Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali. Molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 103. narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84. narodna poslanika te postoji uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 2. do 7. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar odbrane, Siniša Mali, ministar finansija, Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Aleksandar Živković, državni sekretar, Jelena Tanasković, državni sekretar, Milutin Đurović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Predrag Bandić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Vera Vukićević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug, Aleksandra Imširagić Đurić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Bojan Cvetković, načelnik odeljenja, Vesna Mitrović, načelnik odeljenja, Nebojša Vušurović, načelnik odeljenja, Bojana Radeski, rukovodilac grupe i Dragan Babić, viši savetnik u Upravi za javni dug.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres.
Da li predstavnici predlagača žele reč na samom početku?(Da) Pozdravljam predstavnike predlagača.
Ministarka Irena Vujović ima reč.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Irena Vujović

| Ministarka zaštite životne sredine
Hvala.
Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane, potpisano u Rabatu 5. maja 2021. godine.
Ustavni osnov za zaključivanje ovog sporazuma sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 1) Ustava Republike Srbije kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Stupanjem na snagu Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane stvara se pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Kraljevine Maroko.
Sporazum sadrži oblasti i oblike saradnje, predviđa mogućnost razvijanja saradnje na poljima od zajedničkog interesa, kroz zaključivanje posebnih ugovora u skladu sa predmetnim sporazumom. Sadrži odredbe o zaštiti tajnih podataka i troškovima koji nastanu tokom njegovog sprovođenja, mogućnosti da na osnovu njega nadležni organi strana izrađuju godišnji plan bilateralne saradnje i odredbe o medicinskoj zaštiti.
Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i načela na kojima će se zasnivati saradnja u oblasti odbrane između Vlada dveju država, odnosno njihovih nadležnih organa u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Takođe, prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog Sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane - odbrambena i bezbednosna politika vojno-ekonomska, naučno-tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje i obuke, vojna medicina, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Saradnja u oblasti odbrane sa Kraljevinom Marokom ima potencijala za dalji intenziviranje i unapređenje, pa je za ostvarivanje pomenutih oblika saradnje neophodno postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane, kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala u skladu sa Bečkom konvencijom o ugovorenom pravu i Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Sada prelazimo na sledeću tačku. Dakle, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu LD 2070, između Banke za razvoj saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam studentsko stanovanje.
Okvirnim sporazumom o zajmu odobren je zajam u iznosu od 32 miliona evra. Opšti cilj projekta je poboljšanje pristupa univerzitetskom obrazovanju posebno za studente iz porodica sa niskim primanjima.
Specifični cilj predloženog projekta je obezbeđivanje pristupačnog studentskog smeštaja okvirno za 1.400 studenata kroz izgradnju novog studentskog doma sa 400 kreveta u Nišu i novog studentskog doma sa 1.000 kreveta u Beogradu.
Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na godišnji konkurs za prijem u studentske domove prosečno se prijavi svake školske godine oko 19.600 studenata, što je više u odnosu na raspoloživ broj ležajeva u studentskim domovima kojih je 16.959. Zato su potrebe za povećanjem broja smeštenih kapaciteta u studentskim domovima univerzitetskih centara Republike Srbije Beograd i Niš iskazane procenjenim brojem nedostajućih smeštajnih kapaciteta studentskih domova. Beograd oko 1.000 nedostajućih smeštajnih mesta, a Niš oko 400 nedostajućih smeštajnih mesta.
Potprojekat jedan studentski dom u Nišu lociran je u okviru univerzitetskog kompleksa tehničkih fakulteta. Opseg ovog potprojekta uključuje završetak izgradnje i isporuku opreme za zgradu doma od 11 spratova sa potkrovljem i podrumom. Ukupna bruto površina zgrade je oko 12.000 metara kvadratnih. Objekat je do sada izgrađen do nivoa grubih građevinskih radova.
Glavna investicija se odnosi na unutrašnje radove i instalacije usmerene na funkcionalni završetak zgrade radi dobijanja upotrebne dozvole za smeštaj i stanovanje studenata, kao i opremanje nameštajem i neophodnim dodacima.
Potprojekat dva, Dom Studentskog grada u Beogradu podrazumeva izgradnju novog smeštajnog bloka bruto površine 24.500 metara kvadratnih koji će se nalaziti na postojećoj lokaciji Studentskog grada. Glavne investicije se odnose na građevinske radove i uređenje zelenih površina, te opremanje nameštajem i neophodnim dodacima za smeštaj oko 1.000 studenata.
Potencijalni socijalni uticaj planiranih investicija je visok, jer će imati značajne pozitivne efekte na stvaranje obrazovnih mogućnosti za studente, posebno one koji dolaze iz manje razvijenih regiona i porodica sa niskim primanjima. Doprineće razvoju drugih socijalnih programa koje je uspostavila Vlada i smanjenju elitnog karaktera visokog obrazovanja omogućavanjem pristupa visokom obrazovanju ekonomski ugroženim studentima.
Poštovani poslanici, nadam se da ćemo imati konstruktivnu raspravu i po ovoj tački dnevnog reda i da ćemo podržati ovo zakonsko rešenje.
Sledeća tačka jeste Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.
Socijalna Federativna Republika Jugoslavija ratifikovala je Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača 1990. godine, dok je Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač ratifikovala 1991. godine.
Republika Srbija je naslednik ovih ratifikacija, a 2005. godine ratifikovala je do tada usvojena četiri amandmana na Montrealski protokol.
Ministarstvo zaštite životne sredine je nadležno za sprovođenje Montrealskog protokola, kao i svih preuzetih obaveza nakon ratifikacije. Republika Srbija uspešno sprovodi sve mere Montrealskog protokola koje se odnose na države u razvoju i do sada je na tom putu postigla veoma dobre rezultate.
Montrealski protokol se pokazao kao jedan od najuspešnijih međunarodnih dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine, koji je dao veoma dobre rezultate po pitanju obavljanja ozonskog omotača.
Godine 2016. u Kigaliju, Republika Ruanda, usvojen je 5. amandman na Montrealski protokol kojim se fluorovani gasovi sa efektom staklane bašte, alternativne supstance za supstance koje oštećuju ozonski omotač uvode u Montrealski protokol, u cilju da se i za njih uvedu iste mere poput postojećih mera za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ovi gasovi sa efektom staklene bašte ne oštećuju ozonski omotač, ali utiču na globalno zagrevanje i klimatske promene.
Kigali amandman je do sada ratifikovalo 124 države potpisnice Montrealskog protokola, uključujući i države Evropske unije i regiona.
Obaveza svake države nakon ratifikacije jeste uspostavljanje sistema kontrole prometa ovih supstanci, što je u Republici Srbiji uspostavljeno kroz sistem izdavanja uvoznih, izvoznih i dozvola u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha i Uredbom o postupanju sa fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, kao i uslovima za izdavanje i dozvola za uvoz-izvoz tih gasova, uključujući i uvođenje godišnjih kvota.
Uvođenje kvota za države u razvoju počinje 2024. godine, bazne godine za koju se utvrđuje bazni nivo potrošnje i to na osnovu prosečne potrošnje ovih supstanci 2020, 2021. i 2022. godine. Potom sledi postupno smanjivanje potrošnje do određenog nivoa po jasno definisanoj dinamici.
Još jedna od obaveza je i dostavljanje godišnjeg izveštaja o potrošnji i upotrebi fluorovanih gasova Ozonskom sekretarijatu i Sekretarijatu za multilateralni fond, što Republika Srbija već i dostavlja, i supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Potvrđivanje ovog amandmana je značajno, jer kontrolom potrošnje i upotrebe fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, države potpisnice će dati doprinos u sprovođenju Pariskog sporazuma, odnosno smanjenju emisija ovih gasova i globalnog porasta temperature.
Nakon ratifikacije, Republika Srbija će moći da aplicira za finansijsku i tehničku podršku i pomoć od strane Multilateralnog fonda za implementaciju Montrealskog protokola, što će biti od velikog značaja u procesu pridruživanja EU.
Sprovođenjem Kigali amandmana i uvođenjem kontrolnih mera pripremamo se za buduće preuzimanje strožih mera, koje propisuje da regulativa EU o fluorovanim gasovima. Imajući u vidu da su fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte zastupljeni u mnogim sektorima, kao sastavni deo rashladnih uređaja i sistema, jedna od prednosti za razvoj privrede koja ratifikuje Kigali amandman, jeste mogućnost trgovine fluorovanim gasovima sa državama potpisnicima.
Nadam se da ćemo i oko ovoga imati konstruktivnu raspravu i da ćete u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Sledeće što je pred vama je takođe Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan u Beogradu 9. juna 2021. godine.
Stupanjem na snagu Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane stvara se pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane dve države, kao i za druge oblike saradnje u oblasti odbrane za koje ugovorne strane budu zainteresovane.
Sporazume sadrži oblasti i oblike saradnje, predviđa mogućnost razvijanja saradnje u oblastima od zajedničkog interesa kroz zaključivanje posebnih ugovora u skladu sa predmetnim sporazumom. Sadrži odredbe o zaštiti tajnih podataka i troškovima koji nastanu tokom njegovog sprovođenja. Mogućnosti da na osnovu njega nadležni organi strana izrađuju godišnji plan bilateralne saradnje i odredbe o medicinskoj zaštiti.
Sporazumom su predviđeni načini na koji će se rešavati eventualni sporovi, izmene i način njegovog stupanja na snagu, prestanak važenja i otkazivanja.
Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i načela na kojima će se zasnivati saradnja u oblasti odbrane između dve države, odnosno njihovih nadležnih organa u cilju doprinosa razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Pored toga, prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomsko, naučno-tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina, kao drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Imajući u vidu da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi sporazum između saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o vojnoj saradnji koji je potpisan 12. aprila 2006. godine. Saradnja u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom može se oceniti kao dobra sa mogućnošću daljeg inteziviranja i unapređenja, te je za ostvarivanje pomenutih oblasti i oblika saradnje neophodno postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala u skladu sa Bečkom konvencijom o ugovornom pravu i Zakonu o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Iz navedenih razloga, a u cilju razvoja i daljeg unapređenja bilateralne saradnje sa Saveznom Republikom Nemačkom i Kraljevinom Marokom, predlažem da Narodna skupština izglasa predložene zakone kojima se potvrđuju zaključeni sporazumi o saradnji u oblasti odbrane sa ovim državama. Hvala vam.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Imamo li nadležne odbore?
Narodna poslanica, Aleksandra Tomić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo juče na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali prilike da čujemo sve o okvirnom sporazumu Banke za razvoj Saveta Evrope, koja je govorila upravo o tome da kako se povlače određene tranše kada je u pitanju projekat studentskog stanovanja.

