U stvari, premijerka se javila. Izvolite.

Hvala.
Pošto sam prilično ekstenzivno odgovarala o „Geoksu“ tokom ove sednice, neću to ponavljati, ali ću reći samo još jednu stvar, dakle, tokom 2020. godine najveći broj zemalja na svetu i ja, ako se ne varam, mislim, sve zemlje članice Evropske unije doživele su ogroman rast nezaposlenosti. Ljudi su usled pandemije masovno ostajali bez posla, firme su se zatvarale na kraju krajeva i zbog toga što vlade nisu na vreme reagovale ili nisu reagovale sa pravim mehanizmima podrške kako bi sačuvali radna mesta.
Srbija je i po ovome bila prilično jedinstvena. Tokom 2020. godine, i pored pandemije korone virusa, registrovana zaposlenost u Srbiji se povećala. Dakle, mi smo zahvaljujući svemu onome što smo uradili i tu još jednom posebna zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je on vodio krizni štab zadužen za privredu, i vodio nekako naše pravce toga kako ćemo da odgovorimo, kojim merama, u kom trenutku, sa koliko novca za direktnu finansijsku podršku privredi i građanima.
Mi smo uspeli zahvaljujući tome, za razliku od nekih drugih zemalja da povećamo neto zaposlenost, dakle da se nezaposlenost dodatno smanji. To je u Srbiji prošlo, pravo da vam kažem, prilično nezapaženo.
Dok vi imate nezaposlenost u zemljama članicama EU koja je otišla i na preko 20%, Srbija je održala svoju zaposlenost, odnosno nije povećavala stopu nezaposlenost. Sada se dešava da jedna kompanija odlazi iz Srbije, da je ta kompanija imala ogromne gubitke, trpela tokom korona virusa, ali takođe i da je na njenu odluku u stvari presudno mislim, uticalo to što se kod nas dešava kontinuiran rast plata i prosečnih plata i minimalca i što se njima ne isplati više da posluju na taj način u Srbiji, već će nalaziti zemlje gde je radna snaga jeftinija.
Mi sada razgovaramo danima o tome, danima nas koje kakvi kritikuju za odlazak jedne kompanije. Ljudi koji su dozvolili da tokom mnogo manje krize, svetske ekonomske krize 2008, 2009. godine, preko 400.000 ljudi, između 400 i 600 hiljada ljudi ostane bez posla, se sada pretvaraju da su baš jako mnogo zainteresovani za 1.000 ljudi.
Još jednom kažem, ljudi u Vranju, koji su bili zaposleni u „Geoksu“ neće ostati na cedilu. Koliko vidim, i predsednik Aleksandar Vučić je najavio već za septembar posetu Vranju i vodićemo računa o svakom pojedinačno zaposlenom u tom „Geoksu“, o svakoj porodici, kako bi prošli kroz tu tranziciju za koju smo još jednom znali da dolazi. Zato što nismo želeli da gradimo Srbiju kao zemlju jeftine radne snage. Znali smo da će takve investicije polako odlaziti iz Srbije.
Spremali smo se na takav scenarijo i spremamo se na takav scenarijo, ali to će značiti potpuno u jednom trenutku potpuno raskrstiti sa takvom prošlošću gde smo dovodili investitore, dajući im subvencije da bi naše ljude držali na minimalcu. To više nije slučaj u Srbiji.
Tako da, još jednom, ponosna sam i na kraju krajeva što je i u vreme pandemije kod nas velika stvar što jedna kompanija odlazi i zatvara se, a ne kao što je to slučaj u većini zemalja Evrope, što ne zaposlenost raste i ide na dvocifreno, nego da bude i preko 20%. Takođe i ovaj slučaj govori o tome kakva je Srbija zemlja danas i koliko je ona različita od te 2011. i 2012. godine. Hvala.

Hvala.

Reč ima Dragan Marković Palma.

Fabrike se zatvaraju svugde u svetu i zašto se dislociraju velike kompanije iz nekada najrazvijenijih evropskih država i izabrali baš Srbiju? Zato što Srbija ima najbolje uslove. Zato što Srbija ima dobre i stručne radnike.

