Reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, postavljam pitanje Tužilaštvu Republike Srbije. Šta će Javno tužilaštvo poduzeti protiv pojedinaca koji svojim izjavama narušavaju teritorijalni integritet Republike Srbije?

Obrazloženje. Pred veoma teške, važne i mukotrpne razgovore predsednika Aleksandra Vučića sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija u Briselu, pojedinci iz tajkunsko-mafijaško-politikanskih grupa iz zemlje i okruženja, zaštitnici tzv. nezavisnog Kosova učinili su sve da predsedniku Vučiću otežaju te razgovore.

Nenad Čanak je pre briselskih razgovora posetio u dva navrata Kurtija u Prištini da ga podrži po pitanju tzv. kosovske nezavisnosti. Ne zaboravite da je Čanak još 5.03.2007. godine kao propali predsednički kandidat izjavio: „Spreman sam da priznam kosovsku nezavisnost“.

Pre predsednikovih razgovora u Briselu, Čanak je posetio Srebrenicu, što je civilizacijski čin, ali nije se setio dan ranije da poseti Kravice i od poštu i srpskim žrtvama, ali zato nije zaboravio da napadne Aleksandra Vučića direktno iz Srebrenice.

Čanak odlazi u Podgoricu juna ove godine da pouči Mila Đukanovića kako da Đukanović napadne Aleksandra Vučića na Međunarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu u Bratislavi, optužujući ga zbog, kako kaže, citiram – zaštite interesa srpskog naroda Crne Gore i stvaranja velike Srbije, završen citat, što je notorna neistina.

Aleksandar Vučić je stalno naglašavao i naglašava da Srbija nema nikakav problem sa nezavisnosti Crne Gore, to je njihova odluka da budu nezavisna država, ali Srbija neće ćutati na težak položaj sprskog naroda u Crnog Gori.

U govoru punom mržnje prema Aleksandru Vučiću, Đukanović je u Bratislavi rekao, citiram – mišljenje je mnogih da je Srbija izgubila Kosovo kada je Rusija bila slaba, što znači da bi sada bilo vreme da se Kosovo vrati, završen citat i tako narušava integritet Republike Srbije pred razgovorom u Briselu i podržava nezavisno Kosovo.

Poštovani narodni poslanici, i blaženopočivši patrijarh Irinej rekao je za Đukanovića 9. avgusta gospodnje 2020. godine, citiram: „Đukanović je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda, a danas tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem“. Završen citat. Rekao je blaženopočivši patrijarh Irinej.

I gle čuda, i Dragan Đilas, u narodu znani Đikaš mafija, uključio se u napade na Aleksandra Vučića pred polazak u Brisel, kako bi otežao razgovor preko svog portala tekstom u kojem je priznao da su kriminalci Belivuka skandirali na utakmici u Novom Sadu, citiram – Vučiću pederu, završen citat i tako je Đilasov portal otvoreno stao na stranu kriminalaca.

Poštovani građani Republike Srbije, Dragana Đilasa uopšte ne interesuje razvoj Beograda, to vi znate, a o tome svedoči bivši američki ambasador u Beogradu Kamerun Manter, koji je 19. marta gospodnje 2009. godine rekao, citiram: “Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd marketinški, a ne realan“. Završen citat. Time je Điki mafija priznao da ga samo interesuju privatni računi i onih 619 miliona evra po kojekakvim destinacijama.

Poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Vučić čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled Republike Srbije provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku dijaloga u pronalaženju trajnog kompromisnog i održivog rešenja za južnu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić pune svoje privatne račune po raznim destinacijama sveta, pljujući predsednika države, državu Srbiju i građane Republike Srbije, ne bi li ponovo došli na vlast i doveli Srbiju do bankrota. Neće moći.

Na kraju, apelujem na sve građane Republike Srbije, posebno na Beograđane, i posebno na mladu generaciju, naše studente i naše učenike, da se vakcinišu, jer jedino vakcinacijom možemo dovesti do zdravlja i ekonomskog prosperiteta Republike Srbije. Živela Srbija!

