Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – Lista kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Shodno članu 192. stav 3. Poslovnika otvaram pretres o Listi kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
Da li izvestilac nadležnog Odbora, narodni poslanik Sandra Božić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče, gospodine Orlić.

Kao ovlašćeni predstavnik danas želim čisto ukratko da obrazložim predlog koji je Odbor za kulturu i informisanje praktično uputio Narodnoj skupštini kao takav, ali želim takođe da narodne poslanike i javnost malo podsetim na to šta su zaista obaveze REM-a i na koji način REM funkcioniše, a želim i da naglasim zaista jednu posebnu situaciju u kojoj je i Narodna skupština u nekoliko navrata, pa i ovaj saziv bio napadnut upravo zbog izbora članova Saveta regulatora.

Želim samo da još jednom podvučem i pojasnim da je zaista i ovaj saziv, ali i onaj prethodni učinio sve što je u delokrugu rada Narodne skupštine Republike Srbije, a tiče se izbora članova Saveta regulatora i da je svoje obaveze zaista na vreme izvršio i na taj način doprineo tome da REM zaista radi u punom sastavu, a s obzirom da danas biramo još jednog od devet članova REM će posle današnjeg izbora zaista raditi u punom sastavu i neprikosnoveno, pre svega nezavisno odlučivati o svom delokrugu rada.

Dakle, čisto radi jednog kraćeg podsećanja, Regulatorno telo za elektronske medije Zakonom o elektronskim medijima, koji je donet 2014. godine, je osnovano i jedan od osnovnih zadataka Regulatornog tela za elektronske medije jeste da unapređuje kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da očuva i zaštiti razvoj slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija i ovo ću naglasiti. Prosto znam da i u prenosu građani prate sednice Narodne skupštine, te molim da se ovo apostrofira zbog činjenice koje ću kasnije izneti, a ona se odnosi na najčešće napade upravo na ovu instituciju.

Dakle, Savet regulatora ima devet članova. Posetiću vas da smo od decembra prošle godine izabrali tri člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, što upravo govori u prilog činjenici, koju sam malopre rekla, da Narodna skupština radi efikasno i predano i posvećeno, zaista i pre svega i odgovorno ako ćemo do kraja da budemo iskreni, u poštovanju zakonskih propisa i rokova.

Pravni osnov za izbor Saveta regulatornog tela za elektronske medije i njegovih članova sadržan je u odredbi člana 8. Zakona o elektronskim medijima, gde su to zaista ljudi koji su u svojim oblastima stručni, koji su naravno nezavisni od političkih partija i koji se biraju na osnovu određenih različitih regulativa, kako bi to telo zaista obuhvatilo najširi mogući spektar onoga što treba kao programski sadržaj da bude i ispraćeno.

Dakle, postupajući po tački 5. ove odluke u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije ovog puta se birao na predlog Udruženja scenskih i dramskih umetnika i Udruženja kompozitora u Republici Srbiji.

Naša obaveza je da to objavimo u nekom od glasila. Mi smo to objavili u Dnevnom listu „Politika“ i kao obavezu i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, postavili na internet stranicu Narodne skupštine kako bismo zaista dobili jedan širok spektar, kvalitetan spektar onih koji bi konkurisali na ovo mesto.

Imali smo rok od 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva da prikupimo prijave kandidata za člana Saveta regulatora i 17. juna 2021. godine, na sednici Odbora za kulturu i informisanje dali smo još 15 dana dodatnog roka. Bilo je polemisanja u javnosti iz kog razloga je to učinjeno. Zaista smo izašli u susret svim kandidatima kako bi skupili neophodnu dokumentaciju i kako bi svako imao pravo ravnopravno da u ovom konkursu i učestvuje.

Nakon toga smo na održanoj sednici razgovarali sa kandidatima, što je takođe jedna od naših zakonskih obaveza, kako bismo se upoznali sa njihovom profesionalnošću, kako bismo se upoznali sa njihovim radnim biografijama. Članovi Odbora, i to su uvek najduže sednice i najzanimljivije kada biramo nekoga ko sutra zastupa interese građana Republike Srbije. Pristigle su dve prijave, to je gospodine Božidar Zečević i Stanko Crnobrnja. Zaista, i jedan i drugi kandidat su i te kako sa dosta iskustva u radu u poslovima kojima su bavili prethodno, oni su nama, naravno, predočeni kao predlog Udruženja.

Sada kažem, i napominjem još jednom, Savet regulatora će raditi u punom sastavu, a prosto narodne poslanike pozivam da u skladu sa onim što su uspeli i da čuju na Odboru za kulturu i informisanje, ali i biografije koje se nalaze na e-parlamentu, sigurna sam da su narodni poslanici i te kako svoju dužnost ispunili i pregledali te biografije, danas da odlučimo, prosto, u nijansama ko je od predloženih kandidata bolji predlog za člana Saveta regulatornog tela.