Šta je poenta? Poenta je da Srbi koji se zovu gastarbajterima rade u celom svetu, da ih vratimo da dođu u Srbiju i da rade, ako su tamo radili u nemačkom fabrikama i ovde, ako su radili u švajcarskoj fabrici i ovde da rade u švajcarskoj fabrici. Tako da nije to nešto što bi moglo da se kaže – e, vidi, ova jedna od ne znam koliko hiljada subjekata malih i velikih kompanija radili ili ne radi. Jedna fabrika ništa ne može da umanji, niti BDP, kada je u pitanju punjenje budžeta, ali država je prihvatila da zaposli pola radnika, odnosno pola od 1.500 i siguran sam da će država da dovede još nekog drugog, novog investitora i da zaposli one ostale koji su radili u toj fabrici.

Ono što je za vas važno ministri, da znate, da nema nedelja da prođe, a da neko ne bude zainteresovan iz najrazvijenijih država Evrope i sveta da otvori svoju fabriku u Srbiji. Vi imate svoje resore, pa se ne bavite tim poslom, a ja moram da se bavim i određeni resorni ministri, moram da se bavim dovođenjem investitora jer je to danas najvažnije.

Ono što ste ispustili da kažete – nije više subvencija iz budžeta za penzije kao što je nekada bilo, nije. Šta to znači? To znači stabilnost budžeta države, sigurnost, sve ono što se zove i zlato u Narodnoj banci Republike Srbije, itd. To su pokazatelji i činjenice. Mogu ovi koji su u opoziciji navikli da kradu, da lažu i mažu, kako se kaže kod mene, da pričaju šta god žele. Ali uvrede kao što su doživeli i Vulin i predsednik Vučić, neću da govorim šta su meni radili, jer nisu me ni tužili, zato što nema dela, a nemate zakon koji se zove zakon o kleveti, nego možete da pričate šta god hoćete, šta god vam padne napamet, itd. Ti ljudi isto moraju da odgovaraju. Moraju da odgovaraju.

Da napravimo zaključak. Najbolja država, predsednice Vlade, vama govorim i vama ministrima, najbolja država za investitore je Srbija. To nisam rekao ja. Srbija je kuća na putu. Koliko je povećan broj vozila u tranzitu? To pričajte. Pustite lopova Đilasa. Koliko danas više putničkih vozila i teretnih prolazi kroz Srbiju. Zahvaljujem.

Reč ima Akoš Ujhelji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, narodni poslanici.

Želeo bih da u pravom krugu postavim poslaničko pitanje premijerki Vlade Republike Srbije.

Kao što znate poslanička grupa SVM je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu, kao i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane virusom Korona i pomoć privredi, a svakako glavni cilj nam je bio da očuvamo svako radno mesto i da ne ostavimo ni jednog radnika bez posla. Sada već možemo reći da u najvećoj meri je to ostvareno.

Svi znamo da je uticaj pandemije Kovid 19 na globalnu ekonomiju ogroman, a posledice su teške. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanjuju ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora, zadržavaju postojeća radna mesta.

Bitno je reći i to, da su na rashodnoj strani prioritet imali infrastrukturni i kapitalni projekti, te politika penzija i plata, a Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da sa povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini Republika Srbija je imala dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije.

Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera, pomoć privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP. Odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa Korona, te je stoga usvojen novi treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 294,4 milijardi dinara, čime je između ostalog obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra kroz druge garantne šeme kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi. Moramo ponovo naglasiti da je sve urađeno u cilju očuvanja postojećih radnih mesta.

Moje pitanje glasi. Koje mere planira Vlada Republike Srbije, odnosno kakve programe predviđa za ubrzavanje privrednog oporavka, a u cilju ne samo očuvanja, već i otvaranja novih radnih mesta. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.

