Hvala.

Još neko od članova Vlade? (Ne.)

Reč ima Dragan D. Marković.

Nametnuta nam je tema o „Geoksu“ koji će biti zatvoren i spočitava se da je zbog toga kriva Vlada. Naravno da nije kriva Vlada jer tehnologija proizvodnje je veoma važna, modele koje proizvodi ova fabrika, tržište itd.

Država bi mogla da se okrivi da je danas kurs evra 150 dinara, da nam je nekoliko država uvele sankcije itd. Prema tome, država Srbija nikada nije bila ekonomski stabilnija, sigurnija, zdravstveno bezbednija, međunarodno popularnija i to ne sme da se dozvoli da neko ko na ulici se bavi politikom, a ne tamo gde treba da se bavi politikom i da ako kaže da nešto ne valja, a šta si ti uradio? Znači, razlika između ove države i bivše one koji su bili na vlasti kao Dragana Đilas ova država dovodi investitore i dovodila je, a Dragan Đilas dovodio je Tanju Fajon i one druge evropske parlamentarce da pokažu oni kako je ugroženo ljudsko pravo u Srbiji, kako ovo ili ono.

Što više treba Tanja Fajon da dolazi, evo, ja prihvatam da je ugostim jedno 10 dana i da joj kažem šta je Srbija. Siguran sam da je ta žena i ti parlamentarci su videli kako taj siledžija i ti njegovi plaćenici oko njega rade i vole Srbiju.

Ja ako nešto kritikujem ja moram da predložim šta je to bolje. Ako je ova fabrika loša, ako je država loše radila, šta je to što ćeš ti da uradiš i da dovedeš 70.000 radnika iz SRbije da radi u nemačkim fabrikama. To je bila misaona imenica nekada. Ja ovo govorim ne kao političar, kao privrednik 40 godina i nisam ni kabinetski, ni paušalni političar već znam danas koliko je teško zaraditi novac i koliko je teško motivisati da dođe neko iz najjače ekonomske države u EU koja se zove Nemačka.

Sada mi, evo, predsednik otišao u Makedoniju, pa više je proveo vremena objašnjavajući ko su ovi hohštapleri, jer ga napadaju i novinari i svi redom, itd. nego ono što će biti od sutra, odnosno za dva-tri meseca i za šest meseci bolje za građane Srbije, da možemo da izvozimo, da ne čekamo red na granicama itd.

I ne samo iz Skoplja, gde god da ode i oni jedva čekaju da Vučić uđe u avion da ga napadnu kako ne znam ovo ili ono i on tu posetu devalvira na način kao što je…

Tako da, kad je Dačić putovao i obilazio svet i kako su, odnosno povlačili su priznanja o nezavisnosti Kosova i Metohije, veliki broj država, naravno, uz pomoć i zajedno sa predsednikom Vučićem. Onda mu oni izmislili kako, ne znam, uzimaju se pare od privrednika i daju se tim državnicima i zbog toga, ne znam, te države su povukle priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije.

Mi moramo da donesemo zakon, ministarko pravde i predsednice Vlade. Ove laži će biti iz dana u dan sve više i ako se mi bavimo, to se kod mene kaže - „upec'o si se“ u priču koju su oni nametnuli i mi smo se danas svi upecali. I ne samo danas, nego svakog dana. Mi smo u pravu, oni lažu. Mediji znaju da lažu, ali to je, kažu – sloboda govora. Pazi, Boga ti, jel imaš odgovornost za slobodu govora?

gospodine Markoviću, moram da vas prekinem, jer je četiri minuta, a predviđeno je tri, ali ja sam, eto, demokratski opredeljen.
Zato, hoćete li imati treće obraćanje ili nećete?
DRAGAN D. MARKOVIĆ: Nema nikog?

U stvari, premijerka se javila. Izvolite.

