Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći na listi je uvaženi gospodin Branimir Jovanović, predsednik poslaničke grupe SDPS. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, ja ću danas samo u skladu sa vremenom koje imam na raspolaganju govoriti o Sporazumu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, jer on omogućava povećanje kapaciteta za još 1.400 mesta u studentskim domovima u Srbiji. On je u svakom slučaju opravdan zbog samog podatka da godišnje u Srbiji konkuriše oko 19.500 studenata za studentski smeštaj, a da je kapacitet trenutni oko 17.000 mesta.

Studentski domovi obezbeđuju i predstavljaju jednu bitnu stavku i uštedu u budžetu svakog studenta, odnosno njegove porodice. Kada student nije u mogućnosti da sebi priušti iznajmljivanje stana u gradu gde studira predstavlja i te kako dobro rešenje sa tog finansijskog aspekta. Svi znamo da su univerzitetski centri skoncentrisani u velikim gradovima i samim tim su troškovi života u tim gradovima veći, tako da studentski dom može uvek da predstavlja jedno dobro alternativno rešenje.

Kao student sam živeo u studenskom domu i završio sam fakultet živeći u studenskom domu i mogu da kažem da pored tog finansijskog aspekta studentski dom pruža mnogo više pogodnosti za studente. Pre svega, oni tu mogu da računaju na restoran, na biblioteku, čitaonicu, sportske terene i na jedan veoma bogat društveni život. Tako da, život u studentskom domu studentima pruža jedno dobro iskustvo, pruža bogat društveni život i jednu korisnu životnu školu.

Iako je tokom godina ulagano u renoviranje i unapređivanje smeštaja zbog broja studenata potreba za novim domovima je i dalje izražena i stoga su ulaganja u proširivanje postojećih kapaciteta značajna i uvek su dobrodošla. Jasno nam je da je potrebno više visokoobrazovanih ljudi i činjenica je da u jednoj generaciji oko 40% mladih upisuje fakultete. Zato je opravdana izgradnja, odnosno povećanje studentskog smeštaja.

Važno je i što se sredstava opredeljuju ne samo za smeštaj studenata u Beogradu već i 400 mesta je opredeljeno za Niš. To samo pokazuje rešenost države da ravnomerno ulaže u sve delove Srbije, ne samo u Beograd, već i u druge univerzitetske centre.

Takođe, izgradnja novih domova sa sobom ima i značajne benefite jer se radi u skladu sa savremenim potrebama, sa savremenim standardima, od modernih instalacija do moderne opreme, tako da će kvalitet života u novim studentskim domovima biti na visokom nivou. Posebno bih napomenuo da će domovi imati 10% od svog kapaciteta, mesta koja su prilagođena studentima sa posebnim potrebama. Tu smo pokazali još jednom da mislimo na socijalnu dimenziju kada govorimo i o studentskom životu.

Izgradnja studentskih domova podrazumeva ispunjavanje naših obaveza prema mladima da univerzitetsko obrazovanje bude dostupno svima. Mi iz SDPS često kažemo i insistiramo na tome da moramo da budemo društvo koje će svima dati podjednake šanse da se obrazuju, bez obzira na njihov materijalni status.

Ovakve investicije su od najvišeg značaja za budućnost našeg obrazovanja, ali i za budućnost naše države. Ne treba da bude suština toga da kada se mladi obrazuju, odnosno da im mi obezbedimo odlične uslove za obrazovanje, pa kada se obrazuju da odu u inostranstvo, suština je da oni ostanu ovde. Nakon toga mi treba da stvorimo takve uslove da mladi nakon završenih fakulteta dobiju dobro plaćene poslove, da budu motor razvoja našeg društva, kako ekonomskog, tako i kulturnog. Samo na taj način mi ćemo postići ovaj koncept koji sada u delu sprovodimo, a jedan od koraka, jedan od preduslova je upravo ovo što danas radimo, a to je da radimo na poboljšanju studentskog sadržaja. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Sledeći na listi, gospodin, Vladan Zagrađanin.
...
Socijalistička partija Srbije

Vladan Zagrađanin

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svoju diskusiju ću fokusirati na dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma u oblasti odbrane i to sa Kraljevinom Maroko i Saveznom Republikom Nemačkom kojima Republika Srbija nastavlja tradiciju dobrih bilateralnih odnosa i saradnje u oblasti odbrane sa mnogim zemljama sveta, a sve u cilju jačanja bezbednosnog, odbrambenog sistema naše države, ali i jačanje pozicije Srbije u savremenom sistemu kolektivne bezbednosti.

