Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog zakona, ali ono što je za nas iz JS najvažnije, kada će doći na dnevni red Zakon o proizvođačima, jer bez potrošača, odnosno bez proizvođača nema ni potrošača?

Mi imamo ogroman problem kada su u pitanju naši domaći proizvođači. Naravno, nije to kriva ova vlast i vi kao resorni ministar, krivi su oni koji su potpisali prethodne sporazume i da smo dozvolili da neke države uvoze nešto što se proizvodi u Srbiji i da pravimo konkurenciju domaćem proizvođaču.

Konkretno, mislim na poljoprivredne proizvođače koji svake godine, desi im se da je razlika u ceni između onoga što oni proizvode i tržišne cene ogromna, bar jednom mesečno, kao što je na primer cena žive stoke, pa je cena pala za skoro 45%, a u prodavnicama i u klanici, odnosno kasapnicama ostala je ista cena.

Ko štititi poljoprivrednog proizvođača kada on kupi neku semensku jedinicu, pa ta semenska jedinica ne da prinos onaj koji piše na kesi ili na džaku tog proizvođača, a da on ispoštuje sve ono što je obaveza i iskoristi, odnosno „preseteno đubre“ i ono đubrivo koje se zove za prehranjivanje poljoprivrednih proizvoda kao što je kukuruz, žito i ostale poljoprivredne artikle?

Mi iz JS smatramo da moramo da čuvamo i štitimo selo, jer tako do pre 15 godina ko je imao 20 krava u štali, svake godine je ostajao bez dve krave upravo zbog razlike u ceni.

Dalje, šta su dva trgovca? Ako su jedan i drugi potrošači, jedan trgovac kupi od proizvođača neku vrstu robe i proda drugom trgovcu. Ko je tu kupac, a ko je potrošač? Dešava se da dosta prevara ima u tim odnosima, a da su sudski sporovi veoma dugi. Moramo da vidimo kako da ubrzamo te sudske sporove, bez obzira što postoje određene garancije za plaćanje, ali vi znate da te garancije često ne mogu da se iskoriste, osim garancije banke, koja daje jedinu sigurnost.

Danas, trgovci i pojedina preduzeća propadnu za nedelju dana i samo čujete da je to preduzeće likvidirano ili radnici ostali bez posla, a dobavljači nikada ne mogu da naplate svoju imovinu, odnosno ono što su dali.

Dalje, moramo da vidimo kako da zaštitimo dobavljače za trgovinske radnje, mislim na one manje, jer se otvara na ime i prezime i kada dođe valuta za plaćanje, ta radnja se zatvara i otvara se na neko drugo ime i prezime, kao što se vrše raznorazni zakupi javnih površina u gradovima i opštinama. Kako da zaštitimo ako taj neko ko zakupi neku javnu površinu nije bio poreski obveznik i on nema nikakvu garanciju osim garanciju svoje imovine, a teško da vi možete preko imovine nekoga ko zakupi prostor da naplatite, jer obično se desi da se, na primer, na neko lice koje zakupi javnu površinu ne vodi ništa, da je to mlađe lice iz porodice, kako naplatiti kod takvih lica i šta je garancija kod takvih lica?

Pošto se mi nalazimo sada u sezoni turizma, šta su korisnici usluga? Da li su oni potrošači? Jesu. Da li su agencije, neko ko vrši usluge? Da. Agencije se žale na licence da su im veoma visoke licence, a onda prebacuju da je to kriv neko drugi, a naravno da nije kriva ni Vlada, ni resorno ministarstvo.

Oni koji su uplaćivali unapred za odlazak negde na odmor, ti ljudi, većina njih je ostalo bez para, a još su ovi drugi, mislim na agencije, koristili ovu situaciju gde je već dve godine korona i epidemija u celom svetu. To je na neki način bilo njihovo pravdanje.

Kako te ljude da zaštitimo a da ne budu licence ovolike kolike su bile jer se kaže uzima prosek iz 2019. godine i 2018. godine kada su te agencije dobro radile.

Poenta je kako mi da zaštitimo srpske proizvođače i kako da plasiramo srpsku robu u marketima? U bilo koji market da uđemo tu je 80% roba iz uvoza. Mi ne možemo da im zabranimo, ali na neki način da stimulišemo te vlasnike tih marketa, da im se da obaveza ko želi da otvori market a nije iz Srbije ili bilo da je vlasnik iz Srbije, mora u radnji da ima u procentu toliki broj artikala.