Sada, kada sam govorila o onoj prvoj rečenici, prosto sam vas podsetila šta je to delokrug rada REM-a. Isto tako, mnogo puta i mnogo puta u toku dana čujemo optužbe na račun ovog nezavisnog tela, i zaista ti napadi sada više nisu nešto što bismo okarakterisali kao jedan primer prakse svih. Dakle, ima onih koji se nikada nisu pozvali na rad ovog tela u smislu njegovog ispravnog odlučivanja ili ne.

Podsetiću da ovo telo i te kako postoji od ranije. Ranije se zvalo RRA, i u vreme nekog kada je i SNS bila opozicija, niste mogli da čujete toliku polemiku o REM-u, zato što je SNS imala i te kako podršku u građanima Republike Srbije, pa nije bilo potrebno nalaziti koje kakve poštapalice, koje bi opravdale potpuni fijasko opozicije koja danas, oličena u bivšem režimu, upravo ovu instituciju gotovo svakodnevno, malo je reći svakodnevno, napada. Verujem da će i posle ovog mog izlaganja sasvim sigurno biti pronađena neka tema ili moja rečenica iz koje će se izvući određeni kontekst kako bi se napravila još jedna stepenica i dobar odraz za dalji napad i na ovo telo, ali i na one koji će izabrati člana Saveta regulatora danas, odnosno narodne poslanike.

Da je ovo telo i te kako nezavisno na mnogo načina je to dokazano, i te kako znate da smo i u prošlom sazivu ovde birali članove Saveta regulatora, posebno skrećem pažnju da smo i u okviru međustranačkog dijaloga koji se vodio pred prethodne izbore tu, da kažem, inicijativu ispoštovali i sasvim nepristrasno izabrali profesionalce koji danas sede u ovom telu. U prilog tome govori, recimo, i to da je raznovrsnost mišljenja u samom Savetu regulatora i te kako širokog spektra i da su to ljudi koji i te kako nezavisno odlučuju o tome šta je delokrug rada REM-a, govori upravo u prilog tome da i vi čujete i iz tog tela različita mišljenja. Čujemo recimo, vrlo često Juditu Popović, koju je ova većina izabrala, odnosno većina SNS u prošlom sazivu, pa onda tako ne možete baš lako i odokativno da prilepite tu nalepnicu da to nije nezavisno telo. Već, čini mi se da to Dragan Đilas, Marinika Tepić, pa, neki put, jel tako, ne samo neki put, mnogo češće u poslednje vreme, i Vuk Jeremić, koji bi slobodu govora da zameni rušenjem televizija.

Podsetiću vas da je u nameri kada bude jednog dana osvojio vlast, a to će verovatno biti u nekom njegovom snu samo, srušiti zgradu televizije „Pink“, i to je sva priča o slobodi medija. Ali, da su otišli korak dalje upravo ovi oličeni u bivšem režimu i da tu slobodu medija i te kako zloupotrebljavaju, imali smo prilike da vidimo i u prethodnim godinama, posebno u prethodnih godinu i po dana od kada traje ova monstruozna kampanja na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Istu tu članicu Saveta regulatora koja je i te kako nezavisno svoje mišljenje ističe na pojedinim Đilasovim medijima, nikada nismo čuli da je osudila to što se predsednik našao sa snajperom u grudima na jednoj naslovnici nedeljnika. Nikada je nismo čuli da je osudila to što se nalaze na meti tih upravo Đilasovih medija, i sin predsednika Aleksandra Vučića, Danilo Vučić, i Andrej Vučić, brat predsednika.

Dakle, monstruozni napadi se nižu, i gotovo svakodnevno na naslovnicama, a verujem da će neko napraviti analizu, a možda i u REM-u mogu da naprave tu vrstu analize i da vidimo da li je zaista tačno da se 99% predsednik Aleksandar Vučić nalazi na naslovnici recimo lista „Danas“, i da su to zaista neke neprimerene izjave iza koji se kriju i te kako samo i isključivo napadi na njegov rad.

Danas su otišli korak dalje i ja sam sigurna, zarad javnosti ovo zaista moram i neophodno je danas ovde i reći, da se sloboda medija zloupotrebljava upravo od strane Đilasovih medija, to nam je jasno davno, ali i te kako da i pojedini nezavisni novinari koji su i te kako zavisni od nekakvih sumnjivih finansiranja objavljuju svoje neke teške istine. One se baziraju na kriminalnom jeziku i ustima Veljka Belivuka.

Ono što je mnogo zanimljivije od toga jeste da su brže bolje danas uspeli i sami sebe da demantuju i to niko drugi neko upravo ona novinarka koja je potpisala današnji tekst koji je izazvao zaista toliko polemike sa pravom, s obzirom da se u tom tekstu govori kako je Veljko Belivuk izjavio, a to je vrlo, rekla bih, respektabilan izvor, da je imao upravo saradnju sa Aleksandrom Vučićem što je apsolutno i notorna neistina, odnosno laž.

Mene samo zanima zašto i na koji način upravo ti nezavisni novinari nisu spomenuli one koji su im iz jezgra državnog aparata pružali pomoć Belivukovom klanu. Oni koji su upravo sarađivali sa tim istim nezavisnim novinarima, nezavisnim istraživačima kada su objavljivali istine koje su i te kako bile povezane sa Veljkom Belivukom i njegovim klanom. Zanima me zašto nisu spomenuli Mariniku Tepić, koja je imala prepise razgovora predsednika države, koji je bio prisluškivan, i na kraju krajeva zašto nisu spomenuli Dragana Đilasa koji i te kako se trudi da u svojim medijima relativizuje sve ove monstruozne zločine Veljka Belivuka i njegove ekipe?