Sa Kraljevinom Maroko i Saveznom Republikom Nemačkom i ranije su ostvarivani pojedini vidovi vojne saradnje kako kroz njihovo učešće u jedinicama KFOR-a u skladu sa vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova, tako i kroz razne vidove vojne saradnje gde je Vojska Srbije uzimala učešće, kao što su zajedničke vojne vežbe, seminari i edukacije.

Usvajanjem ova dva sporazuma u oblasti odbrane bliže se definišu i uspostavljaju opšti principi i procedure za saradnju koja je zasnovana na načelima jednakosti, reciprociteta i zajedničkih interesa u sferama odbrambene i bezbednosne politike vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, u vojnoj oblasti, vojnog obrazovanja i obuke, kao i vojne medicine.

Do sada je sklopljeno oko 30 bilateralnih sporazuma u sferi odbrane čime se značajno doprinosi jačanju odbrambenih kapaciteta naše države kroz razne vidove razmene iskustava, ekspertskih razmena, vojnih vežbi, razmene tehnologije, profesionalne edukacije i tako dalje.

Ovakvi sporazumi su izuzetno značajni za Republiku Srbiju. Imajući u vidu da se politika odbrane naše zemlje zasniva na vojnoj neutralnosti, ali istovremeno na saradnji sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Upravo ovakav uravnoteženi pristup nam pruža mogućnost za kvalitetnu vojno-tehničku saradnju, sa zemljama istoka i zapada, sa Rusijom i Kinom, SAD, ali i sa zemljama EU i drugim državama i regionalnim organizacijama.

Saradnja u oblasti odbrane sa stranim partnerima doprinosi razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve zemlje, posebno uzimajući u obzir činjenicu da se kroz ovakav vid saradnje gradi odnos poverenja i boljeg razumevanja između dve zemlje. Zajedničkim aktivnostima i razmenom iskustava jačaju se kapaciteti odbrambenog sistema, tako što se novim saznanjima nadograđuje sistem odbrane na obostranu korist.

Činjenice upućuju da je ovakva saradnja neophodna, obzirom da smo neretko suočeni sa velikim bezbednosnim izazovima od prirodnih katastrofa, preko migrantskih kriza, do terorizma i pretnji za globalnu bezbednost i u takvim situacijama izuzetno je važna međunarodna saradnja, ali i pomoć država sa kojima Republika Srbija ima aktivnu vojnu saradnju.

Taktičke vežbe kao jedan od direktnih i javno vidljivih instrumenata vojne saradnje postale su sastavni deo aktivnosti pripadnika Vojske Srbije, pa smo tako poslednjih godina imali priliku da vidimo niz vežbi regionalnog formata u kojima Republika Srbija učestvuje. Zatim, vežbe u okviru NATO programa partnerstva za mir, vojne vežbe sa Ruskom Federacijom, sa kojima se održavaju vojne vežbe avio i padobranskih jedinica, zatim vojne vežbe sa anti-terorističkim scenarijima.

Izuzetno je dinamična vojna saradnja sa susedima članicama NATO-a, sa kojima se održavaju bilateralne vežbe. Sa Mađarskom se radilo na obuci rečne flote, sa Rumunijom su održavane vežbe dežurnih snaga za kontrolu i nadzor vazdušnog prostora, uključujući presretanja sa lovačkom avijacijom. Sa Bugarskom je održavana vežba gađanja artiljerijsko-raketnim sistemima namenjenim za PVO.