Hvala, profesore Atlagiću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 3. do 6. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Siniša Mali, ministar finansija, Anđelka Atanasković, ministar privrede, Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, Saša Stevanović, državni sekretar, Petar Korović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Republičkog zavoda za statistiku, Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug, Dragana Marković, načelnik Odeljenja u Republičkom zavodu za statistiku, Jelisaveta Čolanović, načelnik Odeljenja u Ministarstvu spoljnih poslova, Dijana Stojković, rukovodilac Grupe u Ministarstvu privrede, Lidija Zivlaković, rukovodilac Grupe u Ministarstvu spoljnih poslova, Ema Dragulj, viši savetnik Uprave za javni dug i Biljana Savković, samostalni savetnik u Ministarstvu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da sada podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o popisu poljoprivrede 2023. godine, Predlogu zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije KOVID-19 izazvane virusom SARS-KoV-2; Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora KOVID-19 podrška Vladi Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije između Evropske investicione banke i Republike Srbije i Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima potpredsednik Vlade gospodin Nedimović.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim samo nekoliko uvodnih reči da iznesem o predlozima zakona koji se danas nalaze pred vama.
Krenuću redom, onako kako je to predviđeno dnevnim redom parlamenta, a to je Predlog zakona o popisu poljoprivrede za 2023. godinu.
Ovo je nastavak priče koju smo imali od pre nekoliko nedelja vezano za odlaganje popisa stanovništva, iz prostog razloga jer smo imali koronu i nismo bili u mogućnosti da sprovedemo sve neophodne materijalne pripreme, obuke kadrova i sve ostalo, kako bi se on mogao sprovesti u trenutku kada je to bilo predviđeno po prvobitnom predlogu.
Što se tiče Predloga zakona o popisu poljoprivrede, on predviđa da će se popis provesti tokom 2023. godine, da će rezultati ovog popisa biti objavljeni 2024. godine. Osnovni razlozi za predlaganje ovog zakona jesu dobijanje sveobuhvatnog pregleda karakteristika nacionalne poljoprivrede, izrada baza podataka, formiranje statističkog registra poljoprivrednih gazdinstava kojima se obezbeđuje okvir za poljoprivredna istraživanja i dobijanje ostalih statističkih podataka koji su neophodni za planiranje kako na lokalnom, regionalnom nivou, tako i na državnom nivou.
Ono što je nesumnjivo da će biti sprovedeno po najvišim standardima kako je to predviđeno u skladu sa metodologijama EUROSTAT-a, da ćemo imati takav popis prisutan na našem terenu, Republički zavod za statistiku će sprovesti sve neophodne pripreme i već ih sprovodi, sredstva će biti obezbeđena za ovaj projekat i nesumnjivo da pored postojećih registara koji postoje u poljoprivredi, da će nam ovo dati jedan sveobuhvatan prikaz gde se nalazimo u ovom trenutku u odnosu na pre 10 godina.
Široko razmišljajući o poljoprivredi, možemo reći da poljoprivreda 2011. godine i danas, to više nisu iste poljoprivredne aktivnosti, kako u pogledu prinosa koji dobijamo, tako u pogledu kultura koje se gaje, u pogledu mehanizacije koja je prisutna na terenu, u pogledu sistema za navodnjavanje, korišćenja najsavremenijih tehnologija, manje-više gomila stvari se promenila.
Pokušaću da citiram jednog poljoprivrednika iz okoline Bačke Palanke, koji mi ovako reče pre jedno mesec dana, pošto je bio korisnik i nacionalnih sredstava i sredstava iz IPARD-a, vezano za traktore, mehanizaciju i sve ostalo neophodno, a vezano i za korišćenje državne zemlje, koji se na licitacijama prijavljivao.
Kaže – pre deset godina, kada sam odlazio na sajmove mehanizacije u Nemačku, maštao sam da imam mehanizaciju kao oni, a danas mogu slobodno da kažem da u najvećem delu imam mehanizaciju bar kao oni, a u neki stvarima vezano za korišćenje savremenih tehnologija smo otišli korak ispred. Naravno, ovo sam samo parafrazirao jednog poljoprivrednika iz Bačke Palanke. Nije situacija u svim delovima Srbije ista, ali ćemo se truditi da kroz izdvajanje iz budžeta u godinama koje su ispred nas što više dajemo za tu tzv. podršku ruralnom sektoru, za davanje podrške za nabavku mehanizacije, sistema za navodnjavanje.
