Zahvaljujem se vama lično što vrlo često učestvujete u diskusijama kada se na dnevnom redu nalaze pitanja iz oblasti kulture, kako ovde, tako i na Odboru za kulturu i informisanje. Drago mi je da ste ipak na kraju vašeg iscrpnog i sadržajnog izlaganja rekli da se SPS zalaže za povećanje sredstava u budžetu koje se odnose na kulturu. Ubeđena sam da ću nakon ovih vaših reči imati pomoć i podršku od ministara koji se nalaze u Vladi Republike Srbije, a koji se nalaze u SPS, da i u narednom budžetu imamo nešto veći budžet nego ove godine. Ali, ja sam izuzetno zadovoljna što smo uspeli ove godine, u vrlo teškoj, zahtevnoj godini, gde su sredstva najviše odlazila za sektor zdravstva, izborimo za 1,1% budžeta, što do sada nikada nije bilo. Mislim da je prošlogodišnji budžet bio 0,8% od ukupnog budžeta države.
Pažljivo sam slušala sve što ste rekli i što ste navodili neke velike festivale u nekim drugim državama. Da, naravno, to je lepo čuti, bilo bi lepo i da primenimo ovde. Volela bih malo da, evo, kad smo na temu dijaloga, otvorimo i dijalog kako da konačno razvijemo, uz, naravno, ulaganja države u kulturu, i kreativnu ekonomiju u oblasti kulture, a to je da ojačamo, osposobimo sve ljude u ovoj državi koji se bave kulturom da se ne oslanjaju samo na izbore budžeta iz države, pokrajine ili lokala, nego da uzimaju pozitivne primere iz Evrope ili širom sveta, kako velike manifestacije i festivali opstaju, a ne oslanjaju se isključivo na budžet, nego i stvaraju sredstva.
Podsticaji u filmu, filmskoj industriji, to se pokazalo upravo kao jedan segment kreativne ekonomije, jer podsticaji, recimo, za strana ulaganja u filmskoj delatnosti u našoj državi su se pokazali kao odličan ekonomski potez, a to je da stranci koji ulože svoja sredstva, znači, treba praviti razliku između stranih i domaćih produkcija, jer stranci dolaze i ulože određena sredstva, a država im vraća deo uloženih sredstava koje su potrošili na snimanje u Srbiji, a domaću isključivo pomažemo da bi opstali i da bi snimali filmove i serije. Dakle, oni ne ulažu neka sredstva i ne ostavljaju ih u državi, kao što to rade strane produkcije. Znači, to treba razlikovati. Ovde je pomoć da bi novac ostajao u Srbiji, a ovde je pomoć da bi imali uspešnu filmsku industriju i ovako veliku i uspešnu produkciju snimanja serija, kakvu imamo u poslednjih nekoliko godina.
Egzit i Guča, spomenuli ste ih, to su dve lepe turističke manifestacije u našoj državi. To više nije na budžetu kulture, nego na budžetu Ministarstva turizma. Volela bih samo malo da se razmisli o konceptu Guče. Neću da zalazim u onaj komercijalni deo, jer Guča mora da ima komercijalni deo i da donosi prihode opštini i okolnim mestima, ali da razmisle o čitavom konceptu, jer postoje neki italijanski modeli koji su dobri, da se ne svede taj festival na dva ili tri dana, nego, prosto, mesecima. Postoji takav model da sva ostala manja mesta učestvuju u muzičkom delu festivala.
Spomenuli ste amatersko stvaralaštvo. Ne znam da li je tu poslanik Arsić, ali upravo sa njim sektor savremenog stvaralaštva, uz moje učešće, priprema i krećemo u pripremu zakona o amaterskom stvaralaštvu, koje je zaista brojno u našoj državi ali nepravedno zapostavljeno. Tu imamo jedan veliki prostor da poboljšamo situaciju.
Dugo ste pričali sadržajno, pa sam samo nekoliko stvari zabeležila da vam odgovorim. Što se tiče Nacionalnog saveta za kulturu, uskoro ćete dobiti, rešenja su već stigla od svih ustanova kulture koje su dale svoje predloge. Da, savest i svest su jedna stvar, realnost je druga stvar, tako da ne sumnjam da ćemo dobiti kvalitet i da je dobro što ćemo posle dužeg vremena dobiti Nacionalni savet za kulturu. Moja lična očekivanja su bila nešto drugačija, ali zato sam tu da podržim Zavod za kulturni razvitak Republike Srbije, koji je krenuo u inicijativu da se u okviru njih formira savet upravo za kreativnu ekonomiju, koji bi u sebi imao osobe koje se bave kulturom vaninstitucionalno, tako da bi napravili jedan dobar balans, a kako je to republička ustanova kulture, ja smatram da je i to jedan deo Nacionalnog saveta za kulturu, tako da se nadam da ćemo dobiti neka dobra i kreativna rešenja kako pomoći nezavisnoj sceni.
Očekuje nas uskoro zakon o Hilandaru, sada se nalazi u formi javne rasprave. Dalje, zakon o kulturnom nasleđu, zakon o kinematografiji, audio-vizuelnoj delatnosti i do jeseni ćemo početi da radimo na zakonu o pozorištu.
U trenutku kada sam izabrana za potpredsednika Vlade zaduženog za Ministarstvo kulture i informisanja, bila sam veoma srećna zbog toga. Mislim da je to velika čast biti ministar kulture i informisanja jedne države, pogotovo Srbije, sa tako bogatom kulturnom tradicijom, velikim kulturnim nasleđem, ali ni sanjala zaista nisam šta me čeka, koliko tu ima problema i koliko je to jedna potpuno neuređena oblast koja nema zakone. Kažem, tu ministar mora da ima i hrabrosti da ide do kraja, da bi u nekom svom kratkom mandatu pokušao da uredi neke stvari i da ispravi sve ono što svakim danom nalazim.
Kažem, sviđa mi se što su počeli da me napadaju i prozivaju raznorazni kojima se obraćam na svojim obraćanjima javnosti o pojedinim temama, zato što je to znak da nešto i radim. Ako vas niko ne napada, prosto se zapitate da li nešto i radite i da li uopšte pokušavate nešto da promenite u oblasti kulture. Vidim da me napadaju, tako da sam na dobrom putu, otprilike kao onaj čuveni razgovor između kraljice Elizabete i Margaret Tačer, gde se kraljica Elizabeta zabrinula da li je Margaret Tačer pod problemima, jer je svi napadaju, i levi i desni, a Margaret Tačer je odgovorila da uopšte nije zabrinuta, da bi bila zabrinuta kada je niko ne bi napadao, jer bi to značilo da ništa ni ne radi, da citiram onog pesnika - da nijednu čašu nije polomila, da nijednom nije nogu uganula, itd.
Ja sam zadovoljna onim što radim. Treba mi podrška javnosti, treba mi i podrška parlamenta, verovali ili ne, svakim danom kada otvorim neki predmet suočim se sa nečim nezakonitim urađenim u nekom ranijem periodu, propuštenim, zatvorenim očima pred velikim, velikim problemima, anomalijama, pa i nezakonskim stvarima koje pronalazim u svim mogućim ustanovama kulture, svim mogućim predmetima koje ministar kulture treba da obradi i da uradi. Ali, uz vašu pomoć, mislim da ćemo napraviti jednu dobro uređenu oblast pa ćemo moći da se posvetimo i nekim lepšim stvarima i da se zaista suštinski bavimo kulturom, a ne samo da se bavimo problemima i gašenjem požara pred kojima sam se sigurno našla kada sam ušla ovde.
Ali, kažem, ja javnost upoznam, onda me napadnu, ima nekih i koji me tuže zbog onih stvari koje sam otkrila, a ja kažem - otkud je u našem društvu odjednom postala tema onaj koji otkrije kriminal a ne oni koji su ga počinili? I to je nešto interesantno i novo iskustvo, da onaj koji otkrije kriminal postane tema i meta napada a ne oni koji su kriminalci i koji su nešto loše i nezakonito počinili. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo dalje, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko, gospođo Gojković, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama su danas dva veoma važna zakonska akta iz oblasti kulture, i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Najpre, radi građana Republike Srbije, a i radi nas da kažemo zašto smo ova dva predloga zakona stavili na dnevni red današnjeg zasedanja Narodne skupštine, jer smo mi već donosili Zakon o kulturi, ovaj saziv, je li, a isto tako i o bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Prvi - zakon o izmeni i dopuni Zakona o kulturi, da bi ga usaglasili sa nedavno donesenim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Zato je on danas ovde na dnevnom redu. Drugi - Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, da bismo ga usaglasili za Zakonom o kulturi, jer smo mi donosili Zakon o kulturi itd.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, tu imamo samo četiri člana jer ministarstvo, odnosno Vlada je predložila da se izvrše izmene i dopune i, radi građana Republike Srbije i radi nas, da kažem o čemu se radi.