U Evropskoj uniji postoji nešto što se zove kvote i ne može da proizvodi ko šta hoće i ko koliko hoće. Ako oni to mogu da primenjuju tamo, zašto mi ne možemo da primenjujemo i da zaštitimo svakog čoveka u Srbiji koji se bavi nekim poslom? Na primer, u Grčkoj, a Grčka je veća od Srbije, mogu da čuvaju 3.500 svinja prasilja. U Evropskoj uniji tu kvotu su dobili, a to je veoma mala količina.

Ja sam sada vodio u Grčku 992 poljoprivreda proizvođača iz 32 opštine i grada. Taj kod koga smo bili, čoveka, kaže – Eto, mi smo u EU i oni su nas obavezali da ne možemo da čuvamo neku veću količina svinja prasilja, a obrađujemo ne znam koliko hektara zemlje itd.

Možemo i mi da donesemo neku odluku, bez obzira što sve ono što je EU tražila od nas kada su u pitanju zakoni, mi smo doneli skoro 97% zakona kao što su u EU, ali nas interesuje, građane Srbije i nas iz JS da mi te standarde građana kada su u pitanju cena koštanja proizvoda koji se proizvode u našoj državi, da li imaju plasman, ko su kupci i ko nam je konkurencija? To je za nas nešto što je najvažnije i ne bih sada samo se vezao za poljoprivredne proizvođače, već i za one druge proizvođače koji proizvode neku drugu vrstu robe.

Nažalost, mali proizvođači polako se gase, opstaju samo veliki zbog konkurencije. Jedino po meni što možemo da pravdamo, angažovanje, izgradnja autoputeva, jer nemamo toliko radnika, niti građevinskih mašina i nikad se više nije gradilo u Srbiji nego što se sada gradi. Nemamo dovoljan broj majstora i zato smo angažovali, odnosno država je angažovala neke radnike iz nekih drugih država da bi moglo ono što je neophodno za svakog čoveka u Srbiji, biti na vreme izgrađeno i napravljeno.

Ali, ovo što se zove život i hrana bar tu možemo da pomognemo svakom čoveku, jer ne znam da li imate i pratite statistiku da veliki broj radnika sada ne otpušta radnike zato što su uzeli premije od države, odnosno ne premije, nego pomoć i tu moramo da konstatujemo da je država prvi put dala pomoć iz budžeta privrednicima kako bi ti privrednici mogli da zadrže radnike. Inače kada taj dan prestane kao dan za obavezu da drže toliki broj radnika, videćete, ja to ne želim da se desi, ali nemanje 30% radnika ostaće bez posla, jer je opalo tržište i opala kupovna moć.

Slučaj je i u Vranju, nije slučaj da neko kritikuje sada – e, vidite Vlada loše radi. Nego ta fabrika u Vranju je imala tržište skoro u celom svetu. Znači, u celom svetu je opala kupovna moć što znači da pošto Srbija se razlikuje od drugih i kada je u pitanju rast bruto društvenog proizvoda i da smo mi jedna od veoma priznatih država u ekonomskom smislu, da prvi put kurs evra traje toliko, a da se ne menja skoro devet, deset godina, što daje sigurnost i kreditnu sposobnost onima koji uzimaju kredit, odnosno iz fabrike i preduzeća gde rade i da sve to kada sagledamo mi se razlikujemo od drugih, ali ovo nije vizija, ovo je nešto što će se desiti, nešto što dva i dva su četiri.

Znači, mi kroz tri, četiri meseca ili pet meseci imaćemo minimum 30% radnika otpuštenih sa radnih mesta zato što radnici odlaze na posao, ali te fabrike nemaju tržište, opala kupovna moć i kada su u pitanju proizvođači automobila. Mnogo fabrika u Srbiji ima koje proizvode od sedišta do motora za automobile koji se proizvode i u Nemačkoj i u Italiji i u nekim drugim državama.

Kako da zaštitimo mi nas i gde ćemo sa tim radnicima koji 99% će ostati bez posla? Ja vam ovo ne govorim paušalno kao neko ko je čuo negde u kafani, već sam privrednik 37 godina i pratim, imam kontakt sa privrednicima, sigurno i vi, kao resorni ministar, ali šta je to što se zove preventiva?