Samo ću jedan primer navesti. Godine 2016. da bi što bolju mehanizaciju, što bolje sisteme za navodnjavanje, što bolje zasade imali država je tada mogla da izdvoji 600 miliona dinara za ove mere ruralnog razvoja južno od Save i Dunava. Godine 2020, svega četiri godine kasnije, isplaćeno je 11,2 milijarde dinara za ovu podršku, dakle skoro 20 puta više. To vam dovoljno govori koliko se povećao i kapacitet države, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i sa svojom finansijskom stabilnošću, a isto tako i koliki je broj aplikanata iz čitave Srbije bio za ove mere. Pričam, isključivo, samo o onim merama koje se finansiraju iz budžeta.
Kada dođe vreme za sprovođenje ovog zakona o popisu, nesumnjivo da oni koji budu bili u prilici da donose najvažnije strateške odluke vezane za razvoj poljoprivrede da će im biti veoma olakšan posao, jer ova metodologija koja će se primenjivati odgovara isključivo vremenu u kome živimo i ne možemo više poljoprivredu posmatrati kao neku aktivnost koja je usput, kao hobi, nego isključivo kao granu privrede koja donosi veliki deo BDP, a predstavlja izuzetnu sirovinsku bazu za prehrambenu industriju koja može da nosi razvoj agrara.
Što se tiče Predloga zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovida izazvane virusom Sars i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora, moram još jednom da kažem zbog javnosti. Parafraziraću našeg predsednika - do pre par godina bili smo šampioni isključivo u sportu ili najčešće u sportu, u ekonomiji nismo verovali ni sami u sebe. Priča o korona periodu i postkorona periodu je priča Srbije, priča neverovatnih rezultata, o rastu BDP, o rastu ekonomije i mogućnosti takmičenja da budemo u top tri na čitavom prostoru Evrope. To je bila situacija 2020. godine kada smo imali najniži pad od svih zemalja na prostoru Evrope, a to će biti situacija i sa 2021. godinom, jer svi pokazatelji u prvom kvartalu i prolazna vremena koja imamo govore da će rast BDP biti čak i iznad očekivanja najoptimističnijih u Srbiji.
Jedan od alata, kako se između ostalog to postiglo, jeste i donošenje adekvatnih mera u periodu vanrednog stanja kada je intervenisano u sektoru privrede, naročito u sektoru malih i srednjih preduzeća sa obezbeđivanjem adekvatne finansijske podrške za sve privredne subjekte. Nemojte zaboraviti koliko se novca davalo i za podršku isplatama minimalaca u privrednim subjektima, kako u privatnom sektoru, tako u drugim sektorima, koliko se novca davalo ugostiteljima, koliko se novca dalo građanima Republike Srbije tzv. „helikopter mani“ koji su često osporavali tokom maja meseca, a videli ste koliko je na bazi toga skočila potrošnja i koji su efekti bili za srpsku privredu.
Ovaj Predlog zakona podrazumeva sledeće stvari. Srbija je sa Evropskom investicionom bankom potpisala ugovor o kreditu od 200 miliona evra. Mi smo prošle godine imali poziv za privredne subjekte, za podršku tim privrednim subjektima i kroz ove alate, koje vas molim da u danu za glasanje podržite Ministarstvo privrede i Vladu Republike Srbije, da ih odobrite kako bi svi ljudi koji su konkurisali iz sektora malih i srednjih preduzeća dobili neophodnu podršku za obrtna sredstva i za održavanje tekuće likvidnosti.
Jako je važno reći da će sva ova podrška biti realizovana kroz Fond za razvoj. Imamo dve karakteristične stvari vezane za korišćenje ovih sredstava. Rok otplate kredita za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava je do 48 meseci koje uključuje i grejs period do 18 meseci, sa kamatnom stopom o 1% na godišnjem nivou. Minimalni iznos kredita za jednog korisnika kredita za privredna društva je milion dinara, a za preduzetnike, zadruge i privredne subjekte je registrovano u odgovarajućem registru 200.000 dinara. Dok maksimalni iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica može biti do 10 miliona dinara, a za mala pravna lica 60 miliona dinara, a za srednja pravna lica do 100 miliona dinara.
Imajući u vidu da su privredni subjekti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja zbog pandemije posebno bili pogođeni, vodilo se računa da se iz ove oblasti omogući korišćenje sredstava po nešto povoljnijim uslovima. Rok otplate za njih, za privredne subjekte čija je pretežno delatnost iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja je do pet godina, koji uključuje grejs period do dve godine, sa istom kamatnom stopom od 1% na godišnjem nivou. Minimalni iznos kredita za jednog korisnika kredita, za privredna društva je miliona dinara, za preduzetnike, zadruge, privredne subjekte isto do 200.000 dinara. Maksimalni iznosi se kreću za preduzetnike i mikro pravna lica do 10 miliona dinara, mala pravna lica 70 miliona dinara, a za srednja pravna lica do 110 miliona dinara. Korisnicima kredita kojima je odobren kredit u skladu sa uredbom biće produžen rok otplate i produžen grejs period do 12 meseci.