Hvala.
Pošto sam prilično ekstenzivno odgovarala o „Geoksu“ tokom ove sednice, neću to ponavljati, ali ću reći samo još jednu stvar, dakle, tokom 2020. godine najveći broj zemalja na svetu i ja, ako se ne varam, mislim, sve zemlje članice Evropske unije doživele su ogroman rast nezaposlenosti. Ljudi su usled pandemije masovno ostajali bez posla, firme su se zatvarale na kraju krajeva i zbog toga što vlade nisu na vreme reagovale ili nisu reagovale sa pravim mehanizmima podrške kako bi sačuvali radna mesta.
Srbija je i po ovome bila prilično jedinstvena. Tokom 2020. godine, i pored pandemije korone virusa, registrovana zaposlenost u Srbiji se povećala. Dakle, mi smo zahvaljujući svemu onome što smo uradili i tu još jednom posebna zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je on vodio krizni štab zadužen za privredu, i vodio nekako naše pravce toga kako ćemo da odgovorimo, kojim merama, u kom trenutku, sa koliko novca za direktnu finansijsku podršku privredi i građanima.
Mi smo uspeli zahvaljujući tome, za razliku od nekih drugih zemalja da povećamo neto zaposlenost, dakle da se nezaposlenost dodatno smanji. To je u Srbiji prošlo, pravo da vam kažem, prilično nezapaženo.
Dok vi imate nezaposlenost u zemljama članicama EU koja je otišla i na preko 20%, Srbija je održala svoju zaposlenost, odnosno nije povećavala stopu nezaposlenost. Sada se dešava da jedna kompanija odlazi iz Srbije, da je ta kompanija imala ogromne gubitke, trpela tokom korona virusa, ali takođe i da je na njenu odluku u stvari presudno mislim, uticalo to što se kod nas dešava kontinuiran rast plata i prosečnih plata i minimalca i što se njima ne isplati više da posluju na taj način u Srbiji, već će nalaziti zemlje gde je radna snaga jeftinija.
Mi sada razgovaramo danima o tome, danima nas koje kakvi kritikuju za odlazak jedne kompanije. Ljudi koji su dozvolili da tokom mnogo manje krize, svetske ekonomske krize 2008, 2009. godine, preko 400.000 ljudi, između 400 i 600 hiljada ljudi ostane bez posla, se sada pretvaraju da su baš jako mnogo zainteresovani za 1.000 ljudi.
Još jednom kažem, ljudi u Vranju, koji su bili zaposleni u „Geoksu“ neće ostati na cedilu. Koliko vidim, i predsednik Aleksandar Vučić je najavio već za septembar posetu Vranju i vodićemo računa o svakom pojedinačno zaposlenom u tom „Geoksu“, o svakoj porodici, kako bi prošli kroz tu tranziciju za koju smo još jednom znali da dolazi. Zato što nismo želeli da gradimo Srbiju kao zemlju jeftine radne snage. Znali smo da će takve investicije polako odlaziti iz Srbije.
Spremali smo se na takav scenarijo i spremamo se na takav scenarijo, ali to će značiti potpuno u jednom trenutku potpuno raskrstiti sa takvom prošlošću gde smo dovodili investitore, dajući im subvencije da bi naše ljude držali na minimalcu. To više nije slučaj u Srbiji.
Tako da, još jednom, ponosna sam i na kraju krajeva što je i u vreme pandemije kod nas velika stvar što jedna kompanija odlazi i zatvara se, a ne kao što je to slučaj u većini zemalja Evrope, što ne zaposlenost raste i ide na dvocifreno, nego da bude i preko 20%. Takođe i ovaj slučaj govori o tome kakva je Srbija zemlja danas i koliko je ona različita od te 2011. i 2012. godine. Hvala.

Hvala.

Reč ima Dragan Marković Palma.

Fabrike se zatvaraju svugde u svetu i zašto se dislociraju velike kompanije iz nekada najrazvijenijih evropskih država i izabrali baš Srbiju? Zato što Srbija ima najbolje uslove. Zato što Srbija ima dobre i stručne radnike.