Evo, danas niko od nas, a ni vi nismo govorili o vakcini, vakcina zaustavlja broj zaraženih i čuva sigurnost i radnih mesta i proizvodnju, onu proizvodnju koja mora u sat da ode u neku drugu državu iz Srbije, a da mi imamo veoma mali broj vakcinisanih, kad to kažem, pedeset i nešto posto je broj vakcinisanih.

Evo, na primer jedan podatak, u vrtiću jednom, nije bitno gde, 35% zaposlenih je vakcinisano. Pazite, 35%. Vi kao resorni ministar, nije vam zdravstvo u resoru, ali trgovina, turizam i telekomunikacije su veoma važne u vašem resoru, da vidimo i da sada mi, da vam kažemo to nije moja odgovornost ili moja obaveza, pa me to ne interesuje - gde su izvori gde se građani zaraze, dobiju virus, da li je to na nekim svadbama, proslavama? Počela su deca po školama da dobijaju koronu, da se zaraze, od koga su ta deca, da li od kuće odnela u vrtić ili u škole ili da li su oni dobili od zaposlenog u vrtiću? U bolnicama i domovima zdravlja je nešto malo veći procenat, ali i tu je isto ogroman problem. Ako pacijent ode i legne u bolnicu, ostane na odeljenju, pita lekara – jel si se vakcinisao, kaže, nije, onda taj pacijent kaže - lekar bolje zna od mene da li treba ili ne treba i neću ni ja, pošto se nije taj lekar vakcinisao itd.

Ništa preče mi nemamo, svako od nas, svakog dana gde god se nađemo da kažemo – vakcinisanje, vakcinisanje i to je nešto što će da čuva i zdravlje, i ekonomski standard, da čuva porodicu. To šta će ko da kaže kao ovi izdajnici Đilas i Vuk Jeremić i da li će oni da se bune ili ne znam šta, za dvadesetoro, tridesetoro ljudi, koliko imaju i ona njihova plaćenica, radnica Marina, baš nas briga za to. Jedan život u Srbiji ne može biti procenjen finansijski da kaže taj život vredi toliko. Život nema cenu, život je neprocenjiva vrednost, a neću ni reći da nije odgovornost svakog od nas.

Šta vredi što smo napravili i toliko kliničkih centara i bolnica, imamo možda najbolje uslove, prvi smo dobili četiri vakcine, pre nego što je i Nemačka, najmoćnija ekonomska država u Evropi, a ne koristimo.

Vi da danas predložite, 250 poslanika, subotom ili nedeljom, ili petkom kada ne radimo, da obiđemo po neki grad i da svako do nas bude zadužen, da molimo svakog ko se nije vakcinisao, da se vakciniše. Da antivakseri nemaju pravo preko društvenih mreža da pozivaju neke druge da se ne vakcinišu, ako oni ne žele. Telekomunikacija ima neke indirektne veze sa vama, ne možete ni vi sve da postignete, naravno, ali sada kada je najpotrebnije državi, da vidimo kako direktno da pomognemo svakoj porodici.

Molim i poslanike koji nisu vakcinisani, da se vakcinišu, da mi budemo za primer. Vakcinisao sam se, neću reći među prvim građanima Srbije, ali na samom početku, cela moja porodica, imam 12 članova u porodici, svi živimo u jednoj kući. Samo troje njih koji imaju do 11 godina, to su moj unuk i dve unuke, nisu vakcinisani, a svi ostali smo vakcinisani.

Kako mi možemo da pobedimo to zlo? Samo vakcinom. Ne vredi Krizni štab i Kon i ne znam ko da priča, ljudi su to shvatili kao da je to sada neka priča na televiziji, jednom nedeljno se sastane štab i da se predlog, ne znam, može da radi ova terasa, ne može ona itd.

Mogu da se ljute, evo juče smo imali štab u Jagodini i rekli smo svakom direktoru, svih škola, da odštampaju dopis i da zamole roditelje da se ne prave slavlja, rođendani, punoletstva itd, da se odlože. Ugostiteljski objekti neka rade, ali samo vakcinisani da uđu. Nek se ljute oni što slušaju, koliko god hoće na mene, ali shvatite, evo npr. Jagodina, 228 je testirano, a 101 ima koronu.