Mislim da je ovaj sporazum od velikog značaja danas zato što po prvi put, eto gotovo skoro posle 30 godina, prvo u Beogradu ćemo imati, a onda u Nišu izgradnju novih kapaciteta u studentskim domovima i to u Beogradu 1.000, u Nišu 400 kreveta. Zahtev, inače, u Srbiji od strane studenata čiji roditelji nisu u mogućnost da iznajmljuju stanove u velikim gradovima da im deca studiraju, već se obraćaju studentskim domovima je 19.600 kreveta. Znači, potreba Srbije, Srbija trenutno raspolaže sa 16.959 kreveta. To znači da upravo taj nedostatak Srbija je zaista krenula u unapređenje kada je u pitanju univerzitetsko stanovanje.

Ova sredstva koja banka odobrava 32 miliona evra, a ceo projekat je vrednosti 48,4 miliona evra, u stvari je definisan budžetom koji smo usvojili prošle godine za ovu godinu članom 3. i Zakonom o budžetskom sistemu i to je ono što je u stvari plan Vlade Srbije da bez obzira na izazove koji nas ovde jednostavno svaki dan negde zatiču kada je u pitanju i Kovid 19, i političko okruženje, i ono što je uopšte Vlada Republike Srbije postavila sebi kao cilj, to je da u oblasti obrazovanja ide tim putem i povlači određena sredstva.