Dakle, sve što ste mogli da vidite, a povela se naravno i polemika, ali nešto ću kasnije o tome, vezano i za slike ubistava, mučenja i svirepih egzekucija koje su Veljko Belivuk i njegovi članovi mafijaške organizacije činili u prethodnom periodu, vi vidite da se to apsolutno vrlo tendenciozno na svim Đilasovim medijima relativizuje. Čak šta-više, čini mi se da su pokušali da odu korak dalje, ne samo da relativizuju te zločine, već da ih negiraju s obzirom da im smeta to što se, recimo, takve monstruozne stvari prikazuju javnosti.

Javnost mora da zna, javnost mora da bude upoznata sa tim koliko je strašnih dela iza Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih. Posebna je priča to što recimo se danas isto tako nakon ovog teksta javlja čitava plejada orkestrirano, koja se nadovezuje upravo na ovaj tekst jedva čekajući prosto da kaže nešto i da napadne na još jedan način Aleksandra Vučića. Dakle, to su naravno ovi politički lešinari koji u koljačima i ubicama poput Belivuka i Miljkovića vide svoje buduće, a i sadašnje, a verovatno i prošle saveznike i saradnike, dakle oni koji su koristili usluge krvoloka, koljača, kriminalaca se preko svojih medija sada najglasnije javljaju i upravo tim istim koljačima pružaju bezrezervnu podršku.

Ne znam šta bih rekla, da li je to zaista sloboda medija ili je to zloupotreba u političkoj kampanji protiv Aleksandra Vučića, jer je i te kako jasno da Aleksandar Vučić, kao što je i danas rekao u izjavi za medije odgovarajući na pitanja novinara, upravo za ovu temu, rekao, a mimo ovde i poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, pruža bezrezervnu podršku u borbi protiv kriminala i korupcije i naravno sa jednom jedinom porukom, a to je da nikada nećemo zaista ustući pred kriminalcima koji su usta i jezik koljača i ubica. Bezrezervno ćemo se boriti protiv mafije, bezrezervno ćemo se boriti protiv političkih lešinara koji pokušavaju da volju koljača i ubica zamene za ono što je najbitnije, a to je volja građana. Hvala vam.

Hvala, gospođo Božić.
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege, ja ću ispred poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka reći određene stvari konkretno o svim ovim stvarima o kojima je sada govorila koleginica Božić. Ona je rekla sve ono što i ja mislim, jer suština svega jeste vezano za ovu tačku, Regulatorno telo za elektronske medije, dopuna, popunjavanje sa još jednim članom koji je preminuo.

Mi ćemo sada imati mogućnost da to mesto popunimo, gde je Odbor za kulturu i informisanje odradio svoj deo posla, gde je na predlog Udruženja umetnika Srbije, filmskih, scenskih, koji su dostavili svoje predloge, Odbor je to potvrdio i mi ćemo sada imati mogućnost da izaberemo čoveka koji će biti član REM-a i onaj koji će to biti on će nastaviti da radi u interesu svih građana Srbije, zato što smo videli šta znače mediji, šta znači mogućnost da se čuje, da se vidi sve ono što je bitno, a da li je to u Svrljigu, Beloj Palanci, da li je to u Subotici ili bilo kom delu Srbije.

Mislim da su kandidati koji su predloženi veoma kvalitetni ljudi, koji znaju svoj posao i nema greške da bude i jedan i drugi, oba su kvalitetna baš, što se kaže, onako kako treba.

Inače, mislim da je potrebno da se kaže nekoliko stvari za ovu tačku. Mene kao čoveka koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku ovde u Skupštini, čoveka koji je i kao predsednik stranke sam učestvovao na ovim pregovorima gde su bili predstavnici Evropske unije, gde smo i na tom sastanku razgovarali o medijima, što je stavilo veliku pažnju za sve nas ovde u Srbiji, zato interes svih nas jeste da se čuje glas svakog onog koji učestvuje na izborima, svakog onog koji ima svoju političku stranku i normalno bilo gde da on živi, da li živi, kako sam malopre rekao, na jugoistoku Srbije, u centralnoj Srbiji, na severu Srbije, da li da živi u Raškoj, nije bitno. Bitno je da se čuje, da se zna i da se ima mogućnost da svako kaže ono što jeste i ono što treba da bude, a kasnije će normalno narod činiti svoje. Ti pregovori su u okviru svih nas vrlo bitni. Nastaviće se pregovori normalno septembra meseca i tema „mediji“ sigurno će biti rešena na najbolji način za potrebe svih građana Republike Srbije.