To je u svim gradovima Srbije tako, znate, 40%, u svim gradovima Srbije, samo što u nekim gradovima možda ne žele da prijave ti tamo ljudi koji rade, ja ih molim da prijave, ne možemo da kažemo da je kriv direktor doma zdravlja, bolnice ili predsednik opštine, kako bi imali pravo stanje.

Imamo 12 na respiratoru, 20% statistika kaže oni koji su na respiratoru mogu da ostanu u životu, odnosno daleko bilo da se ne desi ono najgore, to kaže struka. Šta je dokaz? Da slikamo sad i da šaljemo da vide kako izgledaju ti ljudi na respiratoru ili već ne znam šta?

Ove društvene mreže su veliko zlo. Ne samo za laži o političarima, već i veliko zlo kada je u pitanju korona i kada je u pitanju ono što se plasira preko društvenih mreža. Evo, na primer pre neki dan sam gledao desetak, mi se nismo vakcinisali, kaže moja porodica i ja, nikom ništa ne fali, itd. Korona ne bira ni ekonomskog moćnika, ni običnog čoveka, ni onog što pije pivo ispred zadruge na selu.

Možda smo svi mi na početku mislili da to nije ništa opasno, ali od broja umrlih svako od nas ko sedi ovde i bilo gde da živi 10% lično poznaje. Sada se taj broj povećava.

To je prioritet svih prioriteta poštovana ministarko, da vidimo kako da vi to pitanje prenesete na Vladi. Ne kažem da je moje pitanje možda najpametnije ili nije, svako od nas ovde ko je došao nije zalutao, ima zasluge od svih poslanika, ali ja živim na selu, svakog dana sam sa ljudima i evo sad kad sam bio u Paraliji isto sreo sam i neke druge ljude koji su u Paraliji i drugi ljudi su mi rekli isto – neću da se vakcinišem.

Antigen test, to je nula. ništa ne znači. Žena koja je bila vođa puta vodila je jednu grupu u autobusu, bila je negativna, posle drugog dana kada smo stigli u Paraliju pozitivna i zarazila je još sedmoro ljudi. Antigen test je nula da znate. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.

Molim ministarku da mi odgovori.

Reč ima ministarka Tatjana Matić.
Izvolite.

Poštovani narodni poslaniče, moram da kažem da kao resorna ministarka za trgovinu, turizam i telekomunikacije sigurno najviše osećamo posledice Kovida 19 i činjenice da trenutno u Srbiji ne postoji dovoljan, odnosno željeni broj vakcinisanih.
Mi smo, kao što znate vrlo dobro, vodili vrlo jaku kampanju vezano za vakcinaciju, imali smo sjajne uspehe u trenutku kada većina evropskih zemalja nije imala ni vakcine. Došli smo do trenutka jednog zastoja i način na koji bi to trebalo rešiti sigurna sam da će biti predmet rasprave na sledećem kriznom štabu.
Moram da kažem, ja sam se naravno lično vakcinisala i revakcinisala i pre nepunih 10 dana primila treću vakcinu, i mislim da ljudi koji veruju u nauku i koji apsolutno slušaju šta stručnjaci pričaju o Kovidu dovoljno su stekli argumenata da se vakcinišu.
Veliki problem koji postoji sa nevakcinisanima ja mislim da bi trebalo pre svega možda da pokuša da se reši kroz jednu kampanju, kroz jednu edukaciju, treba dati priliku stručnim ljudima da pričaju o tome kako bi se neke zablude koje postoje srušile.
Nažalost, savremeno doba, tehnologija, naša civilizacija dovela je do mnogih bitnih, do razvoja društva, do osvajanja sloboda. Mnogo toga nam je dostupno i to naravno ima svoje dobre i loše strane kada pričamo o sredstvima, odnosno o načinima komunikacije pogotovu, vi ste spomenuli društvene mreže, one naravno mogu biti izvor
različitih netačnih informacija, ne samo iz oblasti medicine, nego i svih drugih oblasti, i postoje načini na koji se to sankcioniše i kroz naše zakonodavstvo i tu sam potpuno saglasna sa vama.
Ali, kada govorimo o vakcinaciji ipak mislim da jedna permanentna edukacija, jedna kampanja koja bi konstantno davala priliku, pre svega stručnim ljudima iz oblasti da objasne i da povrate na neki način poverenje koje očigledno da određen broj, procenat građana nema, ali ne samo kod nas nego u čitavom svetu, u vakcinu da je to jedini izlaz iz ove situacije.
Ne verujem da će građani verovati više vama ili meni, ili narodnim poslanicima od stručnih lica koja se bave medicinom. Mislim da su ta lica koja su završila fakultete i koji su dobili svoje diplome iz te oblasti, pravi koji treba da govore na tu temu.
Naravno, svako ima svoje pravo da u nešto sumnja ili da kritikuje, a na nama kao državi jeste da pokušamo da argumentovano i sa stručnim pristupom tu jednu sumnju koja postoji kod određenog broja građana rešimo.
Sektor turizma, pored sektora saobraćaja, najviše je pogođen pandemijom Kovida 19 u čitavom svetu, pa i u Srbiji. Mi kao resorno ministarstvo više puta smo kroz pre svega različite vrste kampanja, imali smo posebno jednu aktivnost koja se odnosila pre svega na vakcinaciju svih zaposlenih u turističko-ugostiteljskoj privredi, jer smo smatrali da je izuzetno važno da ljudi koji rade u sektoru turizma i ugostiteljstva budu vakcinisani kako bi se i na taj način jednostavno stekli uslovi za obavljanje ove delatnosti.
Kada govorimo o sektoru turizma i ugostiteljstva sigurno da je od ključnog značaja za opstanak ovih delatnosti u narednom periodu što veći broj vakcinisanih. Definitivno da je i naravno za oporavak ekonomije, kako naše, tako i na globalnom nivou to od ključnog značaja, ali koja su sredstva i koji su načini o tome će se sigurno još dodatno raspravljati i na kriznom štabu.
Preneću vašu poruku.