Poštovani narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona, a inače 16a Zakona o kulturi stav 6, broj 30 zamenjuje se sa brojem 40. O čemu se radi? Ovim članom utvrđujemo da predlog ministra kulture Republike Srbije za izbor Nacionalnog saveta za kulturu treba da osigura najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola. Zato smo menjali Zakon o kulturi, odnosno ove izmene i dopune.

Isto tako, u članu 2. predloga, ali u članu 42. važećeg Zakona o kulturi stav 5, broj 30 zamenjuje se sa brojem 40. O čemu se radi? Ovim članom utvrđujemo obavezu da sastav upravnog odbora ustanove kulture treba da obezbedi najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola. To je suština.

Član 3. ovog predloga koji imate na stolu, a inače član 46. Zakona stav 4. - broj 30 zamenjujemo sa brojem 40. Šta smo želeli ovim članom? Ovim članom utvrđuje se obaveza da sastav Nadzornog odbora ustanove kulture treba da obezbedi zastupljenost najmanje 40% predstavnika najmanje zastupljenog pola. Članom 4. ovog zakona, regulišemo u stvari, vreme stupanja na snagu ovog zakona, a to je osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.

Kada je u pitanju ovaj drugi zakon o izmeni i dopuni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, u njemu se vrše samo dve izmene, u dva člana i to u članu 1. inače važećeg zakona, 17. stav 6. reči tri godine zamenjuje se rečima pet godina. O čemu se radi? Ovim članom utvrđujemo da za direktora biblioteke se imenuje lice koje ima visoku stručnu spremu i najmanje, podvlačim, najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi. Molim vas, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovo naglašavam. Dakle, do sada je bilo tri godine, ali pet godina radnog iskustva u kulturi i ne može se izabrati direktor biblioteke onaj koji nema pet godina radnog iskustva u kulturi, imali smo tu određenih problema u praksi, strahovitih i ovim zakonom to rešavamo, i koji normalno ispunjavaju druge uslove utvrđene statutom biblioteke. Međutim, statut biblioteke ne može menjati ovaj zakon, a imali smo to u praksi, o kojima je i ministarka govorila, imali smo određenih problema.

U članu 2. reguliše se vreme stupanja na snagu ovog zakona, a to je osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.

Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sada ću da uporedim šta je vlast SNS učinila na području kulture, a šta je bivša vlast oličena u Draganu Đilasu, Borisu Tadiću i Vuku Jeremiću. Vlast SNS učinila je ogromne korake na polju kulture u odnosu na prethodni period vlasti Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i Đilasovog političkog električnog zeca Marinike Tepić. Ne možemo naravno biti zadovoljni, jer želimo još više i još bolje, kako reče i sama ministarka.

Samo ću nekoliko kapitalnih objekata da kažem šta je učinjeno za vreme SNS. Sanirali smo, adaptirali rekonstruisali Narodni muzej Srbije. Dakle, Narodni muzej se zvao sve do ovog saziva Skupštine. Mi smo ga preimenovali u Narodni muzej Srbije, ovo radi građana Republike Srbije, u Beogradu, nakon 15 godina, koliko je ova ustanova bila zatvorena za posetioce u vreme gospodina Đilasa, Tadića i Jeremićeve vlasti. Oni su prali novac tih 15 godina.

Drugo, otvorili smo isto tako Muzej savremene umetnosti u Beogradu nakon što je 10 godina bio zatvoren za javnost za vreme Đilasove, Jeremićeve i Tadićeve vlasti.

Sanirali smo, adaptirali i rekonstruisali i druge zgrade u kojima se nalaze ustanove zaštite kulturnih dobara. Samo ću nekoliko radi građana Republike Srbije, nabrojati, a to je Muzej Vuka i Dositeja, Muzej nauke i tehnike, Galerija Matice Srpske, Muzej istorije Jugoslavije, Etnografski muzej, deo jedan, i Biblioteka Šabac.

U Filskom centru izdvojili smo iz budžeta Republike Srbije najveća sredstva u istoriji za razvoj filmske industrije tog centra. Samo da napomenem, u 2020. godini izdvojili smo milion i 115 hiljada dinara iz budžeta Republike Srbije. Dakle, ovo je jako bitno radi građana Republike Srbije. Budžet Filmskog centra veći je bio u 2019. godini 50 puta veći nego za vreme Dragana Đilasa. Dakle, ne 50%, nego 50 puta veći nego za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića.

Narodna skupština Republike Srbije proglasila je 700 rukopisnih i štampanih retkih i starih knjiga nastalih od 15. do 19. veka, što predstavlja dugotrajan i mukotrpan rad stručnjaka kako u Narodnoj biblioteci Srbije, tako i drugim ustanovama. Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se primenjuje od 1. februara 2010. godine. Vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića zatvorila je Narodnu biblioteku Srbije, četiri godine za posetioce, toliko je trajala rekonstrukcija, koja nikada nije završena. Direktor Narodne biblioteke, verovali ili ne, ali je istina, za vreme Đilasove vlasti je smenjen zbog podrške koju je dao savetniku predsednika crnogorskog parlamenta, koji je izjavio da bi bio civilazacijski iskorak aktiviranje eksploziva u banjalučkoj hali Borik 2012. godine, gde se na proslavi dvadesetogodišnje Republike Srpske nalazilo najviše rukovodstvo iz Beograda. Povežite događaje sa savremenim stvarima koje se dešavaju danas u okruženju i u našoj državi.

U Narodnoj biblioteci Srbije za vreme Đilasove vlasti uklonili su zavese, zavese na kojima su dominirala ćirilička slova prema slovima Miroslavljevog jevanđelja, a umesto njih Đilasov direktora „sašio je“ bez ikakvih slova. Sve što je podsećalo na srpsku kulturu je uklonjeno.

Dragana Đilasa nikada nije interesovala kultura Beograda i Srbije. To kažu njegove dojučerašnje stranačke kolege i neki inostrani ambasadori. Da kažem direktno o čemu se radi. Đilasov kolega, glumac Sergej Trifunović je za Đilasa kazao 16.6.2020. godine, citiram – Đilasu je glavno oružje novac kojim sve rešava i kupuje političku naklonjenost. Jeremić je netalentovan političar, a Đilas je upropastio kulturu u Beograd, završen citat, kaže njegov dojučerašnji kolega Sergej Trifunović, inače poznat pod nazivom pišoje. Zašto? Zato što je on izjavio da će da piša po grobu predsednika Aleksandra Vučića.