Koliko Republika Srbija daje na značaju međunarodnoj vojnoj saradnji, potvrđuje i činjenica da Vojska Srbije učestvuje u misijama pod mandatom UN, kao i misijama EU, što posebno doprinosi unapređenju saradnje Republike Srbije u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, kao važnog dela u procesu pristupanja EU.

Sve ovo navodim zbog jasne potvrde, bez obzira na kritike i to sa više strana da Republika Srbija dosledno sprovodi proklamovanu stratešku opredeljenost za vojnu neutralnost, jer duboko sam uveren da samo takva politika obezbeđuje našoj zemlji kvalitetnu i dugoročnu saradnju sa svim značajnim subjektima međunarodnih odnosa.

Međunarodna vojna saradnja Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina značajno je intenzivirana, čime se daje doprinos i reformi celokupnog sistema odbrane, ali i podizanju nivoa operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije, što kao rezultat ima jačanje pozicije u globalnom sistemu bezbednosti, gde je Republika Srbija svakako prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner.

Republika Srbija je trajno opredeljena za mir, ali je i odgovorna država koja brine o svom državnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Zbog stalnih bezbednosnih izazova, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou Srbija posvećeno radi na jačanju sistema nacionalne i javne bezbednosti. U tom kontekstu posmatram i stalno unapređenje vojno-tehničke opremljenosti naše vojske, kao i unapređenje uslova života oficira i vojnika.

Ova dva sporazuma u ovlasti odbrane sa Kraljevinom Maroko i Saveznom Republikom Nemačkom, nastavljaju dobru praksu međunarodne vojne saradnje, koju naša zemlja pažljivo i temeljno sprovodi održavajući pre svega, politiku vojne neutralnosti uz istovremenu saradnju sa svim državama sveta, u cilju prevencije i prepoznavanja rizika i očuvanja globalnog mira.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati usvajanje, kako ova dva sporazuma o kojima sam govorio, tako i sve druge predložene zakone sa ove sednice. Hvala lepo.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Zagrađanin.
Idemo dalje, na listi je gospodin Milija Miletić.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče, gospodine Krkobabiću.

Uvažena ministarka, uvažene kolege, dragi građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sa liste Aleksandar Vučić-Za našu decu.

Kao i do sada, govoriću o ovoj tački, vezano konkretno za Niš, pošto u tom delu Srbije radi se, ali treba još više da se radi.

Končano, dolazi do toga da se završi započeti Studentski centar u Nišu, jedan njegov deo započet još davne 2009. godine, te će to konačno biti završeno, urađeno, za potrebe svih naših mladih ljudi koji će završiti fakultet u Nišu.

Jedno od moje dece je bilo u tom Studentskom centru, gde je imalo mogućnost, zato što je bila dobar student.

Uslovi su stvarno dobri, kvalitetni, a dugogodišnji direktor gospodin Rajković, to izuzetno dobro radi i vodi taj Studentski centar u Nišu.

Jedna od bitnih stvari jeste mogućnost da se završi jedan započet deo, gde će imati blizu 400 novih mesta za buduće studente. To je velika stvar za sve građane Niša, za jugoistok Srbije, jer će se dati mogućnost dobrim studentima koji nemaju finansijskih mogućnosti da mogu sebi obezbediti smeštaj, da ne plaćaju privatni smeštaj.

Na taj način sebi obezbeđuju egzistenciju i mogućnost da završe fakultet, da se zaposle na teritoriji jugoistočne Srbije, na teritoriji u Nišu ili nekim drugim našim opštinama i da tamo stvaraju svoje porodice, razvijaju svoju zemlju, razvijaju svoje krajeve, i da na taj način pomažu zemlji Srbiji.

Mislim da je ispravna i velika stvar za sve nas što se osim Beograda, i u Nišu će se nastaviti da se dogradi još tih 1000 mesta, da će to biti završeno, jer kako napominjem, Niš je velika šansa razvoja jugoistoka Srbije.

Još jednom, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasaću za ovaj predlog sporazuma, i glasaću za sve predloge sporazuma.