Zahvaljujem.

Replika, gospodin Marković.

Izvolite.

Hvala ministarko na odgovoru, ali ja principijelno govorim iz moralnih razloga, jer mi narodni poslanici nismo lekari opšte prakse pa sve da znamo.

Znači, ono što pričamo u kampanji za šta se mi sve zalažemo i za zaštitu života svih građana Srbije, na to sam mislio da bude naša poruka, a daleko bilo da sam ja pametniji od doktora Kona i od doktorke Kisić Tepavčević i da ne nabrajam sva imena, kada je u pitanju struka.

Nešto što se zove život, nešto što se dešava na terenu, ja koliko vidim, vidim doktora Kona uzimaju izjavu iz nekog parka ili iz neke sobice, znači nije na terenu, i on na osnovu statistike i na osnovu svoje struke pravi zaključke i daje savete, ne on, nego uopšte krizni štab.

Šta bi smetalo da svako od nas ono što je radio u kampanji, to i sada radi, zamoli građane direktno da molimo da se vakcinišu. Jedino tako možemo da zaštitimo identitet svakog čoveka, a to preko televizije je jedno, a drugo je kada imate vi kontakt i odete u neki dom kulture gde je manji broj građana prisutan ili obiđete… Na primer, ja gde god odem, u neko selo bilo gde u Srbiji, tu se sakupi 50 ljudi.

Skoro sam bio u Leskovcu i bio sam u jednom selu, prošao kroz jedno selo, stao ispred prodavnice da kupimo sok, 50 ljudi se okupilo. Svako od njih su poznati ljudi koji sede sa nama kao poslanici i svi mi imamo dobru nameru.

Zašto se mi zovemo narodni poslanici? Šta smo mi? Narodni poslanici. Znači, bavimo se od igle do lokomotive. Zahvaljujem.

Izvinite ako ste me možda pogrešno protumačili. Ovo nije kritika ni vas, ni Vlade. Sve ste obezbedili, ali to smo mi obezbedili. To je kao kada pravite svadbu i imate u podrumu piće i hranu, podrumdžija nije izneo, razumete, gosti odlaze gladni, a onaj podrumdžija nije znao da ubedi. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Sledeći je narodni poslanik Daniel Đivanović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa članovima Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas u mom izlaganju planiram da govorim o važnosti uređenog Zakona o zaštiti potrošača i njegovim postojećim elementima.

Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara rasprava o Predlogu zakona o zaštiti potrošača je od posebnog značaja iz razloga što će ovaj predlog zakona ispraviti sve uočene nedostatke važećeg zakona i omogućiti dalje usklađivanje sa evropskom regulativom i time, između ostalog, olakšati funkcionisanje i stranih kompanija, tako i mađarskih, koje već u svojim centralama u Evropskoj uniji rade po ovoj regulativi. Najpre iz razloga što će ovaj zakon zaista olakšati ostvarivanje prava svih potrošača, nas, ali i prodavaca u Republici Srbiji, odnosno svojim jasnim definicijama staviti u zakonske okvire prava, ali i obaveze jednih i drugih.

Strategija zaštite potrošača za period od 2019. do 2024. godine predviđa zakonodavne mere u cilju unapređenja sistema zaštite potrošača u Republici Srbiji u skladu sa novim izazovima na svetskom tržištu i potpunijom zaštitom u skladu sa najboljom EU praksom. Republika Srbija preuzela je obaveze kojima će, između ostalog, obezbediti politiku aktivne zaštite potrošača u skladu sa zaštitom koja je na snazi u Evropskoj uniji.

Zakon o zaštiti potrošača predstavljao je do sada značajan pomak u smislu obezbeđivanja visokog nivoa zaštite potrošača, uspostavljanje mehanizma za sprovođenje zakona, osnaživanja udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, obezbeđivanja potpune usklađenosti sa potrošačkim pravom Evropske unije, jačanje državnog institucionalnog okvira politike zaštite potrošača.

Međutim, tokom primene Zakona o zaštiti potrošača uočeni su određeni nedostaci koji sprečavaju njegovu potpunu primenu u praksi i nemogućnost da se pruža i garantuje zadovoljavajući nivo zaštite potrošačima u Srbiji, prevashodno usled nepostojanja funkcionalnog i institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nepostojanja preciznog broja potrošačkih sporova pred sudovima, nedovoljne zaštite putnika potrošača u oblasti turizma, nepostojanje efektivne kazne koja ima odvraćajuće dejstvo, potrebe za višim nivoom odgovornosti i javnosti u radu udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača i neusklađenosti potrošačkog prava Republike Srbije sa novim propisima Evropske unije o putovanjima, paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima, a koji potrošačima donose veću zaštitu.

Ovaj predlog pred nama danas uređuje osnovna prava i obaveze potrošača, materijalno-pravne uslove pod kojima se obezbeđuje njihova zaštita, pravne instrumente za ostvarenje potrošačkih prava pred sudovima, drugim državnim organima i telima za vansudsko rešavanje sporova, prava i dužnosti udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, informisanje i edukaciju potrošača, prava i obaveze državnih organ u sferi zaštite potrošača, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu potrošača.

Osnovna prava potrošača su: pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba, pravo na bezbednost, pravo na obaveštenost, pravo na izbor učešća, pravo na pravnu zaštitu, pravo na edukaciju, pravo na zdravu i održivu životnu sredinu. Ova prava su socijalna prava, više načela, koja nisu utuživa niti praćena sankcijom.

Istovremeno, ovaj zakon ne štiti samo potrošače, on štiti i poštene trgovce, jer će se smanjiti manevarskih prostor onih koji iskorišćavaju nastalu rupu u zakonu i time nanose štetu drugim trgovcima i pružaocima usluga koji svoj posao rade čestito i zakonito. Na primer, majstori će sada za sve popravke skuplje od 5.000 dinara morati da izdaju predračun i mogu da počnu da rade tek kada dobiju pismenu saglasnost. Odstupanje od proračuna moći će da bude do 15%, a sve preko toga, potrošač nije dužan da plati. Siguran sam da povećanje od preko 15% nije ni do sada mogao da ima nijedan majstor koji je od početka planirao da posao uradi kako treba i napravio pošten proračun.

Što se tiče informisanosti i edukacije potrošača, Predlog zakona propisuje obavezu trgovca da na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe ili usluge i istovremeno upućuje na propise koji uređuju trgovinu i detaljno regulišu materiju isticanja cena. Pružalac usluge mora da označi ukupnu cenu usluge u cenovniku ili u tarifi i istakne je u mestu kome nudi usluge, a ako prostorije u kojima posluje imaju izlog, cenovnik i tarifa se moraju istaći i u izlogu.