Da Đilasa nikada nije interesovala kultura i razvoj Beograda potvrdio je, verovali ili ne, i američki ambasador bivši Kamerun Manter koji je 13.9.2009. godine kazao, citiram – danas mi je rekao Đilas da je njegov plan za Beograd samo marketinški, a ne realan, završen citat. Tako je bilo i u pogledu kulture i ukupnog razvoja, rekao je bivši američki ambasador.

Ništa bolji od Đilasa nije bio ni njegov ministar kulture Predrag Marković koji je kasnije nažalost bio i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Dok je bio ministar kulture država je otkupila 2.616 knjiga od izdavačke kuće „Stubovi kulture“ čiji je vlasnik bio upravo ministar Marković. Vrednost knjiga iznosila je milion 173 hiljade 903 dinara, kaže DRI, a ne ja.

U 2011. godini kao predsednik Skupštine Đilasov kolega Marković samo na putovanja potrošio je 15 miliona dinara. Sliku za poklon platio je nezakonito, podvlačim nezakonito, milion 664 hiljade dinara bez odobrenja Narodne skupštine Republike Srbije jer morao je po zakonu imati odobrenje. Na službena putovanja nezakonito je potrošio 13 miliona i u tom svojstvu.

Tako su Đilas i njegovi saborci iz DOS-a upropastili kulturu i bogatili svoje džepove, a politika SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem izvlači to iz takve situacije.

Poštovani građani Republike Srbije, Srbija danas vodi bespoštednu borbu protiv organizovanog kriminala, oličenog u tajkunsko-mafijaško, politikanskim organizovanim grupama koje su sprega domaće i inostrane provenijencije. Te grupe imaju samo jedan jedini cilj, a to je stvaranje haosa u zemlji, kako bi srušili Aleksandra Vučića sa vlasti, a ne izborima, nego ulicom, ne prezajući kako kažu i od prolivanja krvi.

Oni žele Srbiju ponovo dovesti do bankrota. Među tim grupama jeste i tajkun Dragan Đilas koji je pred predsednikove razgovore u Briselu preko svog portala, po ko zna koji put napao predsednika Vučića tako što je Đilas podržavao koljača Belivuka time što je objavio skandalozni tekst preko svog portala u kojem je priznao da su kriminalci Belivuka skandirali – Vučiću pederu, uz poklon od 100 evra zbog hapšenja svoga vođe Belivuka. Đilasov portal otvoreno je stao na njihovu stranu.

Ono poštovani građani Republike Srbije, što je važno i pre nego što kažem završni deo, dozvolite da kažem još dve rečenice o Narodnoj biblioteci Srbije, kako je uništavana deset godina, da su se 2005. godine za vreme Đilasovog ministra knjige dragocene Narodne biblioteke Srbije našle se i na Kalenić pijaci, verovali ili ne, ali je istina. Na svakoj knjizi uredno zaveden broj Narodne biblioteke Srbije. Tu na tezgi našao se i Zbornik „Dubrovnik“, štampan u Splitu 1866. godine, prodat verovali ili ne, za 50 dinara. Tu je bila i čitanka iz koje su đaci trećeg razreda u Kraljevini Jugoslaviji učili gramatiku. Gle čuda, prodavali su i „Fruškogorske manastire“ iz 1927. godine, knjigu, ali i „Srbijanku“ iz 1896. godine. To je u stvari neka vrsta tadašnjeg ženskog muzeja.

Malo je vremena danas čitav dan da bih vam ja nabrajao još kolike stvari su uklonjene za vreme Đilasovog, Jeremićevog i Tadićevog ministra koji je u Narodnoj biblioteci držao Soroševu kancelariju i po nalogu njega sve je to bilo uklonjeno.

Poštovani narodni poslanici, ono što je veoma važno za sve građane Republike Srbije i za našu zemlju, je da je prvi put u istoriji PIO Fonda, a on je formiran kako znate 1992. godine, PIO Fond uspeo da samostalno isplati penzije za tekući mesec, bez dodatka budžeta Republike Srbije, kada su u pitanju penzije iz radnog odnosa.

Bivša vlast dotirala je PIO Fond 2012. godine više od 40% iz budžeta. Naša vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, već 2016. godine smanjila dotacije na 36%, da bi 2020. godine smanjila dotacije na 20% iz budžeta Republike Srbije i gle čuda, za juni mesec 2021. godine PIO Fond sebe sam finansira, kada su u pitanju doprinosi iz radnog odnosa.

Šta nam to govori, poštovani građani Republike Srbije? To je pokazatelj, veliki pokazatelj dobre ekonomske politike koju vodi Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić i politike predsednika Aleksandra Vučića, kako u ekonomskom smislu, tako i u smislu zaposlenosti, a isto tako i naplate poreza.

Dozvolite, pre nego što dam završnicu, da kažem da ovo što se ovih dana dešava, napad na predsednika Vučića je nezabeležen u istoriji Srbije. Nikad u istoriji Srbije nijedan vladar nije imao veću podršku građana, a više napada od jedne male grupe, veoma agresivne i veoma nepristojne. Samo da kažem nekoliko rečenica.