Jako je važno još jednom reći da ćemo ovom podrškom imati obuhvat svih onih koji su iskazali interesovanje za ovakvu vrstu podrške. Sve će ići preko Fonda za razvoj na jedan potpuno jasan, transparentan način i ovo će sigurno i u 2021. godini za one privredne subjekte koji budu obrađeni tokom 2021. godine omogućiti jednu novu inicijalnu kapislu za njihovo funkcionisanje i za ulaganje u obrtna sredstva.
Postoje oblasti na koje neće moći ovo da se primenjuje, odnosno primenjuje ovaj zakon, a to su privredni subjekti iz organizovanja igara na sreću, lutrije i slične delatnosti, promet nafte i naftnih derivata i proizvodnja i promet proizvoda ili za aktivnosti koje su u skladu sa propisima Republike Srbije, međunarodnim sporazumima koji se primenjuju u Republici Srbiji ili pravilima Evropske investicione banke zabranjene. Nesumnjivo jedna važna kapisla od 200 miliona evra koje će Republici Srbiji poslužiti da i u ovom još uvek kovid periodu mi svi posmatramo, najčešće u javnosti, kao da je u Srbiji sve što se tiče korone prošlo.
Ne. Mi imamo nešto preko 50% vakcinisanog stanovništva. Mi moramo da učinimo još jedan dodatni iskorak na vakcinaciji stanovništva. Nesumnjivo da je Srbija u zadnjih šest meseci, od kako je počela svoju vakcinaciju, jedan od lidera u čitavom svetu po načinu borbe protiv Kovida-19. Ne smemo sada, naročito u mlađoj populaciji, da izgubimo tu trku, jer što više ljudi je vakcinisano to je manje štete koja može nastati za stanovništvo i ne daj Bože smrtnih ishoda.
Vidite svi ovih dana šta se dešava. Brojke vrlo lako sa 70, 80 skoče na 120, sa 120 na 220. Možda danas ili sutra, pričam potpuno teorijski, mogu da skoče i puta dva i puta tri. Ono što je činjenica i ono što medicinski stručnjaci kažu, ko se vakcinisao smrtnog ishoda nema. Mi moramo da spasimo život i zdravlje ljudi, pa onda posle toga privredu da spasemo, jer bez privrede mi ne bismo mogli ništa od ovoga da intervenišemo i da imamo i povećanje plata za medicinske radnike i podršku najstarijim našim sugrađanima i ostala davanja za nezaposlena lica koja idu, a to je sve proces koji je započet tokom vanrednog stanje i kada su se upumpala sredstva u privredu i omogućila da ne dođu do sloma.
Vi ste bili svedoci u Italiji, kod našeg drugog spoljnotrgovinskog partnera, šta se dešava, koliki broj privrednih subjekata je zatvoren.
Slušam od nekih poznanika kako se zatvaraju privredni subjekti tamo, kako ljudi prodaju svoja lična sredstva da bi otplatili kredite koje su njihove firme uzele. Surovo, ali je tako.
U Srbiji je situacija znatno drugačije i sve je to nama omogućio period finansijske konsolidacije od 2014. godine. Da nisu urađene javne finansije kako treba, teško da bi nešto od bilo čega ovoga bilo moguće.
Što se tiče potvrđivanja Memoranduma između Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Italije, radi se isključivo o diplomatskim predstavnicima, priznavanju prava članovima njihovih porodica, kako bi oni mogli i na prostoru jedne i druge zemlje da ostvaruju prava, kao i lica kojima je priznat status diplomatskih službenika. Na ova ostala lica koja su, da tako kažem, prateće osoblje, primena ovog memoranduma se ne odnosi.
Ja bih vas molio da u danu za glasanje podržite ove predloge zakona iz jednog prostog razloga, naročito ovaj deo koji se odnosi na privredu, zato što nema važnije stvari u borbi protiv korone, pored vakcine, a to je borba za ekonomski boljitak Srbije. Ja sam potpuno ubeđen da naša stopa rasta BDP će daleko premašiti one cifre o kojima je pričala i Svetska banka i MMF, pa i naša Vlada. Mislim da smo i mi bili u prognozama u decembru mesecu pesimistični u odnosu kakav scenario će da bude, a poljoprivreda Srbije će dati svoj puni doprinos razvoju Srbije u mesecima koji su ispred nas, jer, hvala bogu, stvari nam tu dobro idu i koliko god nam prognozirali u prethodnom periodu, prethodnim godinama, da ne mogu tri dobre godine da budu, mi ćemo i četvrtu dobru godinu da imamo. Hvala vam puno.