Prednost ovog kredita je upravo u tome što možemo sami da biramo kamatnu stopu, da li ćemo varijabilnu ili fiksnu, da možemo da biramo kada ćemo da povlačimo određene tranše, da poslednju tranšu možemo da povučemo do 31. decembra 2026. godine i da jednostavno ono što se odnosi na samu otplatu kredita je 20 godina otplata kredita sa grejs periodom od pet godina svake tranše.

Prema tome, mislim da zaista ono što je nama u budućnosti jeste da želimo da pokažemo da oni koji nam spočitavaju kako u oblasti visokog obrazovanja ništa ne radimo, upravo oni ništa nisu do sada uradili da olakšaju studentski život mladima, da im omogućimo jednak pristup studiranju bez obzira odakle dolaze i koji žele studenti da upišu koji fakultet. To je ono što za nas u stvari predstavlja veliki značaj kada govorimo o tome da mislimo na budućnost Srbije, na budućnost naše dece.

Zbog toga smatramo da je zaista ovaj predlog sporazuma u današnjoj raspravi će zauzeti svoje značajno mesto, a da ćemo sa zadovoljstvom prihvatiti ovaj predlog. Hvala.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem se.
Pošto se više niko ne javlja od predstavnika nadležnih odbora, da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslan poslanik Milovan Drecun. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milovan Drecun

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedavajući, ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, pažnju ću usmeriti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan 9. juna 2021. godine.

Radi se o zakonu koji treba da zaokruži snažno bilateralno partnerstvo Srbije i Nemačke time što će stvoriti pravni okvir koji će omogućiti da se, pored postojećeg političkog i ekonomskog partnerstva, kontinuirano razvija intenzivna, napredna, inovativna saradnja u oblasti odbrane.

Saradnja u toj oblasti sa najmoćnijom zemljom EU je praktičan doprinos realizaciji Strategije nacionalne bezbednosti, u kojoj se između ostalog kaže: „Zbog izmenjenih geostrategijskih okolnosti, sve snažnijeg uticaja globalnih kretanja na bezbednost pojedinih država, bezbednosna politika Republike Srbije zasniva se na integralnom i multilateralnom pristupu problemima bezbednosti kojim se afirmiše koncept kooperativne bezbednosti“.

Posebna pažnja posvetiće se izgradnji i jačanju sveobuhvatne politike saradnje na više nivoa. To se pre svega odnosi na sadržinsku, bilateralnu, trilateralnu i multilateralnu saradnju sa svim subjektima međunarodnih odnosa, a naročito u oblasti ekonomije, radi unapređenja standarda građana, ubrzane integracije u EU, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Strategija nacionalne bezbednosti, takođe, određuje da će radi izgradnje modernijeg i efikasnijeg sistema nacionalne bezbednosti Republika Srbija analizirati i koristiti dobru praksu država članica EU. Takođe, preduzeće mere radi povećanja interoperabilnosti sa sistemima bezbednosti i odbrane država članica EU radi unapređenja sopstvenih bezbednosnih sposobnosti i kapaciteta.

Predlog pomenutog zakona koji je na dnevnom redu ukazuje na snažnu posvećenost obe strane izgradnji bilateralne saradnje u oblasti odbrane. Kada se govori o dobroj praksi država članica EU, Nemačka kao članica Unije, NATO, UN, učesnik je u mnogim međunarodnim misijama u kojima je stečeno dragoceno iskustvo. Izgradila je snažne i moderne odbrambene kapacitete, kao i industriju naoružanja i vojne opreme, što je svrstava u red zemalja čija su iskustva dragocena i mogu se efikasno iskoristiti za podizanje naših odbrambenih kapaciteta.

Bilateralni odnosi Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke su i pored različitog pristupa jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova veoma dobri. Postoji aktivan politički dijalog uz razvijenu saradnju u brojnim oblastima, a posebno u oblasti privrede i kulture. U Nemačkoj živi oko 232.000 srpskih državljana. Ako se u obzir uzme i druga i treća generacija srpskih iseljenika, u Nemačkoj živi između 500 i 700 hiljada stanovnika srpskog porekla.

Važna karakteristika bilateralnih odnosa Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke je razgranata privredna saradnja koja je u stalnom usponu. Nemačka je najznačajniji trgovinski partner Srbije, jedan od najvažnijih investitora i najveći donator. U 2020. godini robna razmena iznosila je oko 5,3 milijarde evra, od čega je izvoz iznosio oko 2,2 milijarde, a uvoz 3,1. U 2019. godini ukupna robna razmena između dve zemlje iznosila je 5,29 milijardi evra. Izvoz Srbije u Saveznu Republiku Nemačku iznosio je 2,21 milijardu evra, a uvoz 3,08 milijardi.

U Srbiji posluje oko 400 izvorno nemačkih kompanija koje zapošljavaju nešto manje od 60.000 radnika. Do sada je između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke potpisano 95 ugovora. Kratak pregled naših političkih i ekonomskih odnosa pokazuje nepovratnu uzlaznu putanju i visok nivo saradnje koja je perspektivna jer postoji potencijal za dalje unapređenje i razvoj bilateralnog partnerstva.

Usvajanjem predloženog zakona stvorićemo pravni okvir da se dinamično radi na izgradnji naše saradnje u oblasti odbrane, koja treba da dostigne postojeći visoki nivo političke i ekonomske saradnje.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke u saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže, nesumnjivo će unaprediti uzajamno poštovanje, poverenje, razumevanje dve strane. Doprineće razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države, a samim tim i miru i bezbednosti u svetu. Izgradnja naprednog, međusobno korisnog i dugotrajnog partnerstva na planu odbrane nam je potrebna da bismo iskoristili sve benefite koje ta vrsta partnerstva donosi u savremenom svetu, u kome je napredak vojne tehnologije na pragu da revolucionarno promeni shvatanje i vođenje ratova i da stvori potpuno novi vrstu vojnika, robot-vojnike.