Evo, javila se opet, verovali ili ne Vesna Pešić politička, aktivistkinja Dragana Đilasa. Napala je opet predsednika Vučića lažući da predstavnici vlasti stalno izražavaju govor mržnje i da naše poimanje politike jeste uništenje protivnika. Zamena teza upravo je obrnuto. Pa gospođo Pešić, nismo mi, nego vi izražavali uništenje političkih protivnika. Vi lično gospođo Pešić, kada je u pitanju predsednik Vučić. Pa, vi ste gospođo Pešić 19. januara 2020. godine rekli, citiram – ako Brnabićka da ostavku, da znate sprema se doživotni Vučić - e, nema tu bojkota, samo cev u glavu, završen citat. Pa ko radi na uništenju političkih protivnika?

Vesna Pešić se oduševila što je Incko dao zakon kojim se negira genocid u Srebrenici, pa kaže, citiram – konačno da Valentin Incko ide iz BiH podignute glave zbog zabrane negiranja genocida u Srebrenici, ostala je Srbija još, na našu bruku, poslednja koja negira genocid. Zar Srbija nema elementarne ljudske osećajnosti i odluke da više nikad takve stvari ne ponovi? Završen citat, 25. jula 2021. godine.

Poštovana gospođo Pešić, pa vi pojma nemate šta je genocid. Vi ovo govorite zadnjih 15 godina. Kako ste svojim studentima to predavali? To je veliki problem.

Na kraju, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled naše zemlje sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za južnu srpsku pokrajinu, politiku modernizacije Republike Srbije i politiku bespoštedne borbe protiv organizovanog kriminala, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i pojedini intelektualci, pojedini razni analitičari, šarlatani su se udružili da pokušaju svakodnevno obesmisliti svaki uspeh naše ekonomije, zarada jeftinih političkih problema.

Nadam se da u budućnosti ćemo još veće postizati uspehe. Živeo naš ekonomski, politički i kulturni uspeh na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Maja Gojković.