Zahvaljujem potpredsedniku Vlade.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. obaveštavam vas da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova, zbog potrebe da što pre donesemo akta iz dnevnog reda današnje sednice.
Očekuje se da danas glasanje bude oko 18.30 časova.
Da li reč žele izvestioci nadležnih odbora? (Da)
Reč ima predsednica Odbora za finansije, Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo prošle nedelje na Odboru za finansije raspravljali praktično o ovom ugovoru koji se odnosi na program finansijske podrške privrednim subjektima, koji se odnosi i na obrtna sredstva i na likvidnost preduzeća, baš iz vremena prošle godine, kada je Srbija bila pod udarom korone i Kovida - 19, isto onako kao što su i sve evropske zemlje i ceo svet, kada smo bili zatvoreni mesec i po dana. Praktično je zaustavljena privreda u tom trenutku i država je morala na određeni način da reaguje.

Mi smo kao prva država napravili taj iskorak i dali podršku privredi, što je bilo od velikog značaja u tom trenutku, što to se pokazalo kasnije kao jako dobro, jer rezultati koje smo postigli u stvari, kada govorimo o najmanjem padu BDP-a, odnosno svih privrednih aktivnosti na kraju 2020. godine, je pripala Srbiji. To je ono po čemu smo zaista dobili zahvalnost svih međunarodnih institucija, što su videli da je Srbija uradila nešto što oni nisu imali hrabrosti i samim tim tek kasnije u koracima kada su davali svoje podrške, u stvari su shvatili da te visoke stope pada ekonomskih aktivnosti u stvari su zahvaljujući tome što nisu shvatili na vreme šta treba da urade sa svojom privredom, baš u vreme kada se jednostavno sve privredne aktivnosti transformišu od tog dela, koje se odnose i na mala i srednja preduzeća i na sektor trgovine i na sektor poljoprivrede.