Ovo moram da kažem, zahvaljujem se Vladi Republike Srbije, Srbiji i građanima, jer sam više puta apelovao i pozivao da se uradi deo puta od Malčanske petlje do Niša, to je sada urađeno, gde će budući studenti i svi građani moći da idu po dobrom putu. Hvala još jednom i živela Srbija.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeća je Samira Ćosović. Nije tu.
Dr. Nina Pavićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Nina Pavićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, danas, između ostalog na dnevnom redu imamo i zakon o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

Više puta sam govorila o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama koje su od uticaja na život naše planete. U tom kontekstu posmatramo i neophodnost zaštite ozonskog omotača kao izvora života. Ozonski omotač sadrži visoke koncentracije ozona koje apsorbuju od 93 do 99% sunčeve svetlosti visokih frekvencija, odnosno ultravioletnu svetlost koja je štetna po ceo živi svet na zemlji.

Ozonski omotač se prostire na visini od 10 do 50 kilometara iznad zemlji i čovek je svojim aktivnostima, posebno sa razvojem industrije značajno narušio integritet ozonskog omotača i proizvodeći supstance koje direktno ugrožavaju omotač. Dramatično stanje ozonskog omotača prepoznat je od strane UN, čiji je Srbija član, tako da je 1985. godine, usvojena Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača. Kako je uočena potreba još bržeg smanjivanja supstanci koje oštećuju ovaj omotač 1987. godine, usvojen je Montrealski protokol o supstancama koje oštećuje ozonski omotač.

Srbija je sukcesor ovih ratifikacija, potvrdila i dosadašnje amandmane na Montrealski protokol 2005. godine. Kigali amandman na Montrealski sporazum usvojen je 2016. godine i odnosi se na preciziranje obaveza potpisnica da smanje potrošnju supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

Do sada je amandman ratifikovalo više zemalja potpisnica Montrealskog protokola, tako da ćemo mi danas usvajanjem ovog zakona Srbiju staviti na listu potpisnica i nadam se odgovorno pristupiti rešavanju problema koji izazivaju trajna i opasna oštećenja ozonskog omotača.

Naša zemlja ovde ima tretman zemlje u razvoju i preuzima obavezu da uvede kontrolne mere potrošnje štetnih supstanci za ozonski omotač. Smanjenje potrošnje ovim amandmanom je oročeno i sprovodiće se sukcesivno po periodima. Tako potrošnju štetnih supstanci moramo smanjiti za 10% do 2029. godine, zatim za 30% do 2035. godine, a sve u cilju da se do 2045. godine smanji za čitavih 80%. Nadamo se da će ozonski omotač do tada preživeti, kao i čitavo čovečanstvo.

Svake godine, 16. septembra, odnosno ovog tekućeg meseca, obeležava se globalni dan zaštite ozonskog omotača, a cilj obeležavanja ovog dana zaštite je i podizanje opšte svesti o potrebi i zaštiti ozonskog omotača koji čuva živi svet na zemlji.

Imajući u vidu uočenu opasnost od globalnog zagrevanja, nastalo kao posledica prekomerne emisije štetnih gasova sa efektima staklene bašte, članica međunarodne zajednice preduzimaju niz pravnih inicijativa u cilju umanjenja štetnih emisija gasova.

Budući da Međunarodna zajednica Srbiju još uvek smatra zemljom u razvoju, dobro je da imamo osmišljenu politiku zaštite životne sredine, koja će nam omogućiti povoljnije rezultate, pre svega u privredi koja inače trpi velike probleme usled intenziteta emisije štetnih gasova u proizvodnim procesima.

Primena Nacionalnog programa za zaštitu ozonskog omotača u našoj zemlji je počela sa zakašnjenjem u odnosu na druge razvijene zemlje. Međutim, kod nas je iz upotrebe izbačeno više stotina supstanci koje oštećuju ozonski omotač sa odredbama Montrealskog protokola.