Šta je poenta? Poenta je da Srbi koji se zovu gastarbajterima rade u celom svetu, da ih vratimo da dođu u Srbiju i da rade, ako su tamo radili u nemačkom fabrikama i ovde, ako su radili u švajcarskoj fabrici i ovde da rade u švajcarskoj fabrici. Tako da nije to nešto što bi moglo da se kaže – e, vidi, ova jedna od ne znam koliko hiljada subjekata malih i velikih kompanija radili ili ne radi. Jedna fabrika ništa ne može da umanji, niti BDP, kada je u pitanju punjenje budžeta, ali država je prihvatila da zaposli pola radnika, odnosno pola od 1.500 i siguran sam da će država da dovede još nekog drugog, novog investitora i da zaposli one ostale koji su radili u toj fabrici.

Ono što je za vas važno ministri, da znate, da nema nedelja da prođe, a da neko ne bude zainteresovan iz najrazvijenijih država Evrope i sveta da otvori svoju fabriku u Srbiji. Vi imate svoje resore, pa se ne bavite tim poslom, a ja moram da se bavim i određeni resorni ministri, moram da se bavim dovođenjem investitora jer je to danas najvažnije.

Ono što ste ispustili da kažete – nije više subvencija iz budžeta za penzije kao što je nekada bilo, nije. Šta to znači? To znači stabilnost budžeta države, sigurnost, sve ono što se zove i zlato u Narodnoj banci Republike Srbije, itd. To su pokazatelji i činjenice. Mogu ovi koji su u opoziciji navikli da kradu, da lažu i mažu, kako se kaže kod mene, da pričaju šta god žele. Ali uvrede kao što su doživeli i Vulin i predsednik Vučić, neću da govorim šta su meni radili, jer nisu me ni tužili, zato što nema dela, a nemate zakon koji se zove zakon o kleveti, nego možete da pričate šta god hoćete, šta god vam padne napamet, itd. Ti ljudi isto moraju da odgovaraju. Moraju da odgovaraju.

Da napravimo zaključak. Najbolja država, predsednice Vlade, vama govorim i vama ministrima, najbolja država za investitore je Srbija. To nisam rekao ja. Srbija je kuća na putu. Koliko je povećan broj vozila u tranzitu? To pričajte. Pustite lopova Đilasa. Koliko danas više putničkih vozila i teretnih prolazi kroz Srbiju. Zahvaljujem.

Reč ima Akoš Ujhelji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, narodni poslanici.

Želeo bih da u pravom krugu postavim poslaničko pitanje premijerki Vlade Republike Srbije.

Kao što znate poslanička grupa SVM je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu, kao i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane virusom Korona i pomoć privredi, a svakako glavni cilj nam je bio da očuvamo svako radno mesto i da ne ostavimo ni jednog radnika bez posla. Sada već možemo reći da u najvećoj meri je to ostvareno.

Svi znamo da je uticaj pandemije Kovid 19 na globalnu ekonomiju ogroman, a posledice su teške. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanjuju ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora, zadržavaju postojeća radna mesta.

Bitno je reći i to, da su na rashodnoj strani prioritet imali infrastrukturni i kapitalni projekti, te politika penzija i plata, a Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da sa povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini Republika Srbija je imala dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije.

Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera, pomoć privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP. Odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa Korona, te je stoga usvojen novi treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 294,4 milijardi dinara, čime je između ostalog obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra kroz druge garantne šeme kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi. Moramo ponovo naglasiti da je sve urađeno u cilju očuvanja postojećih radnih mesta.

Moje pitanje glasi. Koje mere planira Vlada Republike Srbije, odnosno kakve programe predviđa za ubrzavanje privrednog oporavka, a u cilju ne samo očuvanja, već i otvaranja novih radnih mesta. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.