Inače, isto vrlo bitna stvar za mene kao čoveka, za predstavnika i predsednika Ujedinjene seljačke stranke jeste to, to moram da kažem sada, to je veoma sada i aktuelno, gde se sada govori da je „Telekom Srbija“ obezbedio pravo da se gleda Premijer liga. Mislim da je to stvarno ispravna stvar, da je to potreba svih nas koji volimo sport, koji volimo fudbal, jer je to do sada radila neka televizija i mogao da gleda samo određeni broj ljudi. Samo određeni broj ljudi koji su imali te kanale mogli su da gledaju, a sada će imati mogućnost da svaki građanin Srbije može da gleda Premijer ligu. Svi mi koji volimo fudbal, volimo sport, to je za nas velika stvar. Hvala još jednom. To je dobro da država Srbija preko svojih državnih preduzeća može da obezbedi mogućnost da svaki građanin može u svakom pogledu da gleda, da prati sve ono što se dešava vezano za sport. Svaka čast. Tako treba da bude i tako treba nastaviti.

„Telekom“ je stvarno državno preduzeće, ali „Telekom“ misli najviše na sve građane, pa da li on živi, da ne ponavljam u kom delu Srbije, moći da gleda i moći da prati sva sportska dešavanja koja će biti u narednom periodu. Još jednom, svaka čast, tako treba da bude, jer svi mi želimo da vidimo ono što je lepo i što je dobro.

Jedna od bitnijih stvari o kojima sam hteo nešto da kažem jeste da je za sve nas koji živimo u određenim područjima Srbije, u određenim opštinama, veoma bitno da REM preko svih onih instrumenata koje može da ima, da može donekle da da sugestije nacionalnim televizijama, RTS-u, da se u što većem obimu obezbedi mogućnost da svaki građani Srbije, bilo gde on da živi, da može da prezentuje, da može da se pokaže ono što vredi u tom kraju.

Imamo veliki broj organizacija, veliki broj manifestacija, veliki broj mogućnosti da se u jednoj opštini prikaže ono što vredi. E, to bi trebalo više da bude prisutno na nacionalnim medijima, da to bude prisutno na RTS-u, zato što je to mogućnost da ljudi koji nisu, recimo, bili kod nas u Svrljigu na „Belmužijadi“, to je manifestacija koja će biti 6, 7. i 8. avgusta, to je kulturno-privredna manifestacija gde dolazi preko 100.000 ljudi. Mogućnost da putem nacionalnih televizija, putem RTS-a, da se to čuje, da se to prezentuje i da tu dođe svaki čovek koji nije bio kod nas u Svrljigu, a želi da dođe. Tu mogu da se probaju kvalitetni proizvodi naših domaćina i domaćica, kvalitetna jela, svrljiški belmuž, ja to kažem, kao svrljiška vijagra, jeste proizvod koji se pravi od kvalitetnog svrljiškog sira.

O tome govorim ovde, to sada prenosi i RTS, ali bilo bi dobro da to bude i u nekim nacionalnim medijima. Ne samo kada kažete za Svrljig, to važi i za ostale opštine, za ostale teritorije. Recimo, Sokobanja „Prva harmonika“, onda Bela Palanka „Dani banice“, onda „Roštiljijada“ u Leskovcu, „Nišvil“ u Nišu i još veliki broj takvih manifestacija koje su veoma kvalitetne, koje na svakom mestu u tim svojim opštinama prezentuju ono što je najbolje, gde ljudi mogu da vide ono što je kvalitet i ono što vredi.

Inače, još jednom mogu da kažem – priroda nam je dala sve. Teritorija naše zemlje Srbije je nešto najlepše. Svaki deo Srbije treba da se vidi, svaki deo Srbije mora biti prisutan u svim tim medijima, da li su to nacionalni, da li je to RTS ili neki regionalni medij, ali to da bude ravnomerno zastupljeno, da sutra mene kao čoveka koji predstavlja određenu političku opciju, da sutra predsednik opštine, predsednik Skupštine ili neki privrednik iz tih naših krajeva da može da prezentuje ono što vredi iz svog kraja i da taj proizvod sutra bude prisutan u celoj Srbiji.

Mislim da ćemo imati sada mogućnost u narednom periodu da se na što više mesta prikaže ono što vredi. Još jedna od bitnih stvari jeste za sve nas, pošto smo svi svedoci da ima veliki broj odmarališta, mesta gde se ljudi lepo osećaju, da li je to Kopaonik, da li je to Zlatibor, za mene kao čoveka najbolje mesto je Stara planina, i zbog toga tražim i trebalo bi da što više bude prisutna emisija o Staroj planini, prezentacija Stare planine, jer tamo je nešto najlepše, tamo je Bog rekao ono što je najlepše i tamo je sve stavio.

Ako neko sutra želi da vidi lepote Stare planine, on to treba da čuje i da vidi na nacionalnoj televiziji, na RTS-u, da to bude što više prisutno i da što više ljudi tamo dođe. Kada neko dolazi do Stare planine, kada dolazi, recimo, iz Beograda, iz Subotice, iz Novog Sada, a dolazi dosta ljudi, oni svi će preći preko opštine Svrljig. Tu će imati mogućnost da kupe neke proizvode, mogu da svrate do Niša, da vide lepote Niša, mogu da svrate do Knjaževca, da svrate do Zaječara, da svrate do Sokobanje, to su sve prelepe opštine i prelepa mesta. E, sve to mi moramo imati mogućnost da vidimo na nacionalnim televizijama, da vidimo na RTS-u i za to se ja i zalažem, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, i mislim da je to ispravno.