Kao država obavezali smo se, pre svega, na smanjenje potrošnje preostalih supstanci koje štete samom omotaču. Stoga će donošenje ovog zakona o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol Republika Srbija učiniti još jedan dobar korak na putu ka zdravoj planeti, a Srbiji omogućiti da prati trendove u razvijenim zemljama kada je u pitanju zaštita vazduha.

Moram istaći da je Montrealski protokol sprečio ljude da svojim nemarom i trkom za novcem, kao i materijalnim dobrima, bukvalno spale zemlju, pa je samim tim i Dan zaštite ozonskog omotača toliko važan za sve nas.

Problem ozonskog omotača bio je jednostavniji od problema klime. Bilo je vrlo lako i jednostavno stvoriti alternativu za njegovu zaštitu i mislim da je to odličan primer, tj. model kako je nauka identifikovala problem, a svet priznao da problem postoji i udružio sve svoje snage u sprečavanju i delovao veoma brzo.

Mislim da sa takvom ozbiljnošću treba pristupiti i sprečavanju klimatskih promena kao jednog gorućeg problema čovečanstva, jer su promene klime fatalne po ceo živi svet.

Sticanje znanja o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama znači da bez ekološkog obrazovanja nema ni ekološke svesti.

Ova godina pandemije koja je donela velike kako socijalne, tako i ekonomske poteškoće čitavom čovečanstvu, poruka je svima nama kada je u pitanju zdravlje ljudi i zdravlje planete da više ništa nije lokalno. Svaki od ovih problema je globalan, ali se sprečava lokalnim akcijama. Zato je i zaštita ozonskog omotača jedan zajednički rad i važan za sve nas više nego ikada.

S obzirom na to da globalne ekološke akcije polako menjaju svest i svet, ali vremena je sve manje, moramo se brže uključiti i aktivirati i stoga će poslanička grupa SPS podržati u danu za glasanje kako ovaj, tako i sve ostale predloge zakona koji su na današnje dnevnom redu.

Samo bih se nadovezala na diskusiju profesora Obradovića, koji je govorio o zajmu za rekonstrukciju i izgradnju studenskih domova. Mene kao Nišlijku posebno raduje što će moj grad dobiti jedan studenski centar.

Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem dr Pavićević.
Sledeći na listi je uvaženi predsednik poslaničkog kluba SPS Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, poštovana ministarka sa saradnicima, ne umanjujući važnost i značaj sporazuma o kojima danas govorimo, ja ću u svom izlaganju akcenat staviti na jedan veoma značajan sporazum, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara.

Rusiju i Srbiju, naime, vezuje tradicionalno prijateljstvo i kulturna i istorijska bliskost. Danas su odnosi između naše dve zemlje dobri i razvijeni na političkom, ekonomskom, kulturnom i drugim poljima. Njihovom kvalitetu doprinosi i značajna istorija i vera naša dva naroda. Možemo slobodno reći da su Rusija i Srbija postali prijatelji još u vreme Svetog Save, koga je jedan ruski monarh odveo na Svetu Goru, gde se i zamonašio u ruskom manastiru.

Srpski monasi su dugi niz godina čuvali ruski svetogorski manastir Sveti Pantelejmon. Od tada datira saradnja naša dva bratska naroda i naših pravoslavnih crkava.

Malo ko pominje da je ruski car Ivan IV po rodbinskoj liniji, takođe, poštovao osnivače srpske države i crkve, a u znak tog poštovanja je Svetom Savi posvetio veliki deo četvrtog toma letopisa „Istorija sveta“.

Grof Sava Vladislavić bio je savetnik cara Petra Velikog, diplomata na ruskom dvoru, početkom 18. veka, zahvaljujući kome je utvrđena i granica između Rusije i Kine.

Dakle, naši narodi su od davnina bili jedni uz druge. Tako je sve do danas, kada sa Ruskom Federacijom negujemo prijateljske odnose i saradnju koju smo učvrstili potpisivanjem Deklaracije o strateškom partnerstvu iz 2013. godine.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je 2019. godine posetio Srbiju povodom obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC i zvanično otvaranje Hrama Svetog Save na Vračaru u čijem oslikavanju je zajedno sa timom naših i ruskih umetnika učestvovao i ruski akademik Nikolaj Muhin.