Hvala na vašem izlaganju u delu koji se odnosio na izmene zakona, ali i uopšte na ono stanje koje smo zatekli do 2012. godine, upravo u segmentu kulture i na onome što je do sada urađeno. Mogu se složiti sa vama da su danas najglasniji kritičari Vlade Republike Srbije i predsednika države koji su doprineli urušavanju kulture u našoj državi.
Drago mi je da ste nas podsetili koliko je ustanova kulture za vreme bivše vlasti, a sadašnjih delova opozicije bio zatvoreno. Zamislite samo koliko je generacija u našoj državi ostalo bez mogućnosti da poseti Narodni muzej i recimo da se upozna sa savremenim slikarstvom od 20. veka npr. koje postoji u depoima, ali sada i u stalnoj postavci Narodnog muzeja.
Da li je neko pohvalio Vladu Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, za napore koje su učinili da se završe radovi na Narodnom muzeju, od njih? Pa da kažete onda da sa druge strane imamo relevantne sagovornike, koji znaju da na pravi način kritikuju, a znaju i da odaju priznanje kada naprave grešku, a neko to ispravi. Sigurno je jedna nacionalna stvar i nacionalno pitanje bilo da se konačno otvori Narodni muzej, da se omogući školama da ne prave ekskurzije, kako se nekada to činilo tako što će prvo posetiti neke gradove u inostranstvu, pa tek onda možda u poznim godinama upoznati i kulturu i spomenike kulture države u kojoj su rođeni i u kojoj žive.
Muzej savremene umetnosti, ako ćemo da razgovaramo o savremenoj umetnosti, i tu najčešće su deo javnosti veliki kritičar Aleksandra Vučića, predsednika države i Vlade Republike Srbije. Pa, nisam čula da su nešto govorili kada je Muzej savremene umetnosti 15 godina bio zatvoren? Naravno, može mnogo više da se radi, ali na jedan veliki način Muzej savremene umetnosti skrenuo je pažnju na sebe time što je uz otvaranje imao odmah i postavku jedne od najvećih konceptualnih umetnica danas na svetu, a to je svakako Marina Abramović, koja je rođena u Beogradu i koja na samom otvaranju njene izložbe rekla da je Srpkinja i da je Beograđanka.
Da kažemo šta je sa subotičkim pozorištem, koje je u davnim vremenima počelo da se gradi. Ova Vlada Republike Srbije izdvaja sredstva i ulaže napore da konačno završimo ovaj važan nacionalni projekat, a to je svakako izgradnja jednog od najvećih teatara u regionu, a to će sigurno biti subotičko pozorište.
Kakvi su naši dalji planovi? Izgradnja jednog velikog muzeja, izložbenog prostora, kao što su „Snaga i Svetlost“, koji će biti posvećen u najvećoj meri Nikoli Tesli, naučniku, Srbinu, koga danas vidimo da i neki naši susedi svojataju i pokušavaju da promene njegovu biografiju i njegovo izjašnjavanje da je srpskog porekla i da je Srbin, pre svega i on i njegova porodica.
Danas je ionako na delu pokušaj krađe našeg kulturnog nasleđa i našeg nacionalnog identiteta, ne bi li neko u našoj okolini ili u samoj našoj državi, kao što se radi u poslednje vreme u južnoj pokrajini, ukrao i stvorio neki svoj nacionalni identitet. Pozvala bih vlast Republike Hrvatske, da iskoriste priliku, kada budu došli na neku bilateralnu posetu, bez obzira na kom nivou, da svakako odu i u Muzej Nikole Tesle, ovde u Beogradu, u Krunskoj ulici i da se sami uvere da se tamo nalazi urna Nikole Tesle, nalazi se u Beogradu, u Republici Srbiji, nalaze se njegove lične stvari, nalazi se njegova lična biblioteka, nalazi se njegova arhiva, nalazi se sve ono što bi voleli mnogi u svetu da mogu da vide i da poseduju, zato što je njegov sestrić, koji je, eto, gle čuda, opet bio Srbin i srpskog porekla, odlučio da kao naslednik celokupne imovine Nikole Tesle, upravo ih donese, omogući da se donesu predmeti u Beograd i poklone državi u kojoj mi danas živimo.
Dakle, mi nemamo nikakvu zlu nameru, ni prema kome. Čast mi je i zadovoljstvo kada vidimo da neko nešto nema svoje, pa posegne malo za onim što Srbija u sferi kulture svakako ima, pa se suočavamo da malo, malo neko želi da Ivo Andrić ne bude nobelovac, Srbin, da ne znam negiraju nacionalno opredeljenje Petra Lubarde.