Potreba svih nas jeste da REM bude kompletan, to ćemo sada uraditi. Još jednom, uvažene kolege, ja ću, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i član poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka, glasati za predlog za člana REM-a.

Ovaj ostali deo vremena ću kasnije potrošiti, ukoliko bude mogućnosti. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima Života Starčević.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim ću kratko o ovoj temi, REM, kao nezavisno regulatorno telo, definisano je Zakonom o elektronskim medijima i njegove nadležnosti su jasno navedene u članu 2. Zakona o elektronskim medijima.

Mi danas, kao Narodna skupština treba da izaberemo jednog, od dva predložena kandidata. Mislim da su oba kandidata dobra i da zadovoljavaju profesionalno i etički tražene neke kriterijume i koga god da izaberemo ne bismo napravili grešku.

Ono što bih hteo da kažem, jeste da JS snažno podržava institucionalno regulisanje medijske slike u Srbiji. Zašto to kažem?

Jednostavno bih povezao to sa pregovorima, odnosno razgovorima sa opozicijom, uz posredstvo evropskih parlamentaraca, koje se pre desetak dana dogodilo u Beogradu, u Palati federacije, gde smo mogli čuti predloge pojedinih opozicionih predstavnika, da se stvaraju neka, da tako kažem, para-tela ili tela koja su neformalna, van sistemska tela koja bi radila isti posao koji radi i REM.

Mi, kao JS, smo i tada na tom sastanku i razgovoru sa predstavnicima opozicije i evropskim parlamentarcima, to jasno izneli svoj stav, da mi ne podržavamo bilo kakvo rešenje vezano za medijsku situaciju u Srbiji, koje ne bi bilo u okviru zakonskih rešenja, važećih zakonskih rešenja Republike Srbije i ne podržavamo nikakve van institucionalne i ne sistemske odluke i rešenja, tipa, da se pravi neka urednička supervizija na javnim servisima ili bilo šta slično.

Mislimo da su to jednostavno, loša rešenja.

Drugo, bilo je tamo i predloga da se pravi dogovor oko toga, ko će koliko imati članova REM-a. Dogovor se ne pravi, zna se jasno procedura kako se biraju članovi saveta REM-a i ta procedura je jasno propisana i nju moramo da poštujemo.

U tom smislu, JS i prosto tu ima potrebu još jednom da ponovim, snažno podržava institucionalni rad svih organa vezanih za medijsku sliku u Srbiji, bilo da se tu radi o REM-u, bilo da se radi o javnim servisima, ili bilo šta slično, svaki vid van institucionalnog kontrolisanja ili regulisanja medijske slike u Srbiji, mi smo jasno protiv toga. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Poslanička grupa SPS, Snežana Paunović.
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Danas na dnevnom redu, još jednom ili ponovo, je izbor još jednog kandidata za člana Regulatornog tela za elektronske medije i nekako stičem utisak da već u dva mandata, po ko zna koji put biramo člana Regulatornog tela za elektronske medije.

Tako se namestilo, tako se htelo, ako se ne varam, a ne varam se, i prošli saziv je negde na samom početku svog mandata i zasedanja, kao jednu od prvih tačaka imao izbor jednog ili dva člana REM-a.

Šta nam to govori? U prilog svemu onome što smo čuli i pre moje diskusije, u diskusiji predsednice Odbora za kulturu i informisanje, gospođe Božić, ali i kolege Starčevića, jeste da smo u okviru svojih ovlašćenja i svojih obaveza, zaista se ponašali odgovorno i pristupili izboru nedostajućih članova REM-a, kada god je to zavisilo od skupštinskog Odbora, odnosno Skupštine Republike Srbije.

Danas, pred nama dva kandidata, sa impozantnim biografijama. Lepo je to rekao kolega Života, ne bismo pogrešili, kome god da damo poverenje, nećemo zaista pogrešiti, greh je što ne mogu da budu obojica.

Zato što smo u tom predstavljanju, pred Odborom za kulturu, čuli dva zrela umna čoveka koji vrlo znaju na koji način bi mogli doprineti, unaprediti rad REM-a, koje, kao takvo podložno kritici, čini mi se na dnevnom nivou i to u jednom dugom kontinuitetu.

Nije nevažno reći da su i gospodin Božidar Zečević i gospodin Crnobrnja, čak da se ne ogrešim profesor doktor Stanko Crnobrnja, za mene lično bili, ne iznenađenja, ali bilo je zadovoljstvo upoznati ih. Ja ni jednog ni drugog nisam poznavala, pre nego smo ih sreli na Odboru i bilo je zadovoljstvo čuti ih, bilo je zadovoljstvo sagledati sve ono što su oni zapravo sagledali kao nedostatke u radu REM-a, ono što su naglasili da bi mogli da eventualno poboljšaju svojim ulaskom i jedan međusobni respekt koji su pokazali i koji mi se posebno dopada, koji, čini mi se u poslednje vreme, nedostaje Srbiji. O ukusima ne vredi raspravljati. To je jedino što svi znamo.