Tada je potpisano više od 20 sporazuma, memoranduma, ugovora i protokola o budućoj saradnji. Između ostalog, potpisana je i zajednička izjava između Vlade Rusije i Vlade Republike Srbije o osnivanju i uslovima delatnosti i kulturno-informativnih centara. Taj čin je upravo prethodnica ovog sporazuma, odnosno Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara kojim se utvrđuje pravni okvir za jačanje međudržavne saradnje u oblasti, pre svega, kulture, obrazovanja, ali i u oblasti informacionih tehnologija.

U skladu sa principom reciprociteta, ruska strana osniva Ruski centar nauke i kulture u Beogradu, a srpska strana osniva Kulturni centar Srbije u Moskvi. Ruski centar u srpskoj prestonici će biti pravi sledbenik Kulturnog centra SSSR, odnosno Rusije, a srpski centar će u Ruskoj Federaciji biti otvoren prvi put.

Ponosni smo što je Ruski dom u Beogradu najstariji, između ostalog, ruski kulturni centar u inostranstvu, što smo bili prva država u kojoj je ovakva ustanova otvorena, sa jedinstvenom istorijom i bogatim iskustvom rada, a on više od 80 godina predstavlja centar duhovnog života ruske zajednice u Srbije.

Građani Srbije takođe pokazuju veliko interesovanje za kulturu, istoriju, ruski jezik i aktivno se uključuju u kulturno-prosvetiteljsku delatnost ruskog doma. Osnovni zadaci kulturnih centara, u skladu sa ovim sporazumom, biće realizacija programa i bilateralne, humanitarne, kulturne, naučno-tehničke saradnje, podrška dijaspore, pomoć u izučavanju jezika, razvoj međuregionalne saradnje.

Hteo bih da pohvalim i izuzetno dobru parlamentarnu saradnju Srbije i Rusije koja je rezultat upravo tradicionalno dobrih odnosa naše dve države, ali i obostranog interesa za ekonomski i kulturni razvoj u sklopu strateškog partnerstva dve zemlje.

Narodna Skupština Republike Srbije ima potpisane sporazume o saradnji sa oba doma Federalne skupštine Ruske Federacije. Uspostavljanje Međuparlamentarne komisije Narodne skupštine Republike Srbije i Državne dume Ruske Federacije smatramo posebno važnim podsticajem u ukupnoj i posebnoj međuparlamentarnoj saradnji.

Još jedan dragocen vid naše saradnje je saradnja poslaničkih grupa prijateljstava. Poslanička grupa prijateljstva sa Rusijom u Narodnoj skupštini Republike Srbije ubedljivo je najbrojnija grupa prijateljstva. Smatram da taj potencijal treba iskoristiti na način da se razvija saradnja u oblastima kao što su i nauka i kultura.

Poslaničke grupe prijateljstva u oba parlamenta trebalo bi aktivno da učestvuju u obeležavanju važnih datuma i održavanju različitih kulturnih, naučnih, ali i obrazovnih manifestacija.

Ruska Federacija je jedan od vodećih ekonomskih partnera Srbije. Veoma dobri politički odnosi omogućili su stabilnu osnovu za unapređenje sveukupne saradnje i time doprineli da Ruska Federacija bude među najznačajnijim privrednim partnerima Republike Srbije i kao izvozna destinacija za srpsku robu, ali i kao strani investitor.

U periodu od januara, recimo, do novembra 2020. godine ukupna trgovinska razmena Republike Srbije i Ruske Federacije je iznosila 2,240 milijardi dolara ili 1,993 milijardi evra, a u 2019. godini ukupna spoljna trgovinska razmena iznosila je 3,561 milijardu dolara.

Još jedan aspekt naše saradnje jeste zajedničko negovanje kulture sećanja na žrtve i doprinose naših naroda slobodi i evropskom i svetskom miru u Drugom svetskom ratu.