Evo sada i Nikolu Teslu nam uzimaju, ali red bi bio da traže dozvolu od Republike Srbije i srpskog naroda, a ne da pokušavaju da nam nacionalne simbole iza leđa ukradu i prikažu kao svoje. Tako da, u najboljoj nameri želim da ih stvarno pozovem i kada bude nekih zvaničnih susreta da obavezan deo njihove posete Srbiji bude i poseta Muzeju Nikole Tesle, možda će im biti lakše da odustanu od svojih namera.
Dakle, zgrada Beogradske filharmonije je nešto što, izgradnja ove zgrade, u šta Vlada Republike Srbije ulaže svoje napore da za nekoliko godina proslavimo otvaranje ove izuzetno značajne zgrade u kojoj ćemo slušati umetnike kao što je nedavno bio Zubin Mehta, koji je ličnost koja podržava izgradnju zgrade Beogradske filharmonije, koji je u razgovoru na našim predsednikom Aleksandrom Vučićem nedavno rekao da se raduje činjenici da će Beogradska filharmonija uskoro dobiti svoju zgradu i da će on u nekom od narednih godina na svom gostovanju moći da bude upravo taj dirigent koji će učestvovati otvaranju ove važne ustanove, koncertne dvorane.
Dakle, imamo i obnovu fasade Muzeja Jugoslavije, koje je takođe predviđeno da se završi ove godine. Imamo velika ulaganja u Narodno pozorište, Istorijski muzej Srbije konačno posle desetina godina dobio je svoju zgradu. To je jedan veoma zahtevani postupak, ali je važno da se krećemo u dobrom pravcu i da je cilj ove Vlade Republike Srbije da pre svega izgradi infrastrukturu u oblasti kulture. To radimo, kao što ste primetili u poslednje vreme, ubrzano i u svim delovima Republike Srbije, jer najveći i najbolji konkurs koje ima Ministarstvo kulture svakako su gradovi u fokusu. Mislim da tu treba povećati sredstva, jer je to pravi način da dođemo do decentralizacije kulture tako što ćemo osposobiti čitavu Srbiju da imaju svoja mala pozorišta, da imaju svoje galerije, da imaju svoje kulturne centre i da time poboljšamo njihov kulturni život.
Kažem, posvećeni smo zaštiti spomenika svuda u našoj državi. Kažem, bilo bi sigurno mnogo više para u budžetu naše države za kulturu da nije bilo neverovatnih promašaja bivše vlasti. Vi ste, poštovani poslaniče Atlagiću, naveli primere zatvaranja ustanova kulture Narodne biblioteke, Narodnoj muzeja, Muzeja savremene umetnosti 15 godina, neizgradnje Beogradske filharmonije, nezapočinjanje procesa nego samo pričanje, pričanje i pričanja i u tom smislu nije urađeno ništa.
Ja ću navesti jedan primer sa kojim je naša javnost malo upoznata, a to je onaj čuveni slučaj „Kunsttransa“, jednog potpuno pogrešnog ugovora koji je Ministarstvo kulture i informisanja bivše vlasti potpisalo sa upravo ovom austrijskom firmom za čuvanje slika iz Narodnog muzeja na duži niz godina. Taj ugovor se nikada nije realizovao, jer se ispostavilo da se depoi nalaze na plavnom području, ako se ne varam, tako je pisalo u predmetu i nekako volšebno ta vlast je zaboravila da ikada raskine ovaj ugovor. Naravno da je „Kunsttrans“ tužio našu državu i na međunarodnoj arbitraži, poslaniče Atlagiću, ovako presuda glasi, da smo mi nedavno morali da isplatimo milijardu i 700 miliona evra toj firmi za ono što nikada nije ni uradila, a nikada nije ni raskinut ugovor sa njom.
Sa druge strane, ako se ne varam, to je milion i 114 hiljada evra kamate koju smo morali takođe da isplatimo tužiocu, odnosno ovoj firmi, a 639 hiljada evra su bili samo advokatski troškovi. Hajde da izračunamo samo za sve ove milijarde kamate, glavnice, troškovi njihovih advokata i svega toga, koliko smo mi mogli da uradimo projekata za kulturu širom Srbije.
Eto, to je bila ta njihova briga za kulturu i to je bila ta lakoća, ako nešto ne uradiš dobro, promašiš, upropastiš državu, pa nema veze, mi to više nikada nećemo spominjati, valjda će neko to da zaboravi. Ali, to su iznosi koje je ova vlast i ova Vlada morala da isplati, jer su pravosnažne presude došle na naplatu, a kontinuitet države postoji bez obzira ko se nalazi na vlasti.
Tako da, što se tiče mene, ovakvih promašaja, iskreno se nadam, neće biti, jer nemam nameru da kulturu i budžet za kulturu trošim na naknade štete na razne promašene projekte i ugovore koje smo zatekli prilikom preuzimanja vlasti. Hvala.