Finansijski ugovori koji su podrazumevali podršku države malim i srednjim preduzećima, ali i poljoprivrednim zadrugama, kao i trgovini, turizmu i ugostiteljima, od prošle godine, kada je raspisan taj veliki konkurs koji je Vlada raspisala i Ministarstvo privrede a treba da ga realizuje Fond za razvoj, u stvari je podrazumevao prikupljanje svih zahteva u tom trenutku privrednih subjekata koji su imali problem sa likvidnošću i sa obrtnim sredstvima. Znači, nedostajući tzv. cash flow da bi se izmirile sve obaveze u tom trenutku.

Verujte mi, u tom trenutku je Fond za razvoj imao sedam hiljada zahteva. Na te zahteve, odnosno na taj konkurs su se javila i ona mala i srednja preduzeća i oni preduzetnici koji možda do sada nikada nisu posegli za tim korakom da podignu kredit, što pokazuje da je u tom trenutku nastao jedan strah kada je u pitanju funkcionisanje uopšte privrede.

I danas kada pričamo o tome govorimo da mnogi, naravno, nisu imali prilike da potpišu ugovor sa Fondom sa razvoj. Prošlo je godinu dana, njihovi zahtevi su ostali. Naravno, garancije koje Fond za razvoj traži su i sada iste one koje su tražene i pre Kovida - 19, ali time država što daje podršku za ovo relaksira te vidove garancije preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima time što daje mogućnost da isključivo sa menicama, što ličnim, što privrednih subjekata, mogu jednostavno da povlače ove kredite. Država je opredelila 200 miliona evra za sektor malih i srednjih preduzeća da jednostavno podrži ove kreditne mogućnosti, s tim što je raspoloživost kredita dve godine, 70% je za kvalifikovane projekte, što znači da je Fond već dosta toga obradio, ali nije mogao da pusti u realizaciju, jer nije bilo određenih adekvatnih finansijskih sredstava za ovaj vid kreditiranja i 30% je za investicije, što pokazuje da ovakvi krediti mogu biti od strane države povlačeni u 15 tranši po 10 miliona, a može i jedna od 40 i da nema troškova povlačenja ovih tranši.

To sve pokazuje da država zaista traži sve modele mogućih jeftinih kredita, da bi omogućila svojoj privredi da sklopi ugovore sa kojima će zaista relaksirati deo koji se odnosi na likvidnost i na obrtna sredstva, da omogući da funkcionišu krajnje normalno na tržištu, sada kada jednostavno negde i taj privredni zamajac smo u mogućnosti da radimo na intenzivnom oporavku naše privrede od pandemije Kovid - 19. Time treba da očuvamo zaposlenost u privatnom sektoru, da omogućimo da realizaciju novih investicija imaju sve firme, da postignemo veću konkurentnost kada su u pitanju naši proizvodi i da izvršimo primenu digitalizacije u svim sektorima.

Znači, ono što je sada najefikasnije, nisu samo mala i srednja preduzeća, već i onaj deo koji se odnosi na poljoprivredu, trgovinu, turizam, da se izvrši potpuna primena IT tehnologije. Zbog toga smo zaista sa zadovoljstvom prihvatili ove predloge na Odboru za finansije. Hvala.

Hvala, gospođo Tomić.
Ispred Odbora za privredu, zamenik predsednika, Ilija Životić.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na sednici održanoj 15. jula 2021. godine razmotrio Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid - 19 izazvane virusom SARS-KoV-2 i u skladu sa članom 155. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona.

Razlozi su sledeći - privreda Srbije se u dosadašnjem periodu pandemije jako dobro snašla i time smo u kriznoj situaciji pokazali kako Srbija kao jedna odgovorna i sposobna država treba da se ponaša i prema sebi i prema sopstvenoj ekonomiji i privredi, ali i prema građanima.

Kao mere za očuvanje likvidnosti donete su uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid - 19 izazvane virusom SARS-KoV-2, kao i Uredba o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, kojom je konstituisano utvrđivanje nacionalne garantne šeme kao mere podrške privredi. Kroz ove dve mere veliki broj privrednih subjekata uspeo je da obezbedi povoljne kredite za likvidnost.

Namera je da kroz ovaj zakon koji danas razmatramo se nastavi sa pružanjem neophodne podrške privrednim subjektima kojima je ista i dalje potrebna za pribavljanje obrtnog kapitala i održavanje tekuće likvidnosti kako bi mogli da redovno izmiruju svoj obaveze prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.

Imajući u vidu ogromno interesovanje privrednih subjekata za ovaj vid podrške Vlade bila su nam potrebna dodatna sredstva i ona su nakon višemesečnih priprema i pregovora obezbeđena u obliku kreditne podrške Evropske investicione banke. Oba ova programa, naravno, sprovodiće Fond za razvoj, kao što je ministar naglasio.

Donošenjem ovog zakona kojim se pruža podrška za likvidnost privrednih subjekata kao jedna od mera podrške privredi ublažile bi se ekonomske i finansijske posledice pandemije, istovremeno obezbedila sredstva za privredne subjekte koji su do 10. decembra 2020. godine podneli zahtev za kreditiranje kod Fonda za razvoj u skladu sa Uredbom o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti u otežanim ekonomskim uslovima, ali koji nisu mogli biti razmatrani zbog nedostatka sredstava.