U bliskoj budućnosti borbene operacije će se voditi na sasvim drugačiji način od dosadašnjeg klasičnog i to nije daleka budućnost. Srbija treba da ide u korak sa revolucionarnim promenama na bojnim poljima budućnosti, a za to nam je neophodno da pored sopstvenih kapaciteta razvijemo saradnju sa tehnološki najnaprednijim armijama sveta i da zajedno sa njima gradimo tehnološki najsavremenije odgovore izazovima bezbednosti sa kojima se suočavamo ili ćemo se suočiti. To okretanje budućnosti je najracionalniji način da se prevaziđu teška nasleđa iz dalje, ali i bliže prošlosti, poput zločinačkog bombardovanja naše zemlje u kome je učestvovala i Nemačka, te priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Istorijski gledano, dobar primer za to je upravo francusko-nemačko partnerstvo koje poslednjih godina napreduje do mere formiranja zajedničkih vojnih jedinica i razvijanja zajedničkih projekata za proizvodnju najsloženijih i najmodernijih oružanih sistema, poput recimo projekta nemačko-francuskog tenka. Te dve zemlje su se, uprkos strašnom nasleđu iz Drugog svetskog rata, okrenule budućnosti da bi jedna drugoj pomagale u izgradnji odbrambenih kapaciteta, umesto da jedna drugoj budu pretnja. Srpsko-nemačka saradnja u oblasti odbrane je sastavni deo Partnerstva za mir kome je Srbija pristupila. Pravni status nemačkog osoblja koje bi boravilo na teritoriji Srbije u okviru saradnje u oblasti odbrane regulisan je Sporazumom SOFA od 19. juna 1995. godine.

Osnovni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomska, naučno-tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa, imajući u vidu da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi Sporazum između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o vojnoj saradnji, potpisan 12. aprila 2006. godine.

Pobrojane u oblasti saradnje otvaraju mogućnost za naprednu i perspektivnu saradnju, za transfer i zajednički razvoj najsavremenije tehnologije u oblasti vojno-ekonomske i naučno-tehničke saradnje, za razmenu iskustava i poverljivih informacija koje su od presudnog značaja za odgovore na prekogranične globalizovane izazove bezbednosti, poput međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala, te za unapređivanje sistema vojnog obrazovanje i obuke, koji moraju da se razvijaju tempom kojim napreduje tehnologija.

Vojna medicina je oblast saradnje koja može doneti mnogo benefita obema stranama. U realnim borbenim uslovima od operativnih medicinskih kapaciteta, stručnosti, iskustva i opremljenosti u mnogome zavisi ishod borbenih operacija. Sposobnost medicinskih kapaciteta da povređenim vojnicima sačuvaju živote, izleče ih i što pre vrate u jedinice je od vitalnog značaja za borbeni potencijal svake vojne jedinice. Očuvanje morala je efikasno izvršenje borbenih zadataka.

Dosadašnja saradnja u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom može se oceniti kao dobra, a za veću dinamiku, intenzitet i unapređenje u pomenutim oblastima i oblicima saradnje neophodno je postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala. Geopolitička pozicija, postojeći mogući izazovi i oblici ugrožavanja bezbednosti, te unapređenje i podizanje na viši nivo kapaciteta odbrane pokazuju da je realan interes Republike Srbije da se saradnja u oblasti odbrane dalje razvije sa Saveznom Republikom Nemačkom, posebno imajući u vidu dosadašnje planirane nabavke naoružanja, vojne opreme i složenih borbenih sistema za potrebe Vojske Srbije iz ove države.

Sa nemačke strane takođe postoji interes za saradnju sa Srbijom, koja je najznačajnija zemlja na jugoistoku Evrope, regionu u kojem je Nemačka politički i ekonomski i bezbednosno snažno prisutna i koji je od posebnog značaja za mir i stabilnost evropskog kontinenta.

Podržaćemo u danu za glasanje Predlog zakona o potvrđivanju ovog sporazuma, kao što ćemo podržati i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane.

Hteo bih nekoliko reči da kažem o ovoj saradnji.

Ovim zakonom će se uspostaviti pravni okvir za dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomska i naučno-tehnička saradnja, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.

Srbija Kraljevini Maroko može ponuditi gotove proizvode iz programa odbrambene industrije Srbije, kao i usluge naših remontnih kapaciteta. Pored izvoza sredstava naoružanja vojne opreme Kraljevini Maroko možemo ponuditi saradnju u oblastima obuke, školovanja i usavršavanja pripadnika njihovih oružanih snaga na vojnoj akademiji, medicinskom fakultetu VMA i kurseve u centrima za obuku Vojske Srbije.

Za bezbednost Srbije od posebnog je značaja da se nakon usvajanja predloženog pravnog okvira pažnja usmeri na zajedničku borbu protiv terorizma koji počiva na radikalnoj islamističkoj osnovi i da se međusobnom saradnjom unaprede bezbednosni kapaciteti Maroka, kako bi se ta zemlja uspešno suprotstavljala ekstremistima i teroristima na svojoj teritoriji i sprečila njihovo prekogranično delovanje.

Srbija i Maroko se suočavaju sa zajedničkim bezbednosnim izazovima, posebno sa radikalnim islamističkim terorizmom, koji je posebno izražen u području Sahela na afričkom kontinentu, odakle pokazuje neprestanu tendenciju širenja i delovanja prema Balkanu i celoj Evropi, kao i području Magreba.

Na tom putu terorista nalaze se i Maroko i Srbija. Brojni ekstremisti u Evropi potiču iz zemalja Magreba. Vehabizam, ekstremno konzervativno učenje, smatra se plodnim tlom za nastanak terorističke formacije islamske države. Tokom 70. i 80. godina prošlog veka vehabizam je stigao i u Maroko. Među teroristima islamske države, pa i onima koji su planirali napad u Barseloni, mnogi imaju marokanske korene.

Godine 2015. osnovan je Centar za pravne istrage, koji se smatra glavnom marokanskom antiterorističkom centralom. Od početka rada tog centra razbijeno je 46 terorističkih ćelija u Maroku, preko 1.660 Marokanaca se pridružilo različitim džihadističkim grupama u inostranstvu. Većina je otišla u islamsku državu.

Za efikasno suprotstavljanje takvim i sličnim bezbednosnim pretnjama i izazovima, potrebno je jačati vojnu saradnju i razmenu poverljivih podataka između zemalja koje se nalaze na udaru nosioca prekograničnih međunarodnih ilegalnih delovanja.