Zahvaljujem se potpredsednici Vlade.
Pošto nema više ovlašćenih predstavnika, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica prof. dr Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministrice sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Kada su u pitanju sami predlozi izmena, oni nisu obimni, kako smo mogli i čuti u izlaganjima kako izvestioca, tako i prethodnih govornika, ali su, smatram, jako značajni, budući da je kod izmena Zakona o kulturi u planu usaglašavanje sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i to u segmentu obaveznosti da se određeni procenat, u ovom slučaju umesto 30% 40% pripadnika manje zastupljenog pola nađe u određenim segmentima.

Ono što je jako važno ukazati ovom prilikom, jeste činjenica da kada god spomenemo manje zatupljeni pol mi obično mislimo da se radi o ženama, a izgleda da ima i sektora gde će biti obrnuto, pa će i muškarci biti zastupljeni u odnosu na ono stanje kakvo je sada.

Međutim, ja nisam sigurna, budući da se konkretno ove vrlo precizno odredbe odnose na upravne i nadzorne odbore, neko je od prethodnih govornika rekao da žena imamo jako puno u kulturi, ali ih nemamo u drugim nekim poljima delovanja, nisam sigurna da ih imamo u upravnim i nadzornim odborima, tako da mislim da će ovo biti jako značajno, da u institucijama kulture kroz upravne i nadzorne odbore imamo 40% manje zastupljeno pola, pa ko god da to bio.

Zapravo, ažurnost vas, ministrice, i celog ministarstva pokazuje i vašu aktivnost. Upravo je nedavno i usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a vi ste našli za shodno da komponente koje se odnose zapravo na vaše ministarstvo i učinite. Mislim da bi vašim putem trebalo da krenu i ostali ministri, odnosno ostala ministarstva. Mislim da bismo u određenim segmentima tek zapravo videli kakva je situacija, da ako bi se te kvote od 40% postavile da bismo imali onda na neki način izbalansirano učešće, bez nekog nagoveštaja, normalno, da u samom delovanju treba po svaku cenu birati samo nekog ko predstavlja određeni pol bez obzira na stručne i druge kvalifikacije. To svakako treba imati u vidu.

Ono što je važno kada govorimo o samoj kulturi, jeste da je Zakon o kulturi kao bazični zakon koji tretira jednu veoma važnu sferu ljudskog života, budući da smo rekli da je kultura veoma širok pojam i u praksi i ukoliko bismo najšire hteli definirati ovaj pojam, uz sve pokušaje i stručne definicije ovog termina, mogli bismo reći u najširem da je kultura odnosa prema životu, prema celokupnom životu, kako svom, tako i prema životu drugih ljudi u našoj neposrednoj i daljoj komunikaciji, odnos prema prirodi, prema prirodnim resursima, prema svemu što se tiče čoveka.

U tom smislu je veoma značajno da na ovom jako važnom, mukotrpnom putu budemo svesni važnosti i pre svega naše odgovornosti u kreiranju samog odnosa prema kulturi života, ponašanja, kulturnih obrazaca generalno. Vi ste spomenuli dva jako značajna projekta koja Ministarstvo kulture i informisanja kani realizirati. Dakle, pitanje kulture u medijima i pitanje međureligijskog dijaloga su svakako projekti koji mogu mnogo doprineti, jer celi javni diskurs, ali možda ponajviše mediji su u potrebi da kroz različite sadržaje promovišu kulturu poštivanja drugog, drugojačijeg, različitosti, različitih vrednosti, a čini se da toga danas sve manje ima. Generalno, globalno možemo govoriti o devalvaciji kulture na svim poljima, pa u tom domenu i na ovom polju.

S druge strane, jako je važno zbog odgovornosti prema mlađim generacijama, jer deca danas nisu, nažalost, u prilici zbog svih modela života koji im se nude kroz proces digitalizacije i negde su možda više u nekom virtuelnom svetu nego što su to generacije nekada bile, pa u obavezi smo da njima predstavimo pitanje značaja kulture, ne samo kroz kulturne sadržaje i kulturno nasleđe jer je to samo jedan deo ili segment kulture, već kroz celokupan obrazac, kulturni obrazac i način ophođenja prema drugom i drugojačijem.