Ono što je najvažnije i što će najviše interesovati naše građana to je da primena zakona neće izazvati troškove građanima niti privredi, jer će korisnici kreditnih sredstava iste otplaćivati u punom iznosu, a primena zakona će doprineti olakšanom pristupu sredstvima preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, preduzećima sa srednjom tržišnom kapitalizacijom i zadrugama i oni će dobijati kreditna sredstva, što je najznačajnije, pod povoljnijim uslovima nego kod poslovnih banaka.

Dakle, zainteresovani privredni subjekti neće biti prinuđeni da uzimaju komercijalne kredite sa visokim kamatama na bankarskom tržištu koji je bivši, DOS-ovski režim za vreme vladavine tajkuna Dragana Đilasa i nasilnika Jeremića brutalno očito od domaćih banaka i predao ga na tacni stranim bankarima.

Na kraju krajeva, da se tadašnji tajkunski režim ponašao odgovornije u ovom sektoru ne bismo imali krizu sa stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, aferu „Agro banke“ i još mnogo drugih nasleđenih afera iz bankarskog sektora.

Ova sredstva se mogu koristiti za nabavku obrtnih sredstava i održavanje tekuće likvidnosti privrednih subjekata u cilju redovnog izmirivanja obaveza prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.

Takođe, veoma značajno za građane i privredne subjekte je rok otplate. Sam rok otplate kredita za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava može biti do 48 meseci uz grejs period koji ide do čak 18 meseci uz najnižu kamatnu stopu koja postoji, a to je samo 1% na godišnjem nivou što u ovom trenutku predstavlja ekskluzivu na tržištu kredita, zajma i pozajmica zahvaljujući predanosti Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića da se na svaki način pomogne privrednim subjektima.

Imajući u vidu činjenicu da su privredni subjekti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja zbog pandemije posebno bili pogođeni vodilo se računa da se za ove oblasti omogući korišćenje sredstava po nešto povoljnijim uslovima. Time država na ovakav način pokazuje da ima sluh i razumevanje za velike probleme pojedinih sektora privrede. Još jednom, opovrgla je na taj način neopravdane kritike koje su se mogle čuti ne samo iz redova tzv. opozicije koja samo kritikuje bez da predloži bilo kakvo rešenje za aktuelnu situaciju, već i od pojedinaca i samozvanih stručnih ekonomskih krugova, a koje upravo citiraju mediji pod kontrolom tajkuna Dragana Đilasa opet bez nuđenja bilo kakvog rešenja za ekonomsku situaciju.

Na kraju, Odbor je ocenio kao veoma dobar predlog u zakonu da se korisnicima kredita koji je odobren u 2020. godini, po Uredbi čija se realizacija ovim zakonom nastavlja, rok otplate kredita im se može produžiti za 12 meseci u okviru čega se i grejs period i period otplate produžavaju za šest meseci bez zaključivanja nekog posebnog aneksa ugovora i pratećih dokumenata, dakle veoma jednostavno. To će se, pre svega, odnositi na korisnike čija pretežna delatnost nije iz oblasti turizma, ugostiteljstva, putničkog saobraćaja, jer su njima, kao što sam već rekao, uslovi dosta relaksirani.

Dakle, pred nama je jedan izuzetno dobar i zakon koji dolazi u pravom trenutku i zbog toga je Odbor i odlučio da predloži Skupštini njegovo usvajanje.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, po meni najvažniji Odbor u Narodnoj skupštini, je preporučio Skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona o popisu u poljoprivredi.

Mi smatramo da je poljoprivreda večiti posao i da kad nestane hrane i pijaće vode da ćemo tek onda ceniti vrednost poljoprivredne proizvodnje i vrednost vodoprivrede.

U ovom trenutku po popisu iz 2012. godine Srbija ima 630.000 poljoprivrednih gazdinstava. Verujem da devet ili 10 godina kasnije da će poljoprivrednih gazdinstava biti daleko manje nego što je bilo 2012. godine. No, to je proces. Uz prosečnu starost od 62, 63 godine, budućnost sela, ukoliko ne budemo vodili računa može da bude propast.