Srbija ima poseban interes da sa Marokom izgrađuje zajedničku strategiju suprotstavljanja radikalnim islamističkim teroristima i džihadistima koji se nalaze na području Magreba, jer glavni pravac njihovog delovanja će u narednom periodu biti usmeren prema Evropi i preko Balkana.

S druge strane, interes Maroka je da saradnjom sa Srbijom unapredi i tehnološki podigne na viši nivo svoje vojne i obaveštajne kapacitete, da bi se efikasno suprotstavio rastućoj opasnosti od terorizma i džihadizma na njegovoj teritoriji.

Uspostavljanje pravnog okvira za saradnju u oblasti odbrane sa Nemačkom i Marokom je put ka realizaciji strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije u delu koji određuje da se bezbednosna politika naše zemlje zasniva na integralnom i multilateralnom pristupu problemima bezbednosti kojim se afirmiše koncept kooperativne bezbednosti. Hvala.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, kada god na dnevnom redu imamo temu sporazume i ugovore, nekako se stekne neki osećaj, bar u široj javnosti, da to nisu neke, kako kažu, bitne stvari. Jesu. Osnovna funkcija Narodne skupštine, pored usvajanja svih zakona, je svakako i potvrđivanje sporazuma. To su vrlo bitne stvari, pogotovo u svetu diplomatije i nekog dnevnog života svih građana Republike Srbije.

Diplomatski odnosi ili jedna, slobodno mogu da kažem, diplomatska ofanziva kakvu je zadnjih 10 godina imao Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije sa svim kapacitetom svoje koalicije, su dali odlične rezultate. Slika Srbije u svetu je promenjena.

Ako se vratimo samo nekoliko meseci unazad, na početku ove pandemije, kad je zavladao totalni haos u nabavci i distribuciji vakcina, Srbija je uspela za vrlo kratko vreme da obezbedi veliki broj vakcina, i to ne samo za svoje građane, nego upravo baveći se tom pozitivnom diplomatijom i za sve zemlje u okruženju kao donator. Znači, Srbija je donirala vakcine i Crnoj Gori i BiH i Severnoj Makedoniji i mnogim drugim zemljama. To je za posledicu imalo vrlo brzo pozitivne efekte koje smo svi mi mogli da osetimo zadnjih meseci. Lično ja, a i većina svih naših sugrađana koji su putovali put Grčke, koji smo tranzitno prolazili kroz Makedoniju, sretali smo se ove godine sa jednim pozitivnim iskustvom, a to je da građani Republike Srbije nisu plaćali putarinu kroz Severnu Makedoniju. Naravno, to su simbolični iznosi, to nisu veliki iznosi, ali taj prijateljski osećaj kada sa njima razgovarate kako smo došli u tu situaciju je dobar pozitivni efekat i vidim da su svi maksimalno hvalili tu akciju Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića da se podele i doniraju vakcine Severnoj Makedoniji.

Isto tako, posledice tih sporazuma koji, naravno, ne dolaze svi sporazumi na potpisivanje i na glasanje u parlament Republike Srbije, postoje neki sporazumi koje imaju ovlašćenje da potpišu i premijerka i ministri i da oni imaju svoje pravno dejstvo a da ne moraju da dođu u Skupštinu i dobar deo takvih sporazuma i benefite tih sporazuma su mogli da osete upravo građani Republike Srbije, koji su preko usluga za mobilnu telefoniju koja je sada bez rominga, mogli da koriste i u BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a imali smo od ove godine tako relaksiran odnos i sa Grčkom. Kada kažem - Grčku, to je za nas iz JS posebna priča, zato što je predsednik naše poslaničke grupe JS Dragan Marković Palma inače i počasni konzul Grčke u Republici Srbiji i to upravo ukazuje na te korektne odnose koji svako sa svog nivoa vlasti ili vršenja neke političke funkcije može da uspostavi.

U diplomatiji se sve piše, sve se negde zapisuje, i dobre stvari i loše stvari. Ono što možda nisu velike stvari za Republiku Srbiju u nekim makropolitičkim odnosima, ali svakako u mikro jesu, je to da je Dragan Marković Palma ove godine organizovao odlazak 600 lekara i medicinskih radnika u Grčku, znači bili su pet dana dole, pre nekih 20-ak dana vratilo se hiljadu poljoprivrednih proizvođača koji su isto u organizaciji Dragana Markovića Palme imali priliku da odu, kako ja to mogu da kažem slobodno na jedno nagradno putovanje, jer je to vrlo specifična delatnost. Ja ne mogu njih da uporedim sa crvenom linijom kovida, ali ako trebamo da iznesemo i da nagradimo ljude koji su uradili nešto veliko u poslednjih godinu dana za Srbiju, to su svakako svi medicinski radnici koji su bili na crvenim kovid linijama i svi oni ljudi koji se bave poljoprivredom, jer za njih i kad je sve stalo, pauze nije bilo.

Znači, bitno je da građani shvate važnost svih ovih sporazuma. Konkretno, mi danas imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko u oblasti odbrane.

Ono što želim da istaknem da Kraljevina Maroko nije priznala nezavisnost Kosova, što za mene lično i naravno za kompletan srpski narod ima dodatnu vrednost tog našeg prijateljstva. Mi danas na dnevnom redu takođe imao i sporazume sa zemljama koje su priznale tu separatističku želju za neosnovanu nezavisnost, ali to ne znači da sa tim zemljama ne trebamo da sarađujemo, upravo suprotno, mi sa njima moramo da sarađujemo, mi sa njima moramo da potpisujemo sve sporazume koji idu u prilog i korist srpskom narodu, zato što je svaki taj sporazum jedan možda mali korak, ali svakako korak ka unapređenju svih tih veza u diplomatiji. Naravno, koji će jednog trenutka istinu da iznese na videlo, sa početka ovog mog današnjeg izlaganja, a to je da će taj niz od 18 zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova da bude još veći.