Pitanje kulture manjinskih zajednica i naroda je takođe nešto što je veoma značajno i to je svojevrsna blagodat, prednost, da u jednoj državi, u jednom društvu imate toliko različitih naroda i manjinskih zajednica i njima treba dati prostor, kako kroz medijsko javno predstavljanje, tako i kroz pomoć, konkretno ministarstva na lokalnom nivou. Jer, govorimo vrlo često o finansijama, kako one često nedostaju za neke projekte, a nažalost nekada je potreban i sam osećaj tih ljudi na lokalnom nivou koji deluju i utom smislu nadzorna uloga samog ministarstva je veoma značajna. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Nemam problem sa zakonima o kulturi, imam problem sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i problem sa vlašću Srpske napredne stranke.

Ovde govorimo u ovom zakonu o uslovima za imenovanje direktora ustanova kulture, a opšte je poznata činjenica da širom Srbije po svim vertikalama i horizontalama gde vlada SNS, pogotovo na lokalu, direktori javnih preduzeća, pa i ustanova kulture su često lica u stanju vršioca dužnosti. Znači, čuveno v.d. stanje se koristi da bi ti ljudi bili pod partijskom kontrolom, jer ako su neposlušni lako ih je smeniti, dok kada ih izaberete za direktore onda ih možete smenjivati samo iz zakonom predviđenih razloga.

S druge strane, kada u ovim zakonima pominjemo 40% manje zastupljenog pola dolazimo do toga da se podsetimo na Zakon o rodnoj ravnopravnosti kao proizvod rodne ideologije, a rodna ideologija jeste jedan oblik radikalnog feminizma i mi nemamo problem sa radikalnim feminizmom, on je kao i svi ekstremizmi brutalno iskren, ali imamo problem sa onim briselskim feminizmom koji je uvek licemeran kako po pitanju ovih društvenih tema, tako i po pitanju posmatranja granica država, gde kažu da su granice država u Evropi nepovredive, ali granice Srbije to nisu.

Isto tako, kada govore o 40% manje zastupljenog pola, misli se na ženski pol, ali se ne postavlja pitanje kako ćemo ovo primeniti, recimo, u rudarskim jamama, gde je mnogo više muškog pola, kako ćemo to primeniti u komunalnim preduzećima u ekipama za pražnjenje smeća, da li ćemo i tu raditi ovako ekspresno, ideološki, eksperimentalno intervenisanje i tražiti da se i tu 40% pripadnika manje zastupljenog pola uključi.

Znači, to je to licemerje koje neće da gleda društvenu stvarnost, neće da prihvati arhetipske uloge i pol kao biološko određenje i muškarca i žene, već hoće da se igra rodovima, da se igra subjektivnim osećajem, da neko do podne može da se oseća kao žensko, od podne kao muško, a društvo mora da uvažava sve to i čak da zakonski upodobljuje svoje okruženje takvim nenormalnim zahtevima.

Zašto to radi politički zapad znamo. On je između ljudi i kapitala izabrao kapital. Kapitalu smeta porodica kao solidarna zajednica, smeta mu muškarac i žena u svoj arhetipskoj ulozi, kao ljudi koji svoju egzistenciju i smisao života ne traže u potrošnji, već u nekim drugim vrednostima. To je u redu za njih i kao njihov izbor, ali nije u redu da se nameće nama. Tu me čudi SNS, koja ima puno ljudi koji misle kao i ja, ali nemaju snage da se suprotstave onom malom broju dobro razmeštenih agenata stranog uticaja koji rade na tome da se dženderizacija i zagejavanje Srbije sprovede do kraja.

Pored ovih problema, vratiću se na Zakon o rodnoj ravnopravnosti, jer je on čvorno mesto naših problema u ovom smislu. Da podsetim da rod nije objektivno naučno utvrđena kategorija, da nije ni ustavna kategorija, u našem Ustavu se govori o polu, čak i u ovim zakonskim predlozima se govori o manje zastupljenom polu, a ne o manje zastupljenom rodu, zato što zakonodavac, tj. predlagač zakona, kao svako racionalan ko se bavi rešavanjem racionalnih društvenih problema, vidi da je rod nešto potpuno nepotrebno, ali smo morali, da bi udovoljili zahtevima lobija iz Evropske unije, da uvedemo Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Inače, da je to neustavna kategorija, kada govorimo o rodu, potvrdio je i u svom mišljenju Visoki savet sudstva. Da je rodno senzitivan jezik ideološka intervencija i nasilje nad jezikom potvrdilo je i Odeljenje za jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Znači, mnogo je bilo signala da to nije u redu i sada postoje postupci pred Ustavnim sudom koji se vode da se dokaže neustavnost ovog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a mi smo požurili da sprovedemo intervenciju tog zakona u naše druge zakone.

Da budem pošten, u ovim predlozima toga nema, jer se ovde govori o manje zastupljenom polu, tako da ovi zakoni o kulturi neće biti na udaru odluke Ustavnog suda, ako se Ustavni sud ikada probudi, pa odluči da brani Ustav ove zemlje, ali je potrebno reći da treba zaustaviti upodobljavanje svih naših zakonskih okvira jednom neustavnom zakonu, zakonu koji podleže nenormalnim ideologijama iz Evropske unije, a zove se Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Hvala.

Reč ima potpredsednica Vlade.
Izvolite.