Bojim se da sve naše rasprave, kada kažem naše, onda mislim pre svega na Srbiju, ne samo na raspravu u parlamentu, umeju često da budu posledica ukusa ili neukusa.

Šta će ko da bira da radi, njegovo je lično pravo, kako će da misli, takođe je njegovo pravo, ali taj brutalni pokušaj da se nekada nametne svoj stav kao generalni, ume da bude izuzetno naporan i mahom bez osnova.

Zašto sve ovo kažem? Zato što neću sebi dozvoliti luksuz, jer inače to ne volim da radim, a to je da se sada osvrćem na koje kakve komentare, da se osvrćem na određene ljude, zato što ljude koje komentarišem, mahom komentarišem diveći im se, a ono što ne izaziva moje poštovanje i moje divljenje, uglavnom ne izaziva ni potrebu da vreme trošim na takve pojave.

Kada je u pitanju rad regulatornog tela za elektronske medije, gotovo svi bi mogli da sednemo i da kažemo, ja bih to ovako.

Šta bi se dogodilo, kada bi svako od nas seo tamo, to već nisam sigurna da bi izgledalo kao ono što bismo mi tako javno rekli u kafani za stolom, na ulici, da li regulatorno telo za elektronske medije, obavlja posao najkvalitetnije što može? Ne.

Zato što uvek može bolje. Sigurna sam da imaju propuste i jako ću se radovati kada budu shvatili u čemu su njegovi propusti. Tu postoji zakonska regulativa, koja je precizno definisala šta su njihove mogućnosti i šta su njihove obaveze, kada su obaveze u pitanju, čini mi se da ih poštuju u dobroj meri, kada su u pitanju mogućnosti, uglavnom ne.

Možda zato što su procene da, kada idete linijom manjeg otpora, bude vam lakše. Biću zadovoljna ako sada, nakon kada izaberemo u punom sastavu sve članove regulatornog tela za elektronske medije, jer današnjim izborom, nedostajućeg člana, kompletiraćemo to regulatorno telo, pa će onda možda kada su u punom sazivu pogledati i šta su to nedostaci u njihovom radu, a koji se tiču, pre svega, medija.

Različiti su naši uglovi gledanja, pa bi i kritike mogle da budu u različitom smeru, ali ono što je zajednička obaveza jeste da ipak ceo taj javni diskurs, negde bude malo zdraviji, malo civilizovaniji od onoga čemu smo izloženi mi kao odrasli ljudi, manje više na to možemo i ne moramo da reagujemo, ali neke mlađe generacije i deca neizostavno, moraju. Nekada su prinuđeni da prate nešto što možda i ne bi trebalo.

Šta je najvažnije reći, i to neće biti prvi put da niti ja kažem u ovom parlamentu, niti moje kolege kažu u ovom parlamentu, to je da bez ambicije da sada pravim nešto što je moguće, a to je da regulatorno telo optužim za bilo čiju programsku šemu, ali da svi zajedno razmislimo o tome, da to treba regulisati zakonski, jeste i da se posvetimo i tome, bez nametanja ni političkom, ni bilo kog uticaja, osim onog edukativnog, razmišljajući o tome da li nam zaista nedostaju neke sjajne emisije koje treba prilagoditi savremenom dobu, vratiti ih, napraviti iznova, modernizovati, smisliti nove.

Ubeđena sam da ima toliko kreativnih ljudi koji bi time mogli da se bave.

Pošto je usko vezana kultura i informisanje, i kroz Odbor i kroz sva zakonska rešenja koja smo mi doneli nekako mi uglavnom uvek fali te kulture, edukacije na temu kulture, pre svega tih mlađih generacija.

Imam privilegiju da se moglo u proteklih godinu dana naučiti mnogo o čemu nisam znala ništa ili sam znala jako malo, a to je zato što sam među svojim kolegama imala i jednu Jelicu Sretenović i jednu Jelu Čelov, koje potpuno iz drugog ugla sagledavaju sve ono što bi moglo da bude kvalitetno prezentovano svima nama na kraju, pa onda i svim ljudima koji prate i ono što mi radimo i ono što ćemo kroz zakone da im nametnemo kao nešto što se mora ili nešto što je mogućnost.

Moram da kažem, neću otići daleko od teme da ovoga puta Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije ima četiri ili pet imena da se ne ogrešim, ali imena koja sam gotovo sigurna da postoje narodi koji nemaju privilegiju da takve ljude imaju među sobom, a kamoli da ih imaju u jednom Odboru koji broji 19 članova ili 18.

Tu je i Jadranka Jovanović, tu je Jelena, tu je Tasovac, tu je gospodin Kolundžija, tu su imena koja su apsolutni ponos, a onda sa druge strane, potrošimo silno neko vreme tumačeći neka imena koja sama sebe razočaraju kada se pogledaju u ogledalo. To je ono što nikada neću oprostiti apsolutno nikome ko ustupa vreme za takve stvari.