Ako trebamo da pričamo o tih 18 priznanja, pored Aleksandra Vučića, svakako moramo da istaknemo Ivicu Dačića koji je u tom periodu bio ministar spoljnih poslova. Danas su stvari malo drugačije, i jedni i drugi smo, hajde da kažem, usporili sa tom diplomatskog aktivnošću koja za posledicu treba da ima povlačenje priznanja, ali rezultati koji su postignuti u tom zadnjem periodu nisu zanemarljivi.

Saradnja sa Kraljevinom Maroko ima dugu tradiciju od 64 godine. Ovo što danas treba da glasamo, ovaj sporazum, konkretno se tiče vojne saradnje, saradnje pre svega u odbrani.

Kad kažemo saradnja u odbrani, obzirom na tu našu geografsku udaljenost možda to deluje i neozbiljno, možda mi nismo velike sile, ni mi ni oni, ali svakako saradnja između svake zemlje ne odnosi se samo i jedino na tu reč – odbrana, to je malo širi pojam. Konkretno u ovom sporazumu se kaže da su tu obuka i vojne vežbe, da je tu industrija odbrane, da se Srbija vrlo brzo razvija i logistička podrška, informaciona bezbednost, sajber odbrana, vojno zdravstvo, itd.

Znači, kada je u pitanju poslanička grupa JS, ovaj Sporazum ćemo svakako podržati.

Sledeći je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara.

Moram da kažem na početku da je i Ruska Federacija jedna od onih prijateljskih zemalja koje nisu podržale teroriste na Kosovu, jedna od onih država koja je uvek, kada je bilo teško pomagala našem narodu. Kroz istoriju od njih smo uvek imali pruženu ruku prijateljstva, od njih nikada nismo imali nikakvu nanetu štetu.

Ovaj Sporazum, iako je iz oblasti kulture, daje recipročno velika ovlašćenja i jednoj i drugoj strani, ali takav odnos trebaju, mogu i moraju da imaju prijateljske zemlje kakve smo mi i Ruska Federacija.

Imajući u vidu upravo tu želju naroda Srbije i Rusije sa uzajamnim upoznavanjem sa društvenim i kulturnim vrednostima, želje za razvijanje tih tradicionalnih vrednosti, poslanička grupa JS će podržati ovaj Sporazum.

Sledeći sporazum je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam „studentsko stanovanje“.

Znači, osnovni cilj ovog Sporazuma o zajmu, je povećanje kapaciteta u studentskim domovima. Koleginica Aleksandra je malopre pričala o tome. Znači, dobijamo novih 1.000 ležajeva, 1.000 mesta u Beogradu i 400 ležajeva u Nišu.

Svakako, ja neću da ulazim u detalje ovog ugovora, koleginica iz oblasti ekonomije je malopre sve to do detalja objasnila, ali treba da se kaže da svakako i Vlada i resorno ministarstvo trebaju da budu pohvaljeni ovde od svih nas poslanika za realizaciju ovakvog projekta.

Moram da napomenem i da u Vrnjačkoj banji imamo fakultet, fakultet koji je vezan za turizam i hotelijerstvo, pripada kragujevačkom univerzitetu. U Vrnjačkoj banji imamo i odlučnu srednju školu kada su u pitanju turizam i ugostiteljstvo, tako da smo napravili jednu celinu. Zašto to kažem?

Svi mi koji živimo u Vrnjačkoj banji osećamo korist od postojanja fakulteta i prisustva studenata u našem gradu. Svaki fakultet i svaki ovaj dom o kome smo pričali je u stvari jedna mala fabrika, ne samo zbog velikog broja prosvetnih radnika, profesora i doktora koji na njima rade, nego pre svega mislim i na građane koje sticajem okolnosti zbog poslova kojima se bave ostvaruju benefite upravo zbog prisustva studenata, a vrlo često i njihovih roditelja u našem gradu.

Inače, hoću da iskoristim ovu priliku malo i da se pohvalim. Vrnjačka banja je 2014. godine po osnovu boravišne takse ostvarila 17 miliona prihoda, ove godine, 2021. godine imamo 51 milion. Verujte mi, to je u oblasti turizma, ako uzmemo u obzir i Kovid i pandemiju, sve što nas je snašlo, odličan rezultat.

Inače, Vrnjačka banja je ove godine imala evidentirano na različite načine preko dva miliona posetioca. Mislim da ulazimo u sam vrh kada je u pitanju bavljenje turizmom u Srbiji.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane – Nemačka jeste velika i vojna sila u svakom smislu te reči i nije mala stvar da sa Saveznom Republikom Nemačkom potpisujemo bilo kakav sporazum. Naravno, naši odnosi traju još od 1878. godine gde smo na Berlinskom kongresu uspostavili neke prve modernije i zvanične odnose naše dve diplomatije. Ti odnosi su, to je činjenica i ne možemo da je preskočimo, ti odnosi su sa vremena na vreme bili i prekinuti. Mi smo imali situaciju da smo imali otvoreni rat sa Nemačkom u toku Drugog svetskog rata, ali život ide dalje i to je opet početak ove priče.

Moramo da se trudimo svi da prelazimo preko tih loših stvari i negativnih iskustava iz istorije, ne da ih zaboravimo, svaka od njih je posebno iskustvo i posebna škola, ali moramo da sarađujemo. Iz te saradnje evo mi danas potpisujemo jedna vrlo ozbiljan Sporazum koji se opet tiče vojne saradnje, pre svega u oblasti odbrane.

Isto tako, ja moram da naglasim jednu činjenicu da je Savezna Republika Nemačka najznačajniji trgovinski partner. Znači, on je jedan od najvećih investitora i najvećih donatora Srbije. Za primer, znači robna razmena sa Nemačkom je u prošloj godini iznosila 5,3 milijarde eura i to Nemačku stavlja na prvo mesto.

Isto tako, moram da naznačim i to da nemačke kompanije kojih u Srbiji ima preko 400, zapošljavaju preko 60.000 radnika.

Poslanička grupa JS će iz svih ovih razloga podržati ne samo ove sporazume o kojima sam pričao, nego i sve ostale sporazume koji su na dnevnom redu.

Hvala vam.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem.

