Zahvaljujem.
Uvaženi potpredsedniče, poštovana ministarka sa saradnicima, ne umanjujući važnost i značaj sporazuma o kojima danas govorimo, ja ću u svom izlaganju akcenat staviti na jedan veoma značajan sporazum, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara.
Rusiju i Srbiju, naime, vezuje tradicionalno prijateljstvo i kulturna i istorijska bliskost. Danas su odnosi između naše dve zemlje dobri i razvijeni na političkom, ekonomskom, kulturnom i drugim poljima. Njihovom kvalitetu doprinosi i značajna istorija i vera naša dva naroda. Možemo slobodno reći da su Rusija i Srbija postali prijatelji još u vreme Svetog Save, koga je jedan ruski monarh odveo na Svetu Goru, gde se i zamonašio u ruskom manastiru.
Srpski monasi su dugi niz godina čuvali ruski svetogorski manastir Sveti Pantelejmon. Od tada datira saradnja naša dva bratska naroda i naših pravoslavnih crkava.
Malo ko pominje da je ruski car Ivan IV po rodbinskoj liniji, takođe, poštovao osnivače srpske države i crkve, a u znak tog poštovanja je Svetom Savi posvetio veliki deo četvrtog toma letopisa „Istorija sveta“.
Grof Sava Vladislavić bio je savetnik cara Petra Velikog, diplomata na ruskom dvoru, početkom 18. veka, zahvaljujući kome je utvrđena i granica između Rusije i Kine.
Dakle, naši narodi su od davnina bili jedni uz druge. Tako je sve do danas, kada sa Ruskom Federacijom negujemo prijateljske odnose i saradnju koju smo učvrstili potpisivanjem Deklaracije o strateškom partnerstvu iz 2013. godine.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je 2019. godine posetio Srbiju povodom obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC i zvanično otvaranje Hrama Svetog Save na Vračaru u čijem oslikavanju je zajedno sa timom naših i ruskih umetnika učestvovao i ruski akademik Nikolaj Muhin.
Tada je potpisano više od 20 sporazuma, memoranduma, ugovora i protokola o budućoj saradnji. Između ostalog, potpisana je i zajednička izjava između Vlade Rusije i Vlade Republike Srbije o osnivanju i uslovima delatnosti i kulturno-informativnih centara. Taj čin je upravo prethodnica ovog sporazuma, odnosno Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara kojim se utvrđuje pravni okvir za jačanje međudržavne saradnje u oblasti, pre svega, kulture, obrazovanja, ali i u oblasti informacionih tehnologija.
U skladu sa principom reciprociteta, ruska strana osniva Ruski centar nauke i kulture u Beogradu, a srpska strana osniva Kulturni centar Srbije u Moskvi. Ruski centar u srpskoj prestonici će biti pravi sledbenik Kulturnog centra SSSR, odnosno Rusije, a srpski centar će u Ruskoj Federaciji biti otvoren prvi put.
Ponosni smo što je Ruski dom u Beogradu najstariji, između ostalog, ruski kulturni centar u inostranstvu, što smo bili prva država u kojoj je ovakva ustanova otvorena, sa jedinstvenom istorijom i bogatim iskustvom rada, a on više od 80 godina predstavlja centar duhovnog života ruske zajednice u Srbije.
Građani Srbije takođe pokazuju veliko interesovanje za kulturu, istoriju, ruski jezik i aktivno se uključuju u kulturno-prosvetiteljsku delatnost ruskog doma. Osnovni zadaci kulturnih centara, u skladu sa ovim sporazumom, biće realizacija programa i bilateralne, humanitarne, kulturne, naučno-tehničke saradnje, podrška dijaspore, pomoć u izučavanju jezika, razvoj međuregionalne saradnje.
Hteo bih da pohvalim i izuzetno dobru parlamentarnu saradnju Srbije i Rusije koja je rezultat upravo tradicionalno dobrih odnosa naše dve države, ali i obostranog interesa za ekonomski i kulturni razvoj u sklopu strateškog partnerstva dve zemlje.
Narodna Skupština Republike Srbije ima potpisane sporazume o saradnji sa oba doma Federalne skupštine Ruske Federacije. Uspostavljanje Međuparlamentarne komisije Narodne skupštine Republike Srbije i Državne dume Ruske Federacije smatramo posebno važnim podsticajem u ukupnoj i posebnoj međuparlamentarnoj saradnji.
Još jedan dragocen vid naše saradnje je saradnja poslaničkih grupa prijateljstava. Poslanička grupa prijateljstva sa Rusijom u Narodnoj skupštini Republike Srbije ubedljivo je najbrojnija grupa prijateljstva. Smatram da taj potencijal treba iskoristiti na način da se razvija saradnja u oblastima kao što su i nauka i kultura.
Poslaničke grupe prijateljstva u oba parlamenta trebalo bi aktivno da učestvuju u obeležavanju važnih datuma i održavanju različitih kulturnih, naučnih, ali i obrazovnih manifestacija.
Ruska Federacija je jedan od vodećih ekonomskih partnera Srbije. Veoma dobri politički odnosi omogućili su stabilnu osnovu za unapređenje sveukupne saradnje i time doprineli da Ruska Federacija bude među najznačajnijim privrednim partnerima Republike Srbije i kao izvozna destinacija za srpsku robu, ali i kao strani investitor.
U periodu od januara, recimo, do novembra 2020. godine ukupna trgovinska razmena Republike Srbije i Ruske Federacije je iznosila 2,240 milijardi dolara ili 1,993 milijardi evra, a u 2019. godini ukupna spoljna trgovinska razmena iznosila je 3,561 milijardu dolara.
Još jedan aspekt naše saradnje jeste zajedničko negovanje kulture sećanja na žrtve i doprinose naših naroda slobodi i evropskom i svetskom miru u Drugom svetskom ratu.
Na poslednjem zasedanju Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije povodom sedamdesetopetogodišnjice obeležavanja Drugog svetskog rata i pobede nad fašizmom, na inicijativu upravo predsednika Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije Vjačeslava Volodina, prihvaćena je inicijativa za stvaranje jednog instituta za očuvanje istorijskog sećanja.
Mi smatramo da je ovaj predlog od ogromnog značaja za Srbiju i za srpski narod, jer svi smo mi svedoci pokušaja revizije istorije i pokušaja da se minimiziraju žrtve. Zadatak svih nas je da sačuvamo naše zajedničko nasleđe, jer važno je da se nauka uključi sa ciljem da se sačuva istina o stvaranju temelja slobodne Evrope.
Svedoci smo toga da prolaze godine, odlaze učesnici Drugog svetskog rata, briše se i sećanje, nestaju posleratne tradicije, skrnave se grobnice oslobodilaca od fašizma, uništavaju se spomenici, pojavljuju se neonacistički pokreti, odaje počast nacistima i povampiruje ono protiv čega su se borili milioni ljudi, fašizam. Upravo zbog toga, očuvanje antifašističkih tradicija, suprotstavljanje izobličavanje istorije rata i njegovih rezultata predstavlja jedan za nas najznačajnijih zadataka.
Očuvanje antifašističke tradicije i borba protiv herojizacije fašizma, treba da se sprovede na svim nivoima globalnom, državnom, društvenom, ali i lično, naravno. Održavanje istorijskih predavanja, okruglih stolova, seminara, manifestacija, uz učešće veterana, pisanje knjiga i članaka o Drugom svetskom ratu, sve to treba da ovekoveči sećanje na one koji su dali živote za sadašnjost i budućnost.
Srbija je i sama izložena pretnjama istorijskog revizionizma, prekrajanja istorije i pretvaranje dželata u žrtve, pa tako Srbi koji su oslobađali prostor bivše Jugoslavije, pretrpevši ogromne žrtve stradanjem, odjednom postaju agresori i fašisti, dok su oni koji su stvarali nacističke države na ovim prostorima iznenada postali nekakve oslobodioci. Srbija, koja je uvek bila na pravoj strani, neće dozvoliti prekrajanje istorije, niti zaboraviti ko je činio zverske zločine, a ko oslobodio Evropu.
Srpski i ruski narodi su zajedno srušili monstruoznu ideologiju koja je pretila opstanku civilizacije. Mi smo i danas, negujući vrednosti i tradicije, zajedno u naporima da se očuva istorijsko sećanje koje će pomoći da zajedno jačamo, pre svega, mir i prosperitet zajedničkog evropskog prostora.
Zalaganje za istorijsku istinu je zapravo zalaganje za mir. Veoma smo zahvalni na principijelnoj podršci Rusije, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije. Ruska Federacija ima principijelan stav kada je reč o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način poštuje univerzalne principe međunarodnog prava.
Zahvalni smo što Rusija nijednog trenutka nije rekla da je protiv evropskog puta Srbije, već da podržava Srbiju na evropskom putu i kada je reč o Kosovu i Metohiji, podržava svako kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dođe kroz dijalog, kroz razgovor, poštujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Takođe, zahvalni smo Ruskoj Federaciji na tome što je na bilateralnom planu onemogućila da samoproklamovana država Kosovo postane deo međunarodnih organizacija. Na taj način, Ruska Federacija po ko zna koji put pokazuje da je i graditelj, ali i tvorac i graditelj i čuvar, na najbolji način brani jedan pravedniji međunarodni pravni poredak upravo zasnovan na međunarodnom pravu, zasnovan upravo na ciljevima definisanim u povelji UN.
U tom smislu, poslanička grupa SPS sa zadovoljstvom će podržati ratifikaciju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara, jer ova saradnja obostrano, pre svega, utiče i podstiče i snaži naše nacionalne, kulturne i antifašistički identitet. Zahvaljujem.