Na poslednjem zasedanju Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije povodom sedamdesetopetogodišnjice obeležavanja Drugog svetskog rata i pobede nad fašizmom, na inicijativu upravo predsednika Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije Vjačeslava Volodina, prihvaćena je inicijativa za stvaranje jednog instituta za očuvanje istorijskog sećanja.

Mi smatramo da je ovaj predlog od ogromnog značaja za Srbiju i za srpski narod, jer svi smo mi svedoci pokušaja revizije istorije i pokušaja da se minimiziraju žrtve. Zadatak svih nas je da sačuvamo naše zajedničko nasleđe, jer važno je da se nauka uključi sa ciljem da se sačuva istina o stvaranju temelja slobodne Evrope.

Svedoci smo toga da prolaze godine, odlaze učesnici Drugog svetskog rata, briše se i sećanje, nestaju posleratne tradicije, skrnave se grobnice oslobodilaca od fašizma, uništavaju se spomenici, pojavljuju se neonacistički pokreti, odaje počast nacistima i povampiruje ono protiv čega su se borili milioni ljudi, fašizam. Upravo zbog toga, očuvanje antifašističkih tradicija, suprotstavljanje izobličavanje istorije rata i njegovih rezultata predstavlja jedan za nas najznačajnijih zadataka.

Očuvanje antifašističke tradicije i borba protiv herojizacije fašizma, treba da se sprovede na svim nivoima globalnom, državnom, društvenom, ali i lično, naravno. Održavanje istorijskih predavanja, okruglih stolova, seminara, manifestacija, uz učešće veterana, pisanje knjiga i članaka o Drugom svetskom ratu, sve to treba da ovekoveči sećanje na one koji su dali živote za sadašnjost i budućnost.

Srbija je i sama izložena pretnjama istorijskog revizionizma, prekrajanja istorije i pretvaranje dželata u žrtve, pa tako Srbi koji su oslobađali prostor bivše Jugoslavije, pretrpevši ogromne žrtve stradanjem, odjednom postaju agresori i fašisti, dok su oni koji su stvarali nacističke države na ovim prostorima iznenada postali nekakve oslobodioci. Srbija, koja je uvek bila na pravoj strani, neće dozvoliti prekrajanje istorije, niti zaboraviti ko je činio zverske zločine, a ko oslobodio Evropu.

Srpski i ruski narodi su zajedno srušili monstruoznu ideologiju koja je pretila opstanku civilizacije. Mi smo i danas, negujući vrednosti i tradicije, zajedno u naporima da se očuva istorijsko sećanje koje će pomoći da zajedno jačamo, pre svega, mir i prosperitet zajedničkog evropskog prostora.

Zalaganje za istorijsku istinu je zapravo zalaganje za mir. Veoma smo zahvalni na principijelnoj podršci Rusije, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije. Ruska Federacija ima principijelan stav kada je reč o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način poštuje univerzalne principe međunarodnog prava.

Zahvalni smo što Rusija nijednog trenutka nije rekla da je protiv evropskog puta Srbije, već da podržava Srbiju na evropskom putu i kada je reč o Kosovu i Metohiji, podržava svako kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dođe kroz dijalog, kroz razgovor, poštujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

Takođe, zahvalni smo Ruskoj Federaciji na tome što je na bilateralnom planu onemogućila da samoproklamovana država Kosovo postane deo međunarodnih organizacija. Na taj način, Ruska Federacija po ko zna koji put pokazuje da je i graditelj, ali i tvorac i graditelj i čuvar, na najbolji način brani jedan pravedniji međunarodni pravni poredak upravo zasnovan na međunarodnom pravu, zasnovan upravo na ciljevima definisanim u povelji UN.

U tom smislu, poslanička grupa SPS sa zadovoljstvom će podržati ratifikaciju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara, jer ova saradnja obostrano, pre svega, utiče i podstiče i snaži naše nacionalne, kulturne i antifašistički identitet. Zahvaljujem.