Sada reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa svojim saradnicima, mi danas imamo pred nama niz sporazuma koji se odnose na različite oblasti. Bez obzira na to što se radi o različitim oblastima, one suštinski imaju jedan zajednički cilj, a to je unapređenje međusobnih bilateralnih odnosa, ali istovremeno i uzajamni razvoj svake od ovih zemalja sa kojima mi potpisujemo danas, odnosno ukoliko potvrdimo zakone o potpisivanju sporazuma.

Počeću od Maroka, jer je tako i raspoređeno na dnevnom redu kada pogledamo tačke dnevnog reda.

Sporazum zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko odnosi se na saradnju u oblasti odbrane. U obrazloženju predloga jasno je navedeno koji su ciljevi i principi na kojima će se jedan ovakav sporazum zasnivati.

Moram da kažem da nacionalna bezbednost i stabilnost svakako predstavljaju preduslov za normalno funkcionisanje svake države, pa i naše, u svakom njenom segmentu.

Predloženim zakonom se upravo definiše pravni osnov za vojnu saradnju u oblasti odbrambene i bezbednosne politike, ali i saradnja u oblasti vojnog obrazovanja, obuke, medicine, itd.

Kolega je malopre pomenuo da se ove godine obeležava 64. godina uspostavljanja bilateralnih odnosa sa Kraljevinom Marokom i ovaj Sporazum zapravo produbljuje i dalje realizuje sve one započete pregovore u pogledu saradnje sa Kraljevinom Maroko.

U tom kontekstu, ja bih se osvrnula na činjenicu da u odnosu na prethodni period u toku 2020. godine razmena sa Marokom, odnosno trgovinski odnosi sa Marokom, beleže jedan veliki skok, pa je na primer u 2020. godini uprkos pandemiji ukupna robna razmena između naše zemlje i Maroka, iznosila nešto više od 30 miliona dolara.

U vezi sa tim, bez obzira što smo suštinski daleko u odnosu na Kraljevinu Maroko, jedan ovakav vid pa i vojne saradnje koja nadalje produbljuje i ostale segmente saradnje suštinski može značiti i povezivanje naše zemlje sa tržištem afričkih zemalja.

Samo bih pomenula u kontekstu istog da Maroko nije priznao tzv. samo proglašenu državu Kosovo, već ovaj deo Srbije, kako to Ustav i kaže, smatra njenim teritorijalnim integritetom. Mislim da to moramo poštovati.

Što se Rusije tiče, Sporazum koji zaključujemo sa Rusijom odnosi se na osnivanje i funkcionisanje kulturno informativnih centara na teritoriji ovih dveju država. Inicijativa za jednom ovakvom saradnjom potekla je od Rusije iz 2017. godine.

Generalno, strateškom značaju Rusije u ukupnim bilateralnim odnosima, sa našom zemljom ne treba mnogo govoriti jer se on ogleda u svim segmentima koje povezuju naše dve države, a nas povezuje i istorija i kultura i mentalitet i u tom smislu jedan ovakav sporazum, zapravo znači samo konkretizaciju onih odnosa koji suštinski kada pogledamo Rusiju, već postoje.

Ovim sporazumom se reguliše i način osnivanja i funkcionisanja kulturnog centra Srbije, koji će biti osnovan u Moskvi, odnosno Ruskog centra za nauku i kulturu koji će biti osnovan u Beogradu i na taj način jedna i druga zemlja, kao učesnice ovakvog sporazuma, zajedno rade na negovanju i kulture i jezika, ali i očuvanju sopstvene tradicije i istorije.

Možemo reći da jedan ovakav sporazum zaokružuje sveukupnu saradnju koju imamo i koja se realizuje od strane jedinica lokalne samouprave sa raznim ruskim gradovima.

Na primer, ja dolazim iz Niša. Grad Niš je 2017. godine uspostavio saradnju sa ruskim gradom Kaluga i ona obuhvata i privrednu i ekonomsku i različite vidove saradnje, koji zaista znače u onim situacijama u kojima treba razmeniti i iskustva, ali i mišljenja i neke druge segmente.

Osim toga, Niš je pre dve godine bio domaćin Međunarodne konferencije o ekonomskoj saradnji Rusije i balkanskih zemalja i ovo je bio jedan svojevrsni vid za razmenu i znanja i informacija, ali i za njihovu konkretizaciju prilikom posete i jednih i drugih zemalja.

Podsetiću vas, takođe, i na činjenicu da je pre 13 godina Vlada Ruske Federacije angažovala specijalne jedinice za razminiranje, odnosno za uklanjanje zaostalih bombi sa niškog aerodroma i za te namene izdvojila šest miliona dolara, što je u tom trenutku i gradu Nišu, ali i osposobljavanja aerodroma u Nišu bilo i te kako važno.

Još jedan sporazum koji se odnosi na vojnu saradnju, a o kome danas razgovaramo jeste Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke.

Nemačka se već dugi niz godina nalazi na listi vodećih privrednih partnera Srbije i nemačke kompanije su prisutne gotovo u svim segmentima naše privrede i u svim sektorima srpske privrede.

Rezultat takve prisutnosti ogleda se u trgovinskoj razmeni koja je u protekloj godini iznosila 4,8 milijardi evra. Ona se, naravno, može dodatno ojačati kroz uspostavljanje lanaca dobavljača među srpskim preduzećima, s obzirom na to da nemačke kompanije, usled pandemije, premeštaju svoju proizvodnju iz geografski udaljenih zemalja u Evropu.

Osim toga, Nemačka je i najveći bilateralni trgovinski partner Srbije kako u pogledu uvoza, tako i u pogledu izvoza, a nemačke kompanije nastavljaju sa investicijama u našoj zemlji.

Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom 2019. godine Srbija je izvezla robu na nemačko tržište u vrednosti od jedne milijarde evra, odnosno uvezla robu u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Složićete se da to nije uopšte mali iznos ukoliko uzmemo u obzir privredu i značaj privrede za svaku, pa i za našu zemlju.

Kada uzmemo u obzir sve ove pokazatelje onda je jasno da je saradnja u oblasti odbrane potpuno prirodni sled događaja već uspostavljene saradnje koju imamo sa Nemačkom u raznim segmentima i nije zanemarljiva činjenica da ona i u političkom smislu predstavlja jedan važan korak koji naša zemlja preduzima, posebno ako uzmemo u obzir to da Nemačka na putu ka EU može imati značajnu ulogu i da nam njena podrška i razumevanje od strane Nemačke i te kako mogu značiti na putu koji nas čeka.