Dakle, bitno je veoma u ovom popisu videti koliko ima stanovništva od 1.440.000 koliko je bilo 2012. godine, koliko stanovništva ima sada u selima, posebno uzduž administrativne linije i posebno ono što me interesuje, uzduž granica sa našim susedima.

To je veoma bitno, kao što je bitno koliko Srbija ima stanovnika, koliko se dece rađa, koliki je natalitet, zato što je moj utisak da se povlačimo kao nekada Turci u velike gradove. Pre nego što je Srbija stekla nezavisnost, oni su na neki način, što mladi kažu – pukli, povlačeći se u velike gradove i moj je utisak da u ovom trenutku bez obzira što gradovi nemaju visok natalitet, ne gube stanovništvo, što znači da stanovništvo gubi unutrašnjost.

Stoga je veoma bitno na sledećem popisu znati koliko je ljudi zadržano na teritorijama koje su slabije naseljene, jer ovo nije samo pitanje poljoprivrede, već po meni pitanje demografije. Da ne bude da ja o Srbiji nešto govorim, što nije u procesu u EU, samo da vam kažem da je i u EU slična situacija, da je recimo među poljoprivrednim gadzinstvima, nosioci u EU 32% je starije od 65 godine, a samo 11% mlađe od 40 godina, što se tiče prosečne starosti, nosioca poljoprivrednih gazdinstava u EU.

Evropska unija ima 10,3 do 10,4 miliona poljoprivrednih gazdinstava i u ovom trenutku 47% tih gazdinstava otpada na Rumuniju i Poljsku. Dakle, prosečna površina poseda u EU je nešto malo veća nego u Srbiji, ali da vam kažem da je 70% poljoprivrednih gadzinstava u EU manje od 5%.

Velika zabluda je da u Srbiji mnogi misle, pa čak i oni koji kažu da su upućeni u poljoprivrednu politiku, misle da su u EU veliki posedi. Nisu mnogo veći nego što su u Srbiji. Da kažem još da 40% poseda u EU, odnosno poljoprivrednih gazdinstava pravi vrednost poljoprivredne proizvodnje do 2.000 evra. Dakle, 40% poseda u EU pravi poljoprivrednu proizvodnju vrednu 2.000 evra. Njima subvencije omogućavaju da ostanu u igri. Visoke subvencije koje su tri puta veće nego što su u Srbiji i oni imaju predvidiviju poljoprivrednu politiku koja se ne menja sedam uzastopnih godina i stoga, obzirom da imamo i ovde se govorilo o traktorima, da imamo 481.000 traktora, dvoosovinski, bilo bi potrebno na popisu tačno izračunati koliko su oni prosečno stari.

Situacija jeste nešto možda poboljšana, ali ne u tolikoj meri i da ova država srazmerno svojim mogućnostima modernizuje poljoprivrednu mehanizaciju time što će još više novca uložiti u tom, s tim što bi po meni, konkurs za traktore i mehanizaciju trebao da bude stalan i da traje pet godina, pa neko ko nema novca ove godine da kupi traktor ili neku priključnu mašinu, možda će za dve ili tri godine steći i iskoristiti pravo koje recimo iskoristim ja ove godine, neko sledeće. Dakle, kada prikupi novac da može svake godine da postoji konkurs, da bude otvoren za nabavku moderne poljoprivredne mehanizacije, jer se na takav način modernizuje poljoprivredna proizvodnja, a podiže i mašinska industrija koja u poljoprivredi je prateća delatnost i mnogo priključne mehanizacije posebno se u ovom trenutku proizvodi u našoj zemlji.

Dakle, od popisa koji će se vršiti zavisi projekcija naše poljoprivredne politike i molim one koji su najodgovorniji za taj popis da popis bude detalja, da tačno znamo da li imamo 908.000 goveda ili nemamo, da li postoje virtuelne krave ili ne postoje. dakle, da uporedimo ono što imamo u registru u Upravi za agrarna plaćanja i da vidimo koliko našeg stanovništva poljoprivrednog konkuriše za subvencije, a koliko to pravo ne koristi i da pokušamo da olakšamo kroz pravilnike zakone, uredbe itd. da svi mogu da konkurišu za podsticaje u državi Srbiji i da svi oni troše novac u pune budžet i svi imaju pravo da iz budžeta na određen način budu stimulisani. Hvala.