Lične frustracije koje su dozvoljene, nekad i opravdane, nekad postoji za njima medicinska potreba, su nešto što u zavisnosti od toga šta ih je iniciralo treba i da se leči, a ne da mi ovde ili bilo gde razmatramo stavove ljudi koji su tog profila.

U tom smislu će ovaj saziv biti kritikovan i danas kada će izabrati jednog od, nažalost ova dva kandidata, jer ne možemo izabrati obojicu. Nijanse su u pitanju. Verovatno ćemo biti optuženi da je neko bliži, ne znam kome ili ne znam čemu, ne znam kojoj ideologiji, ja samo ispred sebe vidim, ovo govorim zbog vas koji niste imali priliku da ih čujete.

Vidim dve biografije koje su savršene i apsolutno ih kvalifikuju za ovakvo mesto. Kada bi mogli da biramo četiri bilo bi sjajno da njih dvojica budu dva od četiri.

I na prošlom plenumu kada smo govorili o članu REM-a imali smo dva kandidata sjajna, s tim da je moj favorit bio mlađi kandidat, nažalost nije prošao, ali isto tako bio jedan sjajan momak, jedno mlado biće koje bi sigurna sam iz jednog potpuno novog ugla razgovaralo unutar Regulatornog tela za elektronske medije o svemu onome što se pred njih stavi.

Tako da bi bilo idealno kada bismo prestali da se Regulatornim telom za elektronske medije bavimo na način što ćemo stalno tumačiti neki politički uticaj iz prostog razloga jer smo u nekom momentu svoje političke borbe koja ume da bude često besmislena ukapirali kako je ta priča o Regulatornom telu užasno pitka za neke koji ne razumeju o čemu pričam.

Onda smo probali da nametnemo jedan stav pozivajući Evropu u pomoć da sada članovi Regulatornog tela trebaju da imaju opozicione predstavnike. Uvažena gospodo, bez obzira kome pripadate, čak i ako ste naši, mi koji činimo tu vladajuću većinu, članovi Regulatornog tela za elektronske medije moraju biti isključivo ljudi koje kvalifikuje struka da im se ukaže poverenje. Predlažu ih različita udruženja.

Politički uticaj na Regulatorno telo za elektronske medije mogao bi da se meri kroz jednog člana kojeg predlaže Skupština Srbije i jednog člana kog predlaže Skupština APV, što su dva čoveka u odnosu na ceo saziv Regulatornog tela za elektronske medije, jer gotovo da smem da tvrdim.

Ono što ne smem je da ponizim predlagača na način što ću reći da mi danas imamo dva predstavnika koji su ne znam čiji. Ne. Ova dva čoveka su dobila poverenje svojih kolega da budu predloženi za člana Regulatornog tela za elektronske medije.

Mi ćemo možda laički, ali izabrati jednog od ta dva. Svakako ćemo biti brutalno krivi, ako se slučajno dogodi da se to nekome ne dopadne, iako slučajno to otvori neki medijski prostor, a neko hoće da iskoristi dva minuta, pet minuta, ceo tekst, Kolumnu, da objasni kako smo neki poslušnici koji će danas izabrati između Zečevića i Crnobrnje na zvuk zvona. Čak i da biramo na zvuk zvona, današnji izbor je prvi izbor koji mi ni u tom smetao pod okolnostima da znano o kome pričamo.

Mnogo mi je žao i tu praksu treba promeniti, treba promeniti praksu da sa njima razgovara samo Odbor. Ja znam da bi bilo i suviše glomazno da ih čuje ceo plenum, ali mi prosto bude žao što sve kolege ne mogu da čuju ono što je privilegija nas nekoliko koji smo u Odboru za kulturu i informisanje.

Dakle, sigurna sam da ćemo u narednih nekoliko meseci imati situaciju da je jednom od članova Regulatornog tela istekao mandat i taman kad se budemo ponadali da smo sve to kompletirali ući ćemo ponovo u proces reizbora još jednog, ali ni to nije loše. Ono što je najvažnije jeste da naučimo da kada biramo člana Regulatornog tela za elektronske medije u Skupštini Srbije, koja za to ima zakonsko ovlašćenje onda zaista biramo čoveka koji će biti član nezavisnog Regulatornog tela za elektronske medije.

Koliko nam se dopadaju ili ne dopadaju mediji i o tome treba da razgovaramo. Šta je ono što oni treba da poprave u svom radu, i o tome treba da razgovaramo.

Da li možda imaju odnos koji je često takav da stičete utisak da ostaju nemi na krupne propuste, i o tome možemo da razgovaramo, ali ne u danima kad biramo jednog od članova Regulatornog tela za elektronske medije.

Kakve su nam naslovne strane, šta smo u stanju da napišemo i objavimo i o tome treba da razgovaramo, ali opet kroz formu nekog drugog zakona.

Možda sada zvučim ko zna kako, verovatno ću biti kritikovana zbog ovog stava do nivoa da sad ne znam šta pokušavam kada su u pitanju mediji, međutim težnja mi je samo jedna, a to je da opomenem na činjenicu da je najlakše izgovoriti, ali se još lakše postideti svega izgovorenog kada određeno vreme prođe.