Sledeći sporazum jeste Sporazum koji zaključujemo sa Ukrajinom, a koji se odnosi na ukidanje viza. Sa aspekta međunarodnog prava, odnosno u međunarodnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma kojima se liberalizuje vizni režim smatra se i te kako značajnim korakom u razvoju odnosa između dve zemlje i unapređenju političkih odnosa, pre svega, jer znamo da vizna liberalizacija kao krajnji ishod svakako ima i razvoj ekonomske, kulturne, naučne i svakog drugog vida saradnje.

Zaključivanjem jednog ovakvog sporazuma državljanima obe države produžava se boravaka bez vize sa 30 dana u periodu od 60, odnosno sa 90 dana u periodu od 180 dana.

U obrazloženju jednog ovakvog zakona, kojim se potvrđuje ovaj Sporazum, navedeno je da su očekivanja od jednog ovakvog sporazuma takva da doprinese povećanoj ekonomskoj saradnji između naše dve zemlje i ja ne sumnjam da će rezultat jednog ovakvog sporazuma biti zaista i takav.

Inače, bilateralni odnosi naše zemlje sa Ukrajinom su do sada tradicionalno bili dobri, te smatram da postoji obostrani interes da realizacijom jednog ovakvog sporazuma produbimo saradnju i u svim drugim segmentima naših života.

Moram da kažem, mislim da to danas niko nije pomenuo, da je danas Međunarodni dan pismenosti i mislim da je ovo prava prilika da razgovaramo o studentima, odnosno da ih podstaknemo na jedno kritičko razmišljanje u pogledu samog značaja obrazovanja. U tom smislu, ovo će biti uvod za moje izlaganje vezano za sporazum koji imamo sa Bankom za razvoj, odnosno Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma koji se odnosi na zajam za studentsko stanovanje, a koji je naša zemlja zaključila sa Bankom za razvoj Saveta Evrope.

Kolege su pomenule da se radi o zaduživanje kod banke za sprovođenje ovog projekta koji se, između ostalog, omogućava pristup univerzitetskom obrazovanju onim studentima koji su možda u težoj materijalnoj situaciji i kojima visoko obrazovanje možda deluje nedostižno.

Između ostalog, naša država već finansira i školovanje, ali i subvencioniše troškove života određenih kategorija studenata, tako da je ovo samo nastavak priče koja se već u Srbiji sprovodi kada je reč o obrazovanju.

Sredstva opredeljena ovim zajmom omogućiće izgradnju novog studentskog doma u Nišu koji pruža šansu za studiranje novih 400 studenata i izgradnju novog studentskog doma u Beogradu za kapacitet 1.000 kreveta.

Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na godišnji konkurs za prijem u studentske domove prosečno se svake godine prijavi preko 20.000 studenata, što je daleko iznad kapaciteta kojima univerziteti u Srbiji i u studentskim domovima raspolažu.

Evo, ja kao bivši student univerziteta u Nišu ne mogu da sakrijem zadovoljstvo što će se na ovaj način visoko obrazovanje učiniti pristupačnijim i samim tim omogućiti svakom od studenata da na jedan potpuno novi način, kroz društveni život i kroz otkrivanje nekih potpuno novih iskustava, možda oni đaci koji su planirali da ne studiraju sada imaju druge šanse i druge mogućnosti, što će se svakako jednog dana odraziti i na buduće generacije koje ćemo iznedriti iz tih domova.

Univerzitet u Nišu ima 14 fakulteta u svom sastavu i on predstavlja jednu zaista dobru intelektualnu osnovu za povezivanje studenata koji izađu sa fakulteta sa ekonomskom zajednicom, privrednom zajednicom, ali i međunarodnim institucijama u kojima će možda oni jednog dana i raditi.

U ovom trenutku Studentski centar Niš pruža uslugu smeštaja u svoja četiri paviljona i oni raspolažu sa kapacitetima za smeštaj 958 studenata. Onda vam je jasno koliki je značaj izgradnje novih 400 ležaja. To je maltene polovina od onog broja kojim trenutno grad Niš raspolaže.

Grad Niš svake godine izdvaja sredstva za nagrađivanje najboljih studenata, ali i stipendiranje njihovog studiranja. Međutim, lično smatram da nije suština u tome koliko će se finansijskih sredstava izdvojiti, već mislim da je suština u tome da studenti osete da su prihvaćeni, da ih zajednica prepoznaje i da prepoznaje njihov trud i rad i da na kraju on ispuni i svoju svrhu.

Za kraj ja ću se usuditi da pomenem neke od uspehe studenata Univerziteta u Nišu, rizikujući da ću nekoga u tom nabrajanju izostaviti. Studenti ekonomskog fakulteta i veliki uspeh koji oni postižu na takmičenju u rešavanju poslovnih problema koji se organizuje u čak 30 zemalja. Zatim, studenti Pravnog fakulteta na međunarodnom takmičenju u simulaciji suđenja. Lično sam učestvovala u takvim takmičenjima i smatram da to predstavlja jedan odličan vid saradnje i upoznavanja studenata iz drugih zemalja i kada se studenti nekog fakulteta u Srbiji pokažu kao najbolji, onda vam je jasno da taj fakultet zaista ima svoju težinu. Zatim, studenti medicinskog fakulteta, uspeh studenata Umetničke akademije. Mi imamo i brojne naučnike koji su sada predavači na brojnim univerzitetima širom sveta.

Izreka kaže – po jutru se dan poznaje. Ako znamo da niški univerzitet jeste do sada iznedrio brojne generacije uspešnih pojedinaca, među kojima je i bivši ministar finansija, među kojima je selektor reprezentacije u šahu, među kojima su poslanici, državni sekretari, naučnici, onda nam je potpuno jasno, ja u to ne sumnjam, da je opravdanost sredstava koje izdvajamo za ove namene u potpunosti korektna i dobra.

Zahvaljujem.