U ovom trenutku ono što je planirano su dodatne poreske olakšice, pre svega za zapošljavanje mladih, zato što mi i dalje imamo prilično visoku stopu nezaposlenosti mladih, ona je nešto oko 21, 22%, što je opet kada pogledate odakle smo krenuli 2012. godine kada je bilo preko 51% nezaposlenosti mladih, odlično. Ali, daleko da smo mi zadovoljni ovim gde smo danas.
Tako da, od 1. januara 2022. godine planirao dodatne poreske olakšice za zapošljavanje mladih, posebno za mlade koji treba da dobiju prvo radno mesto. Program „Moja prva plata“, Darija je o tome pričala, je imala prezentaciju rezultata za sada ide zaista jako dobro. Tako da, gledamo sa ministrom finansija da li možemo da izdvojimo dodatna sredstva da nastavimo sa programom i da proširimo obim programa „Moja prva plata“. Mislim da oko 80% učesnika ostaje verovatno na poslovima koje su dobili u okviru tog programa.
Takođe, daćemo dodatne poreske podsticaje, odnosno smanjiti poreze za ulaganje u inovacije, u istraživanje i razvoj i kreiranje intelektualne svojine u Srbiji ponovo da bi dodatno stavili fokus na investicije koje stvaraju dodatnu vrednost, koje plaćaju ljude više nego dva ili tri puta prosečne plate, a onda praktično i pune budžet pa mi iz tog budžeta onda dajemo podršku za sve one ljude koji su nisko kvalifikovani kako bi unapredili njihove veštine i čitavu privredu vukli ka gore.
Mi ćemo nastaviti sa ogromnim investicijama u infrastrukturu, putnu i železničku infrastrukturu. Biće, mislim, dodatni budžet, još veći budžet za investicije u zaštitu životne sredine zato što su na kraju krajeva i to sada investicije i infrastrukturu, vodovodne, kanalizacione mreže, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, regionalne sanitarne deponije, transfer stanice itd. Nadamo se da nećemo imati potrebe više da toliko novca ulažemo u direktnu finansijsku podršku privedi zbog posledica pandemije zato što se nadamo, ne znam i ne garantujem, i ne znamo, da je najgore što smo videli od korona virusa iza nas.
Postoje različita mišljenja u svetu i da je tek najgore ispred nas i da će biti još varijanti i da će biti različitih sojeva, da će privreda još trpeti. Ja se nadam da tako neće biti, ali opet moramo biti spremni zbog čega se i trudimo ponovo da smanjujemo deficit koji je planiran da imamo na kraju krajeva rezerve i za dodatne mere podrške ukoliko bude bilo potrebno, ali to je na kraju krajeva i do svih nas.
Zbog toga nam je toliko važna vakcinacija. Još jednom molba da oni koji se nisu vakcinisali odu da se vakcinišu, posebno mlađi ljudi, ljudi do 30 godina starosti. Tu imamo ogroman prostor za napredak. Ako tako bude bilo onda čuvamo jedni druge i čuvamo našu ekonomiju, samim tim čuvamo naše plate i penzije i naš rast i napredak. Tako da, u zavisnosti od toga ćemo videti kakve dodatne podsticaje da planiramo. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima poslanik Akoš Ujhelji.

Hvala lepo.

Moje drugo pitanje želeo bih da postavim ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III. Prioriteti oba programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova, nakon pristupanja Evropskoj uniji.

Pomoć treba, između ostalog, da pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reforme državne uprave, reformi privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i o poštovanju uslova za pristupanje. IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost. Zahvaljujući IPA programima u proteklim godinama, uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je npr. izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica-Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kubekhaza.

Ako prevedemo gorenavedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da Evropska unija na svaki naš dinar doda još oko sedam dinara. To nijedna druga zemlja do sada nije uradila, osim Evropske unije. Moramo podvući i reći da je Ministarstvo za evropske integracije, na čelu sa ministarkom Joksimović, u proteklom periodu uradilo ogroman posao i zahvaljujući tom radu država je uspela da bez gubitka ijednog dinara završi kapitalne projekte i investicije koje je delom finansirala Evropska unija.

Prema predlogu Evropske komisije, Evropska unija bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj koji će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napredak u procesu evropskih integracija.

Moje pitanje glasi – u kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III?