovo vek.
Ako nešto želiš da uradiš, uradi tako što ćeš da ustaneš i kaže moj program za naredne izbore taj, taj i taj, pa, građani Republike Srbije glasajte. Valjda je to normalno i civilizovano u čitavom svetu. Tražili ste da spustimo cenzus, jesmo, sa pet na tri, a vi ste doneli kada mi treba da mi izađemo na izbore sa tri ste popeli na pet. Eti, imate sve što ste tražili to ste dobili. Šta sad ne valja? Sad smo genocidan narod. Nikada nismo bili genocidan narod. Nikada. Onda to preformulišete u to, eto, par pojedinaca, a ne čitav narod. Ovo je divan narod. Ko god dođe u Srbiju vraća se po 10, 50 puta. Zašto? Zato što smo jedan dobar narod. Jedva čekamo da ugostimo ljude. Narod pun empatije.
Pogledajte šta je bilo sa vakcinama. Dobili vakcine i delimo našoj braći. Mi moramo da živimo u dobrim odnosima sa susedima. Potpisali smo Mini šengen, da bi se povezali ekonomski. Pa, i to valjda ne valja, svi kažu dobro, ali opet neka braća da priđu. Zašto? Zato što ga je potpisao Aleksandar Vučić. Treba da mu skinu kapu. Dobili su vakcine svi koji su poželeli i dan danas. Imamo četiri vrste vakcina, malo li je. Da vakcina košta 200 evra, poubijali bi se ovde da prime vakcine, a pošto su besplatne i pošto neko moli da primi vakcine, jer je mnogo manja šteta kad primite vakcinu nego kada se razbolite, ma, nema šanse, ko zna kakve su vakcine, antivakserski program radi, poumiraćemo. O, ljudi moji.
Sada ću da se vratim, ovo rade moje emocije, i zahvalna sam mojim govornicima, zato što su u meni podstakli patriotizam.
Što se tiče izbora gospođe Dolovac, pa apsolutno nemam ništa protiv. Ona je bila toliko uvažena u vreme DOS-a i DS-a, toliko ste je hvalili. Evo, sada treba da izaberemo ženu, odjednom ništa ne valja. Kako je to moguće? Samo zato što je SNS ponovo bira. Mi je ne biramo ljudi. Mi nemamo veze. Ovo su predlozi VSS, konkretno za nju republički javni tužioci. Znači, nema veze.
Šta bi sa etičkim odborom, etičkim kodeksom? Neka se neko izjasni. Otkud toliko pogrda na račun ove žene koja je imala hrabrosti da se suprotstavi kriminalu i korupciji. Odjednom ne valja. Što reče moj uvaženi kolega, pa nisu izbijali iz kancelarije i maltretirali ženu, pratili je kao policija. Sad odjednom ne valja.
Treba se setiti samo te pogubne politike 2008. i 2009. godine kada je preduzeće DOS-a otpustilo hiljadu sudija. Taj ceh smo mi platili. To što oni nisu radili 45 miliona evra košta. Otpustili su sudije koje nisu lojalne zamislite, a sudstvo nezavisno. Sudije dostojanstvene i hvala Bogu jesu, 95% radi kako treba da radi, ali uvek postoji onaj procenat, onih 5% koji muljaju, rade šta hoće. Neću da im navodim imena, prosto rekla sam da više neću da im dajem na važnosti, ali ću možda inicijale.
Na primer, M.R. prepoznaće se, ako neće šta ću ja da mu radim. Sećate se kako je sklanjao predmete. Nema predmeta, zastareo predmet, da čistačicama da bace. Onda ovaj čuveni M.M. što je otpustio čitavu Gnjilansku grupu, o tome sam pet puta pričala. Onda kaže za silovanje trinaestogodišnje devojčice koja pritom ostane trudna, da je to folklor romski. Sram da ga bude. Onda takođe kaže da je ubica, silovatelj deteta, da mu je doživotna kazna, taman posla doživotna kazna, kako, pa to nije humano, a humano je da se dete siluje i ubije. Znači i toga ima.
Molim ovaj etički odbor da se pozabavi takvom vrstom sudija, da mi pročistimo, ne mi, nego vi pročistite redove takvih sudija, jer je sudstvo nezavisna državna institucija ili bi bar kao takva trebala da bude.
Sada ću samo taksativno da navedem koliko je SNS sa svojim koalicionim partnerima učinili za dobrobit sudstva, za tog devastiranog sudstva u smislu kako se nekad radilo, a kako sad. Prva sam se sudila i 12 godina je trajalo suđenje, pritom sa dokazima, znači to je moglo da se završi za dve godine. Okej, kažu nagomilali su se predmeti. Kad, od pre sto godina? Sad više nema tih nagomilavanja pošto smo umreženi, pa ako ima mnogo predmeta koji su u Beogradu, oni idu u druge krajeve Republike Srbije. Sigurna sam da će to sudstvo da radi mnogo bolje i brže nego što je radilo.
Sada idemo malo šta je sve urađeno, na primer koliko. Ne znam samo da li imam vremena zbog drugih kolega, ali ću taksativno da nabrojim. Renoviran je jedinstveni šalter za informacije u prekršajnom sudu u Zrenjaninu. Zrenjanin je do 2012. godine izgledao sumorno, jezivo, strah za oči, prljavo, kancelarije pretrpane, predmeta nema. Uz pomoć USAD-a i naravno Vlade Republike Srbije taj sud je renoviran i sada je za ponos i diku čitavog Zrenjanina. Renovirana je masa sudova. Sud u Aranđelovcu renoviran, palata pravde u Kragujevcu, treba da se završi najsavremeniji sud koji će sadržati 11 pravosudnih institucija na jednom mestu, renovirana palata pravde, završeni Prekršajni sud u Beogradu u kome postoji 105 sudnica.
Mnogo toga se radi, mnogo toga je izgrađeno već. U Leskovcu petospratno zdanje Osnovnog suda završeno. To je takođe bila jedna ruina. Upravo sada u februaru mesecu počela je da se renovira zgrada Prekršajnog suda u Beogradu koja će biti gotova do kraja godine. Tako treba da se radi. Živela Srbija!