Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Hadži Milorad Stošić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice, nakon letnje pauze, nalazi se više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i vlada nekih zemalja.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove sporazume, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

U današnjoj raspravi o potvrđivanju međunarodnih sporazuma iz više oblasti, ja ću se najpre osvrnuti na četvrtu tačku dnevnog reda, odnosno zakona koji se odnosi na potvrđivanje Međunarodnog sporazuma o zajmu kod Banke za razvoj Saveta Evrope, a za potrebe studenskog stanovanja.

Ovim sporazumom predviđa se zaduženje Republike Srbije kod pomenute institucije u vrednosti od 32 miliona evra, a za izgradnju, odnosno dovršetak izgradnje novih studenskih domova, pre svega u Nišu i Beogradu.

Mislim da ne moram da objašnjavam koliko je bitna i važna izgradnja ovakvih objekata, kako za same studente koji dolaze na naše univerzitetske centre iz provincije, tako i za njihove porodice, i to ne samo zbog finansijske olakšice, već i svih drugih pogodnosti koje pruža smeštaj u studenskim domovima.

Ovaj segment studenskog standarda u ovim gradovima bio je u praksi skoro potpuno zapostavljen, ne godinama i decenijama, već nažalost, gotovo pola veka, ako se zna da su poslednji potpuno novi studenski domovi u oba grada izgrađeni još polovinom 70-ih godina, dakle, u vreme kada su se rađali očevi i majke današnjih studenata.

Istina, izgradnja novog objekta u Nišu počela je još negde 2008, 2009. godine, ali je do sada nekoliko puta prekidana, nastavljena, pa zatim ponovo prekidana, usled nedovoljnog dotoka finansija i nepouzdanih angažovanih izvođača radova. Na tom objektu su do sada izvedeni samo najosnovniji građevinski radovi i on tako nezavršen stoji već godinama, na sramotu svih nas, a pre svega nas Nišlija.

U prethodne dve godine bilo je dobre volje da se konačno taj posao u Nišu završi do kraja, ali nas je ova opaka bolest Korona u tome sprečila, pa su planirana sredstva za taj objekat prenamenjena za izgradnju bolnica i zdravstvenih objekata širom Srbije, što je delimično i razumljivo i opravdano.

Ovim zakonom bi trebalo da se napokon stvori čvrsta finansijska konstrukcija. Vidimo da će i republika dati značajna budžetska sredstva od oko 16 miliona evra, pa se osnovano može očekivati da će se ovaj objekat u bližoj perspektivi napokon završiti i privesti građevinskoj nameni.

Od kolikog je to značaja za Niš i niški Univerzitet, najbolje svedoči činjenica da je u akademskoj 2019. – 2020. godini, na Univerzitetu u Nišu studiralo ukupno preko 23 hiljade studenata. Istovremeno, prema aktuelnom konkursu za prijem u studenske domove, Studenski centar u Nišu, u svoja četiri postojeća objekta, od kojih je, da podsetim, najmlađa zgrada sazidana 1977. godine, može da primi tek 948 stanara, odnosno nešto manje od hiljadu. To je izuzetno nizak procenat, ako se zna da se tu radi o najmarljivijim studentima, koji se školuju na teret budžeta. Po prvi put upisuju određenu godinu studija i imaju visoke proseke ocena, kao i to da se na te konkurse nekoliko godina unazad prijavljuje po dve i po do tri hiljade zainteresovanih studenata koji bi želeli da koriste smeštaj u studenskim domovima.

Kada bude završen novi dom, sa 400 kreveta, situacija će se značajno popraviti i za isto toliko studenata možemo očekivati da će postizati još bolje rezultate u svom školovanju, a njihove porodice će biti rasterećene značajnog dela materijalnih troškova i briga, sve ono što donosi studensko vreme.

Pošto na ovom primeru vidimo da čak ni završetak ove investicije neće do kraja rešiti problem studenskog smeštaja u Nišu, mislim da bi u skladu sa materijalnim mogućnostima već trebalo polako razmišljati o izgradnji daljih, novih objekata, kako u Nišu, tako i u drugim univerzitetskim centrima, u državi, kako bi u nekoj daljoj budućnosti mogli da postignemo da svi vredni studenti koji se školuju na budžetu mogu da istovremeno imaju i ostvare pravo na domski smeštaj.

Izneću i neke podatke koji ukazuju na veliki nedostatak studenskog prostora za stanovanje. U Beogradu ima nešto manje od 10 hiljada mesta, što je svakako nedovoljno za jednu prestonicu kao što je Beograd. Niš, kao što sam već naglasio, 958, a studira oko 23 hiljade studenata. Za mesto u studentskom domu konkuriše, na godišnjem nivou, dve i po do tri hiljade studenata. Onda se iz ovoga može videti koliko studenata i mladih ljudi želi da bude u domskom smeštaju, zbog uslova koje domski smeštaj i pruža.

Ništa bolje ni drugi naši univerzitetski ili fakultetski centri nisu u boljem položaju. Primera radi, Kragujevac ima jedva 771 mesto, Čačak 325, Bor 255, Užice 274, Novi Sad 2.663, Zrenjanin 208, Sombor 143, Subotica 802, Kosovska Mitrovica 1.135, Zvečan 46, Blace 112, Leposavić 384, ukupno 17.634 mesta u čitavoj Srbiji. Ako imamo podatak da je na studijama u Srbiji upisano preko 240.000 studenata, onda se vidi koliko nam ovog prostora nedostaje.

Zbog svega iznetog, smatram da je ovaj sporazum od veoma važnog značaja za širu populaciju naših sugrađana i verujem da ćemo u danu za glasanje bez problema i izglasati, odnosno verifikovati ovaj sporazum.

Pored ovog sporazuma, na dnevnom redu današnje sednice se nalaze i još nekoliko sporazuma. Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom i Kraljevinom Maroko na najbolji način pokazuje i oslikava politiku ove Vlade, da sarađuje i gradi mostove prijateljstva svugde gde je to moguće, i u Evropi, ali i na svim ostalim kontinentima, kako među velesilama članicama NATO pakta, tako i sa manjim zemljama sa kojima nas vežu tradicionalno dobri odnosi u prethodnom vremenu.