Za donošenje razumne odluke da kupe robu ili pribave uslugu, pored obaveštenosti o ceni potrebno je da potrošači budu upoznati sa svojstvima robe ili usluga. Ukoliko prilikom zaključenja ugovora trgovac ne postupi u skladu sa obavezom obaveštavanja, potrošač može zahtevati poništenje ugovora, nezavisno od toga da li je trgovac imao nameru da ga propuštanjem obaveštavanja navede na zaključenje ugovora. Pravo da se zahteva poništaj ugovora prestaje istekom godinu dana od dana zaključenja ugovora. Na trgovcu leži teret dokazivanja da je izvršio obavezu obaveštavanja potrošača o podacima i zakonodavac uvođenjem oborive zakonske pretpostavke skida teret dokazivanja sa onoga koji nešto tvrdi na onoga protiv kojeg se radi pretpostavka.

Kod zaštite potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija precizno se definišu obaveze trgovca u slučaju da potrošač izjavi da odustaje od ugovora sa jedne strane kao i obaveze potrošača sa druge strane. Trgovac se obavezuje da izvrši povraćaj uplaćenih iznosa i kada je primenljivo troškove isporuke najkasnije u roku od 14 dana od kada ga potrošač obavesti o svojoj odluci da odustaje od ugovora. Međutim, trgovac ima mogućnost da odloži povraćaj novca potrošaču dok ne dobije robu nazad, odnosno dok potrošač ne dostavi dokaz da je robu trgovcu poslao.

Predlog zakona je propisao da ugovorna odredba obavezuje potrošača ako je izražena jednostavnim, jasnim i razumljivim jezikom. S obzirom na to da su potrošači različitog obrazovanja i informisanosti i da je jedna ista odredba može biti potpuno jasna i razumljiva jednom informisanom potrošaču, a nerazumljiva drugom, manje informisanom. Jedan od razloga za donošenje novog zakona je jačanje institucionalnog okvira politike zaštite potrošača, kao i osnivanje tela za rešavanje potrošačkih sporova vansudskim putem.

Neophodno je delotvornije, efikasnije i bolje sprovođenje zakonskih rešenja i potpuno usklađivanje sa potrošačkim pravom EU. Propisivanjem posebnog postupka za kolektivnu zaštitu potrošača omogući će se brzo i delotvorno sprečavanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba. Značajna uloga u ovom postupku daje se udruženjima za zaštitu potrošača. Potrebno je da potrošači osećaju da su bezbedni na tržištu i da postoje efikasni mehanizmi za uočavanje i otklanjanje nepoštene poslovne prakse.

Delotvornije sprovođenje zakona bi trebalo da se obezbedi između ostalog i uvođenjem nacionalnog registra potrošačkih prigovora, kao i proširivanjem opsega vršenja nadzora od strane inspekcijskih organa i unapređenjem mehanizma za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Ako je recimo potrošaču organizator ponudio kao zamenu drugo turističko putovanje istog ili višeg kvaliteta on može da tu ponudu prihvati i plati eventualnu razliku u ceni. Ako mu je kao zamena ponuđeno drugo turističko putovanje nižeg kvaliteta tu ponudu može da prihvati, ali da mu organizator nadoknadi razliku u ceni. Treća mogućnost je da zahteva povraćaj celokupnog iznosa koji je organizatoru platio po osnovu ugovora.

Turističko putovanje je saobrazno ugovoru ako odgovara uobičajenoj ili ugovorenoj nameni, odnosno ako ima sve odlike koje je trgovac garantovao potrošaču.

Ako je nesaobraznost na koju je potrošač ukazao, a koju organizator nije otklonio do okončanja turističkog putovanja takvog obima i kvaliteta da se može kvalifikovati kao neizvršenje ili delimično izvršenje ugovorne obaveze organizatora ili kašnjenje, potrošač ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je platio organizatoru i da zahteva naknadu štete.

Naravno, pozdravljamo sankcionisanje poslovanja organizatora koji ignoriše primedbe potrošača.

Zaštita potrošača ne može biti delotvorna ako se sprovodi samo na centralnom nivou. U tom smislu neophodno je da organi AP i lokalne samouprave imaju aktivnu ulogu u promovisanju i zaštiti prava i interesa potrošača.

Da zaključim, sveobuhvatan Zakon o zaštiti potrošača je preduslov za jačanje zaštite prava i interesa potrošača, ali je neophodna njegova efikasna primena, a upravo ovo je jedan od načina da se pokrenu konkurencija, inovacije i ekonomski rast. Zbog toga će u danu za glasanje poslanička grupa SVM podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.