Ko god je odlučio da živi život na način da mu je svejedno šta će za tri godine misliti o njemu i hoće li pocrveneti, ja s tim nemam problem, ali zaista, šta god i koliko god mrzili bilo koga, koliko god se politički ne slagali sa bilo kim, koliko god imali ambiciju da ga udarite tačno tamo gde će najviše da ga zaboli, probajte da se setite kako biste se osećali kada bi to neko radio vama, bez razlike o kome govorimo. Na kraju svih krajeva motivisana sam stvarno možda svim detaljima koje je Sandra Božić rekla na početku.

Dakle, izabraćemo između gospodina Zečevića i Crnobrnje. Sigurna sam da nećemo pogrešiti, ko god od njih dvojice bude dobio šansu da popravi i pomogne ostalim članovima Regulatornog tela za elektronske medije iskoristiće to, smem da garantujem.

Na nama je da sednemo i sagledamo šta je to što možda zakonski treba promeniti, koja su to ovlašćenja koja možda nedostaju Regulatornom telu za elektronske medije, ili na kraju, možda ima ovlašćenja koja su dobili, a ne bi trebali da ih imaju.

Bilo kako bilo, valjalo bi urediti medijski prostor Srbije, pa i medijski prostor koji u Srbiji gledamo, a nekako ne kreće iz Srbije.

Ne znam kako bi se stručno zvalo, jer ja zaista ne bih da rizikujem sa terminom sa pozicije ekonomiste, ali imamo mnogo posla. Ostaje nam samo da odredimo koliko ćemo volje imati da tom poslu pristupimo.

U danu za glasanje poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će svoje poverenje pokloniti jednom od kandidata. Pošto nemamo obavezu, neću ni reći kome, ali će to glasanje u popodnevnim časovima, odnosno večeras, objasniti.

Ja svakako želim da čestitam onome ko bude prošao izbor narodnih poslanika, ko bude dobio poverenje i da još jednom apelujem iz ove sale, iako sam to obojici rekla na kraju sednice Odbora, da sve ono što su prezentovali da bi kao nedostatke probali da otklone, krenu da rade odmah od sutra.

Hvala.

Hvala.
Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije, narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Samo onaj ko ne vesla ima vremena da ljulja čamac. Savet REM-a jeste i mora da bude motor nezavisnog nadzornog tela, a ne filter, jer ga na to obavezuje zakon.

Za nas kao narodne poslanike to je, takođe, alfa i omega i okosnica našeg posla, da donosimo dobre zakona, da vodimo računa o njihovoj primeni i poštovanju i to je ne samo u opisu našeg posla, već je to praksa i nešto što se podrazumeva u svim demokratskim zemljama.

Nadležnost i nezavisnost REM-a precizno su određeni zakonom, kao i procedura izbora članova tog nezavisnog regulatornog tela i tu je, što se nas tiče, tačka. Na to nema šta ni da se doda, ni da se oduzme. Možda se to nekome sviđa ili ne sviđa, zakon se mora poštovati, kao i nezavisnost i samostalnost nadzornog tela za elektronske medije.

Budući da danas razgovaramo o kandidatima za nove članove REM-a, ja ću se na to i fokusirati, a u ovom domu je nebrojeno puta toliko toga već rečeno detaljno o radu REM-a da nema potrebe ponavljati se.

Savet će raditi u punom sastavu nakon što mi danas izaberemo jednog od dva impresivna kandidata.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje bilo je zadovoljstvo i čast slušati predloge oba kandidata o unapređivanju rada nezavisnog regulatornog tela i onoga što svaki od njih pojedinačno svojim ličnim i profesionalnim integritetom može da unese u rad tog izuzetno važnog tela. Jeste zaista bilo impresivno.

Formalno-pravno, oba kandidata ispunjavaju uslove i to je ono što je za nas važno. U ovom slučaju, kao što rekoh, bilo je zadovoljstvo razgovarati sa njima. Zaista su nijanse u pitanju. Nećemo pogrešiti ako izaberemo bilo koga od dvojice kandidata.

Ja sam uverena da, koga god izaberemo, REM će biti ojačan profesionalno jednim takvim veličinama i ekspertima u oblasti medija kakvi su i jedan i drugi kandidat.

Građani nisu u prilici da vide materijal koji smo mi dobili za ovu sednicu. Dakle, na 19 strana je ukratko navedena biografija, odnosno biografije oba kandidata. To već sasvim dovoljno govori o njihovim profesionalnim kvalitetima.

Mislim da je jako dobro što u ovom sazivu, kao i u prethodnom, na vreme biramo nove članove REM-a. REM može da radi u punom kapacitetu.

Na vreme se donose i izveštaji i planovi o radu tog tela i mislim da je to, što se tiče našeg posla i naše nadležnosti, apsolutno ispunjeno i tome apsolutno nema ko šta da prigovori. Kao što rekoh, samo onaj ko ne vesla ima vremena da ljulja čamac.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje svoju punu podršku dati jednom od dva kandidata, imajući na umu da greška ne može biti napravljena, ali i sa određenim žaljenjem što oba ovakva kandidata ne mogu biti izabrana za mesto članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Hvala.