Sporazumom sa Ukrajinom se predviđa izmena dosadašnjeg sporazuma o ukidanju viza, tako da će umesto sadašnjeg maksimalnog boravka bez vize do 30 dana u periodu od 60 dana, to biti podignuto na uobičajeni međunarodni standard od 90 dana u periodu od 180 dana.

Mi tradicionalno imamo dobre odnose sa Ukrajinom i svakako ovaj sporazum treba podržati i omogućiti taj bezvizni režim po predloženom sporazumu.

Sporazum sa Rusijom o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara stvara se mogućnost da se otvori kulturni centar Srbije u Moskvi, gde takođe ne moram posebno da obrazlažem zašto je to bitno, jer država Srbija sa državom Rusijom ima duge uspešne međudržavne odnose i imamo priliku da ovim sporazumom omogućimo još bolju saradnju u još jednom segmentu, pre svega u kulturnom i informativnom.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih sporazuma o kojima sam govorio i ostalih o kojima nisam govorio. Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine dr Muamer Zukorlić.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, pred nama je niz važnih sporazuma kojima se nastavlja uspostava, unapređenje dobrih odnosa sa određenim zemljama sveta, kao i snop sporazuma koji se odnose na određeno regulisanje obaveza ove zemlje u međunarodnoj zajednici, kao i onih sporazuma kojima se osiguravaju sredstva za važne projekte u ovoj zemlji.

Što se tiče Sporazuma o vojnotehničkoj saradnji sa Kraljevinom Maroko, želim izraziti zadovoljstvo što se ide korak dalje na putu unapređenja odnosa sa ovom zemljom. Dodatno, kao svedok važnosti ovih odnosa, s obzirom da sam imao priliku nedavno biti član delegacije sa predsednikom Narodne skupštine prilikom posete ovoj zemlji.

Kolega Martinoviću, molim vas, smanjite ton koji dolazi s vaše desne strane. Izvinjavam se.

Dakle, tokom te posete, iako sam imao prilike i ranije boraviti u poseti ovoj zemlji, ali ovo je bila poseta nakon duže pauze gde smo se uverili o jednoj veoma neuobičajenoj spremnosti najvažnijih faktora u ovoj zemlji za saradnjom sa Republikom Srbijom. Tokom dva dana posete bili smo primljeni na najvišem nivou od predsednika parlamenta jednog doma, drugog doma, premijera ove zemlje i najznačajnijih ministara u Vladi ove zemlje.

Ja sam bio veoma pozitivno iznenađen prijemom, ali ne samo jednim kvalitetnim diplomatskim odnosom, što se očekuje od zemlje koja ima tako dugu državnu i kraljevsku tradiciju, kao što je Kraljevina Maroko, ali sam zaista osetio jednu iskrenu emociju, jedno veoma izraženo poštovanje, tako da sam bio veoma optimistično raspoložen i tokom posete, ali i nakon povratka.

Ovaj sporazum sada zapravo predstavlja samo ono što je tada i sa naše i sa njihove strane istaknuto i naglašeno u pogledu opredeljenja.

Istina, bio sam iznenađen i stepenom razvoja koji je ova afrička zemlja postigla proteklih 10 godina, jer se radi o nečemu što je izuzetno. Istina, radi se o zemlji koja jeste na afričkom kontinentu, ali se nalazi na jednoj veoma važnoj geostrateškoj i geopolitičkoj zemlji, na tački Gibraltara, koja se naslanja na Evropu i koja ima i posebne odnose sa EU.

Samo jedan detalj koji se tiče te posete. Dok smo se vozili prema aerodromu, slušali smo vesti, gde je naš domaćin predsednik parlamenta izveštavao, odnosno davao izjavu ocenjujući celokupnu posetu i gde je bio veoma oduševljen, čak usplahiren. Jedna rečenica koja mi je ostala u pamćenju. Kazao je da smo se toliko složili, dogovorili i kaže da ćemo čak zajedno, da će Kraljevina Maroko i Republika Srbija zajednički, kroz važne projekte, učestvovati u razvoju srednje i južne Afrike, dakle, afričkog kontinenta na tom području. Dakle, to je bila jedna neuobičajena izjava koja je zapravo odražavala fascinaciju našega domaćina sa samom posetom, ali odnosno sa svim onim što smo razgovarali i dogovorili.

Tako da i ovaj sporazum, ali i dalju uspostavu saradnje sa Kraljevinom Maroko, kao i sa svim drugim muslimanskim zemljama, smatram strateški važnim. Moram istaći da je od izuzetne važnosti, što je veoma primetno ne samo na temi Kraljevine Maroko, već i na temi UAE, odnosno saradnje sa UAE, potom odnos sa Republikom Turskom. Dakle, to su sve tako bitni i strateški iskoraci koji pogotovo dolaze nakon jedne drugačije atmosfere koju smo imali u proteklim decenijama, jer zapravo napraviti, odnosno izgraditi tako prijateljske odnose sa Republikom Turskom koja definitivno poslednjih godina pokazuje i kapacitet i snagu jedne regionalne sile, pa potom i dobiti velikog lidera, kao što je Redžep Tajip Erdogan, da zapravo bude prijatelj ove zemlje, da pomaže ovoj zemlji, uključujući brojne investicije koje imamo od strane brojnih investicionih faktora iz Republike Turske, a sve to opet, imajući u vidu sve istorijske terete u pogledu odnosa, emocija prema Turskoj, Turcima ovde u Srbiji, s obzirom na viševekovnu vladavinu Osmanskog carstva.

Dakle, to su zaista veoma veliki, važni, strateški iskoraci za koje treba čestitati samom vrhu države, pre svega, predsedniku, ali i svim ostalim diplomatskim i vladinim faktorima. To je zapravo put jedne zemlje i uspeh ove zemlje u diplomatiji će se posebno meriti na onom delu diplomatskih iskoraka i aktivnosti koji će pokazati koliko smo onih koji nam nisu bili prijatelji pretvorili u prijatelje, koliko smo onih koji su nam bili eventualno neprijatelji pretvorili u prijatelje, koliko smo onih koji su bili neutralni pretvorili u prijatelje, pa čak i koliko smo onih koji su nam neprijatelji smanjili njihovo neprijateljstvo i, na koncu, koliko smo onih koji su nam prijatelji uvećali njihovo prijateljstvo.

Dakle, ovo su parametri koji su, po meni, od izuzetne važnosti i zato islamski svet ili muslimanske zemlje su zapravo taj jedan nepresušni materijal, odnosno potencijal iz koga se može još mnogo, mnogo prijateljstva dobiti. Samo je potrebno nastaviti ovim kursom i, naravno, pratiti sami vrh države i one strategije i okvire koji su zacrtani od strane ostalih političkih faktora.

Danas, gledajući ove sporazume, znam da je slučajno, ali ta slučajnost odražava jednu širu orijentaciju. Potpisuje se jedan sporazum sa Kraljevinom Maroko, drugi sa Saveznom Republikom Nemačkom, treći sa Ruskom Federacijom, četvrti sa Ukrajinom. Dakle, imamo jednu muslimansku zemlju, jednu katoličko-protestantsku i dve pravoslavne zemlje. Ovo odražava upravo širinu koridora koji je ova zemlja sa svojim rukovodstvom zacrtala u pogledu gradnje svojih odnosa, prijateljstva sa zemljama širom sveta. Ova širina obećava, ovo opredeljenje je ono što uvek treba podržati i što će srednjoročno i dugoročno zasigurno da donese prave efekte i prave rezultate.

Zemlja koja se otvara i sama ideja i fenomen otvaranja je uvek pokazatelj kvaliteta, pokazatelj slobode i pokazatelj moći. Onaj ko se zatvara pokazuje nemoć. Onaj ko se otvara pokazuje moć. Onaj ko je nesiguran u sebe se zatvara, on ima potrebu da se zabarikadira. Onaj ko je siguran u sebe u svakom pogledu – političkom, kulturološkom i ekonomskom, on se otvara i to je zapravo smisao. To je ono što zapravo treba da bude matica energije u gradnji međunarodnih odnosa sa strane naše zemlje.

U tom kontekstu svakako da treba podržati i sporazum sa Nemačkom i sporazum sa Rusijom i sporazum sa Ukrajinom.

Međutim, ovo, da kažem, blistanje odnosa sa raznim zemljama i državama sveta ne bih voleo da zaseni važnost gradnje odnosa sa komšijama. Dakle, ovo jeste blok koji treba pohvaliti, koji ide dobro, ali, nažalost, atmosfera u kojoj se ova zemlja nalazi u pogledu okruženja nije takva kao što bismo mogli pohvaliti odnose na primeru Kraljevine Maroko, Turske, Emirata, Nemačke, Rusije itd. Dakle, to je ono što bi trebalo da bude dalji naš fokus pažnje.

Pitanje je šta hoćemo. Da li hoćemo da uradimo ono što je najbolje za ovu zemlju ili hoćemo da se opravdavamo za nešto što se dešava i da se zadovoljimo time što ćemo kazati – onaj drugi je kriv? To je veoma važno. Uvek ćete naći izgovor, ponekad opravdanje, ponekad i argument da kažete – on je kriv, sad ću ja njemu da uzvratim dva puta i onda ćemo da se svađamo. Tada nije interes ove zemlje u fokusu pažnje. Tada imamo uglavnom interes pojedinca koji daje izjave, neke partije ili neke politike koju zastupa taj pojedinac. To je veoma važno da razlučimo i to nije isto.

Dakle, možemo mi i najlakše je na fonu određenih teških izjava, teških reči jednog jeftinog nacionalističkog patriotizma graditi neku svoju političku sliku ili skupljati neke svoje dnevno-političke poene, ali siguran sam da takav kurs i takva orijentacija ne donosi dobro ovoj zemlji i to nije sigurno pravi patriotizam.

Naravno, potpuno svestan osetljivosti odnosa između Srbije i Crne Gore i kao Bošnjak i kao musliman sam tu veoma oprezan, pogotovo kada ti odnosi, između ostalog, imaju i temu crkve, temu vere, gde je emocija posebno izražena i posebno osetljiva, ali svakako zbog odgovornosti na kojoj se nalazim i kao Bošnjak i kao musliman i kao narodni poslanik ne mogu ni ignorisati sve te pojave, ne samo u segmentu onog što se odnosi na moju zajednicu i moje sunarodnike, već i ono što se odnosi na kraju i na državu u kojoj živim i na eventualne implikacije na sigurnost i ove zemlje i u ovoj zemlji, ali i u širem okruženju.

Naravno, ono što se dešava, pogotovo u temi crkve, pokazuje koliko je to osetljivo pitanje. Ja bih samo voleo, s obzirom da danas ovo nije tema, možda će biti nekom drugom prilikom, ali da se ustegnemo dvojnih aršina, a to između ostalog ističem zato što smo mi, tada sam imao čast predvoditi islamsku zajednicu, prošli golgotu 2007, 2008. i 2009. godine. Istina, to nije odgovornost ove vlasti, ali se sve to dešavalo u ovoj državi kada je policija sa svojim čizmama i pendrecima postavljala i razrešavala imame u pojedinim džamijama.

Ovo sad govorim, prosto, da imamo realnu sliku i da zapravo jedino pravičan odnos prema sebi, odnosno prema drugome ili kada želimo izvagati odnos prema drugome, samo neka okrenemo i vidimo kako je to kada se čini na bilo koji način prema nama, videćete da ćemo uvek imati senzibiliteta i osećaja za pravdu i pravičnost.

No, to nije povod ovoga što sada želim kazati, već nešto sasvim drugo. Već uobičajena pojava, nažalost, u nekoliko slučajeva, ali jedan mi je posebno skrenuo pažnju. Ako je tačno, mediji su pisali o tome, da je na graničnom prelazu od Rožaja prema Novom Pazaru predsednik Bošnjačke stranke, inače narodni poslanik u Narodnoj skupštini, odnosno parlamentu Republike Crne Gore, gospodin Ervin Ibrahimović zadržan skoro sat vremena, tom prilikom pretresan i tretiran na način na koji to nije dolično da se tretira bilo koji građanin, a pogotovo jedan od bošnjačkih lidera u Crnoj Gori, predstavnik bošnjačkog naroda u Crnoj Gori, čovek sa imunitetom, pretpostavljam i diplomatskim, a svakako sa poslaničkim. Dakle, to je nešto što ne bi smelo da se dešava u ovoj zemlji.

U našoj tradiciji, dakle država je kao domaćinstvo, kao kuća, najlakše se junačiti na svom pragu. Ukoliko ćemo mi uzvraćati zbog nekih naših neslaganja sa određenim političkim stavovima pojedinaca, partija ili organizacija, odnosno politički izrečenim stavovima u Narodnoj skupštini susedne zemlje ili bilo gde drugo, verujte, dame i gospodo, to nije niti patriotski čin, niti način afirmacije očuvanja i unapređenja interesa ove zemlje. Tako se zemlja niti gradi, niti brani, niti unapređuje.

To je neprikladno, to ne sme da se dešava, to granična policija ove zemlje ne sme da radi, to ne valja da radi bilo ko da je u pitanju. To je u ovom slučaju predsednik Bošnjačke stranke, Ervin Ibrahimović. Čujem da je to bilo i sa nekim drugim narodnim poslanicima iz Crne Gore, to nije dobro.

Nije domaćinski da pokazujemo snagu na svom pragu. Svako je moćan na svom pragu. Svako ima mehanizma da kaže – ja tebi sad ne dam da uđeš. Čak ovde nije ni „ne dam da uđeš“. Na kraju, ukoliko se neko toliko ogrešio, časnije mu je zabraniti ulazak, a ne ja neću vama zabranim ulazak, ali ću vas da maltretiram da vi shvatite da ipak to što ste vi kazali politički ili radili ili delovali ima posledice.

To je jako ružno. Mi moramo zaštiti policiju od bilo kakvih personalnih, partijskih ili bilo kojih drugih političkih stavova. To nije u redu. Policija mora biti profesionalna i ona mora služiti ovoj zemlji, građanima ove zemlje u duhu vrednosti visokih i konkretnih interesa ove zemlje.

Vidite, na Balkanu inače, a i na drugim mestima, ali posebno na Balkanu, ne možete graditi dobre odnose sa zemljama u okruženju, a kvariti sa narodima. Istina, ja jesam dodatno i pogođen i zainteresovan i boli me što, između ostalog, moj narod, bošnjački narod živi u oba dela Sandžaka, i na severu u Srbiji i na jugu u Crnoj Gori, ali tada smo dobijali obećanja sa svih strana, a i bez tih obećanja, ukoliko je granica prošla kroz dvorišta jednog naroda, kroz njegovo nacionalno, kulturno, duhovno i etničko biće, zar sada da to koristimo u određene dnevno-političke svrhe, pa sad ćemo mi njega da kaznimo? Dakle, to nije u redu moralno, etički, to nije u redu kulturološki, ali to pre svega niti u interesu ove zemlje.

Zato bih molio nadležne organe da prosto više ne pribegavaju ovakvoj praksi, da ukoliko je to neko uradio na svoju ruku u vertikali policijske uprave, da se ovo istraži, sankcioniše i stavi tačka na takve odnose.

Drugo, to pokazuje slabost. Ukoliko zemlja koja je najveća, najjača na Balkanu i po broju i po vojnim i po ekonomskim i po drugim parametrima, treba da spadne na taj nivo – e sad ću ja vama da vratim, ja ću vašega nekog predstavnika tamo da maltretiram.

Molim vas, to je nešto što je neprikladno, neprimereno. Ja očekujem da se to, prosto, više nikada ne ponovi. Shvatite, vi time uvredite jednu celu zajednicu, ljude koji stoji iza tog čoveka, ljude koji pripadaju tom narodu. Mora se imati osećaja i senzibiliteta za takve pojave.

Sa druge strane, ostalo je još malo vremena ali ću svakako pozdraviti i obezbeđivanje sredstava za studentske domove, to je veoma važno. Investiranje u studentski standard je od strateške važnosti i u tom pogledu, dakle, nema nikakve sumnje kada je u pitanju podrška.

Želim pohvaliti ministarstvo po pitanju odlučnosti da se nastavi sa dovršetkom radova na učeničkom domu u Sjenici. Taj projekat je zastao i dobio sam skoro informaciju od ministra da će se ubrzano krenuti sa realizacijom dovršetka radova na učeničkom domu u Sjenici, što je od izuzetne važnosti i za Sjenicu i za širi region.

Međutim, isto tako podsećam ministarstvo da se ne može gurnuti pod tepih velika, neistražena i ne rasvetljena afera oko studentskog doma državnog Univerziteta u Novom Pazaru.

Dakle, kao da je sada bilo pre skoro deset godina, sećam se Božidara Đelića kada je klicao sa milionom evra koga je za neke izbore doneo u Novi Pazar i obećao tada taj studentski dom. Zgrada je navodno izgrađena, u stvari bez navodno, zgrada je izgrađena, ali ona nikada nije postala studentski dom.

Dobijamo nezvanične, razne informacije da su tamo nekakvi apartmani, smeštaji za profesore, što je verovatno druga vrsta skandala jer ne može Univerzitet niti neregistrovani dom da se bavi smeštajem kadrova, da ima hotelske aktivnosti.

Dakle, to su stvari koje zapravo pokazuju da tamo imamo jedno, mnogo smeća pod tepihom. Zato, insistiram od ministarstva da ove inspekcije koje šalju ne budu forme radi, već da to zapravo istraže do kraja i da mi možemo dobiti informaciju do kraja o čemu se radi i da zapravo se zgrada koja je građena za studentski dom privede nameni i da studenti dobiju tu zgradu onako kako im je obećano, kako im pripada i kako im treba.

Svakako da sve ove sporazume treba podržati na Danu za glasanje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Žarko Obradović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije kažem nekoliko reči o setu zakona o kojima Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja.

Naime, reč je o međunarodnim ugovorima, šest njih, koji su različitog sadržaja. Četiri međunarodna ugovora imaju bilateralan karakter, reč je unapređenju odnosa u oblasti saradnje sa Marokom i Nemačkom. Zajedno sa Ruskom Federacijom potpisujemo Predlog zakona kojim se osniva i reguliše delatnost kulturno-informativnih centara i sa Ukrajinom, vezano za ukidanje viza.

Dva, jedan sporazum ima, da kažem, i naš lokalni i globalni značaj, on je, da kažem, ekološkog karaktera, vezan je za smanjenje proizvodnje i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač, ali to je važan i za nas ovde u Srbiji zakon, ali takođe, i za vest o ovog zakona, odnosno onoga što on znači na globalnom nivou, s obzirom da je reč o jednoj globalnoj pojavi i opasnosti za budućnost čovečanstva.

Na kraju imamo, da tako kažem, jedan zakon formalno finansijskog karaktera, finansiranje sredstava projekat studentsko stanovanje, ali koje je izuzetno važno za obrazovni sistem Republike Srbije, pogotovo za sektor visokog obrazovanja.

Želim da kažem da će Socijalistička partija Srbije glasati za sve ove zakone, jer, kao što sam pomenuo, u odnosu na njihov sadržaj, ili se unapređuju bilateralni odnosi sa određenim zemljama, ili se rešavaju lokalni i globalni problemi ili se unapređuje sistem visokog obrazovanja a smatramo da je sve to jako važno.

Kada je reč o obrazovanju, želim da uputim čestitke Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na dobroj organizaciji i dobrom početku nove školske godine. Ne treba zaboraviti da smo još uvek u vreme Korone, koja traje već, evo, više od godinu i po dana i da sistem obrazovanja mora da se prilagodi, da kažem, zdravstvenim uslovima, situaciji koja postoji i mislim da je Ministarstvo prosvete, zajedno sa Kriznim štabom Republike Srbije našlo najbolji mogući model da obrazovanje funkcioniše, da se nastava odvija, da učenici stiču znanje, a opet da se vodi računa o zdravlju kao najvažnijoj stvari svakog učenika, nastavnika i celog društva generalno.

Želeo bih takođe da pohvalim Ministarstvo što je ove godine tražilo od svih škola u Republici Srbiji da prvi školski čas počne intoniranjem himne „Bože pravde“. Ne treba zaboraviti, treba podsetiti sve građane Republike Srbije da u Ustavu Republike Srbije eksplicitno stoji da su obeležja države grb, zastava i himna. Da je himna Republike Srbije svečana pesma „Bože pravde“ i sasvim je logično da prvi školski čas na početku svake školske godine počne intoniranjem ove himne.

To je himna svih građana Republike Srbije, to je himna svih državljana Republike Srbije, bez obzira na posebnosti koje naša Republika ima i deo je identiteta svakog od nas i to nije samo iskustvo Republike Srbije, mnogo država u svetu i početak školske godine i druge manifestacije, da kažem, i druge događaje iz života jedne države koriste, ako mogu upotrebiti tu reč da time što se intonira himna, jer je to deo obeležja svake države u okviru obrazovanja, i mislim da je to jako dobro i mislim da apsolutno to treba da bude i svih budućih godina deo početka nove školske godine.

Deo sistema obrazovanja i deo zakona koji su danas pred nama jeste i Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam studentsko stanovanje.

Iza ovog širokog, da kažem, naslova stoji prosto objašnjenje, reč je o projektu kojim se unapređuje standard studenata u Republici Srbiji, povećava mogućnost da veći broj studenata živi u studentskim domovima, povećava mogućnost da veći broj studenata počne visokoškolsko obrazovanje i samim tim i stekne diplomu nekog od fakulteta, odnosno Univerziteta u Srbiji, visokih škola strukovnih studija.

Konkretno, ovaj zakon se odnosi na izgradnju, završetak jednog studentskog doma i izgradnju potpuno novog doma. Reč je o zajmu čija vrednost iznosi 32 miliona evra i ovim zakonom je predviđen završetak izgradnje studentskog doma u Nišu, čija je veličina za 400 nedostajućih mesta, čija je površina 12.500 m2 kao i za izgradnju studentskog doma u Beogradu, potpuno novog doma u okviru Studentskog grada, na prostoru Studentskog grada, čija će površina biti oko 24.000 m2 . Završetkom ovog projekta je predviđeno povećanje smeštajnih kapaciteta Studentskog grada za još 1.000 novih mesta.

Treba na početku priče o ovom zakonu reći da sredstva banke Saveta Evrope nisu jedina sredstva koja su potrebna da bi se ovaj projekat realizovao. Naime, ukupni troškovi ovog projekta iznose 48,4 miliona evra i oni uključuju ovih 32 miliona. Ne treba zaboraviti da se projekat realizuje zajedno sa lokalnim samoupravama, da se iz sredstava zajma banke finansiraju radovi, oprema, deo usluga, dok Republika Srbija finansira građevinske dozvole, administrativne takse, komunalnu infrastrukturu tj. vodovod, kanalizaciju, elektro instalacije, zatim zemljište, uključujući i druge nenovčane doprinose.

Važno je ovo napomenuti da bi se razumela suština ovog projekta. Kada je reč o Nišu, sticajem nekih životnih okolnosti izgradnja tog doma je započeta 2009. godine. Ja sam u to vreme kao ministar prosvete otvorio radove na izgradnji tog doma. Žao mi je što od tad nije završeno, ali je za državu, za studente bolje ikad nego nikad i drago mi je što su sada konačno obezbeđena i puna sredstva da se taj projekat dovede kraju. Za Niš je to izuzetno važno i za ceo onaj prostor koji se vezuje za Niš kada je reč o visokom obrazovanju. Takođe je važno i za Beograd.

Pomenuću još jednom, izgradnja potpuno novog studentskog doma na prostoru Studentskog grada, 1.000 mesta obezbediće mogućnost da isto toliko studenata da kažem, lakše završi studije koje upiše.

Treba znati da je Studentski grad jedan od najpoznatijih akademskih naselja na prostoru Balkana. Sadašnji kapacitet je oko 4.500 mesta. U nekom prošlom vremenu, osamdesetih godina prošlog veka je bilo 7.000 mesta u Studentskom gradu. Govorili se da ima oko 3.000 tadašnjih ilegalaca i da Studentski grad predstavlja najveće akademsko naselje na Balkanu. Kasnije, rekonstrukcijom kroz više puta, broj mesta je smanjen, ali su unapređeni uslovi studiranja. Tako da je sada broj mesta u Studentskom gradu 4.500. Sa ovim novim domom će se rešiti taj problem nedostajućih mesta.

Zašto pominjem nedostajuća mesta? Na godišnjim konkursima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za raspodelu mesta za smeštaj u studentskim domovima za poslednje četiri godine u proseku 15% studenata koji studiraju na državnim univerzitetima republike, a čiji se obrazovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, koji su se bili prijavili na konkurs za smeštaj u domove u Beogradu i Nišu, nije dobilo smeštaj zbog nedovoljnih smeštajnih kapaciteta u ovim univerzitetskim centrima. Broj studenata koji ne može dobiti smeštaj je realno veći.

Da bi građani Republike Srbije shvatili razmere onoga o čemu pričam pomenuću neke podatke koji najbolje to ilustruju. Naime, u Republici Srbije studira oko 250.000 studenata. Od navedenog broja studenata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, i od navedenog broja studenata na državnim univerzitetima studiralo je 72,59%, a za skoro 50% tih studenata obrazovanje se finansira iz budžeta Republike Srbije.

U studentskim domovima, u tome je poenta, studiralo je nešto iznad 19% studenata koji studiraju na državnim univerzitetima Republike. Treba znati da je ovim studentima školarina finansira iz budžeta, a stanovanje u studentskom domu i ishrana u studentskom restoranu je sufinansirana iz budžeta Republike Srbije.

Za studente i za roditelje ovo je veoma, veoma važan segment života, jer je činjenica da se i studenti i roditelji u mnogim situacijama opredeljuju ili rešavaju to pitanje studiranja ukoliko su u situaciji da plate troškove stanovanja. Znate, ovaj broj studenata koji se upisuje na državne fakultete, nisu svi na budžetu, ali sam pomenuo da je skoro 50% na budžetu. Za mnoge od njih je jako važno dobiti mogućnost da žive u nekom od studenskih domova Republike Srbije, jer se to postavlja kao uslov školovanja.

Naravno, to nije problem samo za svakog studenta pojedinačno, bilo da je reč o studentkinji ili studentu, bez obzira na pol, nego je to pitanje koje je važno i za njihove roditelje jer je deo budžeta. Jako je važno da ove cene budu male.

Pomenuću samo jedan podatak koji najbolje govori, koliko država brine o studentima. Naime, u ovom trenutku kapacitet smeštajnih svih studentskih domova u Republici Srbiji, a ima 39 studentskih domova organizovanih u osam studentskih centara. Postoji 29 studentskih restorana. Da bi se razumelo o kojoj je subvenciji države reč i na koji način Republika Srbija pomaže studente, pomenuću javne podatke cena usluga studentskih centara.

Naime, doručak u studentskom domu košta 40 dinara, ručak 72, večera 59 dinara, a cena smeštaja, u zavisnosti od kategorije doma i kapaciteta sobe kreće se 1.370 do 2.320 dinara. Naravno, to je deo novca koju plaća student. Ono što plaća država je daleko više. To govori koliko je država u stvari opredeljena da pomogne da što više svršenih srednjoškolaca dobije mogućnost da studira.

Naime, pravo na smeštaj u ustanovi za smeštaj studenata imaju studenti visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, to treba reći, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i to ne samo oni koji su upisani prvi put na studije prvog, drugog, trećeg stepena i čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije. Logično da su državljani i čije prebivalište nije u sedištu visokoškolske ustanove. Ovo je važno pomenuti zato što se to odnosi na studente koji dolaze iz različitih krajeva Republike Srbije.

Da bi se shvatilo o kom prostoru je reč, s obzirom da su ti podaci poznati, ne bih želeo da ih citiram, vezano za broj mesta. Pomenuću samo da studentski centri postoje u Nišu, u Užicu, u Čačku, u Boru, u Kragujevcu, Studentski centar u Novom Sadu, a domovi i u Somboru i Zrenjaninu, studentski centar u Subotici, studentski centar Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, da je reč o jako velikom broju objekata sa određenim brojem mesta.

Naravno, mi govorimo o ovom zajmu, ali je činjenica i o ovom zakonu kojim se rešava delimično problem nedostajućih mesta u studentskim domovima u Beogradu i Nišu, ali je činjenica i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Vlade Republike Srbije će sigurno voditi računa da se i u drugim univerzitetskim centrima unapredi studentski standard, da se poveća broj mesta, broj mesta kojim bi oni imali mogućnost studiranja.

Zašto pominjem studiranje? Ne treba zaboraviti, mislim da je to jako važno istaći, da se na ovaj način pomaže svim onim studentima koji su članovi porodice sa niskim novčanim primanjima, da dobiju mogućnost da upišu i nastave školovanje. Pomaže se, da kažem, i njihova objektivno jedna socijalna integracija u društvu, pomaže se kvalitet njihovog obrazovanja. Za one koji su, narodne poslanike i druge građane Republike Srbije, koji su nekada tokom svog života imali priliku da tokom studiranja provedu deo života u studentskom domu, oni mogu razumeti koliko je važno da država brine o studentima i koliko je važno da država unapređuje studentski standard.

Sticajem okolnosti, ja sam značajan deo svog života proveo u Studentskom gradu i kao redovan student naravno i kao postdiplomac i moram vam reći da su to najlepše godine studentskog života i sa velikim zadovoljstvom se sećam svih ovih godina zato što Studentski gradu to vreme je davao studentima, ne samo priliku da sretnu kolege ne samo iz Srbije, nego i sa prostora Balkana, ali i iz drugih delova sveta, nego je davao i mogućnost s obzirom da studentski domovi uključuju više različitih aktivnosti i više različitih usluga koje obezbeđuje studentski centar i naravno mogućnost stanovanja, mogućnost ishrane, ali takođe mogućnost učenja. Postoje biblioteke u studentskim domovima, postoji Centralna biblioteka, postoji Dom kulture Studentski grad. Tada je to bila prilika i danas je prilika da svi poznati intelektualci iz društvenog, ekonomskog, političkog života Srbije budu gosti, da razgovaraju sa studentima. To je prilika da studenti steknu saznanje o različitim naučnim disciplinama, da se upoznaju sa sadržajem rada pojedinih pozorišnih kuća zato što su i one gostovale, da se upoznaju sa filmskom umetnošću zato što su organizovane pojekcije filmova različitih zemalja sveta. Jednom rečju da dobiju kompletno obrazovanje, ne samo ono što oni uče da bi završili određeni fakultet, nego da steknu obrazovanje koje će im pomoći kasnije u životu.

Strašno je važno da studenti imaju mogućnost da žive u studentskom domu. Ja sam pomenuo sve ove studentske centre. Mislim da je to jako važno.

Cilj Srbije je i ova Vlada to odlično radi, da stvorimo bogatu zemlju, a zemlja ne može biti bogata ukoliko nema obrazovano stanovništvo. Ne mislim samo na visoko obrazovanje, mislim na sve nivoe obrazovanja zato što iskustva i statistike iz drugih zemalja sveta pokazuje da je znanje najveći kapacitet kojim jedna zemlja raspolaže. Više puta sam govorio, pa ću i sada ponoviti, gotovo sve u svetu je poznato i predvidimo, mogu se odrediti kapaciteti, ali ono što je nepoznato to je ljudsko znanje. U ovom globalnom svetu koji postoji svaka zemlja će imati svoju budućnost jedino ukoliko uspe da unapredi svoje znanje i to znanje inovira u ekonomiju i drugim oblastima života, obezbedi nova radna mesta. Jednostavno znanje implementira u budućnost. To je moguće samo, naravno, ukoliko imamo obrazovane ljude.

Kvalitet našeg obrazovnog sistema je što postoji jedna socijalna prohodnost zahvaljujući baš projektima kao što je ovaj. Građani Republike Srbije, bez obzira na svoje imovno stanje mogu da upišu fakultet i da završe osnovne, master i doktorske studije i da uspeju u životu. Kažem, znanje je najveći kapital koji poseduje jedno društvo, a važno je za kvalitet života svakog pojedinca.

Mislim da je ovo sjajna stvar što Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije radi, odnosno tolika posvećenost Vladi da se unapredi kvalitet standarda studenata. Naravno, nije reč ovde samo o stanovanju, nije ovde reč samo o uslovima učenja, treba znati da država plaća takođe i zdravstvene potrebe studenata, predviđeni su objekti za odmor. Jednom rečju, taj sistem studentskog standarda kojim se obezbeđuje kvalitet života studenata u Srbiji je jako razvijen, jako kvalitetan i to je dobro za nas.

Treba reći još nešto važno i za ovaj zakon. Nisu sva mesta u studentskim domovima samo za jednu vrstu studenata, treba reći da se tu obezbeđeni 10% mesta za studente sa posebnim potrebama. To je strašno važno sa stanovišta ravnopravnosti svih građana Republike Srbije i opet mogućnost da studiraju.

Treba znati da je jedan broj mesta u studentskim domovima obezbeđen i za studente iz drugih zemalja, bilo da je reč o studentima koji su deo pojedinih bilateralnih ugovora u oblasti visokog obrazovanja ili realizacija projekta kao što je "Svet u Srbiji", koji je započet pre 10-ak godina, gde studenti iz zemalja bivšeg Pokreta nesvrstanosti imaju mogućnost da završe školovanje. To unapređuje njihov kvalitet znanja, ali unapređuje i bilateralne odnose.

S obzirom da je vreme za moje izlaganje isteklo, želeo bih još jednom da kažem da će naša poslanička grupa glasati za sve ove zakone. Ja sam najviše vremena posvetio ovom zakonu vezano za studentski standard, a moje kolege iz poslaničke grupe SPS će govoriti o drugim zakonima u pojedinosti. U svakom slučaju, u danu za glasanje, poslanička grupa SPS će glasati za sve ove zakone. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala profesore Obradoviću.
Dame i gospodo, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da što pre usvojimo akta sa dnevnog reda.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi prijavljeni je Samir Tandir. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, brojni sporazumi o bilateralnoj saradnji koje danas imamo na dnevnom redu dokaz su mudre politike koju vodi vrh naše države i predsednik i predsednica Vlade i Ministarstvo inostranih poslova. Ono što posebno hoću da istaknem jeste saradnja u oblasti odbrane sa Marokom.

Naša zemlja i bivše zemlje u kojima se država Srbija nalazila, prvenstveno mislim na SFRJ, imala je jako dobar diplomatski odnos sa svim muslimanskim zemljama, to je razvojna šansa naše privrede. Zahvaljujući politici od 2012. godine do danas, imamo dobru saradnju sa skoro svim muslimanskim zemljama. Ovaj sporazum u oblasti odbrane sa Kraljevinom Maroko samo je dokaz toga.

Naše kompanije su tradicionalno prisutne na tim tržištima i kada je hrana u pitanju, i kada je namenska industrija u pitanju i kada je građevinska operativa u pitanju i kada je tekstilna industrija u pitanju, a mislim da u ovom dobu sada ima šansu i naša IT industrija.

Ono što posebno hoću da istaknem jeste da naše kompanije, da je država Srbija veliki proizvođač i izvoznik halal hrane, to je veliko halal tržište i sporazumi u oblasti odbrane su jako važni, koji ulivaju dodatnu sigurnost investitorima iz naše zemlje i kompanijama koje izvoze na ta tržišta. Sa izvozom povećaćemo standard i povećaćemo broj radnih mesta.

Posebno što hoću da istaknem jeste i povezivanje sa zemljama nesvrstanih. U 10. mesecu ove godine ovde će biti u Beogradu Samit nesvrstanih i to je dokaz jednog ugleda na međunarodnoj sceni koji naša zemlja ima.

Što se tiče svih sporazuma, Stranka pravde i pomirenja kao najjača bošnjačka stranka će ih podržati u danu za glasanje, a hoću posebno da istaknem i podršku zajmu za studentske domove.

Obrazovanje ne sme da bude privilegija najbogatijih ljudi. Mi moramo da obezbedimo obrazovanje svim građanima i građankama, sva naša deca moraju da imaju jednaku šansu i zato su jako važni studentski domovi. Svi znamo koliko košta iznajmljivanje jednog stana, jedne garsonjere u Beogradu. To ne može dosta naših porodica da priušti. Ali, kada imamo dobre studentske domove ovde u Beogradu, ali i u drugim studentskim centrima, onda će svakako svi videti svoju šansu u studiranju.

Ljudski resurs je najveći potencijal naše zemlje i najbogatije zemlje su one zemlje koje imaju sposobne menadžere, koje imaju dobre menadžere, koje imaju taj dobar ljudski resurs, a baza za te menadžere nalazi se u studentima.

Posebno hoću da spomenem studentski dom u Novom Pazaru. Više puta sam to spominjao i diskutovali smo sa ministrom, mislim da je Ministarstvo prosvete sprovelo neke radnje, poslali su inspekciju. Ono što nas zanima jeste da vidimo rezultate rada te inspekcije. Novi Pazar je veliki studentski centar, ima dva univerziteta. Nažalost, državni univerzitet trenutno potresaju neke afere i ja očekujem da će ministarstvo reagovati, verujem u ministarstvo i očekujem da ćemo te afere razrešiti. Imamo i drugi univerzitet, koji spada sigurno u red najboljih univerziteta u regionu i u našoj zemlji, to je Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru i svi mi koji dolazimo iz Sandžaka ponosni smo na taj univerzitet.

Još jednom, u danu za glasanje podržaćemo sve sporazume.

Što se tiče Montrealskog protokola, hoću da istaknem da je zahvaljujući radu ministrice Vujović i Ministarstva ekologije, ekologija zaista postala top tema u našoj zemlji. Jer, znate, kada govorite o nekim temama, ne govorite o onim temama za koje mislite da ne mogu da se reše. Vi i vaše ministarstvo dokazali ste da divlje deponije, da problem ekologije, može da bude rešiv, da se rešava. Zato su to i građani prepoznali i otud dolaze te inicijative prema vama, bilo da su dobronamerne ili da ih možda neka opozicija pokušava zloupotrebiti, ali vi ste pokazali da i neke stvari koje smo mislili da su nemoguće, da su postale moguće. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem, uvaženi kolega Tandir.
Sledeći na listi je uvaženi poslanik Vladan Glišić. Izvolite.

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Potezi koje režim SNS radi u spoljnoj politici često su takvi da se ne mogu zameriti i mnoge od tih stvari su stvari koje moraju da se rade, bez obzira ko drži vlast.

Međutim, ono što nama iz opozicije smeta jeste kad počnete da kadite i da objašnjavate da ono što je diktat i što je muka naše zemlje, koja treba već dugo vremena, jeste u stvari saradnja.

Sporazum sa Nemačkom u oblasti saradnje nije saradnja nego okupacioni diktat. To se najbolje vidi kada uporedimo to sa sporazumom na istu temu sa Kraljevinom Maroko, gde u članu 8. tog Sporazuma stoji da vojnici Kraljevine Maroka, kada se pojave na teritoriji Republike Srbije, podležu krivično-pravnoj odgovornosti za prekršaje koje urade u našoj zemlji.

Nasuprot tome, u članu 10. Sporazuma sa Nemačkom, nemački vojnici kada se nađu na teritoriji naše zemlje, ne podležu krivično-pravnoj odgovornosti za prekršaje koje će uraditi. Zašto? Zato što od 2008. godine i de fakto i de jure oni su na teritoriji KiM okupacioni vojnici, suprotno međunarodnom pravu, i kao takvi ne mogu imati saradnju sa zemljom koju su okupirali, osim ako joj ne nameću diktate.

Dakle, neću glasati za ovaj sporazum zato što je to okupaciona mera i zato što je to kontinuitet nemačke politike prema nama i zato što tih pet milijardi koje oni ulažu u Srbiju jesu nešto što je smokvin list za golotinju pakla koji su priredili ovom narodu zadnjih 120 godina.

Mi dobro pamtimo Nemačku i njenu soldatesku 1914. godinu u vidu austrougarskih vojnika u Mačvi. Mi dobro pamtimo iste te ljude, tj. njihove potomke 1941. godine u Kragujevcu. Mi dobro pamtimo da onaj užas koji smo doživeli kao narod u Jasenovcu je učinjen zato što je Nemačka svojim saveznicima to omogućila.

Pamtimo i da je ta Nemačka 1999. godine prekršila svoj Ustav i prvi put posle mnogo godina i mnogo decenija, jer je zbog užasa koji je priredila celoj Evropi u Drugom svetskom ratu bila sebe ograničila Ustavom da neće delovati svojom vojskom van teritorija svoje države, prvi put je to prekršila na nama 1999. godine, a 2008. njihova vojska je podržala nelegalnu protiv međunarodnog prava secesiju i otcepljenje KiM od Srbije. I dan danas se ništa ne menja u njihovoj politici. I dan danas oni nastavljaju da se ponašaju prema nama kao neprijatelj, kao okupator. I dan danas mi sa njima ne možemo da sarađujemo. Zato je licemeran ovaj sporazum i zato se ne zove onako kako treba da se zove.

Koliko je beskrupulozna, besramna, drska politika Nemačke prema nama kada se ovde pojavljuje bilo ko od njihovih predstavnika, samo zamislite, pošto je ono što se desilo srpskom narodu u Drugom svetskom ratu jednako, skoro jednako, procentualno možda i veće prema zlu koji je Nemačka kao država učinila jevrejskom narodu. Zamislite da je, recimo, 1999. godine Nemačka sa svojim avionima učestvovala u bombardovanju Izraela. Zamislite da se danas Nemačka zalaže za otcepljenje Palestine od Izraela i da njihovi vojnici na tom terenu omogućavaju Hamasu da to sprovede, jednako kako njihovi vojnici na terenu KiM to omogućavaju Kurtiju.

Znači, zamislite tu drskost i bezobrazluk. To je pravo lice Nemačke i Nemačka je decenijama glumila da je denacifikovana, međutim, kada je pokazala svoje prvo lice pokazala je prema Srbima, jer je prema nama dozvoljeno biti Nemac onakav kakav oni stvarno jesu. Zato, pustite te priče o našoj ekonomskoj saradnji, pustite te priče o finim Nemcima koji ovde vode računa o radnicima u našim firmama.

Setite se, recimo, da su fini Nemci 1941. do 1944. godine branili naše rudare u Trepči od balista. Samo, ti fini Nemci su bili vojnici Vermahta i učestvovali u okupaciji. Znači, Nemci i kada su fini ako su okupatori, oni su okupatori. Sporazum o saradnji u oblasti odbrane nije sporazum o saradnji, nego naša nužnost da trpimo okupatora i sve njegove diktate.

Ono što režim SNS radi jeste isto ono što je radio gospodin Nedić kada je morao da trpi razne uvrede i razne gluposti razne nemačke soldateske na ovom prostoru da bi sačuvao biološku masu srpskog naroda.

Zato vam ja to ne zameram, ali vam zameram licemerje sa kojim nećete da kažete istinu. Pa, čak ni to ne mogu da vam zamerim, jer znam da sa pozicije vladajuće većine vi to ne smete da uraditi, ali je danas neko u ovoj Skupštini to morao da uradi i ja prihvatam odgovornost